Доста спавања!

Извори: 1 Creeping EU Totalitarianismhttp://www.youtube.com/watch?v=QVeMBNB0cII The clip the EU doesn't want you to see http://www.youtube.com/watch?v=qOcG2G_6uC0 2 Respect the Irish Vote: Aftershock in European Parliament http://www.youtube.com/watch?v=M6QmH-7fu68&feature=related 3 www.economist.com/blogs/charlemagne/2009/06/charlie_mccreevy_teller_of_pai 4, 5, 6 ,7, 8, 9, 11, 12, 18 Највиши правни акт ЕУ (са амандманима Лисабонског уговора) који можетепреузети са адресе: http://eur-lex.europa.eu/JOHtml.do?uri=OJ:C:2010:083:SOM:EN:HTML (4C83/171 Article 288, 5 C83/51 Article 3, 6 C83/30-31 Article 24-26, 7 C83/51-53 Article 4-6, 8 C83/41-43 Article 48, 9 C83/38-41 Article 42-46, 11 Solidarity Clause C83/148 Article 222, 12 C83/389, 18 C83/24 Article 16 (4), C83/153 Article 238 (3)). 10http://euobserver.com/9/29426 http://www.timesonline.co.uk/tol/news/world/europe/article6917652.ece 13http://www.lifesitenews.com/ldn/2008/mar/08031904.html http://hawaiipoliticalinfo.org/node/2785 14http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-//EP//TEXT+TA+P6-TA-2009-0019+0+DOC+XML+V0//EN (види тачке текста број: 37, 71-78) 15http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:62006J0267:EN:HTML 16http://www.ilga-europe.org/home/issues/families/campaigns_and_events/exhibition 17Václav Klaus stands up for Freedomhttp://www.youtube.com/watch?v=ljAANHPkrAE 19http://epp.eurostat.ec.europa.eu/statistics_explained/index.php/Unemployment_statistics 20www.cia.gov/cia/publications/factbook/ 21http://www.ceap-montenegro.com/news.php?readmore=3069 (преузето изhttp://epp.eurostat.ec.europa.eu) 22http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/175166/Spoljni-dug-Srbije-3326-milijarde-dolara 23http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?type=TA&reference=P7-TA-2010-0281&format=XML&language=EN 24http://eu-austritt.blogspot.com Доста спавања! УПОЗНАЈМО ЕВРОПСКУ УНИЈУ... Више података о овој теми можете погледати на: http://1389.org.rs/evroatlantizam.html где можете преузети стране документарне филмове као и листу страних сајтова који критички анализирају Европску унију.

1 1. Демократија у ЕУ Док међу грађанима Европске уније постоји значајан таласевроскептици-зма, изазван не само уздрманом економском стабилношћу, већ и противље-њем новом уређењу Европске уније које је наметнуо Лисабонски уговор, у Србији се кроз медије пласира да је сваки критички и негативан став према Европској унији назадан и заостао, јер се коси са званичном политиком Србије да “Европска унија нема алтернативу”. Међутим, да ли улазак у ЕУ заиста доноси “светлу будућност” у “породици европских народа”? Сумираћемо укратко неке чињенице у вези ЕУ, као и спорне делове Лисабонског уговора који изазивају највише критике и отпора у самој Европској унији. • / ЕУ није испоштовала вољу грађана држава чланица/ Како изгледа демократија у Европској унији, и у којој мери ЕУ поштује вољу грађана држава чланица, најбоље се види из самог процеса доношења Лисабонског уговора. Пре пет година, предложен је нови документ о функционисању ЕУ, назван Устав Европске Уније. Тај документ је изазвао велики отпор и критику дела јавности ЕУ, јер су сматрали да предложени Устав ЕУ гуши слободу и самосталност држава чланица и да од једне економске заједнице, практично ствара нову државу у облику федерације, са високо централизованом влашћу. Грађани је требало да се изјасне на референдумима о предложеном Уставу и само би позитиван одговор свих 27 чланица омогућио његово прихватање. Међутим, већ прва два одржана референ-дума 2005 год. дала су нега-тивне одговоре. Грађани Француске и Холандије су ОДБИЛИ предложениУстав ЕУ. Референдуми су тада обустављени и Устав ЕУ је преименован у Лиса-бонки уговор,уз незнатне измене које нису утицале на суштинудокумента. САДРЖАЈ: • ЕУ није испоштовала вољу грађана држава чланица • Лисабонски уговор проширује овлашћења ЕУ на скоро • све аспекте живота • ЕУ планира оснивање заједничке армије • ЕУ промовише лезбо, геј, бисексуалце и трансвестите • Власт у ЕУ је високо централизована и веће чланице • имају предност при одлучивању • Шта би улазак у ЕУ донео Србији? • Већина земаља ЕУ се налази у озбиљној економској кризи • Услов придруживања – признавање независности Космета! 12.12.2007: Око 80 посланика је протество-валоу Европском парламенту захтевајућиреферендуме о Лисабонском уговору. Затим, одлучено је да НЕЋЕ бити нових референдума и да се грађани ЕУ неће више директно питати у вези новог уређења ЕУ, већ да ће Лисабонски уговор ратификовати представници земаља чланица. Оваква одлука изазвала је бурне и скандалозне протесте једног дела посланика Европског парламента који су сматрали да је то гушење демократије и увод у тоталитаризам1. Протест се одиграо дан пре потписивања Лисабонског уговора од стране представника земаља чланица, без референдума у њиховим држава- ма.Једина држава која је испоштовала вољу својих грађана и упркос свему није отказала већ заказани референдум у вези Лисабонског уговора, била јеИрска.

2 3 Иако је Европски парламент у фебруару 2008. године донео резолуцију да унапред неће признати резултате већ заказаног референдума у Ирској, у јуну 2008 године, референдум је одржан и грађани Ирске су рекли НЕ Лисабон-ском уговору. Уследили су поново протести групе посланика у Европском парламенту, који су захтевали да се призна резултат референдума у Ирској2, али на жалост, остали су без успеха. 2. Колико суверенитета губи чланица ЕУ? / Лисабонски уговор проширује овлашћења ЕУ на скоро све аспекте живота / Лисабонски уговор представља допуну на већ два постојећа и важећа Уговора (Уговор Европске уније и Уговор о функционисању ЕУ) и сви скупа чине највиши правни акт ЕУ. Закони регулисани овим документима су ИЗНАД устава и закона држава чланица4. Лисабонски уговор је проширио овлашћења ЕУ, тако да је суверенитет држава чланица потпуно угушен у областима економске5, затим СПОЉНЕ, БЕЗБЕДНОСНЕ и ОДБРАМБЕНЕ6 политике. Суверенитет држава чланица је делимично угушен, тј. деле надлежности са Европском унијом у областима цивилног и кривичног права, социјалне политике, пољопривреде,животне средине, транспорта, енергије, области људских права (где спадају и зако-ни о браку и породици), затим здравства, културе, спорта, индустрије,туризма, образовања, итд.7 Члан 48 Лисабонског уговора, омогућава Европ-ском савету и Комисији да у будућности још више проширују надлежности Европске уније, без нових референдума (тзв. self-amending clause).8 Дакле, од три референдума која су одржана о новом уређењу ЕУ,грађа-ни су на сва три одбили понуђени предлог! Како је признао члан Комисије ЕУ CharlieMcCreevy, да су друге држа-ве чланице имале шансу да сеизјас-не на референдумима, вероватно би се 95% чланица изјаснило против новог уређења ЕУ3. Следеће, 2009-те године, уз велики притисак ЕУ, и уз велику финан-сијску подршку про-ЕУ струји, у Ирској је поновљен референдум са потпуно истим питањем, само са одређеним уступцима, и овога пута исход референдума у Ирској је био позитиван. Лисабонски уговор је ступио на снагу 1.12.2009. године пошто су га претходно ратификовалипредстав-ници свих држава чланица, с тим што супредставници Пољске,Чеш-ке и Велике Британије условили свој потпис са изузећем њихових земаља из неких области надлежно-сти Европске уније. Које су заправо надлежности Лисабонског уговора и зашто је изазвао толики отпор? 20.02.2008: Протест посланика у Европском парламенту против одлуке да се унапред неће признати резултати већ заказаног референдума у Ирској. 3. Милитаризација ЕУ /ЕУ планира оснивање заједничке армије/ Значајан део Лисабонског уговора посвећен је дефинисању заједничке спољње, безбедносне и одбрамбене политике9, у којим ће ЕУ имати надлежности у свим областима, што је новина у односу на пређашње функционисање ЕУ. То је изазвало велику забринутост и отпор код дела грађана држава чланица. У Лисабонском уговору се наводи и да наведени закони могу довести дозајед-ничке одбране, тј до стварања ЕУ армије. Министри спољних послова Италије и Немачке су у својим изјавама датим крајем 2009 (тј. почетком 2010 године) потврдили да је стварање армије Европске уније, заиста далекосежни циљ политикеЕУ.10 Такође, у Лисабонском уговору се наводи да су чланице обавезне да прогре-сивно побољшавају своје војне капацитете и да их дају на располагање Унији. Забрињавајуће је што по Лисабонском уговору Унија може користити своје војне капацитете и за мисије ван ЕУ,заборбу против тероризма, за ПРЕВЕНЦИЈУ тероризма, као и за подршку земљама трећег света у борби против тероризма на њиховим територијама. 18.06.2008: Посланици у Европском парламентузахтевају дасе призна Ирско НЕЛисабонском уговору изгла- сано на рефередуму.

4 5 При томе, наводи се да ће безбедносна и одбрамбена политика ЕУ, бити компатибилна са безбедносном и одбрамбеном политиком НАТО-а (члан 42). Значајно је још поменути и тзв клаузулу солидарности (Solidarityclause)11, која наводи да ће Унија и њене чланице деловати заједнички и у духу солидарности, мобилишући сва средства, укључујући и војне ресурсе, у случају да је нека чланица мета терористичког напада или катастрофе изазване природним или људским фактором. Детаљи са Параде поноса, одржане у Берлину 27.07.2009. год. 4. “Вредности” ЕУ / ЕУ промовише лезбо, геј, бисексуалце и трансвестите / ЕУ заговара, истиче и промовише као једну од највећих вредности и достигну-ћа у области људских права, потпуну равноправност у тзв. “сексуалној оријен-тацији” између људи који су хетеросексуалци и људи који спадају у ЛГБТ популацију (лезбо, геј,бисексуалци и трансвестити). У јавности се, кроз медије, врло агресивно пласира да је сваки други начин размишљања, у којем се даје предност породици која се састоји од мушкарца и жене који имају потомство, шовинистички, назадан и да се мора искоренити. Такав став Европска унија је и правно утемељила у Повељи основних права (Charteroffundamentalrights)12, која је постала правно важећа заједно са Лисабонским уговором и регулише многа питања о уређењу друштва унутар ЕУ, укључујући и уређење породице, брака, и сл. То је ПРВИ међународни, правни документ везан за људска права који спомиње “сексуалну орјентацију” и наглашава да не сме бити дискриминације по том основу. У том документу, брак није дефинисан као заједница између мушкарца и жене, што оставља отворен простор за легализовање истополних бракова. Трагично преминули пољски председник, Лех Качињски, одбијао је да ратифи-кује Лисабонски уговор (што је подразумевало и прихватање Повеље о људ-ским правима), док није донета декларација којом сеПољска изузима из закона о браку и породици, пошто је већина Пољака против легализације истополних бракова, јер се то противи већинском схватању морала у Пољској.13 У резолуцији Европског парламента од 14.01.2009. год. позивају се оне државе чланице које су већ усвојиле легализацију истополних бракова да направе водич за заједничко признавање те легализације од стране свих чланица ЕУ, и позивају се власти држава чланица да осуде дискриминативне говоре против хомосексуалаца од стране верских, друштвених и политичких вођа.14 Такође, закон изведен из једне пресуде суда ЕУ, говори да право на пензију (као удовац/удовица) после смрти партнера имају и истополни парови.15 Над државама чланицама које не подржавају систем вредности који пласира Европска унија, врши се врло агресивна кампања директно из врха власти ЕУ у циљу мењања већински прихваћених ставова. Тако, на пример, у Пољској у којој је већина народа против промовисања хомо-сексуализма, у јулу 2010 године, одржана је годишња парада хомосексуалаца заједничка за читаву Европу (Europride). Такође, у Националној библиотеци Пољске, паралелно је одржана и изложбалезбо, геј, бисексуалних и трансексу-алних породица,под називом “Различите породице, истаљубав”16, на којој су промовисани истополни бракови и одгајање деце од стране истополнихпарова.

6 7 Изложба се одржавала директно под покро- витељством највећег законодавног органа ЕУ - Европске Комисије, као и Урлике Луначек,која је представник интергрупе у Европском парламенту за права ЛГБТ попу- лације и јавно се декларише као лезбејка. Иначе, Урлике Луначек је и члан комитета за спољне послове ЕУ и известилац Европ- ског парламента за Косово. Шта би улазак у ЕУ донео Србији? 6. Економски опоравак? /Не. Већина земаља ЕУ се налази у озбиљној економској кризи/ По писању француског листа “LeMonde”, ЕУ је у дубокој економској кризи, док је азијску економију, криза не само заобишла, већ и подстакла раст. Осим презадужености неких чланица, ЕУ мучи и растућа незапосленост која сада износи више од 10 %, док је незапосленост младих изнад 20 %! Поређења ради, Норвешка и Швајцарска, које НИСУ у ЕУ, нити се залажу за улазак у ЕУ, имају стопу незапослености свега 3.3 %, тј. 3.6 %.19 Економско стање је значајно лошије у земљама Источне Европе, које су поста-ле чланице од 2004. год (тј. 2007). За 10 источноевропских земаља које су при-мењивале “европске стандарде" у економији (као услов за придруживање), у периоду од 2000-2005 год, спољни дуг је порастао за невероватних135 %, тј. за 201.9 милијарди евра!20 Дакле, примена “европских стандарда” у еконо-мији доноси огроман пораст спољњег дуга у релативно кратком временском периоду. Куда води таква економска политика, најбоље смо видели на примеру Грчке. десно: Постер изложбе истополних поро- дицаодржане у Пољској (8-18.07.2010), под покровитељством Европске уније. 5. Нова структура власти у ЕУ / Власт у ЕУ је високо централизована и веће чланице имају предност при одлучивању / По мишљењу Чешког председника Вацлава Клауса17, као и дела посланика Европског парламента из Велике Британије, Ирске и Данске, ново уређење Европске уније је недемократско и води ка централизовању власти, јер од сту-пања на снагу Лисабоског уговора, Европски парламент не може доносити за-коне из многих важних области, већ има само саветодавну улогу. Законе и од-луке из тих области могу доносити само Савет ЕУ и Комисија, који за разлику од Европског парламента, нису директно изабрани од стране народа. Лисабонски уговор је донео и нови начин гласања у институцијама ЕУ, који ће омогућити великим чланицама, попут Немачке и Француске, да преузму примат у доношењу заједничких одлука у Европској унији. Нови начин гласа-ња помоћу “квалификоване већине” (тзв. qualifiedmajorityvoting)18, ступиће на снагу 2014-те године и подразумева да је за доношење неке одлуке потре-бно, не само да се већина чланица изјасни позитивно, већ и да оне садрже 65% становништва ЕУ. За блокирање неке одлуке је потребно да најмање 4 државе буду против, али да имају више од 35% становника ЕУ. Овим системом су мале државе доведене у неповољан положај и њихов утицај у власти ЕУ је сасвим маргинализован. Практично, политика ЕУ је у рукама Немачке и Француске, које заједно имају више од трећине становништва ЕУ.Системом “квалификоване већине” Европски савет бира и представнике који ће да насту-пају у име ЕУ на међународној политичкој сцени, водећи заједничку сопољну и безбедносну политику. Такође, пољопривреда земаља Источне Европе је у великој кризи, јер политика ЕУ намеће увоз пољопривредних произ-вода из Западне Европе, што доводи до замирања домаће пољопривреде јер не може да издржи конкуренцију. У пери-оду од 2000-2009 године, ТРЕЋИНА пољопривредника у земљама Источне Европе је остало без сталног радног места.21 Социјални немири у Грчкој, мај 2010 Србија од 2000-те године примењује “европске стандарде” у својој економији да би испунила услове за придруживање ЕУ. Резултат јетри пута већа задуже-ност у односу на 2000-ту годину (сада спољни дуг Србије износивише од 30 милијарди долара)22 и растућа стопа незапослености, са око 750 000 незапослених регистрованих почетком године.

8 9 Еулекс је подржао искључење српских мобилних оператера од стране космет-ских Албанца, у априлу 2010, чиме су Срби у енклавама остали одсечени од света. Званични став Еулекса је био да су српски мобилни оператери илегални на Косову. Такође, донео је одлуку да забрани ненајављене посете српских званичника Космету, тиме отворено кршећи своју неутралност и резолуцију 1244. Еулекс је издао упутства полицији косметских Албанаца да одбију све посете српских званичника које нису овлашћене, иако то не пише чак ни у једном закону “државе Косово”. 7. Територијалну целовитост? / Не. Услов придруживања – признавање независности Космета! / Иако нас је владајућа структура врло дуго уверавала како улазак у ЕУ није условљен признавањем независности Космета, и да су очување Косова и Ме- тохије и улазак у ЕУ два паралелна процеса (“и Косово и Европа”), још у мају 2010.год, представници Европске уније су то и званично демантовали. Став званичника ЕУ је да Србија НЕЋЕ моћи да постане чланица Уније док не испуни СВЕ услове које је ЕУ посавила пред њу, међу којима је и признавање независности Космета.Овакав став је потпуно очекиван с обзиром да су нај-утицајније државе у ЕУ, које практично имају монопол над спољном полити- ком ЕУ,учествовале директно у стварању “независне државе Косово”. У резолуцији Европскогпарламента од 8.07.2010. позивају се свечлани- це ЕУ које нису признале независ-ност Косова да то учине, а од Србије се очекују добросуседски односи према Косову и да престанеса бло-кирањем чланстваКосовa у међуна-родним институцијама.23 Скандалозна пресуда Међународног суда правдеу вези Косова (од 22.07.2010), за коју многе земље у свету сматрају даје донесена подполити-чким притиском, послужила је као оправдање најутицајнијим земљама Уније да се оштро противеи самој могућности даљих преговора о статусуКосова. Вишенедељни протести Срба у Брђанима (Косовска Митровица), април-јун 2009. Срби су протествовали против обнављањасамо албанских кућа, подржаног од стране Еулекса. Еулекс је употребљавао сузавац и шок бомбе. Међу осталим условима које је Европска унија поставила пред Србију је и регионализација, на којој ЕУ инсистира, а за коју постоји врло оправдан страх, с обзиром на пређашња искуства, да ће бити злоупотребљена у правцу даљег комадања Србије. Поставља се питање, зашто регионализација није била услов придруживања и другим неравномерно развијеним земаљама које су постале чланице ЕУ, или би тек требало да постану, као нпр. Хрватска? Србија је једина земља којој је Европска унија поставила као услов за чланство да призна независност једног дела своје државе. Тешко је и замислити да би и једна друга држава међу садашњим чланицама ЕУ, пристала да одбаци део своје територије зарад уласка у ЕУ. Напротив, незадовољни на силу наметнутим новим уређењем ЕУ, грађани Аустрије су у марту 2010 године почели прикупљање потписа за референдум о иступању Аустрије из Европске уније.24 Албанци на Косову славе прогла- шење независности (фебруар 2008). За то време, међу Србима на Косме-ту преовлађује мишљење да мисија Европске уније на Космету, Еулекс, директно ради против српског ста-новништва и да има задатак да,у ок-виру своје мисије, омогући Албан-цима да успоставе контролу и на по-дручју Косова где су Срби већина. Графит у северном делу Косовске Митровице

Доста спавања!