REGULATIVA KOJA SE ODNOSI NA PROJEKTOVANJE I GRA ENJE

1. 1 REGULATIVA KOJA SE ODNOSI NA PROJEKTOVANJE I GRA�ENJE Medusobni odnosi izmedu pravnih subjekata, koji mogu biti pravna ili fizickih lica, uredeni su gradevinskom regulativom, i to: Pravnom regulativom: op�tom pravnom regulativom (Ustav, Zakon o upravnom postupku, Zakon o obligacionim odnosima...) posebnom pravnom regulativom (zakoni, zakonski propisi, uredbe, zakonski pravilnici, uputstva i zakonska akta) Tehnickom regulativom (tehnicki pravilnici, standardi, uredbe, uputstva, naredbe i re�enja)

2. 2 PROCEDURA REALIZACIJE OBJEKATA prema Zakonu o planiranju i izgradnji (Slu�beni glasnik Republike Srbije br.72/09)

3. 3 ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI(Slu�beni glasnik Republike Srbije br.72 /09) Ureduju se uslovi i nacin: planiranja i uredenja prostora, uredivanja i kori�cenja gradevinskog zemlji�ta i izgradnje objekata.

4. 4 ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI(Slu�beni glasnik Republike Srbije br. 72/09) Ovim zakonom ureduje se: uslovi i nacin uredenja prostora, uredivanje i kori�cenje gradevinskog zemlji�ta i izgradnja objekata; vr�enje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona i inspekcijski nadzor; druga pitanja od znacaja za uredenje prostora, uredivanje i kori�cenje gradevinskog zemlji�ta i za izgradnju objekata. Odredbe ovog zakona ne odnose se na izgradnju objekata koji se u smislu zakona kojim se ureduju poslovi odbrane smatraju vojnim objektima.

5. 5 ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI namena zemlji�ta jeste nacin kori�cenja zemlji�ta odreden planskim dokumentom; prete�na namena zemlji�ta jeste nacin kori�cenja zemlji�ta za vi�e razlicitih namena, od kojih je jedna preovladujuca; povr�ina javne namene jeste prostor odreden planskim dokumentom za uredenje ili izgradnju javnih objekata ili javnih povr�ina za koje se utvrduje op�ti interes, u skladu sa posebnim zakonom (ulice, trgovi, parkovi i dr.);

6. 6 ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI ESPON jeste evropska mre�a institucija koje se bave prikupljanjem informacija i pokazatelja za prostorno planiranje; naseljeno mesto jeste izgradeni, funkcionalno objedinjeni prostor na kome su obezbedeni uslovi za �ivot i rad ljudi i zadovoljavanje zajednickih potreba stanovnika, sa urbanim elementima, na teritoriji jedinice lokalne samouprave; grad jeste naselje koje je kao grad utvrdeno zakonom; selo jeste naselje cije se stanovni�tvo prete�no bavi poljoprivredom, a koje nije sedi�te op�tine;

7. 7 ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI gradevinsko podrucje jeste podrucje odredeno planskim dokumentom, a predstavlja izgradeni i uredeni deo naseljenog mesta, kao i neizgradeni deo podrucja planiran za za�titu, uredenje ili izgradnju objekata; gradevinska parcela jeste deo gradevinskog zemlji�ta, sa pristupom javnoj saobracajnoj povr�ini, koja je izgradena ili planom predvidena za izgradnju;

8. 8 ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI investitor jeste lice za cije potrebe se gradi objekat i na cije ime glasi gradevinska dozvola;

9. 9 ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI objekat jeste gradevina spojena sa tlom, koja predstavlja fizicku, funkcionalnu, tehnicko � tehnolo�ku ili biotehnicku celinu sa svim potrebnim instalacijama, postrojenjima i opremom, odnosno same instalacije, postrojenja i oprema koja se ugraduje u objekat ili samostalno izvodi (zgrade svih vrsta, saobracajni, vodoprivredni i energetski objekti, unutra�nja i spoljna mre�a i instalacije, objekti komunalne infrastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, javne zelene povr�ine, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloni�ta i sl);

10. 10 ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI zgrada jeste objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgradena kao samostalna upotrebna celina koja pru�a za�titu od vremenskih i spoljnih uticaja, a namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za sme�taj i cuvanje �ivotinja, robe, opreme za razlicite proizvodne i uslu�ne delatnosti i dr. Zgradama se smatraju i objekti koji imaju krov, ali nemaju (sve) zidove (npr.nastre�nice), kao i objekti koji su prete�no ili potpuno sme�teni ispod povr�ine zemlje (skloni�ta, podzemne gara�e i sl.);

11. 11 ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI pomocni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagraden glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (gara�e, ostave, septicke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.);

12. 12 ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI posebna vrsta objekata za koje se ne izdaje gradevinska dozvola jesu objekti protivgradne odbrane; tipski kabineti baznih stanica na odgovarajucim nosacima, nosaci antena sa antenama osim parabolicnih antena radio-stanica svih namena ciji precnik nije veci od 2,5 m (izuzev antenskih sistema zemaljskih satelitskih stanica), kontejneri za sme�taj telekomunikacione opreme i uredaja, tipski ormani za unutra�nju i spolja�nju monta�u za sme�taj telekomunikacione opreme, mikrorovovi za opticke i druge kablove i sl.; pojedinacni elektrodistributivni i elektroprenosni stubovi, deo niskonaponske elektrodistributivne mre�e koji obuhvata podzemni 10 kV ili 20 kV vod, tipske transformatorske stanice 10/04 kV ili 20/04 kV i deo elektrodistibutivne mre�e od transformatorske stanice 10/04 kV ili 20/04 kV do mesta prikljucka na objektu kupca (1 kV); prikljucci na izgradenu distributivnu gasnu mre�u; tipski toplovodni prikljucci; ugradnja unutra�njih instalacija (gas, struja, voda, toplotna energija i sl.) u postojeci objekat; ograde;

13. 13 ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI linijski infrastrukturni objekat jeste javni put, javna �eleznicka infrastruktura, dalekovod, naftovod, produktovod, gasovod i sl, koji mo�e biti nadzemni ili podzemni, za ciju izgradnju je predvideno utvrdivanje javnog interesa, u skladu sa posebnim zakonom;

14. 14 NOVI POJMOVI U NOVOM ZAKONU komunalna infrastruktura jesu svi objekti infrastrukture za koje gradevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave;

15. 15 ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI pripremni radovi jesu radovi koji prethode gradenju objekta i odnose se narocito na: gradenje i postavljanje objekata i instalacija privremenog karaktera za potrebe izvodenja radova; obezbedenje prostora za dopremu i sme�taj gradevinskog materijala i druge radove kojima se obezbeduje sigurnost susednih objekata, saniranje terena i obezbedenje nesmetanog odvijanja saobracaja i kori�cenje okolnog prostora

16. 16 ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI izgradnja objekta jeste skup radnji koji obuhvata: prethodne radove, izradu i kontrolu tehnicke dokumentacije, pripremne radove za gradenje, gradenje objekta i strucni nadzor u toku gradenja objekta; gradenje jeste izvodenje gradevinskih i gradevinsko-zanatskih radova, ugradnja instalacija, postrojenja i opreme;

17. 17 ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI rekonstrukcija jeste izvodenje gradevinskih i drugih radova na postojecem objektu kojima se: utice na stabilnost i sigurnost objekta; menjaju konstruktivni elementi ili tehnolo�ki proces; menja spoljni izgled objekta; povecava broj funkcionalnih jedinica; utice na bezbednost susednih objekata, saobracaja, za�tite od po�ara i �ivotne sredine; menja re�im voda; utice na za�titu prirodnog ili nepokretnog kulturnog dobra i njegove za�ticene okoline;

18. 18 ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI dogradnja jeste izvodenje gradevinskih i drugih radova kojima se izgraduje novi prostor uz, ispod ili nad postojecim objektom (nadzidivanje) i sa njim cini gradevinsku, funkcionalnu ili tehnicku celinu;

19. 19 ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI adaptacija jeste izvodenje gradevinskih i drugih radova na postojecem objektu, kojima se: vr�i promena organizacije prostora u objektu, vr�i zamena uredaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utice na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utice na bezbednost susednih objekata, saobracaja, za�tite od po�ara i �ivotne sredine;

20. 20 ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI sanacija jeste izvodenje gradevinskih i drugih radova na postojecem objektu kojima se vr�i popravka uredaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utice na bezbednost susednih objekata, saobracaja i �ivotne sredine i ne utice na za�titu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, evidentirane nepokretnosti dobra koje u�iva prethodnu za�titu, njegove za�ticene okoline, osim konzervatorskih i restauratorskih radova;

21. 21 ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI investiciono odr�avanje je izvodenje gradevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju pobolj�anja uslova kori�cenja objekta u toku eksploatacije;

22. 22 ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI restauratorski, konzervatorski i radovi na revitalizaciji kulturnih dobara su radovi koji se izvode na nepokretnim kulturnim dobrima i njihovoj za�ticenoj okolini, u skladu sa posebnim i ovim zakonom;

23. 23 ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI gradili�te jeste zemlji�te ili objekat, posebno obele�eno, na kome se gradi, rekonstrui�e ili uklanja objekat, odnosno izvode radovi na odr�avanju objekta; uklanjanje objekta ili njegovog dela jeste izvodenje radova na ru�enju objekta ili dela objekta;

24. 24 NOVI POJMOVI U NOVOM ZAKONU

25. 25 ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI(Slu�beni glasnik Republike Srbije br.72 /09) standardi pristupacnosti jesu obavezne tehnicke mere, standardi i uslovi projektovanja, planiranja i izgradnje kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osoba

26. 26 ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI(Slu�beni glasnik Republike Srbije br.72 /09) 1)unapredenje energetske efikasnosti jeste smanjenje potro�nje svih vrsta energije, u�teda energije i obezbedenje odr�ive gradnje primenom tehnickih mera, standarda i uslova planiranja, projektovanja, izgradnje i upotrebe objekata; 2) energetska svojstva objekta jesu stvarno potro�ena ili ocenjena kolicina energije koja zadovoljava razlicite potrebe koje su u vezi sa standardizovanim kori�cenjem objekta (�to ukljucuje grejanje, pripremu tople vode, hladenje, ventilaciju i osvetljenje);

27. 27

28. 28 Unapredenje energetske efikasnosti u ZAKONU O PLANIRANJU I IZGRADNJI(Slu�beni glasnik Republike Srbije br.72 /09) Objekat koji se u smislu posebnog propisa smatra objektom visokogradnje , u zavisnosti od vrste i namene, mora biti projektovan, izgraden, kori�cen i odr�avan na nacin kojim se obezbeduju propisana energetska svojstva.

29. 29 Propisana energetska svojstva utvrduju se izdavanjem sertifikata o energetskim svojstvima objekta koji izdaje ovla�cena organizacija koja Ispunjava propisane uslove za izdavanje sertifikata o energetskim svojstvima objekata.Sertifikat o energetskim svojstvima objekta cini sastavni deo tehnicke dokumentacije koja se prila�e uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.Ispunjenost uslova iz stava 2. ovog clana posebnim re�enjem utvrduje ministar nadle�an za poslove gradevinarstva. Na re�enje iz stava 4. ovog clana ne mo�e se izjaviti �alba, ali se tu�bom mo�e pokrenuti upravni spor. Ne odnosi se na objekte visokogradnje koje posebnim propisom odredi ministar nadle�an za poslove gradevinarstva.

30. 30 OD KADA SE Termicki proracun KOD NAS POJAVLJUJE U OKVIRU TEHNICKE DOKUMENTACIJE

31. 31 PROPISI ZA PRORACUN TERMO IZOLACIJE OBJEKATA Prvi propisi za termicki proracun u Jugoslaviji pocinju se primenjivati 70-tih godina Ti proracuni su bili obavezni deo projekta i radeni su kao LINIJSKI PRORACUNI 80-tih godina dolazi do poo�travanja propisa koji su se odnosili na termicki prpracun, o tom smislu �to su koeficijenti korigovani i za iste zidove ili tavanice naprimer potrebno je bilo projektovati vece debljine termoizolujucih slojeva. I ovi propracuni su takode radeni kao LINIJSKI PRORACUNI (koeficijenti sa 0,93 naprimer smanjeni su na 0,70) 1987 Usvojeni su novi propisi koji su i sada u primeni,i prema kojima se vr�i termicki proracun. Prema ovim propisima Termicki propacun se radi kao proracun UKUPNIH GUBITAKA

32. 32 uslovi Uslovi i tehnicki normativi za projektovanje stambenih zgrada i stanova 1984 (Beogradski propisi)

33. 33 1987 Usvojeni su novi propisi koji su i sada u primeni,i prema kojima se vr�i termicki proracun. Prema ovim propisima Termicki propacun se radi kao proracun UKUPNIH GUBITAKA SRPS(JUS) U.J5.600 87 Najnoviji propisi koji se primenjuju za termicki propacun su iz 1993 SRPS(JUS) U.J5.600 Ovim standardom su date nove verednosti(poo�trene) za spolja�nju temperaturu, karta klimatskih zona i , letnnji re�im, difuzija i isu�enje i preporuke za proracun.

34. 34 Primenjuje se SRPS(JUS) U.J5.510-koeficijenti i gubitci SRPS(JUS) U.J5.520- difuzija vodene pare SRPS(JUS) U.J5.530 � letnji re�im

35. 35 Za proracun koeficijenta � Na uglovima Oko prozora Veoma je va�no da proracun gradevinske fizike bude ukljucen u fazi projektovanja Tackaste veze Linijske veze

36. 36 PROGRAMI KOJI SE PRIMENJUJU Aran Teodorcevic- Termicki proracun, Proracun za buku Slovenacki program-Petar Novak, Termicki proracun, URSA. Proracun za termicku za�titu KNAUF- Program koji je 2008 provovisao Knauf u saradnji sa Gradevinskim fakultetom u Beogradu

37. 37 ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI(Slu�beni glasnik Republike Srbije br. 72/09) Propisuje Obavezu projektanta i izvodaca da u svojim projektima i objekatima primene re�enja kojima se omogucava

38. 38 Nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci istarim osobama Objekti visokogradnje javne i poslovne namene moraju se projektovati i graditi tako da osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omogucava nesmetanpristup, kretanje, boravak i rad. Stambene i stambeno-poslovne zgrade sa deset i vi�e stanova moraju se projektovati i graditi tako da se osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omogucava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad.

39. 39

40. 40 Nacela za uredenje i kori�cenje prostorau ZAKONU O PLANIRANJU I IZGRADNJI(Slu�beni glasnik Republike Srbije br.72 /09) Uredenje i kori�cenje prostora zasniva se na nacelima: odr�ivog razvoja; podsticanju ravnomernog regionalnog razvoja; uskladenosti socijalnog razvoja,ekonomske i energetske efikasnosti i za�tite i revitalizacije �ivotne sredine igraditeljskog nasleda, prirodnih, kulturnih i istorijskih vrednosti; realizacije razvojnih prioriteta i ukljucivanje Republike Srbije u proceseevropskih integracija.

41. 41 ZAKON O PROCENI UTICAJA NA �IVOTNU SREDINUClan 5. Nosilac projekta ne mo�e pristupiti izvodenju projekta bez sprovedenog postupka procene uticaja i saglasnosti nadle�nog organa na studiju o proceni uticaja.