KOMPOZICIJA LIKOVNOG DELA

1. KOMPOZICIJALIKOVNOG DELA

2. Komponovanje je likovniprocessastavljanja i međusobnogpovezivanjalikovnihelemenata – elemenata kompozicije u likovnucelinupremavlastitojlikovnojkoncepciji. Likovniproduktnastaoprocesomlikovnogkomponovanjanaziva sekompozicija. • Kompozicijaje skladanrasporedismislenouređen odnoslikovnihelemenata – elemenatakompozicijeunutarnekogprostorailiformata, u kojemvladajedinstvokorišćenetehnike, materijala, ideje, opažajnihsvojstavaiprimenjenihestetskihnačela –principakomponovanja.

3. Format slike • Površina na koju je slikar ograničen fizički predstavlja dvodimenzionalnu ravan koja ima samo širinu i dužinu. Ovakva površina bez dubine naziva seprostor dela, dizajn- polje, odnosno format slike.

4. Pre nego što se pristupi komponovanju neke slike potrebno je odlučiti se kako organizovati jedinstvo formata i oblika u njemu. Format je definisan odnosom vertikalne i horizontalne stranice.

5. Za skladan i prijatan smeštaj objekata koriste se pravila, kao što su: • Geometrijski centar • Optički centar • Pravilo trećina i dr..

6. Centar formata • Jedan format osim četiri tačke njegovih temena određuje i peta, nevidljiva, tačka centra, kojase nalazi u preseku dijagonala formata ili u preseku “linija polovina”. • Elementi raspoređeni oko centra interesa treba da su raspoređeni tako da vode oko posmatrača iz perifernih mesta ka centru. • Ipak, centar kompozicije nije baš najbolje mesto gde bi oko posmatrača mirovalo. Sa glavnim objektom postavljenim u centar, posmatrač neće biti motivisan da prouči ostatak slike.

8. Optički centar • Mesto na kojem se seku dva zlatna preseka - vertikalni i horizontalni- naziva se optičkicentar (nije isto što i geometrijski!). • Oblik postavljen u optički centar postaje dominantan, a kompozicija deluje jedinstveno.

9. Pravilo trećina • Vrlo često se koristi pravilo 3 trećine : sa dve horizontale i i dve vertikale format se deli na 9 jednakih delova, u preseku vertikala i horizontala dobijaju se četiri važne tačke u koje treba smestiti glavne objekte kompozicije.

11. Vrste kompozicija Razlikujemo sledeće vrste kompozicija: • centralna • horizontalna • vertikalna • dijagonalna • ovalna ili kružna • piramidalna - trougaona • kombinovana • haotična

12. Centralna kompozicija • U ovoj vrsti kompozicije glavni, ili većina likovnih elemenata se nalazi ili gravitira sredini.

13. Centralna kompozicija

14. Horizontalna kompozicija • Likovni elementi svojim položajem, rasporedom i oblicima prate horizontalne ose formata. Takva kompozicija deluje mirno i opuštajuće, a koristimo je kada želimo da prikažemo širinu prostora, neku scenu, grupne portrete, pejsaže, panorame, mrtvu prirodu i slična, uglavnom pasivna i statična stanja. Horizontalna postavka omogućuje gledaocu da mirno posmatra sadržaj i pojedine elemente na slici. Horizontalnoj kompoziciji odgovara format postavljen po širini.

15. Horizontalna kompozicija

16. Vertikalna kompozicija • Kod ove kompozicije likovni elementi prate vertikalne ose formata. Vertikala prikazuje rast u visinu, spuštanje ili pad naniže, odnos onog što je gore (glava), prema onom što je dole (telo, noge). Visoka stabla, vrhovi planina, katedrale, tornjevi, obelisci i neboderi u velikim gradovima, najbolji su primer za to.To je aktivna postavka, koja sugeriše ozbiljnost, odlučnost, čvrstoću, autoritet i sl., pa je koristimo kada upravo te osobine želimo da pridružimo elementima na slici, ili istaknuti njihovu važnost. Vertikalnoj kompoziciji odgovara format postavljen po visini.

17. Vertikalna kompozicija

18. Dijagonalna kompozicija • Ova vrsta kompozicije koristi dijagonalne ose formata i kosine za pretežni raspored i komunikaciju među likovnim elementima ma slici. To je živa i i dinamična kompozicija koja odmah privlači pažnju, jer sugeriše pokret i određenu napetost. Osim toga kosi pravci stvaraju utisak prostora, te služe za neformalno povezivanje elemenata kompozicije. Snažniji utisak dijagonale postižu na vertikalnom, a blaži na horizontalno postavljenom formatu

19. Dijagonalna kompozicija

20. Ovalna ili kružna kompozicija • Kada se likovni elementi u prostoru ili unutar pravouglog formata povezuju po vidljivoj ili zamišljenoj liniji kružnice ili elipse, nastaje ovalna ili kružna kompozicija, koja sugeriše okupljenost različitih elemenata oko jedne ideje. U ovoj vrsti kompozicije elementi mogu biti raspoređeni i po spirali, kao jednom od kružnici bliskih arhetipskih oblika u prirodi. • To je topla i blaga kompozicija, a koristimo je kada želimo da naglasimo porodičnu povezanost i zajedništvo elemenata na slici (sklad, jedinstvo).

21. Ovalna ili kružna kompozicija

22. Piramidalna (trougaona) kompozicija • U ovoj vrsti kompozicije se kao osnovni oblik za raspored elemenata unutar formata koristi trougao ili piramida. Elementi postavljeni u njima čine dominantnu grupu, kojoj su elementi izvan njih podređeni. To je graditeljska kompozicija koja se jednako dobro može upotrebiti kako na vertikalnom, tako i na horizontalnom formatu.

23. Piramidalna (trougaona) kompozicija

24. Kombinovana kompozicija • Ovo je najprirodnija i najčešće korišćena vrsta kompozicije, koja na formatu udružuje i kombinuje dva ili više navedenih osnovnih položaja i rasporeda likovnih elemenata. Ona je istovremeno i najzahtevnija u smislu postizanja dobre ravnoteže. Pri gradnji kombinovane kompozicije nastoji se da se stvori jedinstvo i sklad suprotnih položaja, smerova i oblika, kao što su vertikalno-horizintalno (arhitektonska kompozicija), horizontalno-vertikalno-dijagonalno, ovalno ili spiralno-ravno itd. U kombinovanom rasporedu osim položaja i oblika, značajnu ulogu imaju opažajna svojstva (tonovi svetla i tame, boje itd.), kao i odnosi različitih veličina, količina i intenziteta likovnih elemenata.

25. Haotična kompozicija • U ovoj kompoziciji, kao što joj i ime kaže, elementi su razbacani haotično - bez ikakvog rasporeda.