PROJEKAT OMLADINSKOG STADIONA U BEOGRADU

1. PROJEKAT OMLADINSKOG STADIONA U BEOGRADU INFRASTRUKTURA I INVESTICIONI PRIHODI

3. Omladinski stadion je izgrađen 1957. godine. Od tada do danas, OFK Beograd je zajedno sa ostalim klubovima sportskog društva jedini korisnik ovog objekta. Formalni vlasnik stadiona je Republika Srbija, a korisnik Grad Beograd. Grad Beograd je pravo korišćenja prenosio svojim odlukama na Sportsko društvo i OFK Beograd, na periode od po 15 godina, a to pravo korišćenja je isteklo u aprilu 2009 godine. S obzirom da se u međuvremenu promenio Zakon, i ta pravna kategorija- prenos prava korišćenja sa pravom raspolaganja više ne postoji, postavlja se pitanje: ko je suštinski vlasnik stadiona, ko je u obavezi da održava objekat, ulaže u njega, rekonstruiše isti, i dovede ga na nivo standarda koje propisuje FIFA i UEFA. Uz sve to, imamo i jednu otežavajuću okolnost, a to je da je stadion napravljen na klizištu, a bez odgovarajućih temelja i šipova, i zapadna i južna tribina su toliko devastirane da nisu za bezbednu upotrebu.

4. U današnje vreme, kada se čitav svet suočava sa velikom ekonomskom krizom, nerealno je očekivati da će sama država snositi troškove izgradnje i održavanja sportskih objekata. Ipak, s obzirom na situaciju u kojoj se nalazi Omladinski stadion, svesni smo da rešenje moramo tražiti.

5. Problemi pravne prirode • Problemi koji danas postoje u oblasti infrastrukture sportskih objekata, a koji se dobrim delom odnose i na Omladinski stadion, mogu se svrstati u sledeće dve kategorije: Problemi ekonomske i političke prirode

6. Problemi ekonomske i političke prirode • Sportski klubovi danas nisu u mogućnosti da izmiruju ni svoje tekuće troškove iz ostvarenih prihoda, a još manje da iz tih prihoda kroz štednju, finansiraju održavanje i izgradnju sportskih objekata • Zbog broja postojećih sportskih klubova i sportskih objekata kojima je potrebna finansijska pomoć, nije za očekivati da država to čini, jer bi reč bila o iznosu koji država nije u mogućnosti da odvoji u tu svrhu..

7. Problemi pravne prirode 1. Imovinska prava na sportskim objektima u najvećem broju slučajeva nisu rešena. U skladu sa odredbama važećeg Zakona o planiranju i izgradnji, investitor u izgradnji po pravilu može biti samo lice koje je ili vlasnik ili nosilac prava dugoročnog zakupa na zemljištu. Problem leži upravo u činjenici da sportski klubovi, u najvećem broju slučajeva, nisu ni vlasnici zemljišta, ni nosioci prava dugoročnog zakupa na zemljištu.

8. Ukoliko bi banke ili investicioni fondovi, bili zainteresovani da investiraju u izgradnju navedenih objekata, svakako bi tražili adekvatno obezbeđenje za novac koji ulažu. Sportski klubovi ne mogu da stave pod hipoteku sportske objekte, na kojima nemaju pravo svojine već koje samo koriste. Takođe, stavljanje hipoteke na sportskim objektima u svojini lokalne Samouprave, nije moguće prema propisima koji regulišu javnu svojinu i zaduživanje lokalnih samouprava.

9. Zaključak je da nerešeni imovinsko-pravni odnosi na sportskim objektima u mnogome otežavaju izgradnju novih ili rekonstrukciju postojećih sportskih objekata i to kako u administrativnom smislu (postupku pribavljanja građevinske dozvole), tako i u finansijskom smislu (pribavljanje finansijskih sredstava).

10. 2. Nepostojanje zakonske regulative koja na integralannačin rešava pitanje imovine sportskih klubova • Zakonom o sportu iz 2011. godine precizirano je kako sportsko udruženje može sticati imovinu i za koje svrhe se imovina sportskog udruženja može koristiti. • Ipak Zakon o sportu nije predvideo jasan mehanizam za rešavanje imovinskih odnosa na postojećim sportskim objektima.

11. Zakon o javnoj svojini Zakon o javnoj svojini iz 2011. godine sadrži pravila kojima se preciziraju uslovi i postupak za raspolaganje nepokretnostima u svojini lokalnih samouprava. Zakon predviđa da se nepokretnosti od lokalne samouprave po pravilu stiču po tržišnoj vrednosti, u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanjem pisanih ponuda. Problem predstavlja utvrđivanje tržišne vrednosti nekog sportskog objekta kao što je fudbalski stadion, i to pre svega zbog činjenice da se ovakvim objektima do danas nije prometovalo. Problem predstavlja i to što zakon dozvoljava da se u postupak sticanja prava svojine na sportskim objektima, mogu uključiti, ne samo sportski klubovi koji su koristili taj stadion, nego i sva treća lica koja su zainteresovana.

12. Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama iz 2011. godine predstavlja u ovom momentu najprimereniji pravni okvir za izgradnju novih ili rekonstrukciju postojećih sportskih objekata. Ovaj Zakon otvara prostor za fleksibilnije rešavanje svih prethodno navedenih problema, i to u dogovoru i partnerstvu sa lokalnom Samoupravom, kao nosiocem prava svojine na sportskim objektima.

13. Prednosti Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama Jedan od načina za realizaciju projekta javno privatnog partnerstva je osnivanje zajedničkog društva od strane lokalne samouprave i sportskog kluba („Društvo za posebne namene“) na koje bi lokalna samouprava prenela vlasnička prava na sportskom objektu. Izgradnja bi bila olakšana tako što bi sve dozvole za izgradnju bile izdavane na ime Društva za posebne namene.

14. Finansiranje izgradnje bilo bi olakšano jer bi finansijeru (banci ili investicionom fondu) mogla da se ponude različita obezbeđenja za njegovo ulaganje: • da bude partner u projektu, odnosno da bude jedan od članova Društva za posebne namene • da ima zalogu na pojedinim pravima privatnog partnera • da ima zalogu na sportskom objektu i sl. Realizacijom projekta bi bili zadovoljeni interesi svih partnera u projektu, pri čemu bi interes sportskih klubova pre svega bio dobijanje modernih sportskih objekata, interes javnog partnera bi bio unapređenje sporta kao delatnosti od posebnog značajaza Republiku Srbiju, dok bi svi učesnici u projektu imali pravo na učešće u profituostvarenom realizacijom projekta javno privatnog partnerstva.

15. Mane Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama Rok na koji se zaključuje javni ugovor ne može biti duži od 50 godina i ovaj rok se po pravilu ne može produžiti. Procedura za zaključenje javnih ugovora je teoretski komplikovana a u praksi netestirana i nerazrađena.

16. Konkretno, što se tiče Omladinskog stadiona, stav Grada za sada je, da ne namerava u narednom periodu da ulaže u fudbalske stadione, ali da je raspoložen da dozvoli OFK Beogradu mogućnost iznalaženja rešenja kojim bi sve strane bile zadovoljne. Osnovno pitanje je ima li smisla započinjati rekonstrukciju, ili je Omladinski stadion već toliko dotrajao da bi bilo isplativije izgraditi potpuno novi? Mišljenja sam, da treba izgraditi novi stadion, pre svega jer je ovaj izgrađen davno, nalošim temeljima, i imajući u vidu da se zapadna i južna tribina nalaze na klizištu a bez neophodno urađenih šipova.

17. Izgradnja Omladinskog stadiona od interesa je za sve – zadržavu koja će uposliti građevinsku operativu i ubirati poreze; za Beograd koji će urbanistički rešiti jedan deo grada, dobiti vlasništvo nad jednim delom novoizgrađenog objekta i otvoriti nova radna mesta; i za građane, koji ćedobiti novo mesto na kojem mogu provesti kvalitetno vreme sa svojomporodicom i prijateljima.

18. Naravno, sigurni smo da kada rešimo sve ovo o čemu sam govorio do sada, dolazi najteži deo posla- pronalaženje investitora. Svesni smo da je velika svetska ekonomska kriza, da zainteresovanih investitora ima sve manje, a i da naša zemlja nije baš preterano primamljiva za strane investitore. Međutim, naš deo posla je da pokušamo da im jasnim pravnim rešenjima napravimo takav ambijent da oni budu sigurni za svoja uložena sredstva. Ipak, nemoguće je pronaći finansijska sredstva za izgradnju samo sportskog objekta, bez komercijalnih sadržaja. Objekti moraju biti multifunkcionalni.

19. Fudbalski klub u Srbiji ima godišnje 30 utakmica u prvenstvu, i 3-4 u kupu. Ako znamo da polovinu tih utakmica klub igra u gostima, dolazimo do činjenice da je stadion uposlensamo 17-18, a neiskorišćen 350 dana u godini. Jasna je neisplativost izgradnje takvih sportskih objekata. Osim toga, neophodno je napraviti i detaljnu analizu, šta je potrebno od komercijalnih sadržaja u određenom delu grada, da bi investitori pronašli svoj poslovni interes u izgradnji tih sadržaja uz sportske objekte. Da li će to biti tržni centri, multipleks bioskopi, hoteli, zabavni parkovi, apartmani ili neki drugi sadržaji, to treba odlučiti na osnovu pravilne poslovne analize.

20. Za sve ovo o čemu sam govorio, preduslov je da se reše imovinsko-pravni odnosi na postojećim sportskim objektima. Da li će to biti učinjeno kroz postupak sticanja svojine na osnovu zakona o javnoj svojini, ili kroz model javno-privatnog partnerstva, ostaje dilema, ali treba što pre krenuti ka konačnom pravnom rešenju i pronalaženju investitora koji bi prepoznao svoj poslovni interes kroz izgradnju novog multifunkcionalnog objekta.