280 likes | 404 Views
FAKULTET POLITI ČKIH NAUKA, Beograd INFORMATIKA Predavanje: N ASTANAK RAČUNARA. Prof. dr Vladimir Štambuk Asistent Mr Nebojša Mrdja. MAŠINE ZA OBRADU PODATAKA I RAZLOZI ZA NASTANAK RAČUNARA. Mašine za obradu podataka nastale su sredinom prošlog veka.
E N D
FAKULTET POLITIČKIH NAUKA, BeogradINFORMATIKAPredavanje:NASTANAK RAČUNARA • Prof. dr Vladimir Štambuk • Asistent Mr Nebojša Mrdja
MAŠINE ZA OBRADU PODATAKA I RAZLOZI ZA NASTANAK RAČUNARA • Mašine za obradu podataka nastale su sredinom prošlog veka. • Razlozi koji se navode za nastanak računara, način nastanka i način funkcionisanja računara (u prvo vreme mašina za obradu podataka) odlučuju tehnološki i društveni razvoj savremenog socijeteta.
MAŠINE ZA OBRADU PODATAKA I RAZLOZI ZA NASTANAK RAČUNARA • U popularnim delima za širu čitalačku publiku tvrdi se da su računari nastali iz namere njenih kreatora, a u stručnoj literaturi s kraja prošlog veka bio je široko rasprostranjen stav da svaka nova tehnologija nastaje kao posledica nekih određenih društvenih potreba. • Računari nisu nastali: • kao posledica društvenih potreba, • kao posledica odgovarajućeg nivoa razvoja tehnologija, i • kao ostvarenje unapred postavljenog cilja.
TRI LIKA RAČUNARA • Mašine za obradu cifara – kalkulatori • abakus, • paskalina,... • Univerzalna kalkulatorska mašina • Čarls Babidž – diferencijalna i analitička mašina • Lady Ada Lovelace – prvi programer u istoriji čovečanstva
Tri lika računara II • Računar – univerzalna mašina za obradu informacija • Postoje dva načina obrade podataka – analogna i digitalna. • Prvi komercijalni računar nastao je 1953. godine a računari su se razvijali u dva pravca: mejnfrejmovi, i personalni računari. • Srce računara čine čipovi – namenski ili univerzalni. • Računari, odnedavno, emaniraju u mašine za donošenje odluka – gridovi.
Čip u svakom proizvodu • Čipovi koji sadrže sva tri elementa Fon Nojmanove strukture – te su samim time kompletni računari -se danas nalazi u sve većem broju proizvoda. Telefon
Babidž • Univerzalna kalkulatorska mašina • Čarls Babidž – diferencijalna i analitička mašina • Lady Ada Lovelace – prvi programer u istoriji čovečanstva
Lejdi Lavlejs • Lejdi Ada Lovelace – prvi programer u istoriji čovečanstva
RAZVOJ RAČUNARA • Računar je specifičan po Fon Nojmanovoj arhitekturi i upotrebi binarnog koda, a obe pojave nastale su iz Turingove mašine. • Turingova mašina je apstraktna matematička sprava koja je sposobna da piše i čita informacije na najelementarnijem nivou logičke analize na zamišljenoj traci koja je idealno beskonačna i koju sačinjavaju redovi kvadrata. • Uvodjenjem memorije u računar stvoreni su uslovi da se Turingova teorijska matematička konstrukcija pretvori u realnost.
RAČUNAR ŠTA JE TO? • Pojam računari (computers) u engleskom jeziku označavao je ljude koji su se u devetnaestom veku bavili manipulacijom, obradom i beleženjem brojki i podataka. • Računari su specifične mašine koje služe za obradu ili procesiranje podataka i informacija. • Slučajni susret Fon Nojmana i Golštajna u leto 1944. na železničkoj stanici i rasprava o elektronskom kompjuteru. • Močli, ENIAC, EDVAC, Fon Nojman i Babidž. • Fon Nojmanova arhitektura se sastoji od: • centralne procesne jedinice, • memorije (RAM ,ROM,...), i • ulazno-izlazne jedinice. • Računari su sastavljeni od hardvera i softvera.
Fon Nojmanova Arhitetktura 3 elementa Fon Nojamnove arhitekture CPJ AJ UJ IJ KJ M
HARDVER • Hardver predstavlja sistem fizičkih elemenata i zajedno sa softverom, sistemom inteligibilnih elemenata, predstavlja mašinu za obradu ili procesiranje podataka. • Hardver se sastoji od: • ulazne jedinice, • centralne procesne jedinice, i • izlazne jedinice.
Hardver • Centralna procesna jedinica se sastoji od: • memorije koja prima i čuva podatke, • aritmetičke jedinice koja vrši obradu podataka (numerički podaci u binarnom kodu se podvrgavaju aritmetičkim radnjama), i • kontrolne jedinice koja kontroliše sve procese koji se dešavaju u računaru.
Softver predstavlja programsku podršku bez koje računari ne mogu da rade. Softverska podrška se odnosi na programe pomoću kojih se vrši obrada podataka s odredjenim ciljem i oni se dele na: operativne sisteme, i aplikativne programe. <%@ LANGUAGE="VBSCRIPT" %> <HTML> <HEAD> <TITLE>Chilkat WebMail Example Program - Send a Simple Plain-Text Email</TITLE> </HEAD> <BODY> <% Primer programa za pravljenja e- mail adrese PROGRAMI
PAMĆENJE PODATAKA • Računaljka je postala računar onda kada su stvoreni uslovi da mašina pamti podatke. • Podaci se pamte u CPU memoriji i drugim vrstama memorije. • ROM memorija se koristi da bi računar mogao da butira i uopšte da radi. • RAM memorija je deo CPU memorije koja se stalno koristi za upisivanje podataka radi obrade. Po završetku obrade podaci se brišu iz RAM memorije. • Hard diskovi, diskete, CD, USB fleš memorije,...
PROGRAMI • Operativni sistemi su programi koji se koriste za rad samih računara (DOS, Windows,..) • Aplikativni programi služe za izvršavanje određenih zadataka.
TENDENCIJA KA MINIATURIZACIJI • Prvi veliki računari “main fraime-ovi” su predstavljali grdosije koje su zauzimale po nekoliko stotina m2.
Razvoj PC računara • Od pojavljivanja prvog kompletnog personalnog računara IBM 150 1981 postoji stalna tendencija smanjivanja (miniaturizacije). • Danas se proizvode kompletni računari koji su manji od prosečne džepne knjige. IBM 5120 Samsung-q1
Tendencija umanjivanja računara će se nastaviti a ona je posledica činjenice da se računari upotrebljavaju u sve većem broju slučajeva i da manji i kompaktniji računari predstavljaju sigurnije i jeftinije mašine za obradu podataka IBM 5150
KRITERIJUMI STRUKTUIRANJA INFORMACIONOG SISTEMA • Osnovni oblici organizacije informacionih sistema su: • hijerarhijski, i • mrežni. • Informacioni sistemi u razvijenim zemljama nastali su kao hijerarhijski ali se, vremenom, “rekomponuju” u mrežne informacione sisteme. • Hijerarhijski sistemi su kontraproduktivni. • Mrežna organizacija podrazumeva račvanje informacionog sistema na celinu prostora stanja sistema.