ANAMNESTIČKE STUDIJE I STUDIJE PRESEKA

1. ANAMNESTIČKE STUDIJE I STUDIJE PRESEKA prof. dr Sandra Šipetić-Grujičić Institut za epidemiologiju

2. Tipovi studija • OPSERVACIONE STUDIJE • DESKRIPTIVNE STUDIJE • ANALITIČKE STUDIJE A) ANAMNESTIČKE STUDIJE B) KOHORTNE-PROSPEKTIVNE I RETROSPEKTIVNE STUDIJE C) STUDIJE PRESEKA • INTERVENTNE STUDIJE EKSPERIMENTALNE STUDIJE

3. Vreme Pravac istraživanja Počinje sa: Izloženi slučajevi (bolesni) Neizloženi Populacija Izloženi kontrole (osobe bez bolesti) Neizloženi Anamnestička studija (Case-control study)

4. Postupak izvodjenja studije: Izbor grupe obolelih i kontrola Prikupljanje podataka Analiza dobijenih podataka

5. Izbor grupe obolelih u anamnestičkim studijama Grupa obolelih Kriterijumi na kojima se zasniva dijagnoza moraju da budu jasno definisani Utvrditi kriterijum za izbor ispitanika koji će biti obuhvaćeni studijom Poželjno je da se uključe samo novooboleli

6. Obolele osobe mogu da budu identifikovane: • Na osnovu registra • Ambulantno-polikliničkih izveštaja • Bolničkih protokola • Prijava bolesti • Sistematskih pregleda • Skrininga • Dijagnoze lekara privatne prakse • Drugo

7. Kriterijumi SZO za postavljane dijagnoze dijabetesa u epidemiološkim istraživanjima

8. Kriterijumi za postavljanje dijagnoze • Arterijska hipertenzija (140/90 mm Hg) • Maligni tumor (histopatološka verifikacija) • Psorijaza (prvi simptomi i znaci bolesti počeli do pre godinu dana)

9. Izbor kontrolne grupe 1. Osobe iz iste zdravstvene ustanove: Bez obzira na dijagnozu Isključujući obolele od odredjenih bolesti Uključujući osobe sa blagim ili slučajno nastalim stanjima Pregledani i označeni zdravim 2. Osobe van te zdravstvene ustanove: Uzorak opšte populacije Prijatelji ili poznanici Kolege sa posla Susedi Članovi porodice (braća-sestre, bračni par.)

10. Intrauterina infekcija rubelom i katarakta • 1940. god. Norman Gregg, oftalmolog • Opservativno –postavljena hipoteza • U to doba se nije znalo da virus rubele ima teratogeno dejstvo. • Greg je uočio da 90% dece sa posebnom formom katarakte je imalo intrauterini razvoj u toku epidemije rubele. • PITANJE? Da li možemo na osnovu njegove opservacije da konstatujemo da je intrauterina infekcija rubelom dovela do pojave katarakte kod ove dece?

11. Intrauterina infekcija rubelom i katarakta Serija slučajeva

12. Intrauterina infekcija rubelom i katarakta *uzorak populacije primer 1, primer 2

13. VAŽNOST ADEKVATNOG IZBORA KONTROLNE GRUPE Pušenje i rak pluća Kontrolna grupa: • Osobe sa emfizemom pluća • Uzorak svih drugih hospitalizovanih osoba • Uzorak opšte populacije Da li smo izabrali adekvatnu kontrolnu grupu? Da li je rizik od pušenja precenjen ili potcenjen?

14. VAŽNOST ADEKVATNOG IZBORA KONTROLNE GRUPE Da li konzumiranje kafe predstavlja faktor rizika za nastanak raka pankreasa? Kontrolna grupa: osobe sa ezofagitisom i ulkusom želuca Da li smo izabrali adekvatnu kontrolnu grupu? Da li je rizik od pušenja precenjen ili potcenjen?

15. PODACI ANAMNESTIČKIH STUDIJA MEČOVANI –individualno ili grupno NEMEČOVANI

16. Oboleli Kontrola Zatim izmeriti izloženost u prošlosti Bili izloženi Nisu izloženi a c b d Ukupno a + c b +d Proporcije izloženih a/a+c b/b+d Prikupljanje podataka o izloženosti u prošlosti za anamnestičku studiju

17. Unakrsni odnos Unakrsni odnos (Odds ratio) OR = ad/bc OR = 1 - nema povezanosti izmedju posmatrane izloženosti i bolesti OR > 1 – pozitivna povezanost; moguća uzroćna veza OR < 1 – negativna povezanost; moguća protektivna, zaštitna uloga

18. Primer 1. Talidomid i malformacije ekstremiteta beba (Mellin & Katzenstein, 1962) Ispitivanje veze izmedju upotrebe talidomida i defekata ekstremiteta beba rodjenih 1959. i 1960. godine u Nemačkoj (1961. godine sprovedena studija)

19. Primer 2. Pušenje i rak pluća – mečovana studija (Doll & Hill, 1950) veza izmedju pušenja i raka pluća 649 muškaraca i 60 žena sa dijagnozom raka pluća i isti broj kontrola, mečovanih po polu, uzrastu (+/-5 god.) i vremenu prijema u istu bolnicu

20. Oboleli od raka pluća u odnosu na pol i broj popušenih cigareta na dan

21. Oboleli od raka pluća u odnosu na pol i broj popušenih cigareta na dan

22. Kontrolna grupa % nepušača % ispitanika koji su dnevno pušili 1-4 5-14 15-24 25+ cigareta Hospitalizovani pacijenti 7,0 4,2 4,2 43,3 13,4 Uzorak opšte populacije 12,1 7,0 44,2 28,1 8,5 Učestalost pušenja u dve grupe

23. Uzrast (godine) Oboleli n=105 Dečaci Devoj. Br. % Br. % Kontrole n=210 Dečaci Devoj. Br. % Br. % 0-4 12 22 7 13 23 22 13 12 5-9 13 24 20 38 26 24 41 40 10-14 22 41 22 42 44 42 42 40 15-16 6 11 3 6 13 12 8 8 ukupno 53 100 52 100 106 100 104 100 Primer 3. Faktori rizika za nastajanje dijabetesa tipa 1 (Šipetić i sar.)

24. Varijable p vred. RR 95%IP Stresni dogadjaji 2+/1/0 Psihološke disf. 2+1/0 Nerugularno vakcinisanje Infekcije 6 mes. pre dg bolesti Viši stepen obrazovanja oca 0,0000 0,0019 0,0270 0,0003 0,0255 3,48 2,15-5,65 2,15 1,33-3,49 16,98 1,38-208,92 4,23 1,95-9,17 1,50 1,05-2,14 Nezavisni faktori rizika za nastajanje IZDM prema rezultatima MLRA

25. Varijable p vred. RR 95%IP Ultrazvučni pregledi Konzumiranje nitrozamina Konzumiranje alkohola od strane oca Poz. porodična anamneza tip 1 DM Poz. porodična anamneza tip 2 DM 0,0505 0,0003 0,0018 0,0000 0,0000 0,42 0,17-1,00 4,33 1,95-9,61 3,80 1,64-8,78 20,04 4,73-84,81 5,52 2,45-12,46 Nezavisni faktori rizika za nastajanje IZDM prema rezultatima MLRA

26. Primer 4. Adenokarcinom vagine i dietilstilbestrol Poredjenje anamneze 8 mladih žena koje su obolele od adenokarcinoma vagine sa kontrolnim grupama, utvrdjeno je da su njihove majke tokom trudnoće uzimale estrogene- dietilstilbestrol zbog krvarenja ili prethodnih pobačaja (1522. godine).

27. Oboleli Kontrola1 Kontrola2 Kontrola 3 Kontrola 4 DA DA DA DA DA DA DA NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE Primer 4. Adenokarcinom vagine i dietilstilbestrol

28. Anamnestička: Grupa obolelih Kontrolna grupa Problem izbor kontrolne grupe Procenjuje rizik Za različite faktore rizika Traje kratko Jeftina Broj ispitanika mali Greške prisećanja Za retka oboljenja Nema osipanja podataka Etičnost nije sporna Kohortna: Grupa izloženih Grupa neizloženih Nije problem izbor neizloženih Direktno izračunava rizik Za više različitih bolesti Traje dugo Skupa Broj ispitanika velik Nema grešaka prisećanja Za česta oboljenja Osipanje podataka Etičnost je sporna Poredjenje anamnestičke i kohortne studije

29. Studija preseka ili prevalencije (cross-sectional study)

30. Postupak izvodjenja studije: Definisanje ispitivane populacije Prikupljanje podataka Odredjivanje prevalencije poremećaja zdravlja i prevalencije izloženosti

31. Dizajn studije preseka Slično anamnestičkoj studiji Prevalencija ekspozicije medju obolelima i neobolelima Primer: EKG-KSO i holesterolemija, glikemija, BMI itd. Slično kohortnoj studiji Prevalencija obolelih medju eksponiranim i neeksponiranim Primer: Pušaćii nepušaći, prevalencija osoba sa KSO, dijabetesom, malignim oboljenjima

32. Gojaznost i dijabetes tipa 2 – studija preseka I način izračunavanja Koliko njih je umrlo od dijabetesa ili ranije bilo gojazno? • Izračunavanje prevalencije dijabetesa medju • gojaznim 400∕4000=0,1 x 100= 10% • normalno uhranjenim 600∕6000=0,1 x 100= 10% II način izračunavanja Izračunavanje prevalencije gojaznih medju osobama sa dijabetesom 400∕1000=0,4 x 100= 40% bez dijabetesa 3600∕9000=0,4 x 100= 40%

33. Prednosti studije preseka nad anamnestičkim: Uzorak opšte populacije Manje nepouzdane o izloženosti Prednosti studija preseka nad kohortnim studijama: Kratko vreme izvodjenja Jeftine

34. Nedostaci studija preseka Teško je odrediti smer uzročno-posledične veze (gojaznost i diskopatija) Dobijena veza ne mora da bude tačna (aerozagadjenje i HOBP) Problem efekata lečenja (so i KP)

35. Studije preseka- primena Sagledavanje zdravstvenog stanja populacije Izučavanje etiologje genetski determinisanih poremečaja zdravlja (nepodložni promenama) Istraživanje statičkihpopulacionih grupa Za istraživanja kada se ekspozicija ne menja tokom vremena Ne koristi se za retke bolesti i one bolesti koje kratko traju

36. Primeri studija preseka Diskopatija i gojaznost Aerozagadjenje i hronična respiratorna oboljenja Konzumiranje soli i hipertenzija Nivo holesterola u krvi i KSO Hipotireoza i koncentracija joda u vodi za piće

37. Navike Osobe sa Osobe sa migrenom nemig gl. Br. % Br % Pr. broj obroka dnevno < 3 3 > 3 Pr. br. čas. spav/dan <7 7- 8 >8 Pušaći • 73 30 261 26 • 135 55 602 59 • 37 15 162 16 ns • 49 20 137 13 • 167 68 704 69 • 12 177 17 s • 113 46 422 40 ns Navike studentkinja beogradskog univerziteta sa migrenskim primarnim glavoboljama (1943-245)

38. Literatura • Grupa autora: Metodologija NIR. Velarta, Beograd, 1999. • Gordis L. Epidemiology, 2nded. WB Saunders Philadelphia, 2000.