Racunovodstvene reforme Iskustva u izabranim zemljama jugoistocne Evrope

1. Racunovodstvene reformeIskustva u izabranim zemljama jugoistocne Evrope Ur�ka Fon Satler Centar za razvoj finansija

2. Pregled 1. Uvod: Racunovodstvo javnog sektora Ciljevi racunovodstvenih reformi Razliciti sistemi racunovodstva Okvir PIFC 2. Racunovodstvene reforme i praksa u izabranim zemljama jugoistocne Evrope Hrvatska Rumunija Slovenija 3. Izazovi u implementaciji racunovodstvenih reformi 4. Obuka racunovoda javnog sektora

3. Uvod Svrha racunovodstva u javnom sektoru: Informisanje javnosti i drugih zainteresovanih strana o potro�nji javnog sektora, Obezbedivanje informacija za dono�enje odluka (za politicare/parlament za odabir ciljeva te menad�erima za definisanje strategija za postizanje tih ciljeva). Glavni razlozi za reforme: Potreba za boljom informisano�cu koja omogucuje efikasnije upravljanje javnim sredstvima (javnost ne interesuje samo ko za �ta tro�i, vec je javnost sve vi�e zainteresovana kako vlada tro�i � efikasnost i efektivnost) Zahtevi medunarodnih organizacija (MMF, EU) Razliciti sistemi racunovodstva: Gotovinska osnova Obracunska osnova Modifikovano racunovodstvo na gotovinskoj/obracunskoj osnovi

4. PIFC okvir Tri stuba sprovodenja PIFC: Menad�erska odgovornost � finansijski menad�ment i kontrola (FMC): obezbediti i odr�ati adekvatan finansijski menad�ment i sisteme kontrole za izvr�avanje zadataka planiranja, programiranja, bud�etiranja, racunovodstvenih procedura, kontrole, izve�tavanja, arhiviranja i monitoringa; Funkcionalno nezavisna interna revizija: pru�a podr�ku menad�mentu dajuci objektivne ocene postojecih internih kontrola; Centralna jedinica za harmonizaciju(CHU): zadu�ena je za razvoj PIFC, prati funkcionisanje PIFC, podnosi izve�taje vladi i javnosti. Uloga Dr�avne revizorske institucije: Daje mi�ljenje o finansijskim izve�tajima bud�eta i korisnika bud�etskih sredstava, Daje mi�ljenje o efektivnosti, efikasnosti i ekonomicnosti u potro�nji javnih sredstava, Daje mi�ljenje o funkcionisanju PIFC sistema, Ima savetodavnu ulogu.

5.  Racunovodstvene reforme i praksa u izabranim zemljama jugoistocne Evrope - Hrvatska  Razlozi za reforme u oblasti pripreme bud�eta i bud�etskog racunovodstva u 2001/2002 godini bili su sledeci: Uskladiti bud�etske klasifikacije s medunarodno priznatim klasifikacijama (organizaciona, funkcionalna, programska klasifikacija), Unutra�nja potreba za boljom informisano�cu o efikasnosti i efektivnosti javne potro�nje pojedinacnih organizacija javnog sektora kao i celokupne dr�avne uprave, Razvoj u skladu s globalnim trendovima i medunarodnim GFS standardima (prelaz na racunovodstvo na obracunskoj osnovi). Reforme ukljucuju: Nov kontni plan, Prelaz na modifikovano racunovodstvo na obracunskoj osnovi, Promene u finansijskom izve�tavanju (drugaciji modeli, obrasci i sadr�aj finansijskih izve�taja, u skladu s principima modifikovanog racunovodstva na obracunskoj osnovi). Reforme obuhvataju: centralni nivo vlasti (republicki bud�et, korisnike sredstava republickog bud�eta, vanbud�etske fondove), lokalni nivo vlasti (bud�ete lokalnih vlasti i korisnike sredstava lokalnih vlasti) Proracunski korisnici definirani su kao dr�avna tijela i tijela jedinica lokalne i podrucne (regionalne) samouprave, ustanove, vijeca manjinske samouprave, proracunski fondovi i mjesna samouprava ciji se rashodi za zaposlene i/ili materijalni rashodi osiguravaju u proracunu. Izvanproracunski korisnici jesu izvanproracunski fondovi, trgovacka dru�tva i druge pravne osobe u kojima dr�ava odnosno jedinica lokalne i podrucne (regionalne) samouprave ima odlucujuci utjecaj na upravljanje, a koji se s obzirom na izvore financiranja ukljucuju u konsolidirani proracun Republike Hrvatske. Zajednicke karakteristike subjekata koji se institucionalno postavljaju unutar opce dr�ave (odnosno definiraju kao proracunski korisnici) i koji ce se koristiti kao kriteriji pri sastavljanju popisa korisnika, jesu: izvor veceg dijela sredstva koja ostvaruju je proracun (bilo lokalni ili sredi�nji), u funkciji su pru�anja usluga, za koje je odgovorna dr�ava, gradanima te provodenja utvrdenih ciljeva dr�ave, njihov rad nadgleda i utvrduje standarde bilo nadle�no ministarstvo ili proracun, u vecinskom su vlasni�tvu dr�ave� Definicija izvanproracunskih korisnika je postavljena vrlo fleksibilno te omogucuje da se postepeno pro�iruje obuhvat na�eg sustava proracuna. Kao �to je krajnji cilj GFS-a obuhvatiti citav javni sektor tako je i cilj na�eg sustava pratiti javnu potro�nju i efikasnost kori�tenja novca ne samo u opcoj dr�avi nego i u citavom javnom sektoru. Zahvaljujuci posljednjem dijelu definicije ��a koji se, s obzirom na izvore financiranja, ukljucuju u konsolidirani proracun Republike Hrvatske (clanak 2. stavak 2.)� postepeno se, iz godine u godinu, mo�e utvrdivati koja trgovacka dru�tva iz javnog sektora ukljucujemo u sustav proracuna te u koje proracunske procese � planiranje, izvr�avanje, racunovodstvo ili samo izvje�tavanje. Proracunski korisnici definirani su kao dr�avna tijela i tijela jedinica lokalne i podrucne (regionalne) samouprave, ustanove, vijeca manjinske samouprave, proracunski fondovi i mjesna samouprava ciji se rashodi za zaposlene i/ili materijalni rashodi osiguravaju u proracunu. Izvanproracunski korisnici jesu izvanproracunski fondovi, trgovacka dru�tva i druge pravne osobe u kojima dr�ava odnosno jedinica lokalne i podrucne (regionalne) samouprave ima odlucujuci utjecaj na upravljanje, a koji se s obzirom na izvore financiranja ukljucuju u konsolidirani proracun Republike Hrvatske. Zajednicke karakteristike subjekata koji se institucionalno postavljaju unutar opce dr�ave (odnosno definiraju kao proracunski korisnici) i koji ce se koristiti kao kriteriji pri sastavljanju popisa korisnika, jesu: izvor veceg dijela sredstva koja ostvaruju je proracun (bilo lokalni ili sredi�nji), u funkciji su pru�anja usluga, za koje je odgovorna dr�ava, gradanima te provodenja utvrdenih ciljeva dr�ave, njihov rad nadgleda i utvrduje standarde bilo nadle�no ministarstvo ili proracun, u vecinskom su vlasni�tvu dr�ave� Definicija izvanproracunskih korisnika je postavljena vrlo fleksibilno te omogucuje da se postepeno pro�iruje obuhvat na�eg sustava proracuna. Kao �to je krajnji cilj GFS-a obuhvatiti citav javni sektor tako je i cilj na�eg sustava pratiti javnu potro�nju i efikasnost kori�tenja novca ne samo u opcoj dr�avi nego i u citavom javnom sektoru. Zahvaljujuci posljednjem dijelu definicije ��a koji se, s obzirom na izvore financiranja, ukljucuju u konsolidirani proracun Republike Hrvatske (clanak 2. stavak 2.)� postepeno se, iz godine u godinu, mo�e utvrdivati koja trgovacka dru�tva iz javnog sektora ukljucujemo u sustav proracuna te u koje proracunske procese � planiranje, izvr�avanje, racunovodstvo ili samo izvje�tavanje.

6.  Racunovodstvene reforme i praksa u izabranim zemljama jugoistocne Evrope � Hrvatska Kontni plan se sastoji iz 10 klasa: 0,1,2 i 9 su klase bilansa stanja u kojima se prate promene i stanje imovine, obaveza i kapitala U klasama od 3 do 8 prate se tekuce i kapitalne aktivnosti bud�eta i bud�etskih korisnika, a njihov sadr�aj predstavlja sadr�aj ekonomske klasifikacije, �to je temelj za planiranje i izvr�enje bud�eta. Za racunovodstvene svrhe dovoljne su klase 0,1,2,3,6 i 9, dok su klase 4,5,7 i 8 potrebne za izvr�enje bud�eta.