Troškovi stupanja u valutno područje

1. Troškovi stupanja u valutno područje

2. Gubitak autonomije monetarne politike svakako je jedna od najznačajnijih. Zemlje koje stupe u valutnu zonu odriču se jednog važnog instrumenta ekonomske politike koji može da se koristi u slučajevima kada dolazi do usporavanja privredne aktivnosti u zemlji i porasta nezaposlenosti. • Poznato je da u slučaju kada zemlja ima samostalnost u vođenju monetarne politike, ona taj status može da koristi za podešavanje monetarne ponude okolnostima u domaćoj privredi. • Pretpostavimo da zemlje A i B prihvate zajedničku valutu i da zbog toga imaju istu stopu monetarnog rasta. Ukoliko zemlja A ima višu stopu privrednog rasta od zemlje B, u režimu jedinstvene monetarne politike ne postoji mogućnost da centralna banka razdvoji monetarnu politiku za ove dve zemlje, kako bi monetrani rast u zemlji A bio niži u cilju usporavanja njenog privrednog rasta (radi sprečavanja inflacije), odnosno viši u zemlji B, kako bi se ubrzao njen privredni rast. • U geografskoj oblasti zajedničke valute može postojati samo jedinstvena monetarna politika.

3. Postavlja se pitanje šta bi se moglo desiti ako pretpostavimo da se jedna članica EMU zone, na primer Grčka, suoči sa smanjenom izvo-znom tražnjom i porastom nezaposlenosti, dok se u ostatku zone registruje kontinuiran privredni rast? • Ekspanzivna monetarna politika bi mogla da bude dobro oruđe za stimulisanje potrošnje kako bi se poništili negativni efekti smanjene izvozne tražnje. • Međutim, da bi došlo do monetarne ekspanzije potrebno je da ECB poveća novčanu masu u celoj EMU zoni. • To bi svakako donelo rizik rađanja inflacije u zemljama sa punom zaposlenošću resursa. • Grčka, dakle, ne može imati nezavisnu monetarnu politiku kada postoji evro kao zajednička valuta. • Ako pretpostavimo situaciju u kojoj bi Grčka zadržala nacionalnu valutu, ona bi mogla, putem monetarne ekspanzije i smanjivanja kamatnih stopa, da rešava sopstveni problem.

4. U režimu fleksibilnog deviznog kursa, čak i bez monetarne ekspanzije, Grčka bi mogla da uspostavi ravnotežu posredstvom automatskog mehanizma prilagođavanja. • Pad inostrane tražnje za grčkim proizvodima i uslugama doveo bi do povećanja deviznog kursa drahme (smanjivanje vrednosti nacionalne valute), što bi podstaklo izvoz. • Slabija drahma bi privukle strane investiture da investiraju u nove fabrike u Grčkoj, kako bi se iskoristile prednosti nižih nadnica u odnosu na ostale zemlje. • Dakle, ukoliko postoji mobilnost radne snage i kapitala, nema potrebe za postojanjem odvojene valute. • Ukoliko faktori proizvodnje nisu mobilni, ispoljava se potreba za odvojenom valutom.

5. U režimu fleksibilnog deviznog kursa, čak i bez monetarne ekspanzije, Grčka bi mogla da uspostavi ravnotežu posredstvom automatskog mehanizma prilagođavanja. • Pad inostrane tražnje za grčkim proizvodima i uslugama doveo bi do povećanja deviznog kursa drahme (smanjivanje vrednosti nacionalne valute), što bi podstaklo izvoz. • Slabija drahma bi privukle strane investiture da investiraju u nove fabrike u Grčkoj, kako bi se iskoristile prednosti nižih nadnica u odnosu na ostale zemlje. • Dakle, ukoliko postoji mobilnost radne snage i kapitala, nema potrebe za postojanjem odvojene valute. • Ukoliko faktori proizvodnje nisu mobilni, ispoljava se potreba za odvojenom valutom. • To je navelo Mandela da zaključi da je optimalna valutna unija ustvari “region”. • Ovaj region je definisan kao oblast unutar koje su faktori proizvodnje mobilni, dok izvan regiona ne postoji njihova mobilnost.