Pregled javno-privatnog partnerstva (PPP)

1. Seminar:PPP: Javno privatno partnerstvo Pregled javno-privatnog partnerstva (PPP) G. Sabino Escobedo – Viši specijalista za infrastrukturu – Svjetska banka Sesija 1 - Sarajevo, Utorak, 24. juli 2007.g. Vlada Bosne i Hercegovine

2. Trendovi privatnog učestvovanja u infrastrukturi Definicija PPP i raspoložive opcije Pregled PPP

3. Trendovi privatnog učestvovanja u infrastrukturi

4. Globalno ustrojstvo za tokove privatnog kapitala Neto dugoročni tokovi za zemlje u razvoju, 1991-2005 $milijarde Argentina Financial Crisis Asian Financial Crisis RussianFinancial Crisis Tech Bubble Collapse EnronCrisis Source: The World Bank

5. Individualna zemlja, regulatorni i projektni rizici su bitniji nego ikad • Predvidivost, dobri projekti u zemljama u razvoju s velikim tržište i jak potencijal za rast i sve transparentniji zakonski i regulatorni ambijent su poželjniji od ostalog. • Sa smanjenjem apetita investitora, ostala tržišta i prilike se često čak ni ne razmatraju. Priliv u zemlje u razvoju 240 Zemlje u razvoju 180 Azija i Pacifik 120 $BN Kina 60 Africa LDC’s 0 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 Izvor: UNCTAD

6. Šta je krenulo loše kasnih 90tih? • Vanjski faktori • Makro-šokovi: Kriza u Istočnoj Aziji i Argentini • Snažne fluktuacije valuta • Vraćanje međunarodnih investitora na osnovne aktivnosti (nakon Enrona) • Problemi s PSP modelom • Neiskustvo • Nepotpuni ugovori i raspodjela rizika • Nedovoljan lokalni kapacitet za monitoring (institucije) • Politički faktori utiču na stabilnu investicionu klimu • tarife za povrat troškova naspram priuštivosti • regulatorni okvir

7. Kako stojimo danas? • sve strane su shvatile: vlade, investitori, međunarodne financijske institucije, potrošači • … čisto privatno pružanje nije panaceja (univerzalni lijek), ali nedostaci se neće riješiti ni vraćanjem na čisto javno pružanje usluga • infrastrukturne potrebe su i dalje ogromne • 7% do 9% GDP-a godišnje prosječno u zemljama u razvoju (US$ 500 do 600 milijardi) • mobilizacija privatnog kapitala je još uvijek mala (US 30 centi na 1 US$) • veza između investicija u infrastrukturu, rasta i zapošljavanja i smanjenja siromaštva je jasnija i veoma jaka (MDG-milenijski razvojni ciljevi) • potreban je novi pragmatični pristup zasnovan na PPP • fiskalni prostor je nedovoljan za pokrivanje investicionih potreba • politika povrata troškova, ali uz realanu dinamiku. Potreba za preispitivanjem korištenja ciljanih subvencija vezanih za kriterije zasnovane na učniku (pristup pomoći zasnovane na rezultatu)

8. PPI Globalni trendovi: Pogled unaprijed • Financiranje iz javnog sektora će ostati centralno.Međutim potreba da se poveća mobilizacija privatnog kapitala za efektivno smanjenje siromaštva (PPP). • 70%svih investicija u infrastrukturu je bilo financirano iz javnih sredstava tokom 90tih, 8% iz zvanične razvojne pomoći i 22% iz privatnih sredstava. • Jača uloga lokalnih i regionalnih investitora u razvoju infrastrukture (tj. Južna Afrika u SSA, Zaljevski investitori u MNA, Kina, Indija u Istočnoj Aziji, itd.) • Domaće i regionalno tržište kapitala, će vjerovatno povećati svoju ulogu u aktivnom učestvovanju kao financijer i investitor u PPP shemama u narednim godinama. • PPP u sektorima gdje je poslovni model (zasnovan na potrošačima) veleprodaja će i dalje biti u procvatu (tj. luke, aerodromi, gasovodi, željeznčki teretni prevoz, itd.). • PPP u sektorima gdje je poslovni model masovna maloprodaja i pružanje usluga decentralizirano će i dalje imati veće prisustvo javnog sektora (tj. vodosnabdijevanje i kanalizacija, gradski prevoz, itd.). Međutim privatni davaoci usluga zainteresirani za upravljanje i održavanje (O&M) i poboljšanje efikasnosti. • Telekom (posebno mobilni) će i dalje biti dominantna sila (tehnologija). • Pružanje infrastrukturinih usluga siromašnim zajednicama je bitno za ostvarivanje MDG. Realni mehanizmi povrata troškova i ciljane subvencije će voditi program. Mali davaoci usluga.

9. Novi infrastrukturni program (WBG) • Poslovni model zasnovan na pružanju usluga • WBG angažman u punom spektru (javni do privatnog) • Proširivanje financiranja infrastrukture, posebno na pod-suverenom nivou • Pomoći na povećanju uticaja javnih sredstava na tržište privatnog kapitala(financiranje u domaćoj valuti – razvoj domaćeg tržišta) • Obezbijediti inovativne mehanizme ublažavanja rizika • Valutni rizik, • Regulatorni rizik, itd. • Realni mehanizmi povrata troškova i ciljane subvencije će voditi program: • Maksimizirati pristup bez obzira na pitanje priuštivosti • Obezbijediti pomoć u prelaznom periodu da bi se ublažile bojazni distribucije • Pružiti podršku za efektivnu i realnu implementaciju PPP shema koje mogu maksimizirati mobilizaciju privatnih sredstava po jedinici doprinosa javnog sektora.

10. Definicija PPP i raspoložive opcije

11. Javno privatno partnerstvo: Osnove • PPP je ugovorni aranžman između javnog sektora i strane iz privatnog sektora za privatno pružanje javnih s infrastrukturnih usluga ili drugih osnovnih usluga. PPP je složena struktura, koja uključuje različite strane, duge i zahtijevne pregovore i relativno visoke troškove transakcije. • PPP je nabavni instrumentgdje je fokus plaćanje za pružanje izvršenih usluga (rezultat-ishod) • Rizici vezani za projekt (tj. tehnički, u vezi s učinkom, tržišni i finacijski rizik se prenosi (u velikoj mjeri) na privatni subjekat. Politički, regulatorni i valutni rizik bi se trebao dodijeliti strani koja je u najpovoljnime položaju da se nosi s njima (vlada, međunarodna financijska institucija, privatni osiguravatelji). • Isplate po ugovoru su obično tako strukturirane da javni organ i/ili korisnici plaćaju samo za zadovoljavajuće pružene usluge a ne za sredstva koja su inputi za pružanje usluga. Prihodi se ostvaruju putem: (i) korisničkih naknada, (ii) plaćanja od strane vlade (subvencija), i (iii) multilateralnog/donatoskog financiranja i/ili (iv) kombinacije gore navedenog.

12. Javno privatno partnerstvo: Prednosti • Efikasnost i upravljačke vještine privatnog sektora se uvode u pružanje javnih usluga, što podiže nivo usluga i/ili smanjuje troškvoe. • Kako je rečeno na prethodnom slajdu, PPP smanjuje rizike implementacije projekta za vladu, i vrši preraspodjelu tih rizika na privatne davaoce koji su u povoljnijem položaju da se nose s njima. • Ostvaruje se pristup privatnom kapitalu, a javne financije se popravljaju. • Privatni sektor može optimizirati troškove sredstava tokm cijelog vijeka trajanja i napraviti bolji balans između kapitalnih i operativnih troškova, na način na koji javni sektor to ne može. • Privatni sektor može investirati u nove tehnike i iskorisiti ekonomiju obima. • Veća količina infrastrukture rezultira većim rastom – veći rast rezultira manjim siromaštvom i većom zaposlenošću.

13. PPP : Spektar opcija

14. Pregled javno privatnog partnerstva (PPP)

15. Pregled javno privatnog partnerstva Dan 1 - Sesija 2 Razmatranje privatnog učestvovanja Dan 3- Sesija 10 Izbor operatera Dio 1 i 2 Dan 3 - Sesija 12 Samoinicijativne ponude Day 1-Sesija 3 Planiranje procesa ` Dan 2 -Sesija 9 PPP u sektoru transporta Dan 1–Sesija 4 Uključivanje subjekata PPP Pristup Dan 2 – Sesija 8 Institucionalni okviri Dan 2 – Sesija 5 Donošenje politike Dan2-Sesija 7 Odgovornosti i rizici Dan 2 – Sesija 6 Standardi, tarife, subvencije, financije

16. Seminar:PPP: Javno privatno partnerstvo Razmatranje privatnog učestvovanja G. Sabino Escobedo – Svjetska banka Sarajevo, Utorak, 24. juli 2007.g. Vlada Bosne i Hercegovine