Kako su mogući sintetički sudovi a priori?

1. ? Kako su mogući sintetički sudovi a priori?

2. Odgovori li se na ovo pitanje, odgovaramo i na pitanja: • “Kako je moguća čista matematička nauka?" • “Kako je moguća čista prirodna nauka [fizika]?" • “Kako je moguća metafizika (u smislu naše dispozicije)?" • “Kako je moguća metafizika kao nauka?" (Drugim rečima, odakle nam ove vrste saznanja? Jer one su, tvrdi Kant, bazirane na sintezi a priori…)

3. Kantov obrt Svest/Um Objekt saznanja ? Kakav je udeo subjekta, a kakav objekta u saznanju? Šta ga čini objektivnim (Kantovim rečnikom: opštim i nužnim)?

4. Kantovo rešenje izaziva “kopernikansku revoluciju u filozofiji” Svest se ne prilagođava objektu. Naprotiv, objekt svesti saobražava se strukturi i operacijama samog intelekta. Ovo je zapravo inverzno Kopernikovom izmeštanju tačke gledišta izvan posmatrača.

5. Struktura saznajnih moći (intelekt, um u širem smislu) Čisti um (Vernunft) • U saznanje subjekat ne ulazi bez određene opreme i ima na • raspolaganju: • 2 forme spoljašnje i unutrašnje čulnosti • čiste pojmove razuma (12 kategorija) • 3 ideje uma Razum (Verstand) Ideje Kategorije Čulnost (Sinnlichkeit) Prostor i vreme

6. Saznanje je sinteza a priori forme (subjekta) i materije (pripada objektu) (Racionalno verovanje) Noumen –dostupno umu Objekti svesti Fenomen – dostupno čulima (Saznanje)

7. Kategorije razuma • Kvantiteta • Jedinstvo (Singularnost) • Mnoštvo (Partikularnost) • Totalitet (Univerzalnost) • Kvaliteta • Afirmacija • Negacija • Limitacija • Relacije • Substancija-Atribut • Uzrok-posledica • Zajednica (Interakcija) • Modalnosti • Mogućnost-nemogućnost • Postojanje-nepostojanje • Nužnost-slučajnost

8. PRAOSNOVNO JA /samoopažanje/ Č U L N O S T RAZUM Opažaj u prostoru

9. Saznanje je • sinteza subjektovih saznajnih moći (koje daju formu) i objekta (koji daje materiju saznanja); • sintezu obavlja isključivo subjekat (mišljenje je RADNJA), prema VLASTITIM PRAVILIMA (formama), i ona obezbeđuju saznanju opštost i nužnost a priori; • prema tome,uslovi objektivnosti (opštost i nužnost) jesusubjektivni(ali ne proizvoljni i slučajni); • subjekat kao skup saznajnih uslova koji a priori omogućuju sintezu iskustva naziva setranscendentalnim.

11. Saznanje je trostruka sinteza a priori: 1. Subjekt sintetizuje svojim formama a priori (čulnosti i razuma) OBJEKAT saznanja; 2. Ove forme su transcendentalni uslovi sinteze celokupnog ISKUSTVA, unutar kog je tek moguće saznanje pojedinačnog objekta; Zahvaljujući formama kao opštim i nužnim pravilima za sintezu objekta saznanja, ono postaje objektivno.

12. Cogito kao osnov sinteze a priori: Ako saznavanje (sinteza) pojedinačnog fenomena ima za uslov jedinstvo iskustva, 3. to jedinstvo počiva na JEDINSTVU SVESTI u JA. Kant to naziva praosnovnim sintetičkim jedinstvom apercepcije. Podvođenje (treća sinteza) raznovrsnih sadržaja pod jednu svest (Lajbnicova monada) obavlja se u aktu JA MISLIM (koje mora pratiti svaku moju predstavu, da bi uopšte bila moja).

13. od saznanja do racionalnog verovanja metafizika i transcendentalne ideje čistog uma

14. Kategorije razuma primenljive su isključivo na fenomene =objekte koji nam se prikazuju kroz forme spoljašnje (prostor) i unutrašnje čulnosti(vreme); prema tome, nemaju legitimnu primenu na noumene, pretpostavljene suštine kojeprekoračuju(transcendiraju)granice iskustva (tj. konačnost opažaja u prostoru i vremenu).

15. Funkcija uma • u nastojanju da sintetizuje jedinstveno, koherentno i sistematsko razumevanje stvarnosti, • čovekov um (Vernunft) prekoračuje granice fenomena (objekata datih u čulnom iskustvu) • i formuliše ideje (mogućih) realitetakoje transcendirajusvet iskustva (metafizika)

16. Transcendentalne ideje čistog uma Ja, Kosmos, Bog

17. Transcendentalnaideja Ja(stva) • Misleća stvar (duša) • Prostainepromenljiva • Ima lični identitet koji traje u vremenu • Postoji u odnosu prema drugim realnim stvarima izvan sebe • Doživljava i misli

18. Transcendentalnaideja Kosmosa (ili sveta uopšte) Jedinstveni i beskonačno duginizovi događaja Totalitet svih kauzalnih nizova

19. Transcendentalna ideja Boga  • Primordijalni, jedini,na sebi zasnovani,dovoljni i krajnji razlog postojanja • Vrhovni stvaralački i svrhoviti razlogkao uzrok univerzuma 

20. Opravdanjetranscendentalnihideja One su temelji za sve konstrukcije umaisistematsko jedinstvo iskustva. Šta je njima omogućeno?

21. Ideja Ja omogućuje umu da konstruiše • Sva “moja" subjektivna iskustva kao da postoje u jednom subjektu (mom “Ja”), • sve "moje" moći percepcijei mišljenjakao da potiču iz jedinstvenog izvora (mog “Ja”), • Sve promene u "meni" kao da su stanja koja pripadaju jednom i istom permanentnombiću (mom "Ja”), i • Sve fenomene u prostoru kao različite od aktivnosti mišljenja (tj.kao nešto drugačije od “Ja”).

22. Drugim rečima, ideja Jastva (Ja) pruža mi metafizičku osnovu za jedinstvo celokupnog mog iskustva.

23. Ideja (Sveta) Kosmosaosposobljava razum da misli o svetukao da je jedinstven skup ili totalitet beskonačno dugih kauzalih lanacakoji se mogu neograničeno istraživati u nauci. Ideja o kosmosu kao celini stimulus je naučnog istraživanja

24. Ideja Boga omogućuje umu da prirodu shvati • kao sistem zasnovan na umu (inteligenciji) i • ispunjen svrhama • pošto je Bog savršena inteligencija čiji je cilj • najviše dobro svih stvari (stvorenog). Ideja BOGA kao vrhovnog umnogisvrhovitog bićakoje je kreator univerzuma omogućava nam da svet vidimo kao teleološko (svrhovito) jedinstvo u kome apsolutnosvaka stvarsluži nekojsvrsi.

25. Kant zapravo tvrdi da: • ako ne pretpostavimo egzistenciju Ja (transcendentalnog ega), Kosmosa kao celine i Boga, • svet i naše iskustvo sveta • neće imati sistematsko jedinstvo i koherentnost. Naše iskustvo svetane može biti savršeno umno (smisleno) bez transcendentalnih ideja uma.

26. Ali, na nivou uma, transcendentalno = df. a priori forme u službi mogućeg iskustvavodi u transcendentno = df. ono što je nedostupno iskustvu…

27. Transcendentalne ideje konstitutivna = forma koja čini mogućim objekat saznanja (fenomen) regulativna = forma koja uređuje sistem u kome fenomeni dobijaju smisao su "regulativne”, ne i “konstitutivne”. Ideje uma ne “konstituišu" stvarne objekte iskustva, jer im ne odgovara nikakva materija opažaja (Bog, Svet i Ja su neopažljivi); oni su pukiidealni objekti,koji, kao da su realni, dodajunašem iskustvu fenomenalnog sveta koherenciju i jedinstvo.

28. Kant nasleđuje racionalističku (Lajbnicovu) definiciju naučnog saznanja, prema kojoj ono treba da poseduje apodiktičku izvesnost Ali granice objektivnog saznanja u prirodnoj nauci zatvara kod FENOMENA (predmeta mogućeg iskustva), a metafiziku kritikuje kao besplodnu dijalektičku raspravu o nesaznatljivoj (vaniskustvenoj) STVARI PO SEBI

29. DIJALEKTIKA UMAKantova prva Kritika završava u agnosticizmu, što je metafizici nanelo udarac od kog se više nije oporavila.Jer, mi ne možemo znati da li su Ja,Kosmos iBog realni pošto su "transcendentni" (noumenalni) objekti, tj nisufenomeni koji se javljaju u prostoru i vremenu (iskustvu), i na koje se mogu primenitikategorijerazuma. Ovde um zapada u ANTINOMIJE, nerešive protivrečnosti, pokušavajući da odgovari na pitanja: da li je duša nešto trajno, besmrtno, da li svet ima početak u prostoru i vremenu, i da li Bog postoji. Suprotni odgovori su podjednaki opravdani.

30. Odakle nam onda ove ideje i koja je njihova stvarna, neprotivrečna upotreba? Rasplet je ponudila druga Kritika (praktičkog uma)- Kantova deontološka etika - Sloboda, Besmrtnost, Bog su postulatipraktičkog uma