Makroekonomija

1. Makroekonomija IV Predavanje

2. Monetarni (novčani) agregati (1) • Uz pojam novca govorimo i o novčanoj masi nacionalne ekonomije, koja sva novčana sredstva strukturira u monetarne (novčane) agregate, skračenih izraza: • M1, M2, M3, koji se nazivaju još i novčani volumen, • a uz njih postoje još i nelikvidna sredstva, koja uz novčani volumen čine novčani potencijal, tj. ukupna novčana sredstava – M4.

3. Monetarni (novčani) agregati (2) • M1 - Novčani agregat u užem smislu - radi se likvidnim sredstvima za obavljanje tekućih plaćanja, odnosno likvidnim potraživanjima nebankarskih subjekata prema bankarskom sistemu. • M2 - Novčani agregat u širem smislu (M1 + kvazi novac) - kvazi novac čine drugi depoziti u bankama koji ne služe za tekuća plaćanja, ali mogu da se pretvore u novčana sredstva plaćanja.

4. Monetarni (novčani) agregati (3) • M3 – Ukupna likvidna sredstva (najširi novčani agregat) - novčani agregat M3 obuhvata novčani agregat M2, uvećan za ostala likvidna sredstva. • M4 - Ukupni depoziti - novčani agregat M4 sastoji se iz novčanog agregata M3 idugoročnih obaveza bankarskog sistema prema nebankarskim subjektima u domaćoj valuti i devizama.

5. Monetarna politika • Monetarna politika čini sastavni dio ekonomske politike koju kreira i provodi centralna banka, a kojom se regulira ponuda i tražnja za novcem u skladu sa potrebama ekonomskog života. • Monetarnom politikom se snabdjeva privreda odgovarajućom količinom novca koja neće izazvati nikakve poremećaje, ili koja će onemogućiti/umanjiti posljedice nedovoljne ili pretjerane količine novca u opticaju.

6. Vođenje monetarne politike (1) • Restriktivna monetarna politika (ili politika «skupog novca») se provodi u uslovima ekonomskog prosperiteta, koji je potaknut monetarnim finansiranjem razvoja (nove investicije i nova radna mjesta su finansirana većom količinom novca na osnovu poticajne monetarne i kreditne politike), što dovodi do «pregrijavanja» privrede i problema povišene inflacije.

7. Vođenje monetarne politike (2) • Ekspanzivna monetarna politika (ili politika «jeftinog novca») se sprovodi u suprotnom slučaju, kada bilježimo pad ekonomske aktivnosti u zemlji (stanje recesije, depresije). • Neutralnamonetarna politika se provodi u stabilnim uslovima, a centralna banka je vodi tako što ujednačava rast novčane mase sa rastom GDP-a.

8. Ciljevi monetarne politike • Osiguravanje privredi potrebne količinu novca u opticaju, tj. vođenje monetarne politike u zemlji kontrolom novčane mase; • Uspostavljanje monetarne ravnoteže, tj. jednakosti agregatne ponude i agregatne potražnje novca, koja obezbjeđuje stabilnost općeg nivoa cijena; • Stabilnost domaćeg novca (uključujući kontolu izdavanja novac u zemlji) i njegovog deviznog tečaja; • Drugi ciljevi kao što su: povećanje zaposlenosti, porast proizvodnje i realnog GDP-a, uravnoteženi ekonomski rast.

9. Bilanca Centralne banke

10. Instrumenti monetarne politike (1) • Glavni instrumenti pomoću kojih centralna banka ostvaruje ciljeve monetarne politike su: • politika otvorenog tržišta, • politika obaveznih rezervi i • politika diskontne stope.

11. Instrumenti monetarne politike (2) • Politika otvorenog tržišta (odnosno operacije na otvorenom tržištu) čini primarni način reguliranja novčane mase, odnosno najvažnije sredstvo u provođenju stabilizacijske politike u tržišnim ekonomijama. • Politika obaveznih rezervibanaka se provodi preko stope obaveznih rezervi koja predstavlja minimalnu stopu rezervi gotovine koju poslovne banke moraju držati u odnosu na depozite, čime se direktno utjeće na količinu novca u opticaju.

12. Instrumenti monetarne politike (3) • Politika diskontne stope se danas samo povremeno upotrebljava u regulisanju ponude novca, i to kako bi se monetarna politika uskladila s politikama drugih zemalja. • Diskontna stopa predstavlja kamatnu stopu po kojoj centralna banka pozajmljuje novčana sredstva poslovnim bankama.

13. Ekonomski rast • Ekonomski rast je dugoročno povećanje proizvodnje, odnosno, uvećanje realnog bruto društvenog proizvoda. • Ekonomski rast se kvantitativno izražava na različite načine, a najčešće pomoću pokazatelja stope rasta GDP per capita u određenom razdoblju. • Ekonomski rast, dugoročno, najznačajniji je faktor ekonomskog uspjeha nacije.

14. Ekonomski razvoj • Pod ekonomskim razvojem podrazumijevamo ekspanziju privrede popraćenu strukturalnim promjenama u sistemu proizvodnje i promjenama u kvaliteti i sastavu finalnog proizvoda. • Pojam ekonomskog razvoja, pored toga što obuhvata ekonomski rast, objašnjava i složene transformacije u kompoziciji i strukturi privrede koje doprinose rastu životnog standarda i kvalitetu života ljudi uopće, uključujući i kvalitetu okoliša.

15. Faktori ekonomskog rasta i razvoja (1) • Produktivnost (odnosno ekonomski rast i razvoj) je određena sa četiri faktora, koje čine: • ljudski kapital je ekonomski izraz za znanje i vještine koje radnici stiču kroz obrazovanje i obično se uzima za najvažniji faktor ekonomskog rasta, • prirodna bogatstva - zemlja i uopće svi prirodni izvori,

16. Faktori ekonomskog rasta i razvoja (2) • fizički kapital je izražen u oblikukapitalnih dobara) i investicija za izgradnju kapitalnih dobara, i • tehnologija podrazumijeva najbolje/najbrže tehnološke načine proizvodnje dobara i usluga.

17. Modeli ekonomskog rasta • Makroekonomska politika mora biti i kvantitativno određena • ekonometrijski, • matematički, • statistički. • Ekonomski modeli dinamičkom analizom opisuju promjenu pojedinih makroekonomskih varijabli u vremenu, pri čemu su modeli rasta instrument makroekonomske analize.

18. Keynesov model • Keynesov prvenstveni doprinos u ekonomskoj teoriji je postizanje pune zaposlenosti pri stabilnim cijenama. • Keynesov model ekonomskog rasta pokazuje osnovne odrednice formiranja i raspodjele dohotka te nivoa zaposlenosti. • Keynesov model razrađuje proces formiranja ponude i tražnje, kao i njihovo usklađivanje na tržištima roba, rada i kapitala.

19. Harrod-Domarov model rasta • Harrod-Domarov model rasta razmatra pitanja pod kojim uslovima je privreda sposobna ostvariti outpout po nekoj konstatnoj stopi. • Model se temelji na sljedećim pretpostavkama: • proizvodnja je funkcija dvaju faktora - rada i kapitala; • elastičnost suptitucije tih dvaju faktora jednaka je nuli; • faktor rad raste konstatnom stopom, koja se zove prirodna stopa rasta; • udio štednje je u fiksnom odnosu s realnim nacionalnom dohotkom privrede.

20. Neoklasični model rasta Soloua • Prema neoklasičnoj teoriji, tržišni mehanizam pune konkurencije u teorijskim okvirima dugoročno samoregulativan (vraća proces ekonomskog rasta na dugoročnu ravnotežnu putanju ukoliko je on zbog nekih razloga iz nje izbačen). • Neoklasični pristup, kojega je razvio nobelovac R. Solou (Robert Solow), pretpostavlja da su cijene faktora proizvodnje u dugom roku fleksibilne te da reaguju na višak tražnje.