KUCNA NEGA

1. KUCNA NEGA

2. Kucna nega je oblik nege i brige za bolesnike u kuci koju obavljaju profesionalni kadrovi i druge osobe osposobljene za negu bolesnika.

3. ZNACAJ KUCNE NEGE Podizanje op�teg nivoa zdravstvene kulture stanovni�tva, Prijatnost obolelih da budu u svojim kucama sa clanovima svoje porodice Oslobadanje postelja u bolnicama za bolesnike kojima je bolnicka nega neophodna Ekonomicnost jer je jeftinija od nege u bolnici.

4. KVALITET I LIK NEGOVATELJICE/NEGOVATELJA To mo�e da bude svaka osoba koja je psihofizicki zdrava licnost i koja je poznaje ve�tine kucne nege

5. Za negovatelja/icu se po mogucnosti bira osoba: - Koja ima smisla, �elju i afinitet za negu, - Koja voli bolesnika, poseduje smisao za komunikaciju i saradnju sa bolesnikom i strucnim timom, - Koja je strpljiva, pa�ljiva i odgovorna u svom poslu,

6. Kada se pristupi kucnoj nezi, va�no je: Poslove ne deliti na te�ke i lake, ciste i prljave, Da je osoba koja neguje cista, uredna i da licnim izgledom i po�tovanjem uliva poverenje, Da nosi za�titnu obucu i odecu, Da ima razvijene higijenske navike, Da je samokriticna i da se pridr�ava osnovnih principa i zadataka u kucnoj nezi.

7. OSNOVNI PRINCIPI KUCNE NEGE 1. Posedovanje odredenog znanja, prakticnih ve�tina i afiniteta, 2. Potpuna saradnja sa lekarom i zdravstvenim radnicima, clanovima porodice i bolsnikom, 3. Princip ekonomicnosti - kucna nega je najce�ce dugotrajna i obicno se primenjuje kod osoba kojima nisu dostupne druge mogucnosti,

8. 4. Princip bezbednosti � prisustvo medusobnog poverenja i odgovornosti kod svih ucesnika u kucnoj nezi ukljucujuci i bolesnika, kao i po�tovanje odredenih pravila za�tite narocito ako se radi o zaraznom oboljenju i mogucnosti �irenja zaraze. 5. Princip aktivacije � znaci aktiviranje bolesnika u psiholo�kom i fizickom smislu radi sprecavanja raznih komlikacija kao posledica bolesti ili dugotrajnog le�anja.

9. 6. Princip udobnosti bolesnika podrazumeva dobru negu, udobnu postelju, prijatnu atmosferu i ambijent, �to doprinosi osecanju zadovoljstva bolesnika i svih ostalih clanova tima.

10. ASPEKTI KUCNE NEGE Pored fizicke nege tela kao osnovnog obezbeduje se i: Mentalno higijenski aspekt � bolesnik je okru�en svojim najbli�im i najdra�im clanovima porodice koji mu poma�u da se lak�e bori sa bole�cu; nalazi se u sredini na koju je navikao i ne odvaja se od dragih osoba �to doprinosi br�em oporavku.

11. Vaspitni aspekt � pravilnim negovanjem bolesnika i odnosom prema njemu uticemo na menjanje negativnih navika, obicaja i pona�anja i bolesnika i porodice. Pri tom ga i motivi�emo �to svaku pozitivnu promenu vezujemo za pobolj�anje njegovog zdravstvenog stanja.

12. Socijalni aspekt � podrazumeva da se uz pomoc drugih clanova tima, humanitarnih, strucnih i dru�tvenih organizacija re�avaju i socijalni problemi bolesnika i porodice. Dru�tveni aspekt je znacajan u vanrednim situacijama (rat, zemljotres, poplave) gde ukljucujemo u rad sve osobe koje su pro�le kurseve kucne nege i prve pomoci, ali pod nadzorom strucnih lica.

13. OSNOVNI ZADACI KUCNE NEGE Briga o licnoj higijeni bolesnika i njegove okoline, Svakodnevno posmatranje bolesnika (merenje �ivotnih funkcija), briga o op�tem stanju bolesnika uno�enje podataka u dnevni bolesnicki list,

14. Staranje o pravilnoj ishrani u zavisnosti od bolesti i uputstva lekara, Sprovodenje zdravstveno- vaspitnog rada se bolesnikom i clanovima porodice i njegove okoline, Stvaranje prijatne atmosfere oko bolesnika Sprovodenje jednostavnih radnji nege bolesnika, Cuvanje i davanje lekova po uputstvu lekara.

15. USLOVI ZA SPROVO�ENJE KUCNE NEGE Da bolesnik ima stan ili kucu, da se stan dobro zagreva, provetrava, da ima vodu za odr�avanje higijenskih zahteva, Da ima poseban le�aj, dosta licnog i posteljnog rublja, Da bolesnik ima materijalna sredstva za obezbedenje pravilne ishrane i druge uslove koje ce proceniti strucni tim.

16. Ukoliko ne postoje navedeni uslovi onda se uz pomoc porodice, humanitarnih i nevladinih organizacija mora uciniti koliko god je moguce da se izvr�i promena uslova i podizanje kvaliteta �ivota.

17. IZBOR SOBE I DRUGIH USLOVA ZA BOLESNIKA Soba je bez suvi�nog name�taja, T 18-22C, vla�nost 50-70%, suva, svetla, dobro se provetrava, blizu sanitarng cvora Le�aj � pristupacan sa tri strane, postavljen nasuprot prozoru Licno rublje � od prirodnog materijala, bez grubih �avova, dugmadi i da je �iroko Posteljina � kao i rublje, od prirodnog materijala, da se lako pere, pegla, iskuvava, da je �ira i du�a kako bi se dobro zategla pod du�ek

18. POLO�AJ BOLESNIKA U POSTELJI AKTIVNI � lak�i bolesnicima kojima bolest dozvoljava polo�aj po svojoj �elji PASIVNI � polo�aj koji zauzimaju te�ki bolesnici i koji nisu u stanju da se pomere, vec ostaju u polo�aju u kojem ih ostavimo ili namestimo; znacajno je menjati polo�aj bolesnika najmanje na dva sata da ne bi do�lo do stvaranja dekubitusa PRINUDNI � polo�aj u kome ostavimo bolesnika

19. POSMATRANJE BOLESNIKA Najce�ca stanja na koja treba obratiti pa�nju su: Povi�ena temperatura Poremecaj pulsa, disanja i krvnog pritiska Povracanje Znojenje Promene psihickog stanja Promene na ko�i i sluzoko�i

20. DNEVNI BOLESNICKI LIST je dokument koji za bolesnika u kuci predstavlja isto �to i temperaturna lista za bolesnika u bolnici. U ovaj list se upisuje svaki dan, po datumima

21. MERENJE VITALNIH FUNKCIJA TEMPERATURA � je stepen zagrejanosti covecijeg tela Normalna T je 36-37C Povi�ena T 37-38C Jako povi�ena T 38-39C Meri se pod pazuhom, u ustima (ispod jezika), u preponama i zavr�nom delu debelog creva (cmaru) � temperatura merena na sluzoko�i je za pola stepena vi�a

22. PULS � je odraz rada srca u arterijskim krvnim sudovima. Normalan broj otkucaja kod odraslih zdravih osoba je od 60-80 u minuti. Kod starijih osoba mo�e biti usporeniji od 50-70, ali ne mora Kod dece normalan broj otkucaja je od 90-110 u minuti

23. Puls se meri na arterijama koje se mogu opipati, na cvrstoj podlozi (uz kost) kao �to je: Arterija na podlaktici iznad rucnog zgloba (ispod palca) Na prednjoj bocnoj strani vrata Na slepocnici

24. DISANJE Pod jednim disajnim aktom podrazumeva se udisaj i izdisaj. Disanje se meri posmatranjem i pracenjem podizanja i spu�tanja grudnog ko�a ili dr�anjem ruke u predelu grudi. Normalna ucestalost disanja kod odraslih, zdravih osoba je od 16-20 puta u minutu.

25. KRVNI PRITISAK Arterijski krvni pritisak je pritisak koji vr�i krv na krvne sudove. Prilikom merenja krvnog pritiska dobijamo dve vrednosti: gornji pritisak nastaje istiskivanjem krvi iz srca, a ni�i nastaje u fazi primanja krvi u srce � tzv. donji pritisak. Normalna vrednost krvnog pritiska je 120/80 Hipertenzija 140/90 Hipotenzija 90/

26. MOKRACA je produkt rada bubrega Mokracom se iz organizma izbacuju nepotrebne materije koje se stvaraju u procesu metabolizma i predstavljaju njegove krajnje produkte. Kolicina mokrace koje se u toku 24h izluci iz organizma naziva se diureza. Ona iznosi normalno 1.5-2l �to zavisi od kolicine unete tecnosti, znojenja, povracanja, proliva i dr. Ukoliko postoji problem ote�anog mokrenja postavlja se urinarni kateter.

27. STOLICA Pra�njenje debelog creva je fiziolo�ka radnja kojom se izbacuje sadr�aj debelog creva. Kod nepokretnih bolesnika defekacija se obavlja u postelji u za to poseban sud � �lopata�. Kod bolesnika je cest poremecaj pra�njenja creva �to dovodi do zatvora (opstipacije). Bitno je razlikovati da li zatvor stvara probleme ili ne i da li se mo�e regulisati ishranom. Najznacajnije je obezbediti redovnost pra�njenja

28. STOLICA Ako se ne mo�e regulisati ishranom pribegava se davanje sredstva za ci�cenje ako je bolesnik svestan. Ako ne mo�e da guta ili nije svestan stavljaju mu se cepici u zavr�ni deo debelog creva. Ako ni tada nije do�lo do pra�njenja creva da je se klizma gde se u zavr�ni deo debelog creva unosi odredena kolicina tecnosti, uz dodatak isitnjenog, rastvorenog sapuna ili 1 ka�ike soli ili 1 ka�ike glicerina

29. POVRACANJE je udru�eno sa mukom i gadenjem, a mo�e da bude kod oboljenja �eluca, �uci, jetre i creva. Kad bolesnik povraca, ne staviti ga samog Pridr�avati mu glavu dok povraca, Posle povracanja obavezno isprati usta vodom i staviti ga u odgovarajuci polo�aj i reci da duboko di�e.

30. Obratiti pa�nju na: izgled povracenog sadr�aja kolicina koliko puta je povracao da li je pre ili posle jela da li je iznemogao i da li je povracanje naglo da li u povracenom sadr�aju ima primese krvi, nesvarene hrane, sluzi i dr. Posle povracanja davati male kolicine tecnosti na ka�iku u razmacima.

31. ZNOJENJE Slu�i za regulaciju toplote tela i izlucivanje �tetnih materija iz organizma. Pojacano znojenje vodi gubitku tecnosti Potrebna je promena rublja i posteljine i nadoknada tecnosti

32. PROMENE NA KO�I I SLUZOKO�I Mogu biti u obliku: Promena boje ko�e (bledilo i crvenilo) Osipa Povreda i o�tecenja Oteklina Naslaga

33. Promene na sluzoko�i najce�ce su na usnama, usnoj dupli, ocima, polnim organima i dr. Najte�a komplikacija promena na ko�i je rana (dekubitus) kod dugole�ecih bolesnika koja nastaje usled pritiska narocito na onaj deo ko�e ispod koje se nalazi kost. Najce�ce podlo�na mesta za nastanak dekubitusa su: krsna kost, bocni deo rebara, kukovi, lopatice, kicma, pete, laktovi, unutra�nja strana kolena, predeo potiljka, vrhovi prstiju, zadnjica, spolja�nji skocni zglob i dr. u zavisnosti od polo�aja u kojem bolesnik najdu�e boravi.

34. Srecavanje nastanka dekubitusa obuhvata: detaljan pregled ko�e, odr�avanje cistoce, suve ko�e licnog i posteljnog rublja promena polo�aja i sprecavanje dugotrajnog pritiska na ko�u za�tita ugro�enih delova tela od ozleda ko�e upotrebom antidekubitora ce�cim okretanjem bolesnika masa�om delova tela predodredenih za nastanak dekubitusa

35. GUBITAK APETITA Prati bolesti �eluca, creva, �uci, u pocetku TBC i dr, bolesnike sa povecanom temperaturom. Nepokretni bolesnici se hrane u krevetu gde se hrana servira na poslu�avnik ili specijalnom stocicu za hranjenje u krevetu.

36. POREMECAJ SNA Bolesnike koji imaju poremecen san treba u skladu sa njihovim mogucnostima, sposobnostima i interesovanjem aktivirati na blage fizicke ve�be, citanje, slu�anje radija, razgovore sa drugim osobama i prijateljima, nekim radovima kako bi im odlo�ili spavanje.

37. Odr�avanje licne higijene u kucnim uslovima podrazumeva: Higijenu ko�e, Pranje ruku bolesnika, Pranje ruku negovateljica, Nega usta i zuba, Nega usne duplje, Umivanje pokretnog bolesnika, Umivanje nepokretnog bolesnika, Pranje kose, Promena licnog i posteljnog rublja.

38. H V A L A !