Dohodovni mehanizam prilagođavanja platnog bilansa

1. Dohodovni mehanizam prilagođavanja platnog bilansa Apsorpcioni pristup

2. Apsorpcioni pristup prilagođavanju platnog bilansa polazi od pune zaposlenosti i inflacije, što je bila realističnija situacija u posleratnom periodu. • Suština modela je da devalvacija ili depresijacija nacionalne valute podstiče izvoz i destimuliše uvoz. • Inicijalni porast realnog dohotka u zemlji dovodi do porasta proizvodnje, ali i uvoza koji delimično potire efekte početnog poboljšanja platnog bilansa.

3. Apsorpcioni pristup, koji je razvio Aleksander (Alexander, 1952), pokušava da integriše promene realnog dohotka i realne domaće potrošnje (apsorpcije) u objašanjavanju prilagođavanja platnog bilansa. • Za razliku od elasticitetnog pristupa, koji zanemaruje dohodak, apsorpcioni pristup tvrdi da će u slučaju pune zaposlenosti, devalvacija ili depresijacija delovati na poboljšanje platnog bilansa, samo ako se smanji realna domaća potrošnja (apsorpcija). • Ako do toga ne dođe, devalvacija ili depresijacija će prouzrokovati rast domaćih cena, što će poništiti efekte devalvacije na platni bilans.

5. Ako pogledamo panel b) u grafikonu 6.2. možemo videti da depresijacija ili devalvacija nacionalne valute dovodi do popravljanja platnog bilansa, što se prikazuje pomeranjem krive X-M nagore (ovde takođe možemo smatrati da promene trgovinskog bilansa odražavaju promene platnog bilansa). • Pomeranje krive se odvija pod uslovima koje defi-niše Maršal-Lernerova teorema, a konačni efekat pomeranja će biti manji od početnog, zbog toga što se deo dodatnog dohotka troši na uvoz robe i usluga. Pretpostavka za ovaj scenario je da u zemlji ne postoji puna zaposlenost.

6. Ako se devalvacija ili depresijacija desi u vreme pu-ne zaposlenosti, uslediće razvoj domaće inflacije, koja vrši pritisak na pomeranje krive X-M nadole, u pravcu njenog polaznog položaja. • Ako se kriva vrati na prvobitno polazište, neće doći do poboljšanja trgovinskog, odnosno platnog bilansa. • Jedini način da se spreči povratak ove krive na početni položaj je smanjivanje domaće potrošnje (apsorpcije).

7. Aleksander (Alexsander, 1952, 1959) polazi od pretpostavke da je proizvodnja (ili dohodak) jednaka domaćoj ličnoj potrošnji, plus domaća investiciona i budžetska potrošnja, plus saldo trgovinskog bilansa. Svi parametri su u relnom izrazu, a pretpostavka se može prikazati u vidu relacije: • Y = C + I + G + (X – M), (6.18) • gde Y predstavlja proizvodnju ili dohodak, C reprezentuje domaću ličnu potrošnju, I domaće investicije, G budžetsku potrošnju, a (X – M) predstavlja trgovinski bilans. Označimo C + I + G = A (domaća apsorpcija). • U tom slučaju, jednačina (6.18) se pretvara u: • Y – A = X – M (6.19)

8. Jednačina (6.19) pokazuje da je tekući račun platnog bilansa makroekonomski fenomen, i da mora biti jednak razlici između domaće proizvodnje i domaće apsorpcije. • Zbog toga deficit tekućeg računa raste kada domaća apsorpcija ima veću stopu rasta nego BDP. • Ako trgovinski bilans označimo sa B, a sa A domaću potrošnju (apsorpciju), trgovinski bilans će biti jednak razlici između nacionalnog dohotka i domaće apsorpcije, odnosno • B = Y – A. (6.20)

9. Polazeći od ove relacije, Aleksander je zaključio da pri punoj zaposlenosti, devalvacija može popraviti trgovinski bilans samo ako se smanji apsorpcija (A), pri nepromenjenom dohotku. • Mada se u početku smatralo da elasticiteti nemaju značaja u prilagođavanju platnog bilansa, kasnije je ustanovljeno da se ova dva pristupa dopunjuju

10. Polazeći od relacije (6.20), devalvacija ili depresijacija valute može popraviti trgovinski bilans ako dođe do pada apsorpcije, pri neprome-njenom dohotku,ili porasta dohotka, pri nepromenjenoj apsorpciji. • Pri punoj zaposlenosti, realni dohodak, odnosno autput (Y), ne može da raste, a depresijacija može da dovede do razvoja inflacije. • Da bi depresijacija pozitivno delovala na trgovinski bilans, potrebno je da dođe do smanjenja domaće apsorpcije. • Na smanjivanje apsorpcije se može delovati restriktivnom monetarnom i fiskalnom politikom.

11. Razlika između dohotka i apsorpcije jednaka je razlici između štednje i investicija, • Y – A = S – I. (6.21) • Na panelu b) grafikona 6.2. smo videli da za određivanje ravnotežnog dohotka nije dovoljan odnos S – I. • Bilo je potrebno da se uključi kriva X – M, na koju se odnosi elasticitetni pristup, dok se apsorpcioni pristup odnosi na krivu S – I. • Oba pristupa su potrebna da bi se objasnilo uravnoteženje platnog bilansa. • Ravnotežni dohodak je u tački B, gde postoji deficit trgovinskog bilansa od 10 jedinica.

12. Pretpostavka je da se radi o otvorenoj privredi, i da pri ovim odnosima dođe do depresijacije ili devalvacije nacionalne valute. • Ako pretpostavimo da je ispunjen Maršal-Lernerov uslov, depresijacija ili devalvacija će povoljno delovati na trgovinski bilans. • Prema elasticitetnom pristupu, uslediće pomeranje krive X – M nagore, kao što je to prikazano isprekidanom linijom na panelu b) grafikona 6.2. • Nova ravnoteža je u tački D, a nacionalni dohodak raste na 120 jedinica.

13. Porast nacionalnog dohotka dovodi do dodatnog rasta uvoza, tako da je finalno smanjivanje trgovi-nskog deficita manje od inicijalnog. • Sa porastom nacionalnog dohotka raste i apsorpcija, tako da se konačan rezultat u trgovinskom bilansu može prikazati kao: • ∆B = ∆Y - ∆A, (6.22) • što je jednako ∆S. Dakle, između elasticitenog i apsorpcionog pristupa nema sukoba, već se oni međusobno dopunjuju.

14. Jednačina (6.22) predstavlja identitet, tako da je za utvrđivanje uzročnoposledičnih veza potrebo da se postave tri pitanja: • (1) kako devalvacija utiče na nacionalni dohodak, • (2) kako promena dohotka utiče na apsorpciju, i • (3) koliko devalvacija direktno utiče na apso-rpciju? (Gandolfo, 1995, str. 160.).

15. Polazeći od toga da su potrošnja i investicije u funkciji od dohotka, prema Gandolfu (1995, str. 160.), može se napisati sledeća funkcionalna relacija: • ∆A = c∆Y – d, (6.23) • gde c predstavlja zbir granične sklonosti potrošnji i granične sklonosti investicijama, dok d predstavlja direktni efekat devalvacije na apsorpciju. • Ako relaciju (6.23) zamenimo u osnovnu relaciju apsorpcionog pristupa (6.22), ona se može prikazati kao: • ∆B = (1-c)∆Y + d. (6.24)

16. Polazeći od identiteta (6.24), prethodno pitanje (1) se odnosi na ∆Y, pitanje (2) na veličinu c, a pitanje (3) na d. Sumirajući različite efe-kte, Gandolfo (1995, str. 161), pozivajući se na Mahlupa (Machlup, 1955), ukazuje na sledeće efekte: • Efekat neuposlenih resursa (Idle-resources effect) – ako postoje neuposleni resursi, devalvacija prouzrokuje porast izvo-za, koji, posredstvom spoljnotrgovinskog multiplikatora, dovodi do porasta dohotka. • Efekat odnosa razmene (Terms of trade effect) – devalvacija dovodi do pogoršanja odnosa razmene, što smanjuje realni dohodak zemlje.

17. Dva spomenuta efekta deluju suprotno na dohodak, tako da odgovor na prvo pitanje nije najjasniji. • Što se tiče drugog pitanja, Gandolfo (1995, str. 161.) smatra da je Aleksander verovao da je c veće od jedinice, tako da (1-c) ima negativan predznak. • To praktično znači da će devalvacija ili depresijacija dovesti do poboljšanja platnog bilansa, ako ima negativan neto efekat na dohodak.

18. U sistematizaciji direktnih posledica devalvacije ili depresijacije na apsorpciju, Gandolfo (1995, str. 161) ukazuje na sledeće: • 1. Efekat na gotovinu (Cash-balance effect) – devalvacija, putem rasta uvoznih cena, doprinosi opštem rastu cena u zemlji. • To smanjuje realnu vrednost novca. • Da bi povratili njegovu realnu vrednost, smanjuje se apsorpcija i prodaju obveznice. • Smanjivanje cena obveznica, usled veće ponude, dovodi do porasta ka-matnih stopa, što dalje smanjuje domaću apsorpciju.

19. 2. Redistribucija dohotka (Income-redistribution effect) – porast cena, prouzrokovan depresijacijom ili devalvacijom valute, može dovesti do redistribucije dohotka (na primer, od vlasnika fik-snih primanja u korist vlasnika profita). • To će uticati na apso-rpciju, zbog velike verovatnoće da različite društvene grupe (sa različitim nivoom dohotka) imaju različitu graničnu sklonost štednji.

20. 3. Novčana iluzija (Money-illusion effect) – ako se pretpostavi da cene i novčani dohodak rastu po istoj stopi, onda se realni dohodak ne menja. • Ako potrošači nisu svesni toga zbog toga što su podložni efektu novčane iluzije, oni će promeniti nivo svoje potrošnje, pri čemu pravac promena zavisi od novčane iluzije.

21. 4) Tri ostala direktna efekta odnose se na očekivanja budućeg rasta cena, tako da potrošači mogu odlučiti da robu i usluge kupe unapred očekujući budući rast cena. • Porast cena uvoznih proizvoda namenjenih investicijama destimuliše investicije. • Konačno, rast cena uvoznih proizvoda destimuliše potrošnju uvoznih proizvoda.

22. Smanjivanje potrošnje (Expenditure-reducing policy), prema Džonsonu (Johnson, 1958; 1968, ss. 382-383) može se postići na nekoliko načina, uključujući kreditna ograničenja, restriktivnu budžetsku politiku i direktnu kontrolu. • Međutim, ove mere nisu dobre ako je trgovinski deficit udružen sa inflacijom. • Takođe je problematično to što smanjivanje potrošnje utiče na pad domaće proizvodnje. • Izbor mera ekonomske politike zavisi od toga da li u privredi postoje inflatorne ili deflatorne tendencije.

23. Džonson (Johnson, 1958; 1968, ss. 382-83) je istakao da uglavnom postoje dva osnovna oblika preusmeravanja potrošnje (expenditure-switching policy) i to: devalvacija (koja obuhvata domaću deflaciju) i trgovinske kontrole (uključujući carine, subvencije i kvantitativna ograničenja). • Oba vida imaju za cilj preusmeravanje potrošnje sa inostranih na domaće proizvode. Uspeh ove politike zavisi od preusmeravanja tražnje u željenom smeru, i od mogućnosti privrede da poveća domaću proizvodnju u cilju zadovoljenja povećane tražnje.

24. Pitanje preusmeravanja potrošnje direktno je povezano sa elastičnošću izvoza i uvoza u meri potrebnoj da bi se poboljšao trgovinski bilans. • Ako u zemlji postoje neuposleni resursi, dodatna ponuda robe može se postići povećanjem domaće proizvodnje. • Pri ovim pretpostavkama, politika preusmeravanja potrošnje može povoljno delovati na dohodak i zaposlenost u zemlji.

25. . Ukoliko su, međutim, svi resursi u zemlji potpuno uposleni, preusmeravanje potrošnje bi dovelo do pre-grevanja privrede i podstaklo rast inflacije. Zbog toga je važno tačno utvrditi stanje uposlenosti domaćih resursa pre nego što se preduzmu određene mere ekonomske politike.

26. Apsorpcioni pristup sugeriše zaključak da otklanjanje deficita platnog bilansa zahteva simultanu primenu politike preusmeravanja i smanjivanja potrošnje. • Brzina i snaga automatskih procesa prilagođavanja nisu unapred poznati, tako da se smanjivanje apsorpcije na željeni nivo može postići primenom restriktivnih mera fiskalne i monetarne politike. O tome se raspravlja u narednom odeljku.