Pretpostavka sankcije i odgovornost

1. Pretpostavka sankcije i odgovornost

2. Pretpostavka sankcije • Opis činjenica koje predstavljaju uslov za primenu pravila o sankciji (delikt kao indikativni deo norme) • To je radnja suprotna ponašanju koje je u dispoziciji predviđeno kao obavezno (protivpravna radnja) • Delikt je ponašanje koje je od strane društva ocenjeno kao štetno: ne postoji u pravu mala in se, već samo mala prohibita. • Zbog toga pravni poredak nastoji da ih spreči, ali ne samo primenom sankcija, već sredstvima prevencije (opomene, upozorenja, itd), a kad se dispozicija prekrši ponekad se ona prinudno izvršava i uprkos prekršaju.

3. Vrste delikata • Krivičnopravni • načini izvršenja: komisioni (činjenje) i omisivni (nečinjenje, propuštanje činjenja) • ovo je zapravo Kelzenov model norme – bez izričite dispozicije • uvek precizno predviđeni zakonom (nulum crimen...) • to su prekršaji koji ugrožavaju najvažnija lična i društvena dobra (život, zdravlje, imovinu, ekonomski i politički poredak, itd)

4. Vrste delikata • Građanskopravni • To je delatnost kojom se drugom nanosi šteta – ali ne svaka • Podrazumeva protivpravnost (kršenje normi objektivnog prava, ne samo građanskog, već i drugih grana prava) – zato šteta naneta recimo vršenjem svog prava, u nužnoj odbrani ili s pristankom oštećenog nije delikt. • Takođe, to nije isto što i ugovorna odgovornost (odgovornost za štetu nastalu neizvršenjem ugovorne obaveze) • osnov nije delikt (protivpravna radnja) već neizvršenje obaveze iz ugovora • Kod ugovor. odg. odgovoran je uvek dužnik, a oštećeni je uvek poverilac • Širi domašaj deliktne odgovornosti (i subjektivna i objektivna) • Zastarelost, obim naknade štete, itd • Prekršaji (administrativni delikti)

5. Odgovornost • Kada je subjekat podložan sankciji onda se kaže da je on odgovoran • KO i POD KOJIIM USLOVIMA odgovara? • Savremeni princip individualizacije pravde zahteva da odgovara onaj ko je subjekt obaveze • Da bi postojala odgovornost – uz samu radnju/prekršaj dispozicije i njene posledice - neophodne su najčešće još dve stvari: • (podobnost za) uračunljivost: sposobnost da se oceni moralni i socijalni značaj dela i sposobnost za vladanje sobom • vinost (psihički odnos izvršioca prema svom delu) • umišljaj • nehat

6. Uračunljivost • Sadrži dva elementa: • voljni (sposobnost da vladamo svojim postupcima) • Intelektualni (sposobnost da shvatimo moralni i socijalni značaj posledica onoga što činimo) • Zrelost psihičkih svojstava (duševna i intelektualna zrelost) i razboritost. • To je u stvari deliktna sposobnost – sposobnost za činjenje prekršaja (potreban kvalitet svesti i volje koji se stiče određenim uzrastom - punoletstvo). • Ipak, podobnost svesti za razumevanje svojih dela i njihovih posledica ne stiče se u isto vreme za sva protivpravna dela (u načelu smatra se da se stiče pre za krivične nego za građanske delikte, ali to je stvar pozitivnog prava)

7. Vinost (krivica) • Psihički odnos lica sposobnog za rasuđivanje (dakle, uračunljivog!) prema svom postupku. • Dva osnovna oblika: umišljaj i nehat • Umišljaj (dolus): kada lice svesno preduzme radnju i predvidi i hoće štetnu posledicu svoje radnje • Svesno preduzimanje radnje i svest i želja o mogućim posledicama • Svesno preduzimanje radnje i svest o mogućim posledicama koje se ne žele ali se dopuštaju • Nehat (culpa): kada hoće radnju i svesno je mogućih posledica, ali ono ih ne želi (nemar, nebriga u pogledu posledica – “kažnjava se ne zbog aktivnosti volje, već zbog njene slabosti”) • Svesni (svest o mogućim posledicama, ali lice ih ne želi i olako drži da će moći da ih spreči) • Nesvesni (potpuna odsutnost svesti, ali s obzirom na okolnosti lice je moralo biti svesno mogućih posledica)

8. Tipovi odgovornosti • Individualna i kolektivna • Subjektivna i objektivna • Krivičnopravna odgovornost: subjektivna i individualna odgovornost - u krivičnom pravu– odgovornost zbog krivice (zbog umišljaja, ali i zbog nehata kada je to izričito predviđeno) • Građanskopravna odgovornost – odgovornost za štetu: subjektivna i objektivna, individualna i za drugog (jer ima za prvenstveni cilj zaštitu pojedinca od postupaka kojima mu se pričinjava šteta - njome se, u prvom redu, štite imovina i lična dobra subjekta prava)

9. Subjektivna građanskopravna odgovornost • “Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.” (Član 154, Zakona o obligacionim odnosima) • ZOO propisuje oborivu pretpostavku o krivici svakog lica koje prouzrokuje štetu drugome. Činjenica što je neko lice prouzrokovalo štetu dovoljna je da se pretpostavi da je ono krivo (suprotno krivičnom pravu u kojem postoji pretpostavka nevinosti!) • Krivica je objektivizovana: vodi se računa o tome šta se u datim okolnostima moglo očekivati od razumnog i pažljivog čoveka • Sve dok je pretpostavka krivice oboriva (praesumptio iuris tantum), može se kazati da je odgovornost zasnovana na krivici.

10. Objektivna građanskopravna odgovornost • Odgovornost koja ne počiva na krivici, već na činjenici prouzrokovanja štete od opasne stvari ili opasne delatnosti • “Šteta nastala u vezi s opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću, smatra se da potiče od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete”(ZOO, čl.173) • Protivdokazi: da je šteta nastala na primer krivicom oštećenog ili višom silom • Odgovoran je imalac (a ne rukovalac!!) stvari odnosno nosilac opasne delatnosti i to može da bude i fizičko i pravno lice. • Od ovoga pravila postoje izuzeci