Sramota je ostariti pre vremena iz lenjosti i nepa ljivosti. Covekovo je da upozna sebe u punoj lepoti i snazi koje nje

1. �Sramota je ostariti pre vremena iz lenjosti i nepa�ljivosti. Covekovo je da upozna sebe u punoj lepoti i snazi koje njegovo telo mo�e da dosegne. Ali ni snaga, ni lepota nikada ne dolaze same po sebi, savez volje i tela ce ih stvoriti� Sokrat Sparta - vojnicki karakter fizickog ve�banja Atina - pored vojnickog obele�ja vaspitanja, istice se znacaj telesne lepote, snage i okretnosti Rim � obrazovanje je pod nadzorom oca, a kasnije su ucene vojnicke ve�tine

2. rani feudalizam (V-XI vek) - hri�canstvo je zabranjivalo i ukidalo sve va�nije manifestacije fizickog ve�banja. Pojedine oblike fizickog ve�banja i primene igre ipak nalazimo kod dece plemica i vitezova ratnika. Crkva nije osudivala ni zabranjivala oblike fizickog ve�banja koji su kori�ceni za �to bolju vojnicku pripremu. razvijeni feudalizam (XI-XV vek), s obzirom na uocen znacaj fizickog ve�banja na uspeh u ratovanju, menja se i odnos prema fizickom ve�banju. pozni feudalizam (XV-XVIII vek) znacajno se menja odnos dru�tva prema fizickom ve�banju. U ovom periodu javlja se nova gradanska pedagogija, koja usmerava pa�nju i na vaspitanje celokupnog tela postavljajuci kao cilj vaspitanja harmonican razvoj tela i duha.

3. Tokom XVIII veka mnogi knji�evnici, naucnici i lekari pisali su o fizickom ve�banju i znacaju igre. Krajem XIX veka, fizicko ve�banje, kroz istra�ivanja Secenova, Demenia, Lesgafta, ali i Lamarka, Lagran�a, dobija naucnu osnovu. Pocetkom XX veka, na osnovu iskustva nacionalnih gimnastickih sistema, u mnogim zemljama se javljaju novi pravci u fizickom ve�banju. sokolski sistem ve�banja

4. Nakon I svetskog rata: medicinska koncepcija fizickog ve�banja, sportsko rekreativni pravac fizickog ve�banja U periodu izmedu dva svetska rata, fizicko ve�banje je u pojedinim zemljama ponovo poprimilo vojnicki karakter. Nakon II svetskog rata, sportom pocinje da se bavi izrazito veliki broj stanovnika (posebno u razvijenim zemljama) U dana�nje vreme, mo�emo reci da je sport vezan za pravljenje profita, tako da je nastao termin industrija sporta.

5. Sport kao va�an segment ukupnog dru�tvenog sistema nesumnjivo prati sva kretanja i promene koje se de�avaju u svetu. Sport je javna delatnost. Savremeni sport svoje izvori�te ima u covekovom slobodnom vremenu. Kako je slobodno vreme u razvoju civilizacije postajalo sve vece i kvalitetnije, tako su i rasle ljudske potrebe, �to je u krajnjem dovelo do ambicija postizanja savr�enstva u sportu. Jacanje covekovih ambicija i potreba njegovog okru�enja, odveli su savremeni sport izvan slobodnog vremena. Sport je svoj put na�ao u novoj kategoriji � u radu, �to je omogucilo visoko sportsko stvarala�tvo.

6. Izmedu sportskih posmatraca i sportskih protagonista stvaraju se vi�estruke veze: socijalne, psiholo�ke, ekonomske, politicke i dr. Sport po svojoj prirodi, strukturi i ideji koju sobom nosi ne ostavlja coveka i njegovo okru�enje ravnodu�nim. Ako bismo u igri asocijacija potra�ili prvu asocijaciju za rec takmicenje, gotovo sigurno bi vecina posegla za recju sport. Kada bismo pak, nekog laika upitali �ta je to sport, verovatno bismo dobili odgovor da je to ono, kada se takmice.

7. Takmicenje je krajnji cilj sporta. Takmice se deca i odrasli, mu�karci i �ene, cak i invalidi i hendikepirani. Zbog takmicenja su napravljena sportska pravila i nepisana sportska pravila (fer plej). Zbog takmicenja su napravljeni velelepni sportski objekti, takmicenje je spektakl, manifestacija najvecih ljudskih dometa. Sportsko takmicenje je mesto najsna�nijih i neponovljivih emocija i pobednika i pora�enog. Ono je cesto i mesto nasilja i u gledali�tu i na sportskom borili�tu.

8. Spektakularnost sportskog takmicenja Na sportsko takmicenje uticu sledeci faktori: Sportsko � edukativni Komercijalno � propagandno-medijski Biznis u sportu je svetski biznis, ali ima svrhu samo onda, kada koristeci resurse sporta, ostvaruje profit, koji se delom ula�e u jacanje sportskih rezultata. Ve�tacko izazivanje sportskog rezultata i profita, putem dopinga i la�iranja

10. FUNKCIJE MENAD�MENTA: PREDVI�ANJE Planiranje Organizovanje Vodjenje Kontrola

12. SU�TINA NAUCNIH PRONALAZAKA JE U POBOLJ�ANJU KVALITETA �IVOTA PRAKTICARI SU POCELI PRIMENJIVATI RE�ENJA IZ DOMENA MENAD�MENTA I MARKETINGA, POCEV OD POLITICARA, VLADINIH AGENCIJA, BIBLIOTEKA, MUZEJA, SPORTSKIH ORGANIZACIJA. Savremeni sport se te�ko mo�e razumeti ako se ne shvate temelji njegove organizacije.

13. Utvrdivanje strukture sporta

14. Oni koji upravljaju sportskom organizacijom najce�ce zaticu konkretnu situaciju, u smislu da se retko de�ava da menad�ment pocinje osnivanjem nove sportske organizacije. U tom slucaju ciklus menad�menta polazi od svog logicnog pocetka � od planiranja, prelazi etape organizovanja, kadrovanja i rukovodenja, da bi se zavr�io kontrolisanjem ostvarivanja planova u novoformiranoj organizaciji. Proizvodnja kvalitetnog sportskog rezultata moguca je ukoliko za to postoje uslovi.

15. Novcani resursi � novac ima funkciju mere velicine vrednosti i najfleksibilniji je resurs koji mo�e da se preobrazi u svaki drugi oblik resursa. Resursi sa fiksnom namenom � to su skupa sredstva delatnosti koja dugorocno vezuju ulo�eni novac. To su konkretno zgrade, sale, pratece prostorije, sprave i uredaji, vozila, merni instrumenti, kompjuteri itd. Resursi za jednokratno kori�cenje � upotrebljavaju se i zamenjuju vi�e puta tokom jednog takmicarskog ciklusa. Za normalno odvijanje sportskog procesa neophodne su zalihe za jednokratnu upotrebu �to vezuje novac i smanjuje poslovnu efikasnost organizacije. Podaci kao resursi � to je skup cinjenica u odredenoj kategoriji znanja koje olak�avaju aktivnosti. Podaci (koje treba sakupiti) se obraduju tako da mogu doprineti re�avanju problema i dono�enju odluka. Ljudi kao resursi � ujedinjenjem ljudskih resursa � izvr�ilaca i menad�era, na postizanju cilja (sportskog ili poslovnog), glavna je snaga i uslov uspeha svake organizacije. Resursi se tro�e, tako da moraju i da se obnavljaju.

16. TIMSKI RAD U SPORTUnutricionista, fizioterapeut, lekar, kondicioni trener ... Do vrhunskog rezultata u sportu se dolazi pomocu velikih materijalnih, strucnih i organizacionih inputa � ulaganja. Ogromna finansijska sredstva za postizanje ekskluzivnih rezultata u sportu. Interes pojedinca, privrede za ulaganje u sport ? AUDITORIJUM � emotivno zainteresovana grupa potro�aca koja se identifikuje sa uspe�nim - sportistima. Kako naklonost auditorijuma profitabilno realizovati ?

17. Sportski dogadjaj

20. Sport ima svoje standarde i zahteva odgovarajuce uslove. Od nivoa tih uslova u velikoj meri zavisi kako ce se sport razvijati u jednoj sredini. 1. Populacioni potencijal 2. Interesovanje dece i omladine 3. Prostorni uslovi 4. Ekolo�ka situacija 5. Ekonomski potencijal okru�enja 6. Kadrovi 7. Zdravstvena za�tita i kontrola treniranosti sportista 8. Informaticka (informaciona) podr�ka 9. Propisi 10.Negativne posledice bavljenja sportom 11.Kvalitet ostvarenih sportsko-takmicarskih rezultata 12.Interesi grada Beograda i Republike za razvoj sporta

24.  

30. tzv. d�entlmenski sportovi: tenis, golf, veslanje, atletika, plivanje, automobilizam boks, fudbal, ragbi, biciklizam

31. Kao �to se celokupna engleska kultura �irila kroz imperijalna osvajanja engleza tokom 18-19 veka, tako se �irio i sport. Tako se u tim kolonijalizovanim zemljama �irila ne samo dru�tvena, politicka, kulturna organizacija dru�tva po ugledu na Englesku, vec se �irio i nacin organizovanja sporta po ugledu na Englesku. Cak i sportovi koji su nastali van Engleske, kao npr. ko�arka, golf, gimnastika, preuzeli su svoju organizacionu strukturu i menad�erske principe po ugledu na engleski sport.

34. Ovako slo�ena organizacija kluba poslu�ila je kao model za organizovanje drugih sportskih klubova u Engleskoj, pre svega u kriketu i boksu. Aristokrate koje su upravljale klubom bili su neka vrsta garancije da ce se takmicenje odr�avati po fer pravilima. Ovaj sistem takmicenja je bio neprofitan, i ovaj, klubski sistem takmicenja (Engleska), bio je zamenjen profitabilnim liga�kim sistemom (USA).

35. LIGA SISTEM � SPORT PRERASTA U BIZNIS

47. 1934. godine - Bing Crosby, glumac i pevac ucestvuje u dobrotvornoj akciji, a amaterski igraci, poznate licnosti i predstavnici lokalne vlasti platili su da ucestvuju na turniru Tokom II svetskog rata golf je kori�cen za pribavljanje novca za Crveni krst, za izgradnju bolnica i finansiranje raznih programa za mlade. Donatori koji su pomagali ovakve dobrotvorne akcije bili su oslobadani od poreza.