RAZVOJ I REFORME U LATINSKOJ AMERICI

1. RAZVOJ I REFORME U LATINSKOJ AMERICI Nevena Vidojković 06/0481

2. Uvod • Zemlje Latinske Amerike prošle su kroz periode političke nestabilnosti, ali su tu nestabilnost prevazišle bez većeg nasilja i stabilnost zemlje nije bila ugrožena. Na kraju zemlje koje su pretrpele velike gubitke u proizvodnji doživele su oporavak i proizvodnja je sada na većem nivou nego pre krize. • Uprkos ovim uspesima postoji veliko nezadovoljstvo rezultatima tržišnih reformi u regionu. • To je rezultat toga sto ekonomski rast nije uvek bio tamo gde je bio najpotrebniji. • Nezadovoljstvo sa tempom razvoja

3. Reforme nisu uspele da smanje jaz u prihodu Jaz se pojavio uprkos velikim strukturnim reformama krajem 80-tih i početkom 90-tih. Najveći jaz u prihodima stvorio se 80-tih pre velikih reformi i on se smanjivao od 1990. do 1998. godine kada se naglo zaustavio, kada je na ta tržišta počeo da se pojavljuje kapital • Nekoliko zemalja kao što su Čile i Dominikanska Republika su se razvijale brže i brže suzbijale jaz. • Sto se tiče cele oblasti prihod je beležio pad i 1980.-2005. i 1990.-2005. godine

4. Šeme razvoja Imamo šest činjenica. • Prve tri govore o činjenicama u vezi sa prosečnim rastom i one su dobro poznate • Ostale tri su vezane za nestabilnu proizvodnju i merenje stvarnih prihoda • Poslednja stavka je vezana za Brazil i njene implikacije sa GDP-em koji nije jasan (to se pedstavlja kao predviđanje)

5. U proteklih 25 godina rast u Latinskoj Americi u industriji nije dostigao očekivane nivoe (uvek je podbacivao) u odnosu na bilo koju zemlju u razvoju • Spor rast GDP-a u Latinskoj Americi je prouzrokovan sporim rastom produktivnosti • Zemlje u Latinskoj Americi su imale grubo govoreći slične obrasce razvoja do 80-tih, ali u poslednje vreme pojavile su se velike razlike u razvoju između tih zemalja • U poređenju sa razvijenim zemljama i drugim ne latinoameričkim novim tržištima, poslovni ciklusi u Latinskoj Americi su nestabilni i razvučeni

6. Latinska Amerika i Afrika su pretrpele češće kolapse proizvodnje u poređenju sa drugim zemlama u razvoju u drugim regionima • Periodi rasta, periodi visokog prosečnog trenda rasta su kraći u Latinskoj Americi nego u drugim regionima • U Latinskoj Americi zemlje koje su prošle kroz tržišnu realizaciju, stvarni prihod je rastao mnogo brže nego što zvanični podaci pokazuju. • Polazna osnova ovog predviđanja je da u nekim zemljama gde se reforma vrši, zabeležene stvarne promene u prihodu nisu u skladu sa pokazateljima društvenog poboljšanja i promenama u stepenu potrošnje.

7. Primer Brazila • Zabeleženi rast po glavi stanovnika u Brazilu tokom 90-tih nakon trgovinske liberalizacije početkom 90-tih i stabilizacije 1995. godine bio je tek u proseku za nešto malo više 1% na godišnjem nivou. • U isto vreme zabeležen je dramatičan pad u kupovini hrane. • To je teško da se pomiri sa idejom da su se stvarni prihodi malo promenili. • Na osnovu opšteg pada u udelu hrane i uzimajući u obzir relativne promene cena u to vreme procenjuju prosečni godišnji stvarni rast prihoda po domaćinstvu na 3,6% iznad onih standardnih merenja.

8. Korelati ekonomskog razvoja • Korelati- političke, društvene i ekonomske varijable za koje se smatra da utiču na rast. Oni počunju sa predpostavljenom dubokom determinantom rasta: -institucije -obrazovanje i zdravstvo -otvorenost i trgovina • Nastavljaju sa makroekonomskom politikom i finansijskim krizama koje mogu biti simptomi dubokih faktora ali takođe mogu direktno da utiču na ekonomski rast.

9. Institucije • Stepen u kome su političke institucije demokratske sagledavamo na osnovu kvaliteta pravnih institucija, sigurnost prava vlasništva, prisutnost korupcije, kvalitet birokratije. • Kvalitet institucija u Aziji koja se brzo razvijala, čini se da nije mnogo bolja od onih u Latinskoj Americi. Azija je imala dosledno bolje rezultate u jednoj dimenziji- kvalitetu njenog javnog sektora. • U Latinskoj Americi u poslednje vreme situacija se pogoršala u pogledu vlasničkih prava i korupcije.

10. U jednoj oblasti – demokratija- došlo je do drastičnog poboljšanja od sredine 70-tih. • Slično poboljšanje je ostvareno i u pokazateljima koji se ponekad povezuju sa rastom kao što su ograničenja izvršnog i političkog učestvovanja.

11. Obrazovanje i zdravstvo • Prosti obrazovni i zdravstveni pokazatelji u Aziji i Latinskoj Americi čini se da blisko prate jedni druge. Značajan napredak ostvaren je u oba regiona od početka70-tih, iako ovo ne obuhvata razlike u kvalitetu obrazovanja. Obrazovanje u Latinskoj Americi je gore od Azije, učenici srednjih skola rade testove lošije od ostalih. Razlika između Azije i Latinske Amerike u pogledu nejednakosti prihoda je veoma velika.

12. Otvorenost i trgovina • Uprkos trgovinskoj liberalizaciji u Latinskoj Americi tokom kasnih 80-tih i početkom 90-tih otvorenost ka trgovini je blago porasla. • Region ostaje najzatvoreniji kada se radi o zemljama u razvoju, dok Azija je daleko najotvoreniji region.

13. Makroekonomske politike • Makroekonomske politike mogu da budu značajne za rast kroz mnoge kanale uključujući inflaciju, dug, poresku politiku, politiku potrošača. • Latinska Amerika je do skoro bila region sa visokom inflacijom, gde su neke zemlje do početka 90-tih prolazile i kroz hiperinflaciju. Od tada inflacija je svedena na jednocifrene brojeve u većini zemalja u tom regionu. • Prosečan nivo javnog duga u svakoj od zemalja znatno je opao od visokog na nivo na kojem je bio tokom 80-tih.

14. Spoljni dug deluje preuveličano. Dug Latinske Amerike se stabilizovao na 50%-60% GDP-a tokom 90-tih. • Društvena potrošnja u Latinskoj Americi je veća nego što je ona zajedno u Aziji i Africi. • Javne investicije u Latinskoj Americi su bile visoke i rasle tokom 70-tih, doživele su slom tokom 80-tih i malo se povratile tokom 90-tih. To i dalje ostaje nisko oko 5% GDP-a u poređenju sa 8% u Azijskim zemljama.

15. Finansijske krize • Latinska Amerika je finansijski najnestabilniji region u svetu, ali postaje stabilnija tokom 90-tih. • Na osnovu restrukture duga zaključuje seda je region najranjiviji i najpogodniji za nastajanje kriza. • Uslovi trgovanja u Latinskoj Americi bili su nestabilniji nego u drugim regionima, izuzimajući Afriku. • 80-tih i 90-tih i Latinska Amerika i Afrika su često prestajale da primaju direktne strane investicije što je uticalo na pogoršanje finansijskog bilansa.

16. Reforme nisu stizale dovoljno daleko Ovde postoje dve studije • Studija bazirana na industrijskom nivou • Studija bazirana na regresivni rast među zemljama

17. Industriski nivo • Studije pokazuju da je poduktivnost industrije koje su privatizovane ili koje se takmiče sa stranim konkurentima naglo porasla u skladu sa namerama te reforme. NPR: otvaranje industrije bakra u Čileu ka stranim konkurentima, ukidanje kvota koje ograničavaju uvoz kompjutera u Brazilu, sveobuhvatna privatizacija u Argentini i Meksiku. • Suprotno, gde su industrije nacionalizovane , gde je konkurencija ograničena produktivnost i proizvodnja su opadali.

18. U zavisnosti od toga u kom stepenu je povećana konkurencija bila rezultat reformi koje su uticale na produktivnost,studije pokazuju sa sveobuhvatni rast nije svuda i u podjednakoj meri postojao, i nakon što su spoljašnje barijere koje su stajale na put konkurenciji otklonjene. • Unutrašnje barijere koje staju na put konkurenciji -komplikovane birokratije -nerazvijena finansijska tržišta koja koja ograničavaju investicije -nefleksibilna tržišta rada • Troškovi početnog biznisa u Latinskoj Americi su mnogo veći nego u SAD ili Evropi.

19. Studije koje su bazirane na industrijskom nivou imaju dve vrste ograničenja: 1. One ne dopuštaju da se pravi razlika između “efekta nivoa” i “efekta rasta”- nije jasno da li povećanje konkurencije u određenoj industriji dovodi do jednokratnog rasta produktivnosti, ili dovodi do stalnog povećanja produktivnosti. 2. studije ne mogu da mere u kojoj meri su pojedine reforme doprinele opštem ekonomskom rastu.

20. Regresivni rast među zemljama • Regresivni rast među zemljama povezuje rezultate rasta sa osnovnim ekonomskim principima. Pokušava da odvoji uticaj koji ti ekonomski principi imaju na rast od mogućeg rezultata koji dobijemo od odnosa rasta i tih osnovnih elemenata. • Varijable koje odražavaju ekonomsku politiku i strukturne reforme su statistički i ekonomski značajne. • Modeli nam pomažu da objasnimo rast i u vremenskom i u prostornom smislu. • Rezultati istraživanja neposredno potvrđuju da su reforme bile dobre u smislu dugoročnog razvoja.

21. Makroekonomska stabilnost i poboljšanje vatijabli povezanih sa strukturnim reformama povećala je rast u Latinskoj Americi 90-tih u proseku za oko 2,5%-3% na godišnjem nivou u odnosu na 80-te. • Ovo pomaže da se objasni deo jaza između Azije i Latinske Amerike -nedostatak otvorenosti ka drugim tržištima -1,6% niži rast po glavi stanovnika se propisuje politici i institucijama od čega 0,6 procentnih poena su rezultat razlika u stepenu otvorenosti. -region je nastavljao da karakteriše nagla i iznenadna makroekonomska nestabilnost tokom “tekila krize” i kasnije od 1998.-2002. godine

22. Dok su ove zastoje donekle prouzrokovali spoljni šokovi, ranjivost pema takvim šokovima (posebno u obliku veličine i strukture javnog duga) je domaćeg porekla • Strukturne reforme uopšte nisu kompletne. Većina napretka je ostvarena u oblasti TRGOVINSKE LIBERALIZACIJE, ali druge oblasti razvijanja finansijskog sektora PRIVATIZACIJA I PORESKE REFORME su ostvarile samo ograničen napredak, a TRŽIŠTE RADA nije doživelo ništa od tih reformi.

23. Reforme su otišle predaleko • Tržišno orjentisane reforme preuzete u Latinskoj Americi kasnih 80-tih i ranih 90-tih kritikuju se na različite načine. • Ekstremni kritičari kazuju da su ove reforme greška i da je bilo bolje da se nastave razvojne paradigme iz 50-tih i 60-tih. • Neki smatraju da su reforme otišle predaleko u određenim oblastima i da su dovele do neželjenih i kontraproduktivnih efekata.

24. Potom drugi kritičari tvrde da je paradigma razvoja 70-tih bila neodrživa i da je u nekom stepenu reforma bila neizbežna, ali da su reforme u dva smisla prebacivale 1. Na filozofskom nivou smatra se da su reforme otišle predaleko u smislu izostavljanja vlasti iz ekonomije. Tranzicija Latinske Amerike koja se sprovodila bez državne strategije razvoja i bez državne ekonomske politike pri čemu su siromašni nazaštićeni. 2. Na praktičnom nivou za reforme se vezuje da imaju neželjene posledice kojima se negira veliki deo ako ne i svi pozitivni pozitivni rezultati do kojih se htelo i doći tim reformama.

25. Primeri: - spoljne liberalizacije i privatizacije dovele su do pada zaposlenosti u proizvodnji - fiskalna konsolidacija dovela je do pada javnih investicija i pogoršanja infrastrukture (ostvarivala se kroz smanjivanje javnih investicija u infrastrukturu a nadoknađivano je privatnim investicijama u infrastrukturu) • To se moglo izbeći da se postepenije i selektivnije pristupilo ovim reformama.

26. Reforme nisu ostvarile svoj cilj • Sve popularnije stanovište zagovara da reforme nisu uspele da stimulišu rast u Latinskoj Americi ne zato štonisu bile skromne, niti loše izvedene, niti destruktivne nego jednostavno zato sto su bile nebitne. • Osvovna teza ovog pristupa je da reforme nisu uspele jer nisu otklonjena kritična ograničenja rasta.

27. Na osnovu toga postoje dve varijante: 1. Varijanta bazirana na stanovištu da postoji mali broj uzroka ograničenog rasta Reforme nisu uspele zato što se nisu odnosile na uzroke. Čak iako “sveti gral” rasta- tržišni principi - nisu ispunili svoj zadatak možda postoji manji broj “svetih gralova” npr. investicije koje mogu potencijalno da izvedu taj reformski program. 2. Varijanta se odnosi na poziv da se pronađe jedini lek za oporavak i da se fokusira na otklanjanje svega ovoga sto je ograničavajuće u određenoj zemlji u određeno vreme.

28. Osnovna ograničenja rasta Najdominantnija ideja je da su institucije ključne za dugoročni razvoj - Svojinska prava i izvršenje ili sprovođenje ugovora se smatra ključnim za investicije i preduzetničku aktivnost - Konkurencija i podsticaj za inovaciju utiču na produktivnost - Kvalitetna politika i usluge koje obezbeđuje vlada

29. - Još jedan kanal koji se ističe posebno bitan za Latinsku Ameriku je veza između institucija i ekonimske nestabilnosti koje naizmenično utiču na rast. • Institucije nisu jedini ključ za dugoročni raznoj, takođe tu su značajni i ljudski kapital i obrazovanje kao i geografski položaj neke zemlje. • Nepostojanje socijalne kohezije može da bude pogodno za ekonomske potrese i za pojavu nestabilnosti.