Evropska unija danas

1. DOSADAŠNJI RAZVOJ IPOLITIKA PROŠIRENJA EVROPSKE UNIJE Evropski programi za lokalne zajednice - EPOSVlasinsko jezero, 15. APRIL 2005.Evropski pokret u Srbiji

2. Evropska unija danas • 25 država, 460 miliona stanovnika • Poseban oblik političkog uređenja • Vodeća svetska ekonomija (najveći svetski izvoznik roba i usluga)

3. ISTORIJA EVROPSKIH INTEGRACIJA • Opšte posleratne prilike u Evropi i teorije integracije • Stvaranje tri evropske zajednice EZUČ 1951, a zatim Evropska ekonomska zajednica (EEZ) iEvropska zajednica za atomsku energiju (EURATOM)- Rimski ugovori 1957.g. – EEZ je uspostavljena 1968.g. • Ugovor s spajanju institucija tri zajednice, Brisel 1965.g. • Zapadnoevropska unija (ZEU) je osnovana 1954.g, kao odbrambeni savez zapadnoevropskih država • Razvoj Evropske zajednice do 1986.g. • Prvo proširenje EZ i dilema “produbljenje – proširenje”

4. ISTORIJA EVROPSKIH INTEGRACIJA • Decenija 70. – naftne krize, ali i produbljivanje integracije (samiti, monetarni sistemi, politička saradnja, policijska saradnja, naučno-tehnološki razvoj) • Decenija 80. – ekonomski uspon (jedinstveno tržište, Jedinstveni akt) • Decenija 90. – institucionalni razvoj (ugovori), monetarna unija, ZSBP i pravosudje i unutrašnji poslovi (II i III stub saradnje), Evropa u više brzina • 21. Vek – EU postaje panevropska integracija sa trenutno 25 članica

5. FUNKCIONISANJE EU I NJENE INSTITUCIJE • Glavni organi EU: Evropski Savet, Savet ministara, Evropska komisija, Evropski Parlament, Sud Pravde EZ • Ostali organi: Evropska centralna banka, Ekonomski i socijalni komitet, Komitet regiona, Finansijski sud i Evropska investiciona banka • Međuzavisnost, koordinacija i umreženost organa EU

6. Nadležnosti ES: glavni politički organ sastavljen od šefova država ili vlada zemalja članica + predsednik KEU, daje političike smernice za rad ostalih organa,ZSBP, policijska saradnja, EMU, odlučivanje konsenzusom • Nadležnosti KEU: izvršno-administrativni organ, pravo inicijative i kontrola sprovođenja propisa, sprovodi odluke Saveta, predstavlja EU u insotranstvu, vodi pregovore, prati ekonomsko stanje i predlaže mere

7. Nadležnosti Suda pravde EZ: brine se o poštovanju prava, tumači ugovore i propise, 15 sudija + 8 opštih pravobranilaca, tužbe mogu pokrenuti države članice (i sudovi), organi EU, pravna i fizička lica, 2 vrste tužbi • Zakonodavna procedura: saodlučivanja, saradnje, pozitivnog mišljenja • U proceduri učestvuju Savet EU, KEU i EP

10. PROCES PROŠIRENJA EU • Pet krugova proširenjaEU – 1973, 1981, 1986, 1995, 2004 • 1973.- Danska, Irska, Velika Britanija • 1981.- Grčka • 1986.- Španija, Portugal • 1995.- Austrija, Švedska, Finska • 2004. Poljska, Mađarska, Češka Republika, Slovačka, Estonija, Latvija, Litvanija, Slovenija, Kipar i Malta

12. PROCES STABILIZACIJE I PRIDRUŽIVANJA • KEU je 1999. Predložila formiranje PSP za zemlje ZB(Albanija, Makedonija, Hrvatska, SRJ/SCG, BiH) kako bi se unapredila politika regionalnog pristupa • Elementi: uslovljenost (političko-ekonomska), trgovinskemere (carinski preferencijali), finansijski instrumenti (CARDS, krediti, makroekonomska pomoć), regionalna saradnja (FTA), ostala saradnja (politički dijalog, unutrašnji poslovi, NT saradnja, enegetika), zaključivanje SSP (novi tip ugovornih odnosa)i potencijlano članstvo u EU

13. PROCES STABILIZACIJE I PRIDRUŽIVANJA • SSP namenjen zemlje ZB i jednako se primenjuje na sve, razlike postoje u konkretnim uslovima • Potpisivanjem SSP datoj državi se priznaje status potencijalnog člana EU • Ciljevi SSP: liberalizacija trgovine, politička stabilizacija, razvijanje regionalne saradnje i harmonizacija/usklađivanje pravnog i institucionalnog sistema

14. KORACI KA ČLANSTVU • Osnivanje konsultativne radne grupe EU-SCG • Studija izvodljivosti • Pregovori o pridruživanju • Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju • Ratifikacija • Zahtev za statusom zemlje-kandidata • Avis • Pregovori o pristupanju • Ugovor o pristupanju • Ratifikacija

15. KRITERIJI IZ KOPENHAGENA ZA ČLANSTVO U EU • Politički: stabilne institucije koje garantuju vladavinu prava, demokratiju, ljudska prava i zaštitu manjina • Ekonomski: funkcionalna tržišna privreda i sposobnost da se suoči sa konkurencijom na jedinstvenom tržištu EU • Pravno-institucionalni: prihvatanje ciljeva (politička, ekonomska i monetarna unija) iobaveza proisteklih iz članstva, usvajanje pravnih i institucionalnih tekovina EU, odgovarajuće administrativne i sudske strukture

16. PROCESSTABILIZACIJE I PRIDRUŽIVANJA • Aktuelno stanje SCG u PSP: nužna izgradnja efektivne demokratske države, nedovoljna vladavina prava, neodgovarajući administrativni kapacitet, nepouzdani standardi političkog ponašanja, nedovoljna sloboda medija, slaba zastupljenost civilnog društva, problemi siromaštva, nezaposlenosti i privrednog rasta, dalji razvoj regionalne saradnje • Evropsko partnerstvo – Akcioni plan za sprovođenje • Pozitivna studija izvodljivosti za otvaranje pregovora • Saradnja u regionu/regionalna politika EU: Susedski programi (INTERREG), Projekti prekogranične saradnje

17. Faze u napredovanju zemalja Zapadnog Balkana ka Evropskoj uniji

18. REGIONALNI OKVIR INTEGRACIJE SCG U EU • EU – ZB Samit, Solun, jun 2003.godine, nova faza ubrzanog institucionalnog i horizontalnog povezivanja. • Zemlje Zapadnog Balkana usvojile Akcioni plan za naučnu i tehnološku saradnju sa EU, koji treba da stvori mogućnosti i kapacitete u zemljama regiona da se integrišu u razvojne i istraživačke programe Unije i u potpunosti uključe u Evropski istraživački prostor. • Obavezale da primenjuju Evropsku povelju o malim i srednjim preduzećima. • Tokom 2003. i 2004. godine odvijao se proces postepenog uključivanja zapadnog Balkana u evropsku energetsku mrežu i evropsko energetsko tržište. • Usvojen Master plan za razvoj saobraćajne infrastrukture u regionu, kao deo priprema za njihovo uključivanje u transevropsku transportnu infrastrukturnu mrežu – sekretarijat u Beogradu. • U septembru 2004. ispunjeno obećanje iz Soluna - region ZB prelazi u nadležnost Generalnog direktorata za proširenje EU.

19. U septembru je doneta odluka o uspostavljanju jedinstvenog instrumenta za predpristupnu pomoć (IPA), koji stupa na snagu 2007. godine i omogućava ne samo zemljama koje su kandidati za članstvo u EU već i potencijalnim kandidatima da koriste predpristupne programe i fondove, zavisno od nivoa institucionalnih odnosa sa EU. • U novembru, na marginama Forume EU-ZB , potpisani su dokumenti koji omogućavaju zemljama regiona da se uključe u 25 internih programa EU. • Evropska unija je preko više linija otvorila programe prekogranične saradnje sa SCG, kako sa članicama koje su naši susedi, tako i sa kandidatima. Prvi program koji je aktiviran je bio INTERREG program sa Italijom, za čitavu SCG, a zatim su aktivirani i programi sa Madjarskom, pa sa Rumunijom i Bugarskom, koji počinju sa primenom u 2005.g. Očekuje se uskoro i otvaranje programa sa BiH i Hrvatskom. Moguće je, u okviru CADSES ući i u zajedničke projekte sa podunavskim zemljama.

20. Najzad, 13. decembra 2004, Savet EU donosi Direktivu 114 kojom se olakšava vizni režim i uslovi boravka za za studente, đake, praktikante i volontere iz trećih zemalja, uključujući i zemlje zapadnog Balkana, a vezano za potrebe studiranja, stručne obuke i razmene mladih. • Glavna svrha seminara za lokalne zajednice je da im se olakša učešće u raznovrsnim evropskim programima i da se većim aktiviranjem lokalnog nivoa naša zemlja što bolje pripremi za pridruživanje i pristupanje EU, posebno imajući u vidu nove mogućnosti za povećanu podršku integracionim procesima od 2007.g. • Zajednički poduhvat civilnog društva i administracije u Srbiji, uz podršku partnera iz zemalja EU I OEBS-a.

21. AKTUELNI STAVOVI EU O ZAPADNOM BALKANU • Potreba za boljom koordinacijom medjunarodnih aktivnosti u regionu, neophodni su bolje definisanje i podela nadležnosti • Bolje definisati EU strategiju za Balkan u narednih nekoliko godina • Ojačati ulogu SAP i SAA i dati jasnu agendu integracije sa redosledom koraka • Potrebno da se obuhvati čitavo društvo, a posebno oni koji odredjuju javno mnjenje u procesu integracije u EU: hitno ojačati saradnju u kontroli granica kao deo šire strategije za region u oblasti pravosudja i unutrašnjih poslova (do kraja 2005. izradiće se studija o mogućnostima progresivnog olakšavanja viznog režima za zemlje regiona sa naglaskom na studente, predstavnike NVO i političkih institucija) • Od zemalja regiona se očekuje ispunjavanje sledećih uslova kako bi se ubrzala integracija u EU: - saradnja sa Haškim sudom; - primena delotvorne politike za povratak izbeglica i raseljenih lica; - poštovanje ljudskih i manjinskih prava; - primena aktivne politike protiv korupcije, organizovanog kriminala, trgovine ljudima, oružjem i drogom.

22. Jedan od ključnih ciljeva EU sve veće prenošenje odgovornosti za primenu i upravljanje s pomoći EU na lokalne i nacionalne vlasti uz rastuće angažovanje civilnog društva i demokratskih snaga. • Pozivaju se zemlje regiona da koordiniraju razvoj regionalne infrastrukture, kao pretpostavke ekonomske integracije regiona. • Zabrinjavajući odliv mozgova i mladih iz regiona, koji je vezan za siromaštvo i nezaposlenost. • Podrška civilnom društvu i njegov razvoj bitni za jačanje demokratskih institucija i put ka pomirenju u regionu. • Komisija će izaći sa projektom stvaranja zona povećane slobode kretanja medju susedskim regionima kako bi se podstakao razvoj prekogranične i regionalne saradnje. • Komisija će podstaći i podržati pokretanje twinning programa na opštinskom nivou i sve dugeaktivnosti koje olakšavaju umrežavanje medju različitim akterima iz EU i zemalja Zapadnog Balkana.