UPPR kao model privatizacije

1. UPPR kao model privatizacije Nemanja Nikolić, WM Equity Partners PrivrednaKomoraSrbije, 31.10.2014. godine

2. Privatizacija – dug, neefikasan i skup proces Privatizacija po aktuelnom zakonu traje bezmalo 14 godina – osnovni razlog je diskrepancija u očekivanjima stejkoldera (poverilaca, radnika i akcionara na jednoj strani, i potencijalnih investitora na drugoj strani) Ukupno 584 preduzeća još uvek nije našlo privatnog vlasnika, od čega je 161 preduzeće u statusu privatizacionog restrukturiranja Na osnovu računovodstvene evidencije na dan 31.12.2013, ukupan dug subjekata privatizacije u portfelju Agencije za privatizaciju iznosio je oko 6,65 milijardi evra. Na osnovu dosadašnjeg trenda rasta obaveza, može se osnovano pretpostaviti da će ukupan dug neprivatizovanih preduzeća u 2014. godini dostići cifru od oko 7 milijardi evra Nešto manje od polovine ovog duga otpada na obaveze prema državnim poveriocima (javna preduzeća, Poreska uprava, Republički fond PIO, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za robne rezerve, Fond za razvoj Republike Srbije, i drugi republički organi i organizacije, Autonomna pokrajina Vojvodina i jedinice lokalne samouprave, Agencija za osiguranje depozita)

3. Izmene i dopune Zakona o privatizaciji Postojeći modeli privatizacije su se pokazali neefikasnim i skupim, što je impliciralo izmenu postojećeg zakona U avgustu 2014. godine usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji sa 3 ključna cilja: Ciljeve treba ostvariti primenom novih modela i mera, po tržišnim uslovima, uz povećanje transparentnosti i smanjenje korupcije Suštinski posmatrano, zakonodavac je opredelio dve grupe subjekata privatizacije: Subjekti privatizacije sa održivim poslovanjemne koje se mogu primeniti novi modeli i mere Subjekti privatizacije bez održivog poslovanjačija će se sudbina rešavati u stečaju, verovatno bankrotstvom • Minimiziranje negativnih fiskalnih efekata • Stvaranje uslova za ekonomski razvoj • Socijalna stabilnost (očuvanje radnih mesta)

4. Izmene i dopune Zakona o stečaju paralelni proces • Zakon o izmenama o dopunama Zakona o stečaju usvojen je u istom danu kad u Zakon o izmenama o dopunama Zakona o privatizaciji. Ovi zakoni su komplementarni po mnogim pitanjima • Izmenama i dopunama oba zakona izvršeno je terminološko usaglašavanje pojma subjekta privatizacije u užem smislu kao lica koje posluje sa društvenim ili javnim kapitalom • U domenu privatizacije, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stečaju implicitno stavlja akcenat na reorganizaciju kao proces ozdravljenja subjekta privatizacije, i to propisivanjem da Agencija za privatizaciju može u ime pravnog lica koje posluje sa većinskim javnim ili društvenim kapitalom podneti UPPR. Na ovaj način vrši se proširenje kruga lica koja mogu biti ovlašćeni predlagači UPPR-a (stečajni dužnik i Agencija za privatizaciju) • Zakon o privatizaciji upućuje na Zakon o stečaju u sledećim situacijama: 1) Stečaj radi okončanja privatizacije- stečaj koji pokreće Agencija u odnosu na subjekt privatizacije kada se steknu razlozi za pokretanje stečaja, a u cilju okončanja privatizacije 2) UPPR– stečajni instrument kojim mogu biti određene pripremne mere za privatizaciju (uslovni otpis duga i konverzija duga u kapital)

5. Modeli, metodi i mere privatizacije po Zakonu o privatizaciji MODELI prodaja kapitala(društveni i javni kapital, akcije i udeli posle raskida privatizacionog ugovora, akcije i udeli u portfelju Akcionarskog fonda, akcije i udeli Fonda za razvoj i PIO fonda kad se prodaju zajedno sa akcijama i udelima Akcionarskog fonda) prodaja imovine(u preduzećima kod kojih je raskinut ugovor o prodaji kapitala) strateško partnerstvo(osnivanje novog privrednog društva gde su osnivački Republika Srbija i strateški investitor, ili dokapitalizacija subjekta privatizacije) prenos kapitala bez naknade(zaposlenima u subjektu privatizacije sa društvenim kapitalom tako što se do 30% kapitala prenosi bez naknade u akcijama ii udelima; strateškom investitoru u slučaju pozitivnih rezultata poslovanja, potrebna odluka Vlade)

6. Modeli, metodi i mere privatizacije po Zakonu o privatizaciji METODI • Javno prikupljanje ponuda sa javnim nadmetanjem – koristi se u postupcima prodaje kapitala i prodaje imovine • Javno prikupljanje ponuda – koristi se u postupcima izbora strateškog partnera

7. Modeli, metodi i mere privatizacije po Zakonu o privatizaciji PRIPREMNE MERE U slučajevim privatizacije modelom prodaje kapitala i modelom dokapitalizacije, Vlada može doneti sledeće mere za pripremu i rasterećenje obaveza subjekta privatizacije: 1) Uslovni otpis duga državnih poverilaca sa stanjem na dan 31.12.2013. godine (državni poverioci su u obavezi da otpišu dug odlukom Vlade, otpis duga je pod raskidnim uslovom – stupa ne snagu ukoliko je prodat kapital subjekta privatizacije ili je zaključen ugovor o dokapitalizaciji ili je usvojen UPPR u kome je uslovni otpis jedna od mera, u protivnom ne proizvodi pravno dejstvo) 2) Konverzija duga u kapital(državni poverioci su dužni da konvertuju svoja potraživanja u kapital ako Vlada donese odluku o konverziji duga, konverzija nije pod uslovom kao otpis duga, može se realizovati ako je doneta odluka o privatizaciji modelom prodaje kapitala, dokapitalizacije ili kao mera u UPPR-u)

8. Donošenje investicione odluke Sa aspekta kupca – investitora u procesu privatizacije, pravovremena i tačna informacija o predmetu investicije je ključ za donošenje pozitivne investicione odluke Disclosure– obelodanjivanje svih relevantnih poslovnih, finansijskih i imovinskih informacija o subjektu privatizacije čiji je kapital predmet privatizacije (obim disclosure-a je znatno manji ukoliko je predmet privatizacije samo imovina) Due diligence– temeljna interdisciplinarna “istraga“, odnosno analiza komercijalnog, finansijskog i imovinskopravnog položaja subjekta koji predstavlja predmet kupoprodaje (termin takođe označava i standard pažnje koji investitor treba da primeni kako bi doneo ispravnu poslovnu odluku)

9. Donošenje investicione odluke Obaveza popisa i procene– čl. 20 Zakona o privatizaciji uvodi obavezu da subjekt privatizacije izvrši popis i procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine, obaveza i kapitala sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine, u roku od 45 dana od dana objave javnog poziva za prikupljanje pisama o zainteresovanosti potencijalnih kupaca, kao i da u tom roku podatke dostavi Agenciji Relevantne informacije o subjektu privatizacije predstavljaju deo tzv. privatizacione dokumentacijekoja je pak sastavni deo prodajne dokumentacije (za tačnost i sveobuhvatnost dostavljene privatizacione dokumentacije odgovorno je lice ovlašćeno za zastupanje subjekta privatizacije pod krivičnom, moralnom i materijalnom odgovornošću) Potencijalni investitor je dužan da otkupi prodajnu dokumentaciju kako bi mu relevantne informacije o subjektu privatizacije bile obelodanjene (ministar privrede određuje cenu prodajne dokumentacije) Agencija za privatizaciju i kupac kapitala, kao ugovorne strane, potpisuju zapisnik koji sadrži specifikaciju imovine, prava i obaveza subjekta privatizacije, koji čini sastavni deo ugovora o prodaji kapitala Ugovor o privatizaciji je adhezioni ugovor (ugovor po pristupu), tekst ugovora unapred određuje Agencija za privatizaciju

10. UPPR 18 precizno definisanih mera za realizaciju plana generalna klauzula da plan može sadržati ”druge mere od značaja za realizaciju“ mera u planu može biti bilo koja mera koja nije protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima Stečajni instrument za konsolidaciju dužnika Po pravnoj prirodi je ugovor Potvrđivanjem od strane suda stiče svojstvo izvršnog naslova, sva potraživanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze stečajnog dužnika uređuju se isključivo prema uslovima iz plana Obezbeđuje visok nivo transparentnosti u materijalnopravnom i procesnopravnom smislu + =

11. Da li UPPR može biti model privatizacije? Nije eksplicitno definisan kao model u Zakonu o privatizaciji Pominje se kao instrument koji može da sadrži pripremne mere za privatizaciju (uslovni otpis duga i konverzija duga u kapital) Princip efikasnosti privatizacije implicira mogućnost kombinovanja više modela i metoda (čl. 10 Zakona o privatizaciji) za šta je UPPR pogodan kao izuzetno fleksibilan instrument Agencija za privatizaciju može biti predlagač UPPR-a Kompatibilan sa proklamovanim ciljevima privatizacije

12. UPPR vs. Privatizacioni ugovor

13. Zaključak UPPR nije ex lege model privatizacije, ali može biti okvir za realizaciju jednog ili više postojećih modela kroz odgovarajuće metode Privatizacioni ugovor, kao adhezioni ugovor, može biti sastavni deo UPPR-a UPPR investitorima pruža kompletniji uvid u poslovno, finansijsko i imovinsko stanje subjekta privatizacije, bez obaveze da za tu informaciju plate Kupac ili strateški partner mogu pristupiti UPPR-u i garantovati kupovinu kapitala ili imovine (u zavisnosti od modela privatizacije) polaganjem novčanog depozita ili prvoklasne bankarske garancije Privatizacija se može realizovati i nakon početka primene usvojenog UPPR-a, po okončanju procesa finansijske konsolidacije Precizan i kontinuiran monitoring preuzetih obaveza subjekta privatizacije i investitora koji može obavljati Agencija za privatizaciju (pod uslovom da nije podnosilac UPPR-a) UPPR rešava pitanje dugova kompanije da bi ona nastavila sa poslovanjem (što povećava cenu kapitala ukoliko je prodaja kapitala odabrani model privatizacije), dok privatizacioni ugovor ne rešava pitanje finansijske konsolidacije osim ukoliko su odlukom Vlade sprovedene pripremne mere U postupku po UPPR-u postoji mogućnost određivanja privremene mere zabrane izvršenja, što za subjekte privatizacije koji nisu u restrukturiranju može predstavljati spasonosno rešenje za sprečavanje promene imovinskog položaja do usvajanja UPPR-a UPPR ne može izvršiti atrakciju nadležnosti koje pripadaju Agenciji za privatizaciju, niti može derogirati odredbe Zakona o privatizaciji. Upravo suprotno, UPPR samo pruža novi okvir za jednostavniju implementaciju Zakona o privatizaciji, uključujući sve modele, metode, mere i mehanizme koje taj zakon propisuje, i upućuje na Zakon o privatizaciji u svim ključnim segmentima gde je primena tog zakona neophodna.

14. HVALA NA PAŽNJI!