Uticaj g eolo ških faktora na zdravlje ljudi na primeru područja Pešter sa okolinom

1. Uticaj geoloških faktora na zdravlje ljudi na primeru područja Pešter sa okolinom hadrovicsabahudin@gmail.com

2. Pešterskavisoravan

3. Pešterska visoravan • Pešterska visoravan zauzima prostor između Ljudske reke na istoku , Bistrice na zapadu, Kladnice na severu i Tutinske kotline na jugu.Pravac pružanja je JI- SZ i ima oblik pravougaonika , čije se stranice kreću oko 50 km dužine i nešto više od 30 km širine. • U administrativnom pogledu Pešterska visoravan pripada opštinama :Sjenica , Tutin , Novi Pazar i Prijepolje. • Zapadni deo Pešteri pripada republici Crna Gora , opštinama Berane i Bijelo Polje i na tom delu se nalazi reka Bistrica.

4. Napomenućemo da se Đalovica pećina čiji se ulaz nalazi na teritoriji Crne Gore a raspored njenih hodnika je takav da se prostorno 90 % nalaze na teritoriji Srbije. • Najveći deo Pešterske visoravni karakteriše tzv “boginjavi karst” sa velikim brojem vrtača, koje su različite po obliku i veličini . • Ponori su takođe karateristika Pešterske visoravni, tako da ispod polja postoji razgranata mreža podzemnih rezervoara. • Posmatranosaaspektageomorfologijeprostor Pešteri je u odmaklom stadijumu kraške erozije izdvajaju se dve kraške zone i to :

5. 1. Zapadna • Od Žilindera pa do Sjeničke kotline • 2. Istočna • Koja obuhvata veći deo Peštera pravac prostiranja SZ-JI • Sama Pešterska visoravan prostire se na terenu koji je blago zatalasan i čija je nadmorska visina oko 1100 m, oko nje se izdižu 4 planine i to : • -Jadovnik (1732 m) na zapadu • -Giljeva (1444 m) i Ozren (1430 m) na jugu • -Golija (1834 m )na severo istoku • -Zlatibor (1625m ) na severozapadu

6. JADOVNIK GILJEVA OZREN GOLIJA ZLATIBOR ZLATIBOR

7. Na osnovu svega iznetog jasno možemo izdvojiti tri morfološke celine : • 1.Pešterska kotlina • 2.Sjenička kotlina • 3.Koštampolje Po dnu Koštam polja se nalaze ponori Točilovke, Likovske i Delimeđske reke, čiji se tokovi na površini opet javljaju u vrelu Raške.

8. Reke koje čine mrežu na Pešterskoj visoravni • Kroz Peštersku visoravan protiču reke : • -Boroštica • -Bistrica • -Uvac • -Vapa • -Jablanica • -Grabovica • -Vidrenjak • -Ljudska reka • -Reka Raška • -Kladnica • -Moravica • -Studenica

9. Srednje temperature Pešteri • U tabeli prikazacemo srednje godišnje temperature(t) • količinu padavina(p) i broj sneznih dana na Pešterskoj visoravni ( period 1946- 2000)

11. Pešterska visoravan je poznata po dugim i hladnim zimama i kratkim letima. Hladne zime sa puno snega su dobar preduslov za razvoj zimskog i lovnog turizma. • Treba napomenuti da su sva 4 godišnja doba sa obiljem padavina . • Morfološke prilike Pešterske visoravni uslovili su da je ovo područje poznato po relativno jakim i stalnim vetrovima koji duvaju skoro preko cele godine , te je tako ovo područje veoma interesantno i kao potecionalno mesto za postavljanje vetrenjača kao OIE za proizvodu struje.

12. Uticaj geoloških faktora na zdravlje ljudi na Pešterskoj visoravni • Nesumljivo je dokazano da su stene i minerali jedan od najznačajnijih geoloških faktora koji utiču na zdravlje ljudi. • Možda o ovom značajunajboljegovorerečiJ.Žujovića , ocasrpskegeologije , izgovorene 1921.godine “„Davamnavedemnajzadjedaninteresantan primer zavisnosti, i to saterenasastavljenogodnajstarijihkristalastihškriljaca, odgnajsa. Ova stenaraspadanjemsvojimdajemaloi to nerodnezemlje, u kojoj je neobičnomalofosfataikreča, vrlopotrebnihzarazvićeorganizama.

13. Tu je ne samo ratarstvo slabo razvijeno, već su kržljave i životinje. Primetilo se da su puževi retki i da im je ljuštura vrlo tanka; da kokoške nose jaja sa vrlo tankom ljuskom, da je kostur u stoke vrlo slab i najzad da su čak i regruti vrlo mali”. • Puno je ovakvih primera koji ilustruju značaj nekih geohemijskihfaktora za čoveka i njegovo zdravlje.

14. Degradacija stena i minerala koja se dešava omogućava oslobađanje štetnih metala koji potom prelaze u litosveru, hidrosveru , biosveru i putem lanca ishrane u kojem učestvuju biljke , životinje i čovek , ove materije direktno utiču na zdravlje biljaka , životinja i čoveka.

15. Hemijsko prenošenje zdravstvenog rizika koje potiče od stena na Pešterskoj visoravni je svedeno na minimum iz tog razloga jer je krečnjačka formacija bogata kajcijumom i drugim bioesencijalnim elementima koji se odlikuju pozitivnim uticajem na živi svet. Takođe treba istaći da je u krečnjačkim formacijama zapažen deficit toksičnih elemenata koji mogu doći u lanac ishrane ( zemljište –biljka- životinja- čovek)

16. ZEMLJIŠTE • ZEMLJIŠTE je rastresiti površinski sloj litosfere. Ono se nalazi iznad čvrste stenske mase a gornja granica je biosfera, hidrosfera i atmosfera. Tlo nastaje procesom koji nazivamo pedogeneza,i odvija se u dvije faѕe. • Prva faza započinje raspadanjem stena a • druga raspadanjem odumrlih ostataka biljnoga i životinjskoga porekla i tako se stvara humus. • Kada govorimo o uticaju zemljišta na zdravlje ljudi , na prvom mestu treba sagledati uticaj mikroelemenata i njihov pozitivan i negativan uticaj na ljudsko zdravlje

17. Esencijalni makroelementiC, H, O,N, P,S,Ca,Na,K,Mg, Cl • Esencijalni mikroelementi Co,Cu,Mn,Mo,Se,Zn,B,Fe,J,Fe • Štetni elementiCd,Hg,Pb,Ti,Be,Ba,Al,As,Sb,Bi,U,Th

18. Sve elemente prema njihovom značaju delimo na • -esencijalne makroelemente , bez kojih biljni i životinski svet nebi opstao . To su C, H, O,N, P,S,Ca,Na,K,Mg, Cl -esencijalne mikroelemente(Co,Cu,Mn,Mo,Se,Zn,B,Fe,J,Fe) • Neesencijalni –štetni elementi (Cd,Hg,Pb,Ti,Be,Ba,Al,As,Sb,Bi,U,Th) • Svi ovi elementi i mikroelementi koji se nalaze u zemljištu , prisutni su i u podzemnim i površinskim vodama potom dospevaju u biljkama ,životinjama i čoveku i evidentno je njihovo dejstvo na celokupni živi svet.

20. Geomorfološki faktori • Geomorfološki faktori zbog razvijenog karsnog procesa i morfologije postaju bitani za Peštersku oblast. • Nadmorska visina od 1100 m , kao i pogodni klimatski uslovi za razvoj šumske vegetacije , čine ambijent prijatnim za boravak , odmor i rekreaciju. • Dobri rezultati rehabilitacije su postignuti kod srčanih bolesnika.Područje Peštera moze da bude poznato kao i Područje Zlatara i da ima veći udeo u zdravstvenom turizmu.

21. Kuća od kamena katuni Drvena kuća pokrivena šindrom

22. Tektonski pokreti i strukture • Moze se pouzdano reći da na Pešterskoj visoravni ne postoji rizik od rušilačke snage raseda , kao i pojave zemljotresa intenziteta preko 7.5 MSK . • Znaći isključuju se mogućnosti značajnih ugrožavanja života i imovine ljudi i izazivanja masovnih oštećenja. • Kada je reč o migraciji štetnih gasova (gasnog disanja)usled opasnosti od radona, helijuma, argona,žive i sl, koji su izazivači povećanog mortaliteta raka pluća., u ovom trenutku nemožemo govoriti bez preciznijih rezultata istraživanja.

23. Površinski tokovi reka P. visoravni • Gustina rečne mreže zavisi od geološke građe. Peštersku visoravan odlikuje karst sa karstnom hidrografijom, gde je slabo prisustvo površinskih tokova, obilje vode u nižim nivoima i snažna vrela u dolinama. • U Pešterskom polju u oblasti karsta javljaju se i mnoge ponornice od kojih je najpoznatija i najduža Boroštica. • Posebno mesto odnosno glavno obeležje područja Pešteri je reka Uvac.Izvire ispod padina Ozrena (1579m) i tok mu je dug 115 km., u njega se ulivaju Vapa,Kladnička reka i Veljušnica.Uvac sa svojim pritokama izgradio je prelepe kanjone i klisure i proglašen je Parkom prirode.Na njemu je formirano veštačko jezero Sjeničko j.dugačko 25 km. Značaj jezera je za razvoj turizma , pre svega sporskog ribolova , kao i drugih sportova na vodi.Klisura Uvca je prirodno stanište beloglavog supa. • Treba napomenuti da na Pešteri postoji i termalni izvor Čedovo , čija je izdašnpost izvora 22 l/ min.

24. uvac Beloglavi sup u kanjonu uvca

25. Uloga prirodnih radionuklida • Nažalost još ne postoje tačni podaci za područje Pešterske visoravni na osnovu kojih bi se sagledala uloga ovog faktora na ljudsko zdravlje. • Znamo da radioaktivnost postoji od samog postanka sveta i da je u samom nastajunju bila izuzetno velika. • Ono što znamo to je da nemožemo sa sigurnošću isključiti prisustvo radona , pošto je on veoma migratoran , i tako koristeći rasede i podzemne vode . Može iz velikih dubina doći i koncentrisati se u stambenim prostorijama .

26. zaključci • Pešter predstavlja dragocenost za odmor, turizam, lečenje, i jedan od najprivlačnijih predela Srbije. Pošto je bogat šumom, prelepim terenima pruža mogućnost za organizovanje izleta, škola u prirodi , skijaških i drugih sportskih staza, te visinskih priprema sportskih klubova iz zemlje i okruženja. To je posledica, pre svega, povoljne geološke građe i geomorfološkog sklopa planine. Naime, osnovu masiva čine karstifikovani krečnjaci, koji sa okolnim, manje otpornim na eroziju, tvorevinama formiraju markantnu geomorfološku celinu. Takvo srednjegorje uslovilo je bujan razvoj vegetacionog pokrivača i za čoveka vrlo povoljne klimatske uslove

27. ”Odgovor na važno pitanje koliki je stepen povoljnosti življenja (boravka) na nekom interesantnom prostoru najčešće je teže dati. Da bi se definisale zakonitosti uticaja geološke sredine i geoloških faktora ponaosob na čoveka i njegovo zdravlje, potrebna su svakako detaljnija geomedicinska istraživanja (M. Komatina, 2001).” • Kad je reč o Pešteri data je opšta ocena takvog uticaja, pretežno na bazi geoloških i geomorfoloških odlika planine i literaturnih podataka o sličnim geomedicinskim odnosima uopšte.

28. Rešenje samog zadatka biće umnogome olakšano ukoliko ga zasnujemo, kako na upoznavanje geomedicinskih uslova šireg prostora, tako i na preciznije izučavanje osobenosti svake geološke formacije. Na taj način će se lakše izdvojiti rejoni (zone) sa povišenim ili sniženim sadržajima interesantnih hemijskih elemenata u zemljištu i podzemnoj vodi i preciznije (konkretnije) utvrditi odnosi pojedinih geohemijskih faktora (elemenata) i patoloških stanja. Naravno, dužna pažnja se mora posvetiti i drugim geološkim faktorima, između ostalog koncentraciji radona, radioaktivnog gasa opasnog za čoveka i sličnih gasova duž aktivnih razlomnih zona.

29. Na Pešteru živi veliki broj ugroženih biljnih i životinskih vrsta i stoga je uvršten na Ramsarsku listu vodom bogatih područja od međunarodnog značaja.Peštersku visoravan i okolne planine karakterišu šumsko-travni pejzaži, specifični kraški oblici reljefa, izvori hladne vode, svež vazduh, bogatstvo divljači.