Složeni Spoljnotrgovinski poslovi

1. Složeni Spoljnotrgovinski poslovi

2. Kompenzacioni poslovi • Kompenzacioni poslovi su najstariji oblik razmene i izraz su nužde. • Obavljaju se najčešće između dva partnera, bez posredovanja novca, tj. u razmeri izvoza i uvoza 1:1. • Kod ovih poslova se u bankama obe zemlje otvaraju evidencioni računi priliva i odliva sredstava. • Obično se radi o robama koje se teško probijaju na svetskom tržištu, pa je važno pronaći robe za koje su recipročno zainteresovani partneri. • Važno je ustanoviti ekvivalentne cene razmene, kako ne bi dolazilo do neopravdanih gubitaka i dobitaka za bilo kog partnera u razmeni.

3. Barter poslovi • To su globalne kompenzacije koje na strani izvoza i uvoza (ili samo izvoza, odnosno uvoza) uključuju veći broj roba i veći broj subjekata. • Obezbediti isporuke velikog broja proizvodanije nimalo lako, pa je potrebna dobra organizacija posla, uključivanje većeg broja proizvođača, trgovine i banaka. • Zbog složenosti ovih poslova, stvorene su specijalizovane barter kompanije, kojih sada samo u Zapadnoj Evropi ima oko 400. Njihova uloga proteže se od savetodavne, pa sve do vođenja ovih poslova i snošenja kompletnog rizika. • Zarade ovih kompanija, baš zbog ogromnog rizika, prevazilaze i preko 20% ukupne vrednosti poslovnih operacija, a to se najčešće prenosi na teret kupaca u zemljama kojima je ova roba namenjena

4. Kvazibarter • Kvazibarter je posebna vrsta kompenzacijskih poslova u kojima se ugovara razmena robe samo delimično jednake vrednosti. Preostala razlika naplaćuje se u novcu. Ispunjenja obaveza ne moraju biti istovremena i simultana već se mogu ugovoriti različiti sukcesivni rokovi. • Iako se u ugovoru utvrđuju vrste i novčana vrednost robe svake ugovorne strane, moguće je ugovoriti posebnu klauzulu kojom se predviđa da će se nakon stvarno izvršenih isporuka obaviti konačni obračun i razlika platiti u novcu.

5. Buy-back • Baj- bek (buy-back) su vrsta kompenzacionih poslova u kojima prodavac industrijske opreme ili davalac licence, naknadu za isporučenu robu (ili ustupljenu licencu) prima u robi dobijenoj upotrebom takve opreme (proizvodnjom po ustupljenoj licenci). • Ovaj oblik poslovanja karakterističan je za izvozrudarske opreme, hemijskih proizvoda i slično.

6. Kontrakupovina • Kontrakupovina je kompenzacioni posao koji čine dva ugovora: glavni i kontraugovor. • Umesto razmene robe za robu, ugovorne strane zaključuju dva ugovora o kupoprodaji koji upućuju jedan na drugog, a umesto plaćanja cene svaka od strana kao prodavac isporučuje robu. • Ukupoprodajni ugovor unese klauzula o zaključenju novog ugovora o kontrakupovini. • Ova klauzula znači da će u određenom vremenskom periodu sadašnji prodavac biti u obavezi da kupi određenu količinu robe od sadašnjeg kupca.

7. Offset • OFSET (OFFSET) aranžmani se javljaju kod spoljnotrgovinskih poslova velike vrednosti, (oružje, vojna oprema, nuklearna i energetska postrojenja i slično). • Kod ovakve vrste posla prodavac se obavezuje da će u svoj finalni proizvod ugraditi određene materijale, delove, koje će dobiti od proizvođača iz zemlje kupca. • Kada se finalni proizvodi isporučuju kupcu, reč je o direktnom ofset poslu. • Kada uvoznik i prodavac ugovore uvoz finalnih proizvoda pri čemu prodavac ima obavezu da od uvoznika kupi komponente koje će biti ugrađene u proizvodni program prodavca koji nije namenjen tržištu uvoznika, radi se o indirektnom ofset poslu.

8. Lohn poslovi • Lon poslovi (lohn poslovi) - su poslovi oplemenjivanja, dorade i proizvodnje finalnih proizvoda u inostranstvu. • Oplemenjivanje podrazumeva industrijsku preradu koja rezultira dobijanjem novog kvaliteta kao i popravke trajnih potrošnih dobara. • Dorada podrazumeva industrijsku doradu pri čemu se ne menja osnovno svojstvo robe, već se mehaničkim, hemijskim i drugim procesima poboljšava njen kvalitet. • Roba koja je predmet oplemenjivanja prijavljuje se kao privremeni uvoz.

9. Poslovi dorade i prerade se sastoje u uvozu stranih proizvoda na doradu (aktivni poslovi dorade i prerade), odnosno izvozu domaćih proizvoda radi njihove dorade u inostranstvu (pasivni poslovi dorade i prerade). • Ovi poslovi (posebno aktivni) su veoma korisni: • povećava se stepen iskorišćenosti domaćih kapaciteta, • dolazi se do deficitarnih sirovina, • proširuju se domaća znanja i iskustva, • domaća privreda intenzivnije uključuje u međunarodnu podelu rada.

10. Lizing • Lizing je specifičan oblik kratkoročnog ili dugoročnog iznajmljivanja (zakupa) pokretnih ili nepokretnih stvari, uz odgovarajuću nadoknadu (najčešće se iznajmljuje oprema, računari, transportna sredstva, zgrade i slično). • Kupac dolazi do najsavremenije opreme, bez obaveze da se, u momentu korišćenja, osiguraju sredstva u iznosu njene ukupne vrednosti, a prodavac prodaje robu koju teško može prodati kao redovan izvoz jer kupac ne raspolaže potrebnim finansijskim sredstvima.

11. Lizing • Roba koja je predmet lizinga se po isteku ugovora obično vraća vlasniku, ili je korisnik otkupljuje po tržišnoj ceni neamortizovane vrednosti, ili po ceni koja je unapred dogovorena prilikom zaključivanja ugovora o zakupu. U prvom slučaju se radi o tzv. operativnom lizingu, a u drugom o tzv. finansijskom lizingu. U ovim poslovima dolazi do kontakta tri lica: • proizvođač opreme, • lizing preduzeće • investitor ili zakupac.

12. Lizing Lizing proizvodi više efekata: • doprinosi unapređivanju proizvodnog procesa; • omogućuje bržu zamjenu proizvodne opreme, tj. uvođenje modernijih i efikasnijih tehničkih sredstava; • omogućuje veću elastičnost u vođenju politike investiranja i finansiranja opreme i drugih namjena i dr.

13. Klirinški aranžmani • Klirinški aranžmani su specifični poslovi gde se vezivanje ne vrši na nivou konkretnih privrednih subjekata, nego na nivou država. • Za razliku od redovnog izvoza i uvoza, ovde se ne koriste konvertibilna sredstva plaćanja, nego se vrši razmena robe za robu, a u okviru globalne međudržavne kompenzacije. • Sva potraživanja i dugovanja između zemalja knjiže se na računima kod dogovorenih banaka dve zemlje.

14. Pod međunarodnom dugoročnom proizvodnom kooperacijom podrazumeva se takva saradnja između domaćih i inostranih partnera – preduzeća gde oni proizvode i međusobno isporučuju različite delove, sklopove, podsklopove i slično, radi njihove ugradnje u zajednički proizvod u okviru dogovorenog razvojnog programa. • Ona može biti identifikovana kao horizontalna, kada se radi o specijalizaciji i razmeni radi međusobne dopune asortimana sličnih tipova gotovih proizvoda, i vertikalna, tj. saradnja u zajedničkoj proizvodnji jednog ili više gotovih proizvoda. • Kooperacija serazvija u svim fazama proizvodnog ciklusa: proizvodnja, tehnologija, trgovina, finansije. Najčešće se počinje ustupanjem licenci, crteža, tehničke dokumentacije i drugih oblika transfera tehnologije, a zatim se razvija proizvodna, trgovinska i finansijska saradnja, uključujući, po potrebi, i ulaganje kapitala. Tu, obavezno, spada i dogovor o istupanju na tuđim tržištima.

15. Koncesije • Koncesije u širem smislu znače odobrenja koja vlasti daju kako građanima date države tako i, eventualno, stranim državljanima, radi obavljanja industrijsko-trgovinske ili uopšte privredne delatnosti, na određeni rok, uz naknadu ili bez naknade. • Zanimljivi su i oblici međunarodnih finansiranja pod nazivom build-operate-transfer (BOT) – izgradi, koristi i predaj. To je model koji koristi privatne investicije za razvoj infrastrukture, i koji je tradicionalno u nadležnosti javnog sektora.

16. Koncesije • Sama koncepcija finansiranja je u sledećem: privatna kompanija dobija koncesiju da izgradi i koristi objekat koji bi u normalnim okolnostima izgradila i koristila država (aerodrom, autoput sa naplatnom rampom, postrojenje za prečišćavanje vode i sl.), s tim da ona preuzima odgovornost za finansiranje projekta, i da po isteku perioda koncesije vlasništvo nad objektom vrati državi. • Period koncesije određuje se, pre svega, dužinom vremena koje je potrebno da priliv prihoda od objekta otplati dug kompanije i obezbedi joj razumnu stopu prinosa za njene napore i rizike kojima je izložena.

17. Međunarodni franšizing • Međunarodni franšizing se najčešće definiše kao jedna vrsta poslovnog aranžmana gde proizvođač ili distributer proizvoda (usluga) daje pravo lokalnom distributeru da samostalno vrši prodaju prema standardizovanoj poslovnoj proceduri. • Kod franšizinga preduzetnik sa mnogo manje poslovnog rizika započinje posao, obzirom da je reč o razvijenom poslu, u koji se on uključuje.

18. Međunarodni franšizing • Povoljna okolnost je što se u ovom slučaju koristi već razrađena poslovna ideja, ime firme, stečeni imidž firme, znanje i iskustvo koje franšizer daje na uslugu preduzeću a ono mu zato plaća nadoknadu. • Jedan od najboljih primera u svetu u ovom domenu je Benetton, koji je prisutan u preko 80 zemalja sveta.

19. Off-shore • Of šor poslovanje (engl. Off-shore) u ekonomskoj terminologiji označava način poslovanja koji je danas u svetu (pa i kod nas) sve više prisutan. To je tendencija registrovanja kompanija u zemljama koje su najprivlačnije u fiskalnom smislu (tj. zemljama sa niskim ili bez ikakvih poreskih opterećenja), jer se odavno uočilo "pogubno"dejstvo poreza na poslovanje. Pored adekvatnog (niskog) poreskog opterećenja, da bi se učinila još više privlačnom, jedna zemlja ukida bilo kakvu deviznu kontrolu i druga ograničenja od strane centralne banke. • Drugim rečima, to bi praktično značilo poslovanje bez ikakve kontrole i obaveze podnošenja računovodstvenih izveštaja na uvid.

20. Off-shore • Da bi se jedna kompanija mogla voditi kao off-shore kompanija ona mora: da je u vlasništvu stranih državljana, da celokupan profit realizuje iz poslovanja sa stranim kompanijama (van teritorije države u kojoj je firma osnovana) i da kapital dolazi spolja tj. da se iz inostranih izvora finansira poslovanje firme. • Koliko je ovo postao unosan biznis, govori nam činjenica da se danas off-shore zone nalaze na svim meridijanima (Kipar, Lihtenštajn, ostrvo Man, Zapadna Samoa, Hong Kong, Liberija, Sejšilska ostrva, Bahami, Kajmanska ostrva…).

21. Priprema za II kolokvijum

22. Ko su ugovorne strane u ugovoru o komisonu? • Na osnovu ugovora o komisionu nastaju tri vrste pravnih odnosa(koji su to odnosi) • Vrste komisiona(navesti i objasniti). • Objasniti NOSTRO doznaku. • Objasniti LORO doznaku. • Objasnite menicu (trasiranu tj.vučenu). • Objasnite menicu (sopstvenu tj.solo). • Vrste menica (prema načinu određivanja dospelosti). • Nabrojati karakteristike čeka. • Koji su zadaci EIC? • Objasnite dokumentarni akreditiv.

23. Koji je glavni cilj EIKC? • Koja se dva osnovna metoda istraživanja izvoznih tržišta? • Objasnite ugovor o međunarodnoj prodaji robe. • Šta čini izvoznu dokumentaciju? • Objasnite trgovačku fakturu. • Objasnite specifikaciju robe. • Objasnite sertifikat o kvalitetu. • Objasnite otpremnicu. • Koja su dva moguća metoda formiranja cene proizvoda?(navesti i objasnite) • Koji su glavni faktori koji utiču na formiranje izvozne cene? • Objasnite diferencirane cene.

24. Objasnite bankarskugaranciju. • Objasnite direktni inkaso posao. • Objasnite bankarski inkaso posao. • Objasnite PAYTERMS.

25. Zaokružite tačne odgovore. Međunarodni forfeting predstavlja: a) predstavlja kupoprodaju dugoročnih prava potraživanja. b) predstavlja kupoprodaju kratkoročnih prava potraživanja.

26. Dve osnovne karakteristike bankarske garancije su: a) neopozivost i prenosivost b) bezuslovnost i sigurnost c) bezuslovnost i opozivost d) neopozivost i bezuslovnost.

27. Licitaciona garancija: a)zahtevaju se kod ugovora o gradnji i montaži, pružaju kupcu obezbeđenje kada radovi budu završeni, za slučaj da druga strana ne izvršava obaveze tokom perioda održavanja, b)ovom garancijom se banka obavezuje da će korisniku garancije isplatiti garantovanu sumu za slučaj da učesnik na licitaciji, čija je ponuda prihvaćena, ne ispuni obaveze predviđene u licitacionim poslovima

28. Vrste akreditiva (opozivi i neopozivi, potvrđeni i nepotvrđeni, akriditivi po viđenju i ročni akreditivi, prenosivi i neprenosivi, akreditivi sa crvenom klauzulom i revolving akreditivi, akceptni i akreditivi sa odloženim plaćanjem)