IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU I BILANSNA POLITIKA PREDAVANJE I Х

1. IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALUI BILANSNA POLITIKAPREDAVANJE IХ Dr Jovica Lazić, redovni profesor Mr Marija Vuković, asistent Maja Ilić, asistent Novi Sad, 08.12.2010. godine

2. PREDAVANJE X: OKVIR ZA IZRADU I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

3. 10.1 PREDMETOKVIR ZA IZRADU I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA • Računovodstveni standardi trebaju biti izrađeni prema koherentnom i prihvatljivo skladnom okviru temeljnih principa. • Komitet za međunarodne računovodstvene standarde (IASC; danas Odbor za međunarodne računovodstvene standarde, IASB) objavio je • Okvir za izradu i prezentaciju finansijskih izveštaja 1989. godine, koje je IASB usvojio 2001. godine.

4. Spomenuti okvir iz 1989. godine: • uvodi koncepte naglašavajući izradu i prezentaciju finansijskih izveštaja; • pomaže donosiocima standarda u budućem razvijanju standarda; • pomaže pri izradi izveštaja, revizorima i korisnicima u tumačenju MRS-ova i problematike koja nije obrađena MRS-ovima. • Okvir nije standard, ali ga koriste IASB i njegov odbor za razjašnjenja, IFRIC (Odbor za razjašnjenja međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja).

5. 10.2 DELOKRUG OKVIRA • Okvir obuhvata: • ciljeve finansijskih izveštaja, • kvalitativne karakteristike finansijskih izveštaja, • delove finansijskih izveštaja, • priznavanje delova finansijskih izveštaja, • merenje delova finansijskih izveštaja, i • koncept kapitala i održavanja vrednosti kapitala.

6. 10.3 KLJUČNI KONCEPTI 10.3.1 Cilj finansijskih izveštaja je da pruže informacije o finansijskom položaju (bilans stanja), uspešnosti (račun dobiti i gubitka) i promenama finansijskog položaja (izveštaj o novčanom toku) preduzeća; • te informacije bi trebale biti korisne širokom krugu korisnika u procesu donošenja poslovnih odluka.

7. 1.3.2 Važeće značajnepretpostavkefinansijskih izveštaja jesu (vidi Sliku 1.1 na kraju poglavlja): • Obračunska osnova (metod računovodstva na osnovu tekućih troškova).Učinci transakcija i drugih događaja priznaju se onda kada su nastali (a ne kada je došlo do novčanog toka). Ti se učinci evidentiraju i iskazuju u finansijskim izveštajima razdoblja na koja se odnose. • Koncept neograničenosti vremena poslovanja (unapred neodređenog roka).Pretpostavlja se da će preduzeće nastaviti s poslovanjem u doglednoj budućnosti.

8. 10.3.3 Kvalitativne karakteristike su one karakteristike koje čine informacije korisnima njihovim korisnicima: • Važnost - relevantnost.Važna informacija utiče na poslovne odluke korisnika, pomažući im procenjivati prošle, sadašnje i buduće događaje ili potvrđujući/ispravljajući njihove prošle procene. Na važnost informacija utiču njihova priroda, kao i značajnost. • Pouzdanost.Pouzdana informacija je nezavisna od grešaka i predrasuda, a njene karakte­ristike su: 1. iskreno - pošteno prikazivanje

9. 2. suština važnija od forme - prevlast suštine nad formom 3. neutralnost 4. razboritost - promišljenost - postupanje sa dužnom pažnjom 5. celovitost – kompletnost • Uporedivost.Informacije trebaju biti prezentirane dosledno tokom vremena kako bi korisnici mogli vršiti poređenja. • Razumljivost.Informacije moraju biti razumljive korisnicima koji imaju osnovna znanja iz područja ekonomije, računovodstva i volje za proučavanjem informacija.

10. 10.3.4 Ograničenjavažnih i pouzdanih informacija su sljedeća: • Vremensko ograničenje.Kašnjenje u izveštavanju može rezultirati gubitkom važnosti, ali poboljšava pouzdanost informacije. • Koristi naspram troškova.Koristi koje proizilaze iz informacija trebaju biti veće od troškova koji su nastali. • Ravnoteža kvalitativnih karakteristika.Cilj je postići ravnotežu karakteristika kako bi se postigao cilj finansijskih izveštaja.

11. 10.3.5 Primena glavnih kvalitativnih karakteristika i odgovarajućih računovodstvenih standarda obično ima za rezultat fmansijske izveštaje koji omogućavajufer - poštenu prezentaciju. 10.3.6 Fer prezentacijase postižeiskazivanjem korisnih informacija (potpuno objavljivanje - obelodanjivanje) u finansijskim izveštajima, čime se obezbeđujetransparentnost.Uz pretpostavku da je fer prezentacija isto što i transparentnost, može se definisati

12. i drugi cilj finansijskih izveštaja: obezbeđivanje transparentnosti pomoću potpunog objavljivanja i omogućavanje fer prezentiranja korisnih informacija u svrhu donošenja odluka. 10.3.7 Ravnoteža kvalitativnih karakteristika:Ovaj cilj treba postići ravnotežu između karakteristika u cilju ispunjenja cilja finansijskih izveštaja.

13. 10.4 RAČUNOVODSTVENI POSTUPAK 10.4.1 Sledeće komponente finansijskih izveštaja direktno se odnose na merenje finansijskog položaja: • Imovina. Resursi koje kontroliše preduzeće kao rezultat prošlih događaja i od kojih se očekuje da će buduća ekonomska korist priticati u preduzeće. • Obaveze. Sadašnje obaveze preduzeća koje proizilaze iz prošlih događaja, ačije će namirenje proizvesti odliv ekonomskih koristi iz preduzeća. • Vlastiti kapital.Razlika koja ostaje kad se od imovine oduzmu obaveze (obično se koristi izraz akcionarski kapital)[1]. • [1]U literaturi anglosaksonskog govornog područja akcionarski kapital označava ukupni vlastiti kapital. U srpskoj računovodstvenoj terminologiji i praksi akcionarski kapital označava osnovni kapital akcionarskog društava, nastao emisijom akcija, a ukupan kapital vlasnika se označava kao vlastiti ili vlasnički kapital.

14. [1] Pod glavnicom se podrazumeva kapitalna glavnica - kapital vlasnika, koji može, ali ne mora biti u obliku akcija. 10.4.2 Sledeće komponente finansijskih izveštaja direktno se odnose na merenje uspešnosti preduzeća: • Prihodi.Povećanja ekonomskih koristi u obliku priticanja ili povećanja imovine, ili sma­njenja obaveza koje rezultira povećanjem glavnice (osim onog koji nastaje usled doprinosa vlasnika). Prihodi obuhvataju prihode od redovne delatnosti i dobitke. • Rashodi.Smanjenja ekonomskih koristi u obliku odliva ili smanjenja imovine, ili povećanja obveza koje rezultira smanjenjem glavnice[1] (osim smanjenja zbog raspodele vlasnicima).

15. Elemente finansijskog izveštaja (imovina, obaveze, vlastiti kapital, prihodi i rashodi) trebapriznatiu finansijskim izveštajima: • ako jeverovatnoda će neka buduća ekonomska korist povezana s tom stavkom priticati u preduzeće ili oticati iz njega; i • ako stavka ima trošak ili vrednost koja se može spouzdanošću izmeriti.

16. 10.4.4 Zamerenjeelemenata ufinansijskim izveštajima koriste se sledeće osnove: • istorijski trošak • tekući trošak • ostvariva (utrživa) vrednost • sadašnja vrednost.

17. 10.4.5 Koncepti kapitala i očuvanja kapitala uključuju: • Finansijski kapital.Kapital je sinonim za neto imovinu/glavnicu, meri se u nominalnim novčanim jedinicama. Dobit predstavlja povećanje nominalnog novčanog kapitala tokom razdoblja. • Fizički kapital.Kapital se doživljava kao poslovna sposobnost; definiše se u smislu proizvodnih kapaciteta. Dobit predstavlja povećanje proizvodnih kapaciteta tokom razdoblja.

18. 10.5 PREZENTACIJA I OBJAVLJIVANJE: SLUČAJ IZRADE TRANSPARENTNOG FINANSIJSKOG IZVEŠTAJA 10.5.1 Zahtev za transparentnim i korisnim informacijama o situacijima na tržištu i njihovim transakcijama važno je za zdravo i efikasno tržište, te predstavlja jednu od najvažnijih pretpostavki za uvođenje tržišne discipline.

19. Tržišta, ipak, neće sama po sebi proizvesti zadovoljavajuće nivoe objavljivanja. • Tržišne snage vagaće koristi i troškove od objavljivanja dodatnih informacija, a krajnji rezultat možda neće biti ono što učesnici na tržištu stvarno trebaju. 10.5.2 Trendovi liberalizacije finansijskog tržišta i tržišta kapitala tokom osamdesetih godina 20. veka, koji su doveli do povećanja osjetljivosti na finansijskim tržištima, pojačali su i po­trebe za informacijama kao načinu obezbeđivanja finansijske stabilnosti.

20. Tokom devedesetih godina 20. veka, kad se pojačala liberalizacija finansijskog tržišta i tržišta kapitala, pojavili su se ogromni zahtevi za korisnim informacijama i u privatnom i u javnom sektoru; minimalni zahtevi objavljivanja danas diktiraju kvalitet i količinu informacija koje se moraju prezentirati i učesnicima na tržištu i opštoj javnosti. • Zato što su zahtevi za informacijama bitni za promovisanje stabilnosti tržišta, zakonodavna tela smatraju posebno bitnim kvalitet informacija. • Jednom kad se kvalitet informacija koje traže učesnici na tržištu i zakonodavna tela poboljša, tada će i preduzeća sama poboljšavati interne informacione sisteme kako bi stvorili dobru reputaciju udovoljavanju zahteva za kvalitetnim informacijama.

21. 10.5.3 Pretpostavka javnog objavljivanja informacija je postojanje dobrih računovodstvenih standarda i odgovarajuće metodologije objavljivanja. To javno objavljivanje informacija obično uključuje objavljivanje važnih kvalitativnih i količinskih informacija u godišnjim izveštajima, koji se obično nadopunjuju polugodišnjim finansijskim izveštajima i drugim važnim i korisnim informacijama. Objavljivanje informacija proizvodi troškove; stoga se treba proceniti korisnost takvih informacija širokoj javnosti naspram cene koju zbog toga snosi preduzeće.

22. 10.5.4 Vrlo je važno vreme objavljivanja informacija. Objavljivanje negativnih informacija u javnosti koja nije dovoljno sofisticirana u tumačenju takvih informacija može samom preduzeće koje je objavilo informaciju naneti više štete. Kada informacija nije dovoljno kvalitetna i/ili korisnici informacije nisu dovoljno sposobni za pravo tumačenje, tada treba pažljivo razmotriti postepeno objavljivanje podataka. • Dugoročno, potpuno objavljivanje je korisno, čak i u slučajevima kratkoročnih problema i negativnih informacija, zato što su troškovi netransparentnog finansijskog sistema daleko veći nego troškovi transparentnog.

23. TRANSPARENTNOST I POUZDANOST 10.5.5 Transparentnostpodrazumeva stvaranje takvih okolnosti u kojima su informacije o postojećim uslovima, odlukama i aktivnostima dostupne, raspoložive i razumljive svim tržišnim učesnicima particantima.Objavljivanjese odnosi na proces i metodologiju obznanjivanja informacija i politiku donošenja odluka na vreme i javno.Pouzdanostpodrazumeva potrebu tržišnih subjekata, uključujući i vlasti, za potvrdom njihovih aktivnosti i politika, kao i prihvatanje odgovornosti za odluke i rezultate.

24. 10.5.6 Transparentnost je neophodna za koncept pouzdanosti između tri grupe tržišnih subjekata: zajmoprimaca i zajmodavaca, emitenata i ulagača investitora, kao i za nacionalne institucije vlasti, kao i za međunarodne finansijske institucije. 10.5.7 O transparentnosti i pouzdanosti se u posljednjih desetak godina često raspravljalo. Donosioci politika navikli su na tajnost informacija. • Tajnost se podrazumevala kao neophodni element pokazivanja moći, s često izraženom koristi od skrivanja nekompetentnosti donosioca politike. Bilo kako bilo, tajnost podataka sprečava željene efekte politike.

25. Promenjena svetska ekonomija i finansijski tokovi, koji su doveli do povećanja internacionalizacije i međusobne zavisnosti, uslovili su da problem otvorenosti bude na prvom mestu kod donošenja ekonomskih politika. • Stoga je sve veća pojava kod nacionalnih vlada, uključujući i centralne banke, da transparentnost (tj. otvorenost) pomaže predviđanju, te stoga i efikasnosti donošenja politika. • Transparentnost nagoni institucije da se suoče s realnošću situacije i one koji su odgovorni čini još odgovornijima, posebnoo im je unaped poznato da će morati opravdavati svoja stavove, odluke i aktivnosti. Stoga je poželjno prilagođavanje usvojenih politika tokom vremena.

26. 10.5.8 Delimično, slučaj veće transparentnosti i pouzdanosti počiva na potrebi korisnika privatnog sektora da razumeju i prihvate politike koje kasnije utiču na njihovo ponašanje na tržištu. • Veća transparentnost poboljšava ekonomske odluke drugih učesnika na tržištu. • Transparentnost je takođe sredstvo za jačanje pouzdanosti, interne discipline i boljeg upravljanja preduzećem.

27. Transparentnost i pouzdanost poboljšavaju kvalitetu donošenja odluka u institucijama vlasti (čije bi aktivnosti uobičajeno trebale biti transparentne), kao i u institucijama čije vlastite odluke zavise od razumevanja i predviđanja budućih odluka institucija vlasti. • Ako su aktivnosti i odluke vidljive i razumljive, troškovi njihovog praćenja monitoringa su manji. • Javnost će bolje pratiti institucije javnog sektora; akcionari i zaposleni menadžere preduzeća; poverioci dužnike, a deponenti banke. Stoga, neka loša odluka ne može promaći i ostati neispitana.

28. 10.5.9 Transparentnost i pouzdanost međusobno su zavisne jedna od druge. • Transparentnost pojačava pouzdanost intenzivnijim praćenjem, a pouzdanost jača transparentnost dajući inicijativu korisnicima da su razlozi njihovog delovanja dobro poznati i razumljivi. • Zajedno, transparentnost i pouzdanost će nametnuti disciplinu koja poboljšava kvalitet u donošenja odluka u javnom sektoru i dovešće do efikasnije politike poboljšavanjem razumevanja privat­nog sektora kako zakonodavci mogu uticati na različite događaje u budućnosti.

29. 10.5.10 Transparentnost i pouzdanost nisu same sebi svrha. One su i stvorene da bi pomogle u povećanju ekonomske uspešnosti i poboljšanju rada međunarodnog finansijskog tržišta, pojačavanjem kvaliteta donošenja odluka i upravljanja rizicima od strane svih tržišnih subjekata, uključujući zakonodavce. • Ali, one nisu lek za sve bolesti. Posebno, transparentnost ne menja prirodu rizika u finansijskim sistemima. • Ona ne može sprečiti nastanak finansijskih kriza, ali može ublažiti odgovor tržišnih učesnika na loše događaje. • Stoga, transparentnost pomaže učesnicima na tržištu da prihvate i prebrode loše događaje, te stoga umanjuje mogućnost nastanka panike i propasti.

30. 10.5.11 Sasvim je jasno da je transparentnost u suprotnosti s poverljivošću. Objavljivanje važ­nih informacija može konkurenciju dovesti u prednost, što je činjenica koja utiče na učesnike na tržištu da se ograđuju od potpunog objavljivanja. • Objavljivanje takvih informacija može imati značaj za cijelo tržište. Zbog takvih okolnosti, preduzeća mogu odbijati objavljivanje osetljivih informacija bez prethodne saglasnosti o povjerljivosti. • Međutim, jednostrana tran­sparentnost i potpuno objavljivanje doprinose režimu transparentnosti koji će u konačno biti od koristi svim tržišnim subjektima, čak iako kratkoročno prelaz na takav režim pojedincima stvara neprilike.

31. TRANSPARENTNOST I KONCEPTUALNI RAČUNOVODSTVENI OKVIR 10.5.12 Kao što je navedeno u 10.3.1, cilj finansijskih izveštaja je pružanje informacija o finansijskom položaju (bilans stanja), uspešnosti (račun dobiti i gubitka) i promenama u finansijskom položaju (izveštaj o novčanom toku) preduzeća. • Transparentnost finansijskog izveštaja se postiže potpunim objavljivanjem i fer prezentacijom korisnih informacija neophodnih kod donošenja odluka različitim korisnicima. • U kontekstu javnog objavljivanja obelodanjivanja, finansijski izveštaji bi trebali biti lako čitani. Više informacija bolje je nego manje informacija, ali svaka objavljena informacija ima svoju cenu.

32. Stoga treba pažljivo proceniti neto koristi od velike transparentnosti. 10.5.13 Prihvatanje međunarodno priznatih standarda finansijskog izveštavanja neophodno je merilo transparentnosti i valjanog pojašnjavanja finansijskih izveštaja. 10.5.14 U kontekstu fer prezentiranja, bolje je ne objaviti informaciju, nego objaviti informaciju koja može zavesti korisnika. Slika 1.1 pokazuje kako se obezbeđuje transparentnost pomoću okvira Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI). Slika 1.1. Transparentnost u finansijskim izveštajima ostvarena usklađivanjem harmonizacijom s Okvirom IASB-a

34. Sažet opis MRS/MSFI • U cilju boljeg razumevanja suštine zahteva pojedinih međunarodnih računovodstvenih standarda, sažeto ćemo izložiti njihovu sadržinu.

35. 1. Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja • MSFI 1 - Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja ima za cilj da odredi način sastavljanja i prezentovanja finansijskih izveštaja u periodu u kome se MSFI prvi put u potpunosti primenjuju kao primarna računovodstvena osnova finansijskog izveštavanja.

36. MSFI 2 – Transakcije plaćanja akcijama objavljen je 2004. godine i ima za cilj da propiše računovodstveno obuhvatanje transakcija plaćanja akcijama, odnosno utvrđivanje vrednosti dobara i usluga datih kao naknada za izdavanje instrumenata akcijskog kapitala.

37. MSFI 3 - Poslovne kombinacije ima za cilj određivanje načina računovodstvenog tretiranja povezivanja samostalnih entiteta ili poslovanja u jedan izveštajni entitet, a odnosi se na kupovinu kapitala od strane drugog entiteta, kupovinu celokupne ili dela neto imovine, preuzimanje obaveza drugog entiteta, osnivanje novog entiteta radi kontrole drugog entiteta i restrukturiranje jednog ili više entiteta koji se kombinuju. • Ovaj standard zemenjuje MRS 22 – Poslovne kombinacije i tumačenja koja ga prate.

38. MSFI 4 - Ugovori o osiguranju ima za cilj da obezbedi relevantno priznavanje i merenje vrednosti koje nastaju po osnovu ugovora o osiguranju, kao i obelodanjivanje iznosa, vremena i neizvesnosti budućih tokova gotovine po osnovu tih ugovora.

39. MSFI 5 - Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja ima za cilj definisanje pojma stalnih sredstava namenjenih prodaji, kao načina priznavanja, merenja i prezentovanja njihove vrednosti, kao i obaveznih obelodanjivanja u vezi sa njima. • On zamenjuje MRS 35 - Prestanak poslovanja.

40. U MSFI 6 - Istraživanje i procenjivanje mineralnih resursa akcenat je stavljen na priznavanje, merenje, određivanje okolnosti za sprovođenje testa obezvređenja, prezentaciju i obelodanjivanje sredstava za istraživanje i vrednovanje mineralnih resursa

41. MSFI 7 - Finansijski instrumenti: obelodanjivanja bavi se isključivo obelodanjivanjem finansijskih instrumenata radi efikasnije analize rizika i u tom delu redukovan je sadržaj MRS 32 – Finansijski instrumenti: prezentacija koji u potpunosti zamenjuje MRS 30 –Obelodanjivanja u finansijskim izveštajima banaka i sličnih finansijskih institucija.

42. MSFI 8 - Segmenti poslovanja zemanjuje MRS 14 – Izveštavanje po segmentima I bavi se pitanjima obelodanjivanja finansijskih i opisnih informacija o segmentima poslovanja, njihovim proizvodima i uslugama, geografskim oblastima u kojima posluju, kao i o njihovim glavnim kupcima, radi stvaranja mogućnosti da korisnici finansijskih izveštaja ocenjuju u procenjuju finansijske efekte poslovnih aktivnosti pojedinih segmenata i ekonomske uslove u kojima posluju.

43. 2. Međunarodni računovodstveni standardi MRS od 1- 41

44. MRS 1 - Prezentacija (prikazivanje) finansijskih izveštaja ima za cilj propisivanjeosnova za prikazivanje finansijskih izveštaja opšte namene, da bi se obezbedilauporedivost kako sa sopstvenim finansijskim izveštajima preduzeća iz prethodnihperioda, tako i sa finansijskim izveštajima drugih preduzeća. • Da bi se taj cilj postigao, uovom standardu utvrđen je opšti pristup prikazivanju finansijskih izveštaja, smernice zanjegovu strukturu i minimum zahteva u odnosu na sadržaj finansijskih izveštaja.

45. Priznavanje, merenje i obelodanjivanje specifičnih poslovnih promena i događaja uređenisu drugim MRS-om. • Ovaj standard se primenjuje za prikazivanje svih finansijskihizveštaja opšte namene, važi za sve vrste preduzeća, uključujući banke i osiguravajućadruštva.

46. MRS 2 - Zalihe ima za cilj da propiše postupak računovodstvenog obuhvatanja zaliha u kontekstu sistema istorijskog troška. Osnovno pitanje u vezi sa računovodstvenim obuhvatanjem zaliha je iznos troška koji se priznaje kao sredstvo do momenta proizvodnje ili prodaje. • Zalihe su sredstva koja se drže za prodaju u uobičajenom toku poslovanja, koja se nalaze u procesu proizvodnje za buduću prodaju ili je to materijal ili pomoćno sredstvo koje se troši u procesu proizvodnje ili prilikom pružanja usluga.

47. MRS 7 – Izveštaj o tokovima gotovine jednog preduzeća pomaže korisnicima finansijskih izveštaja tako što sadrži osnov za ocenjivanje sposobnosti preduzeća da ostvari gotovinu i gotovinske ekvivalente, kao i potrebu preduzeća za korišćenjem tih tokova gotovine. Ekonomske odluke koje donose korisnici zahtevaju prethodnu procenu sposobnosti preduzeća da stvori gotovinu i gotovinske ekvivalente, kao i vremenski okvir i izvesnost njihovog stvaranja.

48. MRS 8-Računovodstvene politike, promene u računovodstvenim procenama i greške • PREDMET • Ovaj Standard propisuje kriterije za izbor i promenu računovodstvenih politika, kao računovodstvenog postupka za obelodanjivanje promene računovodstvenih politika i promene računovodstvenih procena i ispravke grešaka, odnosno kao i korekcije grešaka iz prethodnog perioda. • Cilj Standarda je povećanje važnosti, pouzdanosti i uporedivosti h'nansijskih izveštaja preduzeća.

49. U MRS 11 - Ugovori o izgradnji propisan je računovodstveni postupak za prihode i troškove u vezi sa ugovorima o izgradnji. • Zbog prirode aktivnosti koje se obavljaju u okviru ugovora o izgradnji, datum kada su aktivnosti iz ugovora započete i datum kada sute aktivnosti završene obično pripadaju različitim računovodstvenim periodima.

50. U MRS 12 - Porez iz rezultat propisan je računovodstveni tretman poreza iz dobitka, tj. računovodstveno obuhvatanje tekućih i budućih poreskih posledica. • Ovim standardom se zahteva da preduzeće računovodstveno obuhvata poreske posledice poslovnih promena i drugih događaja na isti način na koji obuhvata i same poslovne promene i druge događaje. Za poslovne promene i druge događaje priznate u bilansu uspeha priznaju se i svi odnosni poreski učinci.