Mehanizam fiksiranja deviznih kurseva ERM 2

1. Mehanizam fiksiranja deviznih kurseva ERM 2

2. Za zemlje EU, koje su ostale izvan EMU, ustanovljen je mehanizam deviznog kursa ERM 2, sa širokom zonom fluktuacija kurseva nacionalnih valuta prema evru od +/-15%. • Ovaj mehanizam je ustanovljen da bi se omogućilo pre svega Velikoj Britaniji, Švedskoj i Danskoj da uspostave kurs prema evru, koji bi podsećao na mehanizam EMS-a. • Iako je želja tvoraca ovog mehanizma bila da valute navedenih zemalja izvan EMU mogu slobodno da osciliraju u širem okviru, tokom 1992. i 1993. godine sistem je ispoljio nestabilnost i sklonost krizama. • Pored toga, ERM 2 je trebalo da spreči konkurentske devalvacije valuta zemalja izvan EMU prema evru. Konačno, zadržavanje fluktuacija kurseva u definisanim okvirima otvaralo je mogućnost da zemlje EU izvan EMU lakše ispune Mastriške kriterijume konvergencije u pogledu deviznog kursa. Ustanovljen je režim recipročnih intervencija na deviznom tržištu u cilju zadržavanja fluktuacija u navedenim okvirima.

3. Pravilima ERM 2 je takođe predviđena mogućnost odustajanja od intervencija na deviznom tržištu, kako za ECB tako i za nacionalne centralne banke, ukoliko one mogu da izazovu poremećaje u novčanoj masi i podstaknu inflaciju. • Estonija, Litvanija i Slovenija su ušle u ERM 2, kao predvorje za prihvatanje evra, juna 2004. godine. Njihove valute su mogle da osciliraju prema evru u intervalu +/-15%. • Kipar i Malta su ušle u ERM 2 2005., a Slovačka 2006. godine. • Zemlje koje su kasnije prihvatile evro, napustile su ERM 2. • Estonoja i Litvanija su stupile u ERM 2 odmah nakon ulska u EU. • Sve tri Baltičke zemlje žele da prihvate evro ali još uvek nisu ispunile zahtevane kriterijume. • Većina od zemalja članica ERM 2 su imale stabilne devizne kurseve, jer su želele da prihvate evro. • Neke su u tome i uspele (Slovenija i Slovačka).

4. Ulaskom u ERM 2 zemlje na izvestan način prihvataju politiku ECB. • Prihvatanje sličnih principa ima za rezultat slične stope inflacije kao u evrozoni. Primer za to je Danska koja je pratila politiku ECB, tako da je stopa inflacije u ovoj zemlji bila slična inflaciji u evrozoni. • Slično je i u Švedskoj koja je zadržala nezavisnu monetarnu politiku, ali je sledila principe ECB i ostvarila nisku stopu inflacije. • Bank of England je takođe imala sličan pristup, ali je privreda Velike Britanije manje otvorena i raspolaže naftom. Zbog toga se javlja manja podudarnost između šokova koji pogađaju Britanuju i evrozonu, što zahteva različite mere ekonomske politike, koje se efektuiraju u različitim stopama inflacije. • Pravo iznenađenje je velika stopa inflacije u Baltičkim zemljama posle 2006. godine. Boldvin i Viploš (2009, str. 275) smatraju da se radi o zemljama u sustizanju (catch-up proces), koje pogađa Balaša-Semjuelsonov efekat.

5. Boldvin i Viploš smatraju da je prosečna godišnja apresijacija realnog deviznog kursa od 2 do 4% logična posledica Balaša-Semuelsonovog efekta. • Dinamičan rast potrošnje u Baltičkim zemljama, u odsustvu monetarne autonomije, onemogućio je centralne banke da restriktivnim merama spreče snažan rast cena. • Stoga se može očekivati da će realna apresijacija deviznog kursa imati svoju cenu u smanjivanju izvozne konkurentnosti i usporavanju privrednog rasta. • Sem toga, zemlje ERM-a su osetljive na špekulativne napade.

6. Nove članice EU koje se nisu pridružile ERM-u preduzimaju značajne strukturne reforme privrede, tako da se njihove monetarne politike kao i stope inflacije značajno razilkju od evrozone. • Zbog toga su asimetrični šokovi u poređenju sa evrozonom znatnijeg obima. • Tri zemlje iz ove grupe (Češka Republika, Mađarska i Poljska) izrazile su nameru da se pridruže ERM-u krajem ove decenije. • Bugarska i Rumunija su stabilizovale svoje privrede, tako da se može očekivati da će se i ove dve zemlje u skorije vreme pridružiti ERM-u.