Doping u sportu

1. Doping u sportu Definisanje dopinga Borba protiv dopinga u svetu Pravni okvir za borbu protiv dopinga u Srbiji

2. Istorija i značenje reči doping • Doping je pošast modernog doba. • Pokušaj da se prevarom postigne uspeh nije ponašanje samo zabeleženo u sportu. • Međutim, pokušaj da se uzimanjem lekova i primenom određenih metoda kojima se povećavaju psihofizičke sposobnosti na nečastan način pokuša ostvarati poseban rezultat zabeležen je samo u sportu. • Opasnost od dopinga posmatramo sa dva aspekta. • Prvo, doping je nespojiv sa etičkim načelima sporta (fer-plej) • Drugo, doping može ugroziti zdravlje sportista zbog mnogih neželjenih reakcija niza lekova i medicinskih postupaka za koje se zna da se koriste kao sredstva dopinga. • Treće, sredstva dopinga se uzimaju tajno, sredstva dopinga se dobijaju iz ilegalnih puteva i na nedozvoljen način

3. Istorija reči doping Reč “doping” prvi put pojavila se 1869 godine u engleskom rečniku i njome se označavala mešavina opijuma i narkotičkih droga koja se koristila za povećanje učinka konja. Dope to win-da pobedi i dope to lose da izgubi.Reč dopa izvodi se iz južnoafričkog plemena Kafričiju, čiji su članovi koristili smešu narkotičkog bilja za stimulaciju prilikom verskih obreda.Holanđani ( Buri) su reč “dop” počeli da koriste za, u to vreme rasprostranjenu, tešku rakiju, koja se upotrebljavala i kao “stimulans”. Od 1960 godine- od kada na Olimpijskim igrama u Rimu , biciklista Knut EnemarJensen umro zbog prekomernog unosa amfetamina i Roniacol-a počinje pokušaj definisanje “dopinga” Medicinska komisija MOK 1964 godine – prvi put definiše doping

4. nastavak • 1963 godine Savet Evrope donosi Konvenciju protiv dopingovanja u sportu i definiše doping: izraz “dopingovanje u sportu”označava propisivanje sportistima ili korišćenje od strane sportista farmakoloških vrsta sredstava ili metoda za dopingovanje. • Prema tradicionalnoj definiciji Doping je primena zabranjenih lekova ili metoda u svrhu poboljšanja psihofizičkih sposobnosti. • Danas je pojam dopinga mnogo širi jer podrazumeva kršenje pravila koja određuje antidoping.To su : a)prisustvo nedozvoljenih lekova ,njihovih metabolita ili znakova u telesnim uzorcima sportiste, b)primena ili pokušaj primene nedozvoljenih lekova ili nedozvoljenih metoda,c)odbijanje ili propust kod uzimanja uzoraka, nakon što je sportista određen za doping kontrolu, d)kršenje zahteva za prisutnost sportiste tokom testiranja izvan takmičenja, e)neovlašćena promene bilo kog dela procedure doping kontrole, • f) posedovanje zabranjenih lekova ili metoda

5. G)širenje i deljenje zabranjenih lekova ili metoda, h)podsticanje sportista na primenu ili pokušaj primene zabranjenih lekova ili metoda, tj. pomaganje , ohrabrivanje, nagovaranje, prikrivanje ili bilo koji drugi oblik saučestvovanja koji se odnosi na kršenje antipodinga. • MOK je pozvao sve članice na borbu protiv dopinga i osnovana je posebnim dokumentom 1999 godine Svetska antidoping Agencija (WADA) • 2003 godine donet je Svetski antidoping Kodex u Kopenhagenu i njime je doping takođe definisan kao postojanje jednog ili više prekršaja antidoping pravila utvrđenih članom 2.1. do 2.8. Kodex-a. Ovu definicju su prihvatili skoro svi međunarodni sportski savezi.

6. Slojevit pristup primene pravila za borbu protiv dopingaPRVI NIVO –KODEXDRUGI NIVO –MEĐUNARODNI STANDARDI

7. TREĆI NIVO- MODELI PRIMENE

8. SMERNICE

9. OBRASCI

10. KODEX Međunarodni kodex borbe protiv dopinga je dokument koji daje preporuke svim sportovima i drugim zainteresovanim organizacijama kako i na koji način sporoditi antidoping. Međunarodni kodex uključuje defniciju dopinga, načela načina dokazivanja dopinga, listu zabranjenih lekova i metoda, analizu uzoraka, postupak sa uzorcima, sankcije, žalbe i način izveštavanja o rezultatima testiranja. Dobra edukacija uz pravilnu kontrolu dopinga bitno smanjuje pojavu dopinga Međunarodni standardi su vrlo razrađeni dokumenti koji određuju: -listu zabranjenih lekova i metoda -načini izuzeća primene nekih lekova ili metoda -primenu postupka antidoping testiranja -način i postupak laboratorijskog ispitivanja

11. Modeli i načini praktične primene Kodex-a • Dva su pristupa • a)pravila primene • B) smernice(postupci) primene • Pravila primene Kodex-a predviđaju dva modela i to jedan za međunarodne federacije a drugi za nacionalne antidoping organizacije • Smernice se zasnivaju na Kodex.u i nisu obavezne ali olakšavaju primenu aktivnosti kao što je postupak primene i organizacije antidoping mera

12. Antidoping mere uEvropi • Evropska Konferencija ministara nadležnih za sport u Rejkaviku 1988 godine predložila je tekst Evropske konvencije protiv dopingovanja u sportu. • SFRJ je ratifikovala ovu Konvenciju još 1991. godine.Raspadom zemlje “ sukcesiju” je preuzela Republika Srbija po svom osnivanju. • U Konvenciji su date osnovne definicije vezane za doping u sportu. Pod dopingom ova konvencija podrazumeva “ propisivanje sportistima ili korišćenje od stranesportista farmakoloških vrsta sredstava ili metoda za dopingovanje “. • Prema čl,1 Konvencije države se obavezuju da u okviru svojih ustavnih odredaba preuzmu odgovarajuće korake u cilju primene Konvencije.

13. Obaveze po Konvenciji • Prema Konvenciji država Srbija je dužna da : usvoji zakonodavstvo, propise, administrativne mere za ograničenje dostupnosti kao i upotrebu zabranjenih sredstava i metoda dopingovanja, olakša obavljanje kontrole dopingovanja od strane sportskih organizacija, da osnuje i olakša rad jedne ili više laboratorija za kontrolu dopinga prema uslovima za akreditaciju laboratorija, omogući usavršavanje i obučavanje stručnog kadra za rad na istraživačkim i razvojnim programima u vezi sredstava i metoda dopingovanja, da bez odlaganja objavi i distrubuira nove podatke na osnovu istraživanja , da sprovodi zajedno sa sportskim organizacijama programe obuke mladih u školama i sportskim klubovima i njihovih roditelja i sl.

14. Nastavak • Država potpisnica obavezna je da razvije adekvatnu antidoping politiku kojom moraju biti obuhvaćeni sledeći ciljevi: • -stvaranje nacionalnog tela odgovornog za koordinaciju borbe protiv dopinga • -ograničavanje trgovine doping sredstvima i upotrebe zabranjenih sredstava • -pojačavanje doping kontrole i poboljšanje metoda utvrđivanja • -podrška vaspitnim programima i edukativnim kampanjama • -zajednički rad sa sportskim savezima i međunarodna saradnja • -olakšavanje korišćenja akreditovanih antidoping laboratorija • Dodatak konveciji je Lista farmakološlih vrsta sredstava i metoda za dopingovanje • Organ koji prati primenu konvencije Grupa za praćenje (Monitoring Gruppe)

15. Zakon o sprečavanju dopinga u sportu • Zakon je donet 2005 godine , mnogo godina posle potpisivanja Konvencije • Zakon je usaglašen sa Konvencijom i definiše doping kao povredu antidiping pravila kao i u Konvenciji. • Povreda antidoping pravila postoji u sledećim slučajevima: • 1. Prisustvo zabranjene supstance ili njenih metabolita ili markera u telesnom uzorku sportiste • Po Konvenciji obaveza svakog sportiste je da se lično uveri da bilo koji medikament ili preparat ne sadrži zabranjenu supstancu.Njegova je dužnost da osigura da nijedna zabranjena supstanca ne uđe u njegovo telo. Pod sportistom podrazumeva svako lice koje učestvuje u sportu na međunarodnom ili nacionalnom nivou.

16. Prema Zakonu o spečavanju dopinga prihvata se pojam sportiste iz Zakona o sportu. • Zakon usvaja pravilo “stroge odgovornosti” i prekšaj je učinjen uvek kada se zabranjena supstanca nađe u telesnom uzorku sportiste.Sportista je lično odgovoran za prisustvo bilo koje zabranjene supstance ili njenih metabolita. • Odgovornost i za uzimanje leka. • 2.Korišćenje ili pokušaj korišćenja zabranjene supstance ili zabranjenog metoda • Osnovni antidoping prekršaj.Dokazivanje korišćenja, odnosno pokušaja dozvoljeno je različitim sredstvima.(priznanje sportiste, svedočenje, drugi dokazi).Pod pokušajem se podrazumeva namerno obavljanje aktivnosti koja predstavlja ozbiljan korak ka ponašanju koje će kulminirati u kršenju antidoping pravila.

17. 3. Odbijanje ili neprihvatanje bez ubedljivog opravdanja, davanja uzorka posle obaveštavanja o doping kontroli ili izbegavanje davanja uzorka na drugi način • U navedenim slučajevima izreći će se mera povrede antidoping pravila kao da je na testu sportista bio pozitivan • 4.Neispunjavanje obaveza utvrđenih pravilima ovlašćene antidoping agencije u pogledu dostupnosti sportiste iz registrovane test grupe za testiranje izvan takmičenja kao i nepružanje podataka o boravištu i propuštanja testiranja izvan takmičenja • Nenajavljeno testiranje sportista izvan takmičenja jeste suština antidopinga i kontrole dopinga.

18. 5.Neovlašćeno ometanje ili pokušaj ometanja bilo kojeg dela doping kontrole • Pod povredom ovog pravila podrazumeva se zloupotreba odnosno menjanje činjenica sa nečasnim ciljem da se podrije proces kontrole dopinga. • 6.Nedozvoljeno posedovanje doping sredstava • Posedovanje može biti na takmičenju ili izvan takmičenja.Posedovanje može biti nedozvoljeno posedovanje ili konstruktivno nedozvoljeno posedovanje.Konstruktivno nedozvoljeno posedovanje utvrđuje se samo ako lice ima isključivu kontrolu nad zabranjenim sredstvima ili ako je znalo za prisustvo zabranjene suptance i imalo nameru da njome raspolaže.

19. 7. Neovlašćenja prodaja , transport, slanje,isporuka ili distrubucija doping sredstava sportisti, bilo neposredno ili posredstvom trećeg lica • Ovaj prekršaj poznat još i kao “trgovina” zabranjenim supstancama. • 8. Davanje ili pokušaj davanja doping sredstava sportisti ili propisivanje,izdavanje, pomaganje,podsticanje,prikrivanje, navođenje, nalaganje,stvaranje uslova ili bilo koji drugi vid učestvovanja u povredi ili pokušaju povrede antidoping pravila • Ovaj prekršaj uglavnom se odnosi na pomoćno osoblje sportiste.Tu spadaju treneri, menadžeri,agenti,članovi tima,sportski zvaničnici, medicinsko i paramedicinsko osoblje. • Lista zabranjenih sredstava sadrži navedene zabranjene supstance.

20. Organizacije koje sprovode borbu protiv dopinga • Antidoping agencija Republike Srbije i međunarodni sportski savez na međunarodnim takmičenjima za vreme i izvan takmičenja. • Doping kontrola • Pod doping kontrolom se podrazumeva celokupan proces utvrđivanja da li se određeni sportista dopinguje i utvrđuje se odgovornost u slučaju da je konstatovano korišćenje zabranjenih sredstava. • Doping kontrola ima sledeće faze: • -Planiranje rasporeda testova • -prikupljanje i rukovanje uzorcima • -laboratorijska analiza • -vođenje rezultata • -pretresi • žalbe

21. Doping kontrola • Prve četiri faze u doping kontroli regulisane su i uređene pravilnikom o doping kontroli na sportskim takmičenjima i izvan njih • Pretesi i žalbe u postupku doping kontrole uređeni su pravilnikom o utrvđivanju odgovornosti lica koje je učinilo povredu antidoping pravila