Osnovi m etodologij e politi čkih nauka

1. Osnovimetodologijepolitičkih nauka

2. 2.1. Pojam • Zamisao nekog predmeta, vrste predmeta ili odredbi predmeta. • Zamisao onog što je opšte u množini pojedinačnih pojava. • Obrazovanjepojma • Obrazovati pojam o jednom predmetu znači shvatiti suštinske odredbe tog predmeta. • Skok u genezi pojma: • Skok od čulnog ka misaonom. • Skok od pojedinačnog ka opštem. • Skok od psihičkih slika ka funkcijama mišljenja.

3. Sadržaj i obim pojma • Sadžaj pojma čine misaone odredbekoje određuju dati pojam razlikujući ga od svih drugih pojmova. • Obim pojma je skup pojedinačnih slučajeva na koje se pojam odnosi. • Dijalektičari-materijalisti: što je obim pojma veći, to on obuhvata više nižih pojmova sa njihovim sadržajima, pa je i njegov sadržaj bogatiji. • Zastupnici formalne logike: rast obima pojma vodi siromašenju njegovog sadržaja, jer što obim pojma obuhvata više jednostavnijihpojmova, to je apstraktniji i opštiji pa obuhvata samo njihova zajednička svojsta.

4. Klasifikacijapojmova prema predmetu: • Pojmovi stvari-procesa. • Kvalitativni pojmovi. • Kvantitativni pojmovi. • Relacioni pojmovi. • Pojmovi dispozicije.

5. Odnosi među pojmovima • Odnosi pojmova iste kategorije: 1. odnosi jednakosti pojmova. 2. odnosi nadređenosti i podređenosti. 3. odnosi koordinacije. • Odnosi pojmova raznih kategorija: 1. odnos uzajamne zavisnosti pojmova. 2. odnos disparatnosti.

6. 2.1.4. Definicijaidefinisanje • Po strukturi je sačinjena od definiensa i definienduma, odnosno od onoga čime se definiše i od onoga šta se definiše • Procedura definisanja • Procedura definisanja podrazumeva tačno shvatanje predmeta, pojma i termina mišljenjem po pravilima istinitog mišljenja. • To je proces donošenja osnovanih, potkrepljenih sudova o predmetu definisanja.

7. Da bi jedna definicija bila valjana, ona treba da ispunjava sledeće: • Definicija treba da bude pozitivna i iskazana u obliku tvrdnje • Treba da bude predmetna i sadržajna • Svestrana, da obuhvata celinu predmeta u njihovim raznim aspektima i nepristrasna u pristupu • Suštinska, da sadrži bitne odredbe i svojstva • Složena i razvojna • Ekvivalentna – srazmerna, da ne sme da bude preširoka, a ni preuska • Akuratna, da sadrži samo bitne i nužne činioce, odredbe koje su osnovne, a ne izvedene • Dijalektična, ovaj zahtev postavljaju materijalisti dijalektičari, ali nije obavezan.

8. Vrste definicija • Najčešće se koriste sledeće vrste definicija: • Nominalne, bave se odredbama reči (etimološke, definicije simbola naučnih jezika) • Realne, tiču se odredbi stvari i njihovih svojstava • Deskriptivne, opisuju pojavne momente predmeta • Eksplikativne, suštinske, određuju bitne odredbe predmeta.

9. Eksplikativne definicije • Dve podvrste eksplikativnih definicija su od posebne važnosti. To su: • Karakteristična definicija, formira se odredbom najbližeg roda i specifičnom razlikom. Pr. „demokratija je oblik vladavine naroda“. • Genetičke definicije, izražavaju genezu i razvoj. Pr. „feudalizam je društveni sistem koji je nastao iz robovlasničkog društvenog sistema“.

10. Teškoće u definisanju • Postoje tri grupe teškoća: • Semantičke teškoće, javljaju se jer u raznim jezicima susrećemo iste termine, ali ne i sa potpuno istim, pa čak i različitim značenjima. Ovde spada i relativna neodređenost vrste predmeta. • Logičko – sintaktičke teškoće • Saznajno - operacionalne

11. 2.2. Iskaz,stavisud • Iskaz je univerzalno sredstvo ljudskog komuniciranja u okvirima postojećih jezičkih sistema. • Bitne odredbe iskaza • 1. Iskaz je smisleni skup reči i (ili) simbola • 2. Može biti istinit ili lažan • 3. Po saznajnoj vrednosti može imati svojstva stava, suda ili zaključka • 4. Najčešća forma iskaza je rečenica • Strukturu iskaza čine termini i pojmovi i veza između njih, značenje iskaza, oblik iskaza, istinitost iskaza i njen smisao.

12. Definicija suda Šešić B: • Sud je stav određenog predmetnog smisla iodređene saznajne vrednosti. • Da li je jedan predmetni iskaz predstavlja stav ili sud, zavisi od toga da li je tim iskazom određena saznajna vrednost ili nije. • Kategorička tvrdnja i odricanje su tipični sudovi, jer iskazi kojima se nešto tvrdi ili odriče uključuju u sebe momenat logičke valencije.”

13. Struktura suda • Struktura predikativnih sudova sastoji se iz tri sastavna činioca: -predmet o kome se govori (subjekt suda ili “omoma”) -ono što se o tom predmetu govori u sudu (predikat suda ili “rema”) -veza između subjekta i predikata u sudu (“kopula”).

14. Sistematska klasifikacija sudova

15. Sudovi po predmetu ATRIBUTIVNI SUDOVI 1.ATRIBUTIVNI KVALITATIVNI npr. Čovek je smrtan. 2.ATRIBUTIVNI KVANTITATIVNI npr. Glasala je većina birača. 3.ATRIBUTIVNI MERNI SUDOVI npr. Petar je visok 180 cm. 4.ATRIBUTIVNI SUD O STANJU npr. Cena nafte je u porastu.

16. Sudovi po predmetu RELACIONI SUDOVI 1. SUD O KVALITATIVNIM ODNOSIMA npr. Većinski izborni sistem je pravedniji od proporcionalnog. 2. SUD O KVANTITATIVNIM ODNOSIMA npr. Pet je veće od tri. 3. VREMENSKI RELACIONI SUDOVI npr. Glasački listići se prebrojavaju posle zatvaranja biračkih mesta. 4. PROSTORNI RELACIONI SUDOVI npr. Lampa je na stolu. 5. SUD O UZROCNIM ODNOSIMA npr. Pojava A je uzork pojave B. 6. SUD O FUNKCIONALNOJ ZAVISNOSTI npr. Cena robe je funckija ponude i potražnje.

17. Sudovi po predmetu • Procesni sudovi (npr. Radnici štrajkuju) • Sudovi imenovanja (npr. Ovo je olovka) • Činjenični sudovi (npr. Prava je najkraće rastojanje između dve tačke u ravni) • Vrednosni sudovi (npr. Iskrenost je retka vrlina) • Sudovi ocene i procene (npr. Ocene koje nastavnici daju studentima zasnivaju se na činjenicama znanja, ali procenu valjanosti i vrednosti znanja daje ispitivač).

18. Sudovi po logičkom sadržaju

19. SUDOVI PO KVALITETU

20. SUDOVI PO KVANTITETU

21. SUDOVI PO MODALITETU

22. 2.3. Zaključak i zaključivanje • Zaključivanje je složen oblik mišljenja • Zaključivanje je izvođenje sudova jednih iz drugih • Sud iz kojeg se izvodi drugi sud je premisa a izvedeni sud je zaključak(conclusio). Zaključivanje je složen proces izvođenja novog suda izjednog ili više postojećih sudova njihovovimdovođenjem u odgovarajući odnos.

23. U procesu zaključivanja uvek su prisutna tri osnovna suštinska činioca: • Predmet zaključivanja, na koji se ono kao misaoni proces odnosi, tj. koji se zaključivanjem shvata. • Sam misaoni proces zaključivanja koji se sastoji u misaonom shvatanju predmeta zaključivanja i čiju suštinu čini izvođenje novog suda iz već poznatih sudova ili suda. • Principi, aksiomi ili zakoni na osnovu kojih se vrši zaključivanje, odnosno izvodi zaključak. • Prema tome da li zaključak izvodimo iz jedne ili više premisa razlikujemo: 1. direktno (neposredno) zaključivanje na osnovu jedne premise; 2. indirektno (posredno) zaključivanje iz više premisa. • U posrednom zaključivanju obavezno postoji posredujući član, tzv. srednji član (terminus medius).

24. Postoje tri osnovne vrste posrednog zaključivanja: traduktivno, induktivno, deduktivno. • Traduktivno zaključivanje ima za svoj predmet izvesne odnose (identičnosti i neindentičnosti, jednakosti i nejednakosti, sličnosti i različitosti, itd.). To je zaključivanje misaonim prenošenjem odnosa jednakosti, sličnosti, razlika. • Induktivno zaključivanje - iz više posebnih i pojedinačnih stavova izvodi seopšti stav - zaključak. Pravi predmet ovog zaključivanja su veze više posebnih odredaba s opštom odredbom. • Deduktivno zaključivanje - Iz opšteg stava se izvodi poseban stav.

25. Silogizam je vrsta deduktivnog zaključka. Njegovu strukturu čine tri pojma: terminus major, terminus medius, terminus minor • Tri osnovna oblika (modusa) hipotetičkog zaključivanja: • Deduktivni modus ponendo ponens u kome se na osnovu razloga izvodi posledica. • Modus tollendo tollens u kome se zaključuje na osnovu nepostojanja posledica o nepostojanju razloga. • Redukcioni modus ponendo ponens u kome se iz postojanja posledica zaključuje o postojanju razloga

26. 2.4. Nauka M. Marković: “Naukajeobjašnjavanje,predviđanjeipostavljanjehipotezakojeprevazilazegranicepraktičneinteligencije” Predmetnaukeje, prematome, prošlost, sadašnjostibudućnost - stvarnostnajšireshvaćenaisastavljenaodprirodnog, društvenogipsihičkog – duhovnog, odpojavaiprocesaiodnosaukojimasenalaze. Naučnosaznanjestičeseiproveravapoposebnimproceduramanaučnogmetoda.

27. Zadacinauke • Daotkrivasuštinske, neposrednoneopazivečinioceiodnose • Daihopisuje, klasifikujeisistematizuje • Daotkrivanaučnezakoneonjima • Daihobjašnjava • Daonjimapostavljavaljanehipotezeiformiraplodneteorije, teomogućavarelativnopouzdaneprognoze Strukturunaukečine: • osnovnipojmovi, osnovnistavovi, teoreme, naučneteorije, naučno

28. Klasifikacijanauke • Neophodnostklasifikacije • Društvene • Prirodne • predmetistraživanjajeopšti (fizika, hemija) • predmetistraživanjaježivisvet (biologija) • predmetistraživanjajeneživisvet (geologija, astronomija)

29. 2.4.2. Aksiomi Aksiomisuosnovneistinenaučnihsistema. Aksiom je princip saznanja, jer se njimshvatasustinskaodredbapredmeta, tj. izražavaopštesvojstvoilisuštinapredmeta. • Usloviza status aksioma • Pravilokonzistentnosti: Sviaksiomijednogaksiomskogsistemamorajučinitijedinstvensistem. • Pravilokompletnosti: Sistemaksiomamorabitikompletan • Pravilonezavisnosti: Aksiomijednogaskiomatskogsistemamorajubitinezavisnii ne smejubitiizvodljivijedniizdrugih. • Postulatisustavovičija je istinitostpretpostavljena u okviruodređenihnauka.

30. 2.4.2.2. Naučnizakoni Određenepravilnostikoje se konstantnoilirelativnokonstantnoponavljajunazivamozakonima. Zakonerazlikujemopooblastima u kojimadelujuna: Prirodne-stepenodređenosti i ponavljanjavisok; Psihičkeidruštvenezakone-stepenodređenosti i ponavljanjaniži. Naučnizakonisunaučnasaznanja, proverenaidokazanaiskazana u kategoričnojformi. Saznajnauloganaučnihzakonasastoji se u saznanjuopštihibitnihsvojstavaodređenihvrstapojava,unaučnomobjašnjenjupojavainjihovomotkrićukaoi u predviđanju.

31. 2.4.3. Naučnateorija • Naučnateorijajesistemsmislenihiskazaoopštimodredbamailiodnosimapredmetanaukeilinjenihdelova. • Saznajnauloganaučnihteorijamožeseshvatitikaosaznajnaikaopraktična. • Saznajnaulogaostvarujesekaonaučnosaznanjeodređenihvrstapojava, njihovonaučnoobjašnjenjeipredviđanje. • Praktičnaulogateorijeizražavaseumogućnostidaseadaptiranjemteorijaprimenizarešavanjesvakodnevnihpotrebaljudskogživotauraznimoblastimauključujućiipolitiku.

32. 2.4.4 Naučnoobjašnjenje • Odgovoranapitanje “zašto” • Predmetnaučnogobjašnjenja – pojedinačnepojave, naučnizakoni • Opštastrukturanaučnogobjašnjenja – tri osnovnaelementa(M.M) • Opispojavekojutrebaobjasniti(explanandum) • Konstatacijejedneilivišečinjenicakojeprethodepojavikojutrebaobjasniti • Formulacijetrajneinužnevezeizmeđudvegrupepojava, takodaizdrugeslediprva • Poslednjadvasegmentastrukturečineexplanans

33. Klasifikacijemodelanaučnihobjašnjenja – Nejgel • Deduktivnaobjašnjenja – prirodnenauke • Objašnjenjapoverovatnoći – statističkepretpostavke • Funkcionalnailiteleološkaobjašnjenja – biologijailjudskoponašanje • Genetičkaobjašnjenja – načinnakoji se predmetobjašnjenjarazvioišta mu je prethodilo

34. 2.4.5. Naučnopredviđanje • Najvišistepennaučnogsaznanjaivrhunskinaučniciljistraživanja. • Ima 3 zadatka: • dasvestranoitačnoopišesvojpredmet • datajpredmettemeljnoisvestranoobjasni • daštotačnijepredvidipromenuirazvitakprocesakojeistražuje

35. Naučnaimplikacija: Na osnovuznanjapojedinačnečinjenicepredviđa se nekadrugapojedinačnačinjenica - ako je A, onda je B • Deduktivnopredviđanje Sastojiseunaučnompredviđanjupojedinečinjenice (događaja, pojave, procesa) naosnovupoznavanjaopštegzakonakojivažizaceluklasuilizaceoskuppojava. • Induktivnopredviđanje svakiinduktivnizaključakkojimsenaosnovunizapoznatihprošlihslučajevazaključujeonepoznatimslučajevima. • Induktivno-deduktivno • Dijalektičko-deduktivnopredviđanje Suštinaurazrešavanjuiliprevazilaženjuprotivrečnostiizmeđunekogranijegsaznanjainovootkrivenihčinjenica.

36. 2.5. Dokazivanjeiopovrgavanje • Dokazivanje je izvođenje istinitosti jednog stava na osnovu istinitosti drugog stava ili stavova za koje se zna da su istiniti, ili bar verovatni. • Opovrgavanje je dokazivanje neistinitosti teze, direktnim ili indirektnim putem. • PROCEDURA (elementi) DOKAZIVANJA • Teza – stavkoji se dokazuje • Argumenti (razlozi) – stav(ovi) naosnovukojih se tezadokazuje • Argumentacijailidemonstracijadokaza

37. Bitna svojstva valjanih dokaza: • Da se odnose zaista na tezu • Da je dokaz dovoljan • Da je dovoljno određen, jasno iskazan i precizan • Da je istinit ili dovoljno verovatan. • POGREŠKE RAZLOGA • Neodređenost i konfuznost razloga • Jednostranost razloga • Nedovoljnost, slabost razloga • Pogrešnost razloga

38. POGREŠKE DEMONSTRACIJE RAZLOGA • “PARS PRO TOTO” – greška uopštavanja, deo se tretira kao celina • “NON SEQUITUR” –nema odgovarajuće veze između razloga i teze • “PETITIO PRINCIPII” –odsustvo razloga • “PARALELOGIZMI” i “SOFIZMI” – izmene i zamene teza • PROMAŠAJ U PREDMETU DOKAZIVANJA • OPOVRGAVANJE • Razlika u tome što je ovodokazivanjeneistinitostiteze (direktno). • DIREKTNO – dokazivanje • INDIREKTNO – dokazivanjeistinitostiantiteze

39. PROVERLJIVOST VREDNOSNIH SUDOVA • Postoje dva dijametralno suprorna stanovišta: • - subektivni aksiologizam- Društvene vrednosti se ne mogu objektivizirati, nisu podložne dokazivanju, opovrgavanju, merenju, ocenjivanju • -Objektivni aksiologizam- vrednosti se mogu objektivno proceniti a vrednosne činjenice se mogu prosuđivati isto kao i empirijske • Previđa da se činjenice realnosti (materijalne tvorevine ili ljud.ponašanja) ne mogu tretirati potpuno isto kao vrednosni sudovi, usled različitog učešća objektivnog i subjektivnog