ISHOD I PROGNOZA AUTISTI ČNOG POREMEĆAJA

1. ISHOD I PROGNOZA AUTISTIČNOG POREMEĆAJA

2. Longitidunalna ispitivanja: • Retrospektivna • Prospektivna

3. Treba obratiti pažnju na: • Primenjenu dijagnostičku proceduru • Izbor uzorka • Vreme praćenja • Indikatore ishoda • Način prikupljanja podataka

4. Primenjena dijagnostička procedura: • Definisanje dijagnostičkih kriterijuma • Mogućnost reevaluacije • Izbor kategorije pervazivnog poremećaja

5. Izbor uzorka • veličina • kriterijumi isključivanja • dijapazon kliničkih entiteta i opseg inteligencije • vreme inicijalne procene • tip studije

6. Vreme praćenja • Retest (od nekoliko godina do nekoliko decenija u odnosu na prvo testiranje) • Kontinuirana procena

7. Indikatori ishoda • Prve studije – opservacione • Ajzenberg (dobar-srednji-loš) • Loter (dobar – gotovo normalni socijalni odnosi, dobro funkcionisanje na poslu i u školi; osrednji – napredak u socijalnim odnosima i u edukativnim postignućima; izrazite abnormalnosti u ponašanju i interpersonalnim odnosima; loš – težak hendikep bez samostalnog socijalnog napredovanja; vrlo loš – ni u jednoj oblasti života nisu nezavisni od drugih ljudi).

8. Indikatori ishoda (Billstedt, Gillberg, Gillberg): • dobar – a) zaposle ili se školuje ili se obučava za neko zanimanje b) stariji od 23. god. živi samostalno; mlađi ima bar dva prijatelja ili stabilnu vezu. • osrednji – zadovoljen je samo jedan kriterijum • ograničen, ali prihvatljiv – ne zadovoljava ni jedan kriterijum pod uslovom da nema komorbidnih stanja i da ih roditelji i vršnjaci prihvataju.

9. Indikatori ishoda (Billstedt, Gillberg, Gillberg): • loš – očigledno težak hendikep, bez mogućnosti samostalnog socijalnog napredovanja; u izvesnoj meri razvijene verbalne i neverbalne sposobnosti. • vrlo loš – teško hendikepirani pojedinci, bez sposobnosti komunikacije, koji ne mogu da se staraju o sebi.

10. Način prikupljanja podataka: • Direktan kontakt (heteroanamneza) • ADI-R, DISCO • Telefonska anketa • Mejl...

11. Retrospektivna istraživanja

12. Åkerström: • Indikatori – CARS, ABC. • Inteligencija visoko korelira sa oba indikatora. • Govorno-jezičke sposobnosti koreliraju sa oba indikatora. • Signifikanta negativna korelacija između EPI napada i socijalne adaptibilnosti. • Nema korelacije između EPI napada i bihejvioralnih abnormalnosti. • Regionalne specifičnosti

13. Prospektivna istraživanja • Prve deskriptivne studije • Rane studije praćenja • Savremene studije praćenja

14. Prve deskriptivne studije • Heterogenost uzorka (prema uzrastu i količniku inteligencije) • Nema jasnih indikatora ishoda • Ajzenberg (1956), Krik (1963), Kaner (1971, 1973) • Vrednost: pokušaj da se na osnovu malog broja podataka ukaže na varijabilnost ishoda i osnovne determinante uočenih varijacija.

15. Rane studije praćenja (odlike): • Konceptualna konfuzija u pogledu izbora dijagnostičkih kriterijuma i naziva autističnog poremećaja. • Jasno definisanje uzrasta ispitanika, isključivanje ispitanika mlađih od 15 godina, jasno definisanje stepena IO i primena standardizovanih testova inteligencije, kada god je to moguće.

16. Majkl Rater • 63 ispitanika • Do detalja opisana klinička slika i intelektualni profili. • U skladu sa neujednačenom terminologijom toga vremena ispitivani subjekti su imali dijagnozu dečje psihoze, šizofrenije ili autizma. • Inteligencija je procenjivana WISC-om ili WAIS-om. • Prosečna vrednost koeficijenta inteligencije kretala se u nivo lake IO (IQ = 62).

17. Determinante ishoda: • koeficijent inteligencije • govor • težina autističnog poremećaja i • dužina školovanja.

18. Viktor Loter • Dvadeset devet adolescenata, uzrasta između 16 i 18 godina. • IQ od 55 do 90. • U trenutku ispitivanja svaki četvrti ispitanik još uvek je išao u školu. • Od 22 ispitanika koji su završili školovanje samo se jedan zaposlio, 14-oro je boravilo u kliničkim ustanovama za stacionarni smeštaj, dvoje je živelo kod kuće, a petoro ispitanika je svakodnevno posećivalo dnevne centre za autizam.

19. Savremene studije praćenja

21. .

22. Prognostičke varijable • Socijalni činioci • Inteligencije • Govor • Epileptični napadi, izražene bihejvioralne abnormalnosti i pridruženi psihijatrijski poremećaji. • Dužina školovanja

23. Statističko modelovanje ishoda

25. Koplanove jednačine: • CARS1 = 40,23 – (0,06xV1 + 0,02xV2). • CARS2 = 37,93 – (0,12xV1 + 0,23xV2).

26. Očekivana dužina života i uzroci smrti osoba sa autizmom

27. 1. Standardni stepen mortaliteta (SSM) izračunava se tako što se ukupan broj umrlih osoba sa autizmom u određenoj populaciji i periodu vremena podeli brojem očekivanih smrtnih slučajeva.2.Stepen mortaliteta (SM) = SSM x 100

28. Mortalitet osoba sa autizmom: • SM (Ž) = 490% • SM (M) = 167% • Očekivani životni vek petogodišnjih dečaka trebalo bi da bude kraći za 6,1, a devojčica za 12,3 godine u odnosu na očekivani životni vek kontrolne grupe ispitanika iz opšte populacije.

29. SSM osoba sa autizmom (Shavelle, Strauss, Pickett, 2001)

30. Uzroci smrti osoba sa autizmom: • saobraćajni akcidenti • kardio-vaskularni poremećaji • maligne bolesti • kongenitalne anomalije • epileptični napadi • bolesti organa za disanje • bolesti organa za varenje • bolesti nervnog sistema ili čulnih organa • davljenje • gušenje