460 likes | 915 Views
ISTORIJAT RAZVOJA RAČUNARA. Da bi se došlo do današnjih računara, moralo je da prođe i više od hiljadu godina. Na tom putu bilo je mnogo ljudi. Mi ćemo spomenuti samo neke, nezaobilazne učesnike u tom razvoju. U razvoju računara značajna su četiri momenta. pamćenje rezultata,
E N D
Da bi se došlo do današnjih računara, moralo je da prođe i više od hiljadu godina. • Na tom putu bilo je mnogo ljudi. • Mi ćemo spomenuti samo neke, nezaobilazne učesnike u tom razvoju.
U razvoju računara značajna su četiri momenta • pamćenje rezultata, • mehanizacija procesa računanja, • odvajanje unošenja podataka i automatizacija procesa računanja, • opštije korišćenje mašine primenom programa.
ABAKUS • Pomagala u računanju nalik današnjoj računaljki. • Ne može se smatrati mašinom jer pokretni delovi nisu međusobno povezani i sve operacije izvodi sam korisnik.
ABAKUS JAPANSKA VERZIJA ABAKUSA
Mehanički period: 1450.g. – 1840.g. • Štamparska presa sa pokretnim slogovima od metala (Johan Gutenberg,1450. godine) • Logaritmi i pisanje decimalne tačke u zapisima brojeva (Džon Neper, 1614.godine). Neper je konstruisao i različita sredstva za računanje od kojih sunajpoznatija Neperove kosti i kalkulator u obliku šahovske table.
Klizajući lenjir (tzv. šiber ili logaritmar) Viljem Outred 1622. godine. Outredov šiber Šiber sa pokretnim kursorom
Šikardova mašina (1623.g.) je kombinovala koncept Neperovih kostiju u cilindričnom obliku. Mašina je mogla da dodaje i oduzima šestocifrene brojevei imala je zvono koje je upozoravalo na pojavu prekoračenja.
ocem prve računske mašine koja je mogla da sabira i oduzima unesene brojeve smatra se Blez Paskal; • sa 16 god. pomagao ocu u računanju taksi; • da bi se oslobodio dosadnog posla 1642. god. u 19. godini počinje da konstruiše mašinu za računanje;
Završena je posle tri godine rada i dobila je ime Paskalina
Nemački naučnik Lajbnic je 1671. godine izumeo računsku mašinu; • mogla je da sabira, a posle nekih izmena i da množi uzastopnim sabiranjem; • smislio je specijalni mehanizam sa koračnim zupčanikom za unošenje brojeva koji se koristi i danas;
Čarls Bejbidž – diferencna mašina • Uvideo da u izračunavanjima dolazi do ponavljanja poznatih akcija • To znači da bi proces mogao da se automatizuje • 1882. godine demonstracioni model • 1834. godine završio planove svoje analitičke mašine • Nije napredovala dalje od detaljnih crteža
Za projekat analitičke mašine zainteresovala se grofica Ada Bajron • Dokumentovanje rada, rad na mašini, finansijska pomoć • Plan za izračunavanje Bernulijevih brojeva • Ovaj plan – prvi program za računar • Prvi programer • ADA – programski jezik opšte namene.
Herman Holerit • Rezultati popisa iz 1880. godine • Najveći deo odgovora da ili ne • Kartonske kartice 12 redova i 80 kolona • DA – izbušena rupica • Rupica – električni kontakt kojim je aktiviran brojač • Oko 100 kartica u minuti • Unošenje ulaznih podataka razdvojeno od obrade
Elektromehanički računari • IBM 601 (1935.g.) – mašina sa bušenim karticama koja je koristila elektromehaničke releje i mogla da obavlja množenje brojeva za 1 sekundu. • Z1 - prvi elektromehanički kalkulator uNemačkoj (Konrad Zuse 1931.godine). • Z3 - programibilni elektromehanički kalkulator (1941.g.)
MARK I - prvi elektromehanički programibilni kalkulator – Hauard Ejken,1944. g. * dužina oko 17 metara, visina oko 2,5 metra * 800km žice * 750000 delova * oko 3 miliona električnih spojeva. * 72 akumulatora sa svojim posebnim aritmetičkim jedinicama kao i mehaničke registre sa kapacitetomod 23 cifre plus znak. * Koristila je brojače za čuvanje brojeva i elektromehaničke releje kaopomoć u beleženju rezultata. * Aritmetičke operacije su obavljane u fiksnom zarezu - sabiranje za1/3 sekunde a množenje za 1 sekundu. * Instrukcije za izvršavanje (program) su učitavane sa papirne trakea podaci sa druge papirne trake, bušenih kartica ili registara. * Izlaz se mogao dobiti na bušenim karticama ili na papiru, preko pisaće mašine.
BAG (BUG) - Greška u programu Automatic Sequence Control Calculator (ASCC) – MARK I
Elektronsk digitalni računari ENIAC (Electronic Numerical Integrator and Calculator) • konstruktori Ekert i Mušli na Murovoj školi univerziteta u Pensilvaniji • fizičar Džon Mušli objavio članak podnaslovom “The Use of High SpeedVacuum Tube Devices for Calculating” 1942. godine
sredstva dodeljenja 1943. a računar završen 1946. godine. • karakteristike: težina 30 tona, dužina preko 30 metara, visina oko 3 metra i širina nešto manje od metra. • 17648 vakuumskih cevi • 70000 otpornika, 10000 kondenzatora i 6000 prekidača • potrošnja izmedju 130 i 174KW električne energije.
5000 sabiranja u sekundi, množenje je trajalo oko 3 milisekunde. • radio u dekadnom sistemu • memorija od 20 akumulatora koji sumogli da čuvaju 10-cifrene brojeve. • učestanost ENIAC-ovog časovnika je bila 100KHz.
ENIAC Programiranje ENIAC-a
EDVAC (Electronic Discrete VariableAutomatic Computer). • Džon fon Nojman objavio je 30. juna 1945. godine nacrt izveštaja u kome jeizložio ideju za konstrukciju računara koji bi imaomogučnost čuvanja programai njegovog kasnijeg izvršavanja
4000 vakuumskih cevi • 10000 kristalnih dioda • 1024 reči dužine 44 bita realizovanih pomoću ultrasonične memorije • brzina časovnika 1MHz
Generacije elektronskih računara • četiri ili pet (zavisno od autora) faza koje se nazivaju generacije računara • Pripadnostračunara odredjenoj generaciji se utvrdjuje na osnovu tehnologijeupotrebljene za izradu osnovnih elektronskih komponenti koje se koriste za čuvanje i obradu informacija.
Prva generacija računara: 1939.g. – 1958.g. • vakuumske cevi kao logički elementi • U/I uredjaji su bušene kartice, papirne i magnetne trake • unutrašnju memoriju čine odložene linije, magnetne trake i magnetni doboši • Za programiranje se koristi mašinski jezik, a na kraju perioda i assembler
Vakuumske cevi Konzola računara UNIVAC I
Druga generacija računara: 1959.g. – 1964.g. Tranzistori • 1947. g. od germanijuma • 1954.g od silicijuma • Funkcija kao i vakuumske cevi • čvrst provodnik, pouzdaniji, manji, manje struje i toplote • od 1959. g. svi računari koriste tranzistore
Treća generacija računara: 1965.g. – 1971.g. • integrisano kolo umesto pojedinačnih tranzistora • novi programski jezici različitih karakteristika • dalji razvoj operativnih sistema • na kraju ovog perioda pojavljuje se i disketa veličine 8 inča
Integrisano kolo disketa
Četvrta generacija računara: 1972.g. – danas • dalja minijaturizacija • poluprovodnička memorija • pojava mikroprocesora (Intel 4004, 1971.g.) • PC računari (Altair 8800, 1975.g.) • dalji razvoj softvera i operativnih sistema
Prvi PC računar – MITS Altair 8800
Grejs Marej Hoper • Rođena 1906. godine • Diplomirala matematiku i fiziku, a 1934. doktorirala matematiku • Pisala je programe za Mark I, Mark II,Mark III • Programeri da koriste zajedničke delove programa i stvaraju biblioteke
Grejs Marej Hoper • Razvila prvi prevodilac A-O, prevođenje simboličkog koda u binarni • Nedostatak programera za nove mašine • Razviti programske jezike koje bi razumeli ljudi koji nisu ni matematičari ni računarski eksperti • Propagirala je programski jezik i njihovu nezavisnost od računara
Grejs Marej Hoper • Dobila preko 40 počasnih doktorata sa raznih univerziteta • Jedna nagrada za mlade profesionalce u računarskim naukama nosi njeno ime • Umrla je 1. januara 1992.