ZEMLJIŠTE KAO EKOLOŠKI FAKTOR EDAFSKI FAKTOR

1. ZEMLJIŠTE KAO EKOLOŠKI FAKTOR EDAFSKI FAKTOR

2. ZEMLJIŠTE kao kompleks ekoloških faktora Zemljište čini tanak površinski slojZemljine kore ili litosfere kaospoljašnjeg omotača zemlje • Zemljište deluje kao kompleksekoloških faktora na sveorganizme koji se nalaze na ili u njemu, s obzirom da uticaji dolazekako od njegove abiotičke(stena,minerali, voda i vazduh uzemljištu ), tako i od biotičke (mikro- i makroorganizmi ili određeni biljni delovi) komponente. • Zbog toga ono predstavlja složen ekološki faktor, označen kao edafski ekološki faktor

3. TIPOVI ZEMLJIŠTA Postoje različite klasifikacije zemljišta: prema mehaničkom sastavu,prema hemijskom sastavu, prema geografskoj distribuciji... Za objašnjavanje vezanosti biljaka za odredjeni tip zemljištanajčešće se koristi klasifikacija prema geografskoj distribuciji.

4. Zemljište Zemljište svojim fizičkim, hemijskim i biološkim sastavom određuje intenzitet sinteze organske materije - fotosintezu, kao i razgradnju organske materije. Od prirode zemljišta direktno zavisi intenzitet kruženja materije u ekoistemu. Zemljište je i stanište za milone različitih vrsta organizama. Svuda gde se na površini litosfere javljaju organizmi, postoji i zemljište. Tamo gde nema živih bića, nema ni uslova za razvoj zemljišta.

5. Ekološke grupe biljaka u okviru karakterističnih pedobioma • hazmofite • • litofite • • halofite • • psamofite • • oksilofite Hazmofite Ramonda nathaliae - razvijaju se na kompaktnojkamenitoj podlozi ili uudubljenjima i pukotinamastena, na policama stenovitihodseka(gr. hasma- pukotina, usek,ponor) - veoma zadebljali korenovi ikseromorfna građa

6. Litofite Na stenama žive uglavnombakterije, lišajevi i neke mahovine. Ovi organizmi zadržavajuvodu na samoj steni, a često i izlučuju neke kiseline kojeprodiru u kamenitu podlogu čime doprinosi bržemrazaranju čvrste stene.

7. Ekofiziološke odlike biljaka na staništima sa različitim uslovima mineralnog režima • kalcikolne ili kalcifilne • kalcifugne ili silicifilne • serpentinofite • metalofite • nitrofilne • halofite

8. Kalcikolne ili kalcifilne biljke Adaptirane na bazična zemljišta, bogata kalcijumom. Krečnjačko zemljište je dobropropustljivo za vodu, pa je zbog toga toplo, suvo i dobro aerisano. U prisustvu kalcijuma seobrazuje stabilniji humusneutralne reakcije i povećava seopšta puferska sposobnostzemljišnog rastvora.

9. Biljke krečnjačkih zemljišta-kalcikolne • kalcikolne biljke sadrže velikukoličinu intracelularnog kalcijuma iveliku količinu jabučne kiselinekoja održava intracelularnuravnotežu • povećana količina Ca omogućava bolju absorpciju nekih drugih elemenata (P, Fe) • strukturne adaptacije (transportne ćelije, korenske dlačice) • familije: Brassicaceae, Fabaceae, Geraniaceae, Euphorbiaceae, Crassulaceae

10. Kalcifugne ili silicifilne biljke • naseljavaju silikatna i drugazemljišta koja sadrže veomamale koncentracije Ca ili gauopšte nema i takvo zemljišteje zbijeno, vlažno ihladno,kisele reakcije • velika koncentracija teških metala • adaptacije: kristalne druze irafidi, formiranje kompleksasa štetnim metalima • familije: Polygonaceae, Chenopodiaceae, Lamiaceae, Caryophyllaceae

11. Biljke sa serpentinitskih zemljišta- serpentinofite • to je zemljište koje se razvija na magmatskoj steni, bogatoj Mg,Fe, Cr, Ni, ultrabazične reakcije • “serpentinitski sindrom” • slaba razgranatost • beličasto-glatko-sjajna površinalistova • redukcija veličine nadzemnog dela • snažno razvijen korenov sistem • skleromorfni, sitni listovi, glatki iliobrasli dlakama

12. Metalofite • na zemljištima koja se razvijaju iznad rudnih ležišta, odnosno na matičnoj steni bogatoj teškimmetalima (Zn, Pb, Ni, Cr i dr.) • • ovi elementi su štetni za biljke • • Kako biljke rešavaju ovaj problem? • ograničavaju uzimanje ipropustljivost teških metala • - imobilišu veće količine jona teških • metala • izdvajaju apsorbovane teškemetale • - aktivnim transportom premeštaju ili • izlučuju teške metale

13. Biljke na zemljištima bogatim organskim otpadom • na đubrištima, oko naselja, često ihnazivaju i nitrofilnim biljkama zbogpovećane koncentracije nitrata natakvim zemljištima, • to su vrste rodova Chenopodium ,Atriplex, Amaranthus, Cirsium,Carduus, Rumex, Papaver, Consolida • na poljoprivrednim plantažama, uzgajene biljke javljaju se segetalnikorovi, njihovo rasejavanje jeomogućio čovek Consolida orientalis Papaver rhoeas

14. Halofite Tri osnovna tipa slanih i zaslanjenih zemljišta su: 1) solončak 2) solonjec 3) Solođ Halofite mogu biti: • euhalofite • halomezofite • halokserofite Lalinačka slatina • Halofite regulišu količinu soli u svom organizmu na sledeći način: • sukulentnošću (bubrenje koloida,nakupljanje vode) • izlučivanjem ili eliminacijom viška soli Camphorosma monspeliaca(“slane žlezde”- krinohalofite,“granopad”) • isključivanjem određenih jona iz daljegtransporta (debelozidne ćelijeparenhima korena) • redistribucijom • familije: Chenopodiaceae,Plumbaginaceae, Frankeniaceae,Tamaricaceae

15. Psamofite • (gr. psamos- pesak) • brzi rast i razgranavanjenadzemnih izdanaka • razvoj snažnih i dubokihkorenova • brzo diferenciranje adventivnih korenova u horizontalnom ivertikalnom pravcu • puzeće- uspravni habitus • kseromorfna građa • posebno prilagođeni plodovi