Istraživanje stavova i iskustava građanki i građana Kikinde u vezi sa nasiljem Marijana Brkljač

1. Istraživanje stavova i iskustava građanki i građana Kikinde u vezi sa nasiljem Marijana Brkljač

2. I) METODOLOŠKE NAPOMENE

3. Članice UG Centar za podršku ženamaiz Kikinde su organizovale istraživanje sa ciljem da se ispitaju iskustva i stavovi građanki i građana Kikinde u vezi sa nasiljem. Organizatorke koriste rezultate istraživanja za razvijanje projekta “Savetovalište za pravnu i psiho-socijalnu pomoć ženama koje su pretrpele nasilje”. ORGANIZATOR Istraživanje je povereno Marijani Brkljač,magistarki psiholoških nauka, koja je osmislila anketu i pripremila ispitivače za njenu primenu i za sređivanje empirijske građe. ISTRAŽIVAČ Istraživačica je prvo pristupila obradi dobijenih podataka (u saradnji sa psihološkinjom, Kežić Tamarom) a potomnaručiteljkama podnela izveštaj o rezultatima istraživanja. 1. Akteri istraživanja . Ispitivači su biliaktivisti i aktivistkinje, volonterke i volonteri UG Centar za podršku ženama. Oni su sprovodili istraživanje na terenu. ISPITIVAČ Ispitivači su artikulisali podatke dobijene od ispitanika, unoseći ih u pripremljenu tabelu za odgovore. Popunjene tabele ispitivači su prosledili istraživaču. 200 ispitanika, građanki i građana Kikinde, dobrovoljno je učestvovalo u istraživanju. Ispitanici su odgovorili na pitanja iz ankete po datom im uputstvu. ISPITANIK

4. II) REZULTATI ISTRAŽIVANJA (ODGOVORI NA SPECIFIČNA PITANJA)

5. 1. Šta građanke i građani Kikinde podrazumevaju pod nasiljem? “Bilo kakvu vrstu maltretiranja; nanošenja bola; upotrebu sile; prisile; napada na ličnost; ugrožavanja slobode; primoravanja; agresije..." 60; 30% " psihičko i fizičko maltretiranje, mučenje i teror" 56; 28% " nemoralno; nenormalno; nekulturno; nevaspitano ponašanje; užasan čin; problem društva." 35; 17,5% fizičko kažnjavanje (" tuča; lupanje; batinanje; prebijanje; šamaranje"). 22; 11% " psihičko, fizičko i seksualno zlostavljanje." 12; 6% Bez odgovora 15; 7,5%

6. 2. Susreću li građanke i građani Kikinde sa nasiljem u svom okruženju? 103 od 200 ispitanika (51,5%)ili, svaki drugi ispitanik poznaje neku osobu koja je bila ili je još uvekžrtva nasilja.

8. FIZIČKO PSIHIČKO 26 42 24 2 3 SEKSUALNO 3 Da li je nasilje nad tom osobom bilo fizičko, psihičko, seksualno? • Od 103 ispitanika, njih 19 (18,45 %) izveštava da je još nekome reklo da zna da konkretna osoba trpi nasilje. • 61 (59,22 %) izveštava da zna da je žrtva, nasilje prijavila još nekome iz svog okruženja. • 27 (26,21 %) izveštava da zna da je žrtva, nasilje prijavila nekom službenom licu.

9. 3. Koliko građanki i građana Kikinde izveštava da su i sami žrtve nasilja? 29 od 200 ispitanika (14,5% ) ili, svaki sedmi ispitanik izveštava da je i sam-a žrtva nasilja.

10. 10ispitanika je izvestilo da je trpelo fizičko nasilje, 9fizičko i psihičko nasilje, 5samo psihičko nasilje i 1fizičko, psihičko i seksualno nasilje. 4 ispitanika nisu dala odgovor na ovo pitanje. Od 29 ispitanika, njih 14 je izvestilo da je nasilje prijavilo nekome iz svog okruženja, a njih 12 da je nasilje prijavilo nekom službenom licu.

11. 4. Koliko građana i građanki Kikinde izveštava da su bili nasilnici? 26 od 200 ispitanika (13,0 % ) ili svaki osmi ispitanik izveštava da je bio-la nasilnik-ca.

12. 9 ispitanika je izvestilo da su primenili psihičko nasilje, 8 ispitanika fizičko nasilje, a 4 ispitanika psihičko i fizičko nasilje. 5 ispitanika nije dalo odgovor na ovo pitanje.

13. Zašto su građanke i građani Kikinde bili nasilni? • 10 ispitanika izveštava da za svoje nasilno ponašanje krivi druge( „ druga strana je to zahtevala; druga strana je bila previše napadna; iznervirali su me drugi; svi bi da gledaju TV, a ja da im serviram u tacni; kao posledica prethodno izvršenog nasilja na meni ili u samoodbrani“). • 8 ispitanika izveštava da razloge za svoje nasilničko ponašanje traži u sebi(„bio sam u nervnoj krizi; van sebe; neosmišljenog života; iznerviran; nisam znala da komuniciram; bio sam nezreo i u adolescenciji...) • 4 ispitanika izveštava da je za njihovo nasilničko ponašanje kriv alkohol. • 4 ispitanika izveštava da ne znaju zašto su bili nasilni.

14. 5. Da li je po mišljenju građanki i građana, Kikindi potrebno specijalizovano savetovalište za žrtve nasilja? 5.1. Da li po mišljenju ispitanika ima nasilja u našoj sredini?

15. 5.2. Ko su, po mišljenju ispitanika, najčešće žrtve nasilja?

16. 5.3. Ko su, po mišljenju ispitanika, najčešće nasilnici?

17. 5.4. Gde se, po mišljenju ispitanika, nasilje najčešće dešava?

18. 5.5. Koji su uzroci nasilja u porodici po mišljenju ispitanika? • „BESPARICA“( tj. „loša ekonomska situacija, loš socijalni status, finansijski problemi, opšta kriza, nemaština i beda, nedostatak para, siromaštvo“) - 108ili54 % • „ALKOHOL“( tj. „ pijančenje i piće“) -103 ili 51,5 % uzorka. • „ LOŠI ODNOSI MEĐU SUPRUŽNICIMA“(tj. „ljubomora, preljuba, loša komunikacija, nedostatak ljubavi i poštovanja, brak bez ljubavi, svađe, švaleracija, neslaganje u seksu“) -67 ili33,5 % • „ PSIHIČKI PROBLEMI“(tj. „psihički poremećaji, depresija, posttraumatski stresni poremećaj, stres, traume iz detinjstva“)-29 ili 14,5 %uzorka. • „PRIMITIVIZAM“(tj. „neznanje, neobrazovanje, patrijarhat“)-17 ili 8,5 % • Petnaest ispitanika ( 7,5 %) nije odgovorilo na ovo pitanje.

19. 5.6. Da li je, po mišljenju ispitanika, javnost (građani i građanke) dovoljno upoznata sa postojanjem nasilja u porodici? 5.7. Da li se institucije, po mišljenju ispitanika, dovoljno bave suzbijanjem nasilja u porodici i pružanjem pomoći žrtvama nasilja?

20. 5.8. Da li je, po mišljenju ispitanika, Kikindi potrebno specijalizovano savetovalište za žrtve nasilja?

21. 6. Koliko je verovatno da će građanke i građani Kikinde tražiti pomoć od datih izvora pomoći u hipotetičkim okolnostima nasilja?

22. 7. Kakvi su stavovi građanki i građana Kikinde prema nasilju? Odnos prema nasilju kao odgovoru na nasilje Odnos prema fizičkom kažnjavanju dece Odnos prema fizičkom kažnjavanju partnera Odnos prema ratu

23. Utvrđene su statistički značajne razlike u strukturi stavova prema nasilju kod ispitanika različitog pola. Žene Muškarci + Fizičko kažnjavanje dece + Rat + Nasilje kao odgovor na nasilje

24. Utvrđene su statistički značajne razlike u strukturi stavova prema nasilju kod ispitanika različitih godina. Fizičko kažnjavanje partnera Godine +

25. Utvrđene su statistički značajne razlike u strukturi stavova prema nasilju kod ispitanika različitiog obrazovnog nivoa. Obrazovni nivo + Svi oblici nasilja, a posebno fizičko kažnjavnje partnera i rat

26. UMESTO ZAKLJUČKA 1. Iskustva u vezi sa nasiljem: Svaki drugi ispitanik samoizveštava da poznaje neku žrtvu nasilja, svaki sedmi da je bio-la žrtva nasilja, a svaki osmi da je bio-la nasilnik. Ispitanici, koji su bili žrtve nasilja samoizveštavaju da su najčešće trpeli fizičko nasilje, a ispitanici koji su bili nasilni da su najčešće primenjivali psihičko nasilje.

27. Prema mišljenju ispitanika, najčešće žrtve nasilja su žene i deca, a najčešće su nasilnici muškarci i mladi. Nasilje se, po mišljenju ispitanika, najčešće dešava u porodici, a razlozi za to se mogu tražiti u besparici, alkoholizmu, lošim odnosima među supružnicima, postojanju psihičkih problema u porodici i u primitivizmu.

28. Javnost je, po mišljenju ispitanika, samo delimično upoznata sa postojanjem ovog problema, a institucije se delimično dovoljno bave suzbijanjem nasilja u porodici i pružanjem pomoći žrtvama nasilja. Prema mišljenju većine ispitanih Kikinđana i Kikinđanki, Kikindi je vrlo potrebno specijalizovano savetovalište za žrtve nasilja. U slučaju da u budućnosti budu žrtve nasilja, ispitani Kikinđani i Kikinđanke pomoć bi prvo tražili od bliskih osoba i policije, a potom od pravnika, socijalnog radnika i najzad od psihologa.

29. 2. Stavovi prema nasilju Utvrđene su razlike u stavovima prema nasilju kod ispitanika različitog pola, godina i obrazovnog nivoa. Muškarci imaju pozitivniji odnos prema ratu i nasilju kao odgovoru na nasilje, a žene prema fizičkom kažnjavanju dece. Što su ispitanici stariji, to je njihov odnos prema fizičkom kažnjavanju partnera pozitivniji. Što su ispitanici manje obrazovani, to imaju pozitivniji odnos prema svim oblicima nasilja, a posebno prema fizičkom kažnjavnju partnera i prema ratu.