Public and Private Partnerships in Infrastructure Financing (PPP)

1. PARTNERSTVA JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA U FINANSIRANJU INFRASTRUKTURNIH PROJEKATA(Public and Private Partnerships - PPP)

2. Razlozi nastajanja PPP-a • Krajem ’70 godina iz delimične privatizacije izrodio se partnerski odnos dva, do tada nespojiva, sektora (privatni i javni) • Ideja o partnerstvu se pojavila kao ekonomska nužnost, uzimajući u obzir situaciju dinamičnih promena u privredi i javnom sektoru

3. Razlozi nastajanja PPP-a • Partnerstvo ova dva sektora je mnogo kompleksnije i korisnije od obične privatizacije ili državnog upravljanja, a glavna prednost se ogleda u prednostima specijalizacije pojedinačnih sektora

4. Razlozi nastajanja PPP-a • Prednosti primene partnerstva u odnosu na samostalno privredjivanje javnog sektora se ogleda u : • Boljoj alokaciji rizika • Specifikaciji rezultata • Bržoj implementaciji saznanja • Racionalizacija troškova

5. Razlozi nastajanja PPP-a • Bolji stil vodjenja • Veća konkurentnost • Veći stepen inovativnosti

6. Razlozi nastajanja PPP-a • Bitna pitanja partnerstva su upravljanje rizicima, kao i organizacija i realizacija dogovorenih projekata ! • Realizacija projekta se odvija u 2 faze: • Faza priprema i pregovaranja • Faza realizacije

7. Razlozi nastajanja PPP-a • Cilj ovog partnerstva je da se odnos izmedju partnera uredi tako da rizike snose oni koji su najsposobniji da ih redukuju i kontrolišu! • Zato je preduslov uspesnog PPP-a precizna identifikacija, procena i raspodela rizika (mahom zbog asimetricne informisanosti)

8. Neminovnost partnerskog odnosa se nalazi u tome da se javni sektor dinamično menja. Često se u literaturi PPP spominje kao “novi menadzment javnog sektora” Razlozi nastajanja PPP-a

9. Razlozi nastajanja PPP-a • Promene u javnom sektoru: • Disagregacija javnog sektora u manje poslovne jedinice • Okretanje ka konkurentnim tržištima • Veća primena stilova vodjenja karakterističnih za privatni sektor

10. Razlozi nastajanja PPP-a • Racionalizacija korišćenja resursa i ponalaženje jeftinijih alternativa • Aktivnija kontrola rada i efikasnosti javnih preduzeća i depolitizacija menadzmenta • Težnja da se definišu i uvedu standardi realizacije • Pokušaj da se dodje do merljivih rezultata rada javnog preduzeća

11. Infrastrukturna reforma • Pri razmatranju infrastrukture treba se praviti razlika izmedju: • Finansiranja – postojeći objekti, posledica privatizacije • Investiranja – odnosi se na razvoj, izgradnju i zajednicko vlasništvo dva sektora

12. Infrastrukturna reforma • Različita su shvatanja infrastrukture: • Pružanje osnovnih usluga industriji i stanovnistvu • Pružanje resursa za privredu • Pružanje uslova za privredni rast

13. Infrastrukturna reforma • Bitna odrednica infrastrukture je vlasništvo. Zato mozemo govoriti o sledeca dva tipa: • Ekonomska infrastruktura • Socijalna infrastruktura

14. Infrastrukturna reforma • Ekonomska infrastruktura podrazumeva pružanje osnovnih intermedijalnih usluga sektoru privrede sa ciljem povećanja produktivnosti i inovacija • (putevi, telekomunikacije, elektrodistribucioni sistemi)

15. Infrastrukturna reforma • Socijalna infrastruktura podrazumeva pružanje usluga sektoru stanovništva. • (zdravstvene i obrazovne ustanove)

16. Infrastrukturna reforma • Široko je rasprostranjeno mišljenje da infrastruktura predstavlja podrucje državne regulatorne politike • Zagovornici ovog pristupa za to navode primere javnih dobara, eksternalija, prirodnih monopola, velikih investicija…

17. Infrastrukturna reforma • Država zagovara pristup kako je strateška važnost infrastrukture osnovni razlog zašto je upliv privatnog sektora ovde minimalan! • Jedan od osnovnih ciljeva saradnje dva sektora su ograničeni finansijski resursi

18. Angažovanje privatnog sektora u infrastrukturnim projektima • Postoje 3 načina ovog angazovanja: • Privatni sektor kao SAVETNIK • PARTNERSTVO dva sektora • Potpuna PRIVATIZACIJA

19. Infrastrukturna reforma • Na bazičnom nivou javni sektor može koristiti iskustvo privatnog po pitanju praćenja prihoda i rashoda, definisanje preciznih i merljivih ciljeva, opšta racionalizacija troškova… • Ove promene podrazumevaju da privatni sektor savetuje državni

20. Infrastrukturna reforma • Takodje, javni sektor može dozvoliti upliv privatnog sektora u oblast infrastrukture u odredjenom stepenu kroz ugovore o partnerstvu

21. Infrastrukturna reforma • Treća opcija jeste potpuna privatizacija infrastrukture, tj jednog njenog segmenta, gde se javni sektor u potpunosti povlači u koristi privatnog sektora i tržišnog privredjivanja

22. Privatizacija • Privatizacija se u najopštijem slučaju shvata kao okretanje ka pojedinačnom od opšteg i celovitog • To je, u stvari, prisvajanje resursa od strane privatnog sektora

23. Privatizacija • Danas je termin privatizacija sveden na: • Svako preusmeravanje aktivnosti na privatni sektor • Svako preusmeravanje proizvodnje na privatni sektor (i dalje važi pretpostavka o potpunom povlacenju javnog sektora)

24. Privatizacija • Medjutim, privatizacije se medjusobno razlikuju jer nije u svakoj od njih potpun stepen prenosa na privatni sektor u oblasti vlasništva, finansija, odgovornosti…

25. Privatizacija • Generalno, ciljevi privatizacije su: • 1. Smanjivanje javnih rashoda • 2. Povećanje efikasnosti u proizvodnji, tj ponudi usluga

26. Partnerstvo i vlasništvo • U opštem smislu, pod partnerstvom se misli na participaciju privatnog sektora, pruzajuci svoja znanja u finansijskom i organizacionom smislu • Treba razlikovati pojmove saradnje i partnerstva!

27. Saradnja vs Partnerstvo • Saradnja ova dva sektora podrazumeva najnizi vid zajednickih aktivnosti, gde privatni sektor NEMA vlasništvo! • Partnerstvo je dublji oblik saradnje

28. Saradnja vs Partnerstvo • Saradnja dva sektora odredjuje kupovinu javnog sektora i davanje na korišćenje privatnom sektoru radi zadovoljenja opštih interesa drustva

29. Saradnja vs Partnerstvo • Partnerstvo podrazumeva kupovinu krajnjeg proizvoda ili usluge od strane javnog sektora, jer je privatni sektor taj koji rukovodi proizvodnjom, tj pružanjem usluga

30. Partnerstvo • U osnovi koncepta partnerstva imamo: • Partnerstvo • Vlasništvo

31. Partnerstvo • Vlasništvo obuhvata 3 aspekta: • Snošenje rizika • Donošenje odluka • Pregovaranje

32. Partnerstvo • Ne postoji uniformna definicija partnerstva • Uopšteno govoreći, ono uključuje dve ili više organizacija koje poboljšavaju rezultate zajedničkim delovanjem i ostvarivanjem ciljeva

33. Partnerstvo • Osnovna načela su: • Saradnja • Samostalnost pojedinca • Dugotrajan i stabilan odnos • Prenosivost resursa • Podela odgovornosti, rizika i rezultata

34. Partnerstvo • Linder je partnerstvo izmedju privatnog i javnog sektora definisao kroz 6 “prizmi” • Reforma vodjenja sektora • Podela problema • Moralna odgovornost • Transfer rizika • Restrukturiranje javnih usluga • Partnerska podela moći

35. Reforma vodjenja sektora • Funkcionisanje javnog sektora se pomera u smeru efikasnijeg zadovoljenja potrošača, uz manje troškove • Asimitrican prenos vestina (javni sektor treba da uci od privatnog sektora organizaciju i racionalizaciju)

36. Podela problema • Ovde nije cilj da javni sektor postane “klonirani” menadzer iz privatnog sektora, vec da se preuzmu one organizacione i ostale aktivnosti koje dovode do ustede finansijskih sredstava

37. Moralna odgovornost • U PPP-u javni sektor zadržava odgovornost ocuvanja opsteg interesa • Ovo je glavna razlika PPP-a i privatizacije. U privatizaciji nema ocuvanja opsteg interesa, vec je glavni i jedini cilj veliki profit!

38. Transfer rizika • U ovoj sferi se PPP priblizava privatizacionom modelu • Iako je privatnom sektoru bitan profit, javni sektor je tu da ocuva javni interes • Privatni sektor je tu da ublazi finansijski rizik, tj da projekat realizuje uz manje troškove

39. Restrukturiranje javnih usluga • Javne sluzbe često podrazumevaju veci broj zaposlenih od optimalnog. Pored ove socijalne politike od strane države, zaposleni su organizovani u sindikatima, koji im pruzaju zastitu radnih mesta, boljih uslova rada…

40. Restrukturiranje javnih usluga • Partnerstvo sa privatnim sektorom redukuje troškove od socijalne politike i sindikalnih pregovaranja, jer zahteva tržišnu opravdanost za sve troškove (pa i plate) na opstu korist krajnjih potrošača koji plaćaju manju cenu proizvoda, tj usluge

41. Partnerska podela moći • Dok je privatizacija punomoćje po vertikalnoj liniji (nije cilj zadovoljan menadzer, vec potrošač), PPP je punomoćje po horizontali. • Ovo znaci da se menja menadzment javnog sektora u smislu stila komandovanja, veće transparentnosti i kontrole, poverenja…

42. Partnerstva • Koristi partnerstva se ogledaju kroz mogućnost realizacije projekata uz povećanje korisnosti za krajnje potrošače. • Ovo se postiže inovacijama, sinergijskim efektima, ekonomijom obima, transferom rizika, smanjenjem vremena za realizaciju

43. Partnerstva • Važno pitanje za uspeh projekta i motivisanost partnera predstavlja jasno formulisanje nadleznosti izmedju ova dva sektora. • Usluge koje su proizašle iz partnerstva mogu biti: • Osnovne (bazične) • Sporedne

44. Partnerstva • U sprovodjenju ovih usluga suština je u konceptu komparativnih prednosti. • U danasnje vreme se smatra da sem bazicnih usluga sve može da se prebaci na privatni sektor koji će ih efikasnije i ekonomičnije realizovati

45. Partnerstva • Usluge koje su tradicionalno smatrane za državne sada se prebacuju na privatni sektor. • Tako imamo slučaj da u Velikoj Britaniji i Australiji pojedine zatvore ili bolnice uredjuje privatni sektor! • Usluge obezbedjenja aerodroma u AU su kompletno u privatnom sektoru, a proporcionalno je veci broj privatne policije u odnosu na državnu, i otvara se mogućnost koriscenja privatnih ustanova za arbitrazu

46. Partnerstva • Privatni sektor je po pravilu osetljiviji na tržišne impulse, i lakše se prilagodjava traznji tržišta. Sa razvojem PPP-a, privatni sektor je, osluskujuci tržište zapoceo “nadgradnju” postojećih usluga (npr parking ispred bolnice za koju je nadlezan, restorani unutar iste…)

47. Partnerstva • Prednost preuzimanja više funkcija omogućava primenu principa troškova za ceo ciklus • Kada pomocu uvida u celinu aktivnosti privatni sektor osmisli inovativna rešenja, dolazi do znacajnih usteda, a usluga se pruža na bolji i efikasniji način

48. Partnerstva • Uobicajeno je da će privatni sektor u PPP unajmiti podugovarače za svaki od poslova (rasitnjavanje usluga) • Ovo rasitnjavanje je predstavljalo “trn u oku” državnom sektoru, tj bila su česta mišljenja da javnom sektoru bolje da ne pristupi PPP-u vec da sam angazuje podugovarače

49. Partnerstva • Istina je da će ovo ukrupnjavanje aktivnosti biti isplativo samo kada se kvalitet rezultujuće usluge može precizno definisati, dok se kvalitet prateće infrastrukture ne može precizirati

50. Partnerstva • Primeri izgradnje autoputa u Velikoj Britaniji i Portugaliji ide u korist argumentu o ukrupnjavanju aktivnosti • Kada se celokupna aktivnost koordiniše na privatni sektor (sa malim brojem podugovaraca) isti je motivisan da brze reaguje na novonastale (nepredvidjene) okolnosti