MEDIJSKI PRIKAZ ŽENA KOJE SU NAPUSTILE POSAO

1. MEDIJSKI PRIKAZ ŽENA KOJE SU NAPUSTILE POSAO *Opt out - istupiti, povući se iz nečega, odustati, svojevoljno napustiti kompaniju.... ARIELLE KUPERBERG (University of Pennsylvania) PAMELA STONE (Hunter College and The Graduate Center, CUNY)

2. Žene koje su odustale od svojih karijera da bi svoje vreme posvetile podizanju dece (full time mothers) su pridobile značajnu medijsku pažnju. Faludi (1991.) je prva zabeležila medijsku pokrivenost ove grupe žena, koju je nazvala novim tradicionalistima. Posmatravši medijski prikaz žena, dominantna ideologija je identifikovana kao postfeminizam, odnosno tzv. feminizam izbora (Walters).

3. Od 1980. na ovamo, niz članaka odražava ideje da heteroseksualne žene odbacuju savremenu ulogu zaposlene majke, koja je povezana sa ekonomskom nezavišnošću, samopouzdanjem I samoaktualizacijom, da bi se posvetile tradicionalnim ulogama majke domaćice. Ova pojava je u “New York Times-u” 2003. označena kao “opt-out revolucija”, a godinu dana kasnije u nedeljniku “Time” je na naslovnoj strani objavljen članak koji u nazivu sadrži isti termin (“The Case for Staying Home: Why More Young Moms Are Opting Out of the Rat Race”). Majke domaćice (stay-at-home mothers)“New York magazine” smatra modernim (Gardner 2002.), a “The Wall Street Journal” statusnim sibolima (Swasy 1993.).

4. Istraživanje koje su autorke izvršile obuhvata analizu članaka o veoma obrazovanim, heteroseksualnim ženama koje su napustile posao i postale majke domaćice (stay at home mothers), odnosno posvetile se odgoju dece. • Ispitavani članci su objavljeni u periodu od 1988. do 2003. • Istraživanje obuhvata 51 članak u 30 publikacija. • Istraživanje odgovara na dve grupe pitanja:

5. *Prva grupa pitanja se fokusira na sadržaj medijske pokrivenosti: • Ko je opisan u pričama I koje su glavne teme? • Kako su prikazane žene? • Koliko je dosledan prikaz žena koje napuštaju posao (opt out)? *Druga grupa pitanja sagledava kontekst prikazivanja ispitujući vrste medija u kojima se ovi članci objavljuju, da li su objavljeni u isključivo ženskim časopisima, odnosno novinskim rubrikama koje su namenjene ženama (npr. stil), ili su pak namenjeni široj vrsti/grupi čitalaca. *Ispituju se i aktuelni tokovi učešća žena u radnoj snazi I napuštanje posla (opting out) među grupama žena koje su opisane u člancima.

6. Kontekst prikaza opt out-a: • Posmatrajući šesnaestogodišnji period istraživanja, primećuju se varijacije u broju članaka na datu temu, sa povećanjem od 1993. • Članci su prilično dugački, u proseku imaju 950 reči. • Većina članaka je objavljena u novinama I časopisima opšteg karaktera, koje imaju brojne I raznovrsne čitaoce, odnosno namenjeni su I ženama I muškarcima.

7. Većina članaka pripada rubrici “vesti”, zatim sekcijama “lifestyle” i “život” i u najmanjem broju poslovnom i finansijskom sektoru. • U velikom broju članaka se koriste reči trend ili revolucija da bi se naglasio porast u broju žena koje napuštaju svoje poslove, ali te tvrdnje najčešće nisu potkrepljene činjeničnim dokazima, već pričama iz ličnog života žena.

8. Lista publikacija u kojima su objavljeni članci: The Associated Press State and Local Wire (4) The Atlanta Journal and Constitution (1) The Baltimore Sun (1) The Boston Globe (3) The Buffalo News (2) Business Week (1) Chicago Sun-Times (1) Chicago Tribune (1) The Courier-Journal (2) The Denver Post (2) Essence (1) The Indianapolis Star (1) The Kansas City Star (1) Ladies’ Home Journal (3) The Los Angeles Times (1)

9. Money (1) New York Times (4) New York Times Magazine (2) Pittsburgh Post-Gazette (1) The Plain Dealer (2) Redbook (1) The San Francisco Chronicle (1) St. Louis Post-Dispatch (2) The Tampa Tribune (1) The Times-Picayune (1) The Toronto Sun (1) The Wall Street Journal (2) The Washington Post (5) Washington Post Magazine (1) Working Woman (1)

10. Sadržaj prikaza opt out-a • Tri glavne teme u tekstovima o opt out-u: • 1)“Family First, Child-Centric” • Glavne teme su porodica i deca. • Žene su prikazane prvenstveno kao majke, a tek onda kao supruge. • Fokus je stavljen na porodicu, a ne na posao. Iako razloge za napuštanje posla treba tražiti I u porodici I u poslu, većina članaka ih predstavlja prvenstveno kao porodičnu stvar. • Kao najčešće naveden razlog za napuštanje posla jeste briga o deci.

11. Gde su spomenuti muževi, pomenuti su u kontekstu podržavanja ženine odluke o napuštanju posla I preuzimanju brige o deci. • U medijima je napuštanje posla prikazano isključivo kao stvar koja se tiče materinstva, a akademska istraživanja pokazuju da su česti uzroci teškoće na radnom mestu I prekovremeni rad. • Kod kuće, ženske aktivnosti su gotovo uvek usmerene ka deci, a ostale spomenute aktivnosti su : honorarni rad, kućni poslovi, volonterski rad, samostalni I konsultantski rad I obrazovanje.

12. 2)The Mommy Elite Žene koje su prikazane u ovim člancima su veoma obrazovane, pripadaju srednjoj I višoj klasi, takođe, radile su na veoma visokim pozicijama I zanimanjima : pravnice, menadžerke, administratorke, direktorke, novinarke, podpresednice, urednice, lektorke, ekonomistkinje, brokerke itd. Njihovi muževi su takođe na visokom položaju I rade dobro plaćene poslove : advokat, doktor itd.

13. 3)Making Choices Napuštanje posla je u medijima gotovo uvek prikazano kao stvar izbora, a prepreke, ograničenja I nemanje izbora se ne pominju. (New York Times Magazine- Zašto žene ne stižu do vrha? Zato što su tako izabrale.) Većina žena I sama naglašava mogućnost izbora, a ponekad se u tom kontekstu pozivaju na feminizam, dok se u veoma malo članaka se pominje antifeminizam.

14. Prikaz opt out-a u odnosu na stvarna dešavanja • Upoređivanjem tema članaka sa stvarnim tokovima u napuštanju posla, dolazi se do zaključka da postoje suprotnost između njih. • Istraživanja o ženskoj radnoj snazi opovrgavaju mišljenje da je došlo do povećanja broja žena koje napuštaju svoja radna mesta, odnosno da se ne radi o “revoluciji”, kako je to u medijima prikazano. • Podaci pokazuju da grupa žena koja je prikazana u člancima, odnosno obrazovane žene, ređe napuštaju posao od onih koje imaju niži stepen obrazovanja.

15. Nedoslednosti • Detaljnija analiza članaka otkriva neke nedoslednosti, protivne preovlađujućem pozitivnom prikazu. • Iako tvrde da je napuštanje posla da bi vodile brigu o deci njihov izbor, samo polovina žena je izrazilo izrazito pozitivan stav o tome. Druga polovina izražava negativan stav, ili oba. • U odnosu na svoja osećanja u vezi ostajanja kod kuće, polovina žena je izrazilo samo pozitivne reakcije, zatim mešovita osećanja, a najmanje je negativnih.

16. Specifični problemi koji se javljaju u vezi ostajanja kod kuće su izolovanost, nedostatak poštovanja I priznavanja ili nizak status, a samo nekoliko žena je spomenulo probleme finansijske prirode. • Žene se bore da pomire razlike koje su stvorile svojom sopstvenom odlukom, s jedne strane afirmišući svoj izbor, a sa druge strane prepoznajući da ih je njihova odluka stavila u kulturno devalviranu ulogu. • Primedbe na račun prirode posla vođenja brige o domaćinstvu su bile brojne, a uključuju stres zbog brige o deci i dosadu.

17. Još jedna oblast nedoslednosti ima veze sa plaćenim radom od kuće. Iako su ove žene konstantno predstavljane kao majke domaćice, odnosno kao nezaposlene, više od trećine njih je reklo da je angažovano u nekoj vrsti plaćenog rada od kuće, kao što je honorarni posao, konsalting ili pokretanje sopstvenog biznisa. Poslovno angažovnanje je zapravo zastupljenije nego volonterski rad.

18. Što se tiče budućeg zaposlenja, više od polovine žena ga nije spomenulo, jedan deo žena je rekao da planira da se vrati na posao, a nekoliko žena je reklo da to ne planira. Tako, iako su ove žene prikazane isključivo kao nezaposlene majke, domaćice, detaljnija analiza nas dovodi do zaključka da je značajan broj njih ipak radno angažovano, ili planiraju da se vrate poslu.

19. Prikaz zaposlene žene: Mediski prikaz žene često podržava tradicionalna patrijarhalna shvatanja o ženskosti. (Lowe 2003) Friedan je u “The Feminine Mystique” (1983) utvrdila da su poslovne žene praktično izostavljene sa stranica ženskih magazina iz 1950-ih I 60-ih, a da su zaposlene žene često prikazane kako odustaju od istih. Prikaz žena se povećao, ali je naglasak stavljen na njihovu ulogu u domaćinstvu. RANIJA ISTRAŽIVANJA - PRIKAZ ŽENA U ŽENSKIM ČASOPISIMA

20. Brown, Demarest, Garner i Geise beleže pad opisa tradicionalnih uloga u ženskim časopisima koji je povezan sa činjenicom da se učešće žena u radnoj snazi drastično povećalo, a ubrzo je karijera jedne žene prikazivana kao za nju važnija od njenog braka i porodice. Prikaz materinstva: • Sve veći broj negativnih članaka o zaposlenim majkama. • Žene se opisuju na tradicionalan način sa akcentom na materinstvu. • Sve veća pažnja se poklanja majkama domaćicama (stay at home moms) (Hays, Smith, Keller, Douglas i Michaels)

21. Izbor da se ostane kod kuće i vodi briga o deci su prikazani kao klasna I rasna privilegija – žene belkinje, pripadnice srednje I više klase. • Štampani mediji koji su namenjeni tinejdžerkama naglašavaju tradicionalne rodne uloge, žensku potčinjenost muškarcu I jačaju rodne stereotipe. • Razmatrajući medijski prikaz žena od sredine 80-ih do sredine 90-ih, dominantna ideologija je identifikovana kao “postfeminizam”. (Walters) • Iako predstavljan kao mogućnost izbora, medijiski prikaz žena je očito antifeministički.

22. ZAKLJUČAK • Mediji objavljuju tradicionalne prikaze heteroseksualnih žena. • Materinstvo je predstavljeno kao glavni razlog za napuštanje posla. • Muževi su izostavljeni iz priča. • Žene su prvenstveno predstavljene kao majke, a ne kao supruge, radnice, ili individue sa sopstvenim interesovanjima I potrebama.

23. Jača se ideal muškarca hranioca porodice. • Žene koje su predstavljene u ovim člancima imaju klasne privilegije, te je I opt out prikazan kao privilegija srednje I više klase, odnosno ono što je poželjno, čime mediji podržavaju, pa čak I podstiču odluku da se napusti posao I ostane kod kuće. • Način na koji članci predstavljaju žene jača tradicionalne rodne uloge I heteronormativni sistem.

24. Članci predstavljaju odluku da se prekine karijera kao mogućnost ostvarivanja izbora, a takođe je I sama pojava opt out-a prikazana u većoj meri nego što zapravo jeste. • Članci su objavljivani od strane novina koje imaju brojne I raznovrsne čitaoce, te bi ovakvo prikazivanje opt out-a moglo da utiče kako na žene, tako I na muškarce I na njihovo shvatanje rodnih uloga I ponašanja.