LOKALNI PLAN UPRAVLJANJA OTPADOM GRADA BEOGRADA

1. LOKALNI PLAN UPRAVLJANJA OTPADOMGRADA BEOGRADA

2. SADRŽAJ • KONCEPT UPRAVLJANJA OTPADOM I POTREBNA INFRASTRUKTURA • INSTITUCIONALNI OKVIR • EKONOMSKI INSTRUMENTI (CENE I OBRAČUN USLUGA) • FINANSIRANJE KONCEPTA

3. KONCEPT

4. KOLIČINE OTPADA • Projekcijaza narednih 20 godina je da će 14,5 miliona tona otpada nastati u 14 beogradskih opština (Obrenovac, Lazarevac i Barajevo su prišli Kolubarskom regionu za upravljanje otpadom) • Potrebno skrenuti što veću količinu otpada sa deponije • Uvesti primarnu separaciju (na izvoru) sa kontejnerima za odvojeno sakupljanje i uvesti reciklažna dvorišta, što dobija smisao ako se naplata vrši po količini generisanog otpada jer se odnošenje ovog otpada koji je odvojen za reciklažu ne naplaćuje.

5. Vrste, količine i tokovi otpada

6. SAKUPLJANJE Za sakupljanje mešanog otpada u užem gradskom jezgru (centralni delovi opština: Voždovac, Vračar, Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad, Čukarica) se predlažu: • podzemni kontejneri (3 m3)za mešani otpad • podzemnikontejneriza reciklabile (PET/papir/metal/staklo) – zelena ostrva

7. SAKUPLJANJE Ostali delovi ovih opština i opštine Surčin, Sopot, Mladenovac i Grocka će koristiti: • kontejnere1,1 m3 (kolek.stanovanje) i kante 240 l (individualno stanovanje) za mešani otpad • kontejnere za PET/papir/metal (kolek. stanovanje) i dodatne kante za reciklabile 240 l (individualno stanovanje)

8. Reciklažna dvorišta Centri za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada U svakoj opštini za početak planira se uspostavljanje po jednog Reciklažnog dvorišta gde bi građani sami donosili svoj otpad: akumulatore, baterije, ulja, drvo, električni i elektronski otpad, PET, metal, papir, kabasti otpad. Ovaj otpad bi se besplatno ostavljao u reciklažnom dvorištu.

9. TRANSFER STANICE Na ovim transfer stanicama se predviđa i po jedna linija za separaciju reciklabila i presovanje/baliranje

10. MEHANIČKO-BIOLOŠKI TRETMAN OTPADA Mešani otpad transportuje se u postrojenje za mehaničko-biološki tretman u Centru za upravljanje otpadom u Vinči. • Predviđeno tehničko rešenje predstavlja biološku stabilizaciju/sušenje i provetravanje otpada, a zatimizdvajanje reciklabilnih komponenti (metala, stakla, baterija, keramike i dr.) i proizvodnju goriva iz otpada (RDF – refuse derived fuel). • Očekivani kapacitet postrojenja iznosi više od • 150.000 t/godišnje goriva iz otpada. Dobijeno gorivo je • proizvod sastava propisanog tehničkim standardima, • koji osim kvaliteta, propisuju načine ispitivanja i kontrole. • Dobijeno gorivo je toplotne moći 12.000 – 16.000 kJ/kg, • što je znatno veća vrednost u odnosu na domaći lignit, • čija je toplotna moć oko 7.000 kJ/kg). • Manje od jedne trećina otpada se odlaže na deponiju • Potrebno je 4-6 godina do puštanja u rad MBT

11. Postrojenje za kombinovanu proizvodnju toplotne ielektrične energije • Izgradnja postrojenja koje će kao gorivo koristiti isključivo gorivo iz otpada (RDF). • Izabrani proces sagorevanja predstavlja visoko kontrolisani proces sagorevanja i odlikuje se niskim emisijama dimnih gasova, kao i manjim količinama pepela i drugih ostataka. • Gorivo iz otpada je standardizovani energent i značajne su uštede u korišćenju fosilnih goriva u iznosu od približno 50.000 do 60.000 t ekvivalentne • nafte godišnje • Termička snaga 80-90 MW, plus proizvodnja električne energije 10 MW. • Ekološki daleko prihvatljivije nego insinerator. • Potrebno je 4-6 godina do puštanja u rad.

12. DEPONIJA U VINČI • Postojeća deponija u Vinči biće sanirana i pored stare će se izgraditi nova deponija u skladu sa propisima. • Preliminarne procene su da potrebna zapremina deponije za narednih 20 godina iznosi oko 4,5 miliona m3. • Postoji mogućnost korišćenja gasa iz stare deponije za proizvodnju električne energije, 4 MW. • Sanacija deponija u Sopotu, Mladenovcu, Grockoj i dr.

13. OSTALA POSTROJENJA • Izgradnja postrojenja za kompostiranje zelenog otpada, otpada koji sakuplja JKP “Gradsko zelenilo“ i ostala JKP. Na taj način se dobija kompost visokog kvaliteta i čistoće. • Izgradnja postrojenja za reciklažu građevinskog otpada. • Izgradnja/rekonstrukcija postrojenja za tretman otpada životinjskog porekla Glutin.

14. Predložen sistem upravljanja otpadom u Beogradu i potrebna infrastruktura • zamena postojećih kontejnera podzemnim kontejnerima što će doprineti boljoj organizaciji sakupljanja, smanjenju raznošenja otpada iz kontejnera i lepšem izgledu gradskih ulica; • proširenje obuhvata sakupljanja komunalnog otpada; • postavljanje kontejnera za primarnu selekciju otpada u cilju razvijanja reciklaže – zelena ostrva; • izgradnja 14 centara za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada – reciklažnih dvorišta u gradu Beogradu; • izgradnja 2 transfer stanice u gradu Beogradu; • izgradnja 3 linije za separaciju reciklabilnog otpada; • izgradnja Centra za upravljanje otpadom u Vinči koji obuhvata: • postrojenje za mehaničko-biološki tretman otpada; • postrojenje za demontažu kabastog otpada; • postrojenje za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije koja koristi gorivo iz otpada; • zatvaranje postojeće i proširenje deponije u Vinči u skladu sa propisima; • sanacija postojećih deponija (Mladenovac, Sopot, Grocka) i obezbeđenje odlaganja do izgradnje nove deponije; • rekonstrukcija postrojenja za tretman otpada životinjskog porekla; • Izgradnja postrojenja za proizvodnju biogasa iz biomase i stajnjaka u PKB; • izgradnja postrojenja za kompostiranje zelenog otpada; • izgradnja postrojenja za reciklažu građevinskog otpada.

15. Organizacija upravljanja otpadom u Beogradu

16. Mogućimodel organizacije preduzeća, finansiranja i upravljanja

17. Institucionalni deo • Svojina nad sredstvima koja koriste JKP treba da se prenese na lokalnu samoupravu, odnosno grad Beograd, kako bi Grad sa javnim komunalnim preduzećima definisao kriterijume za konkretno uređivanje imovinskih odnosa. • Odnosi između grada Beograda kao osnivača i JKP „Gradska čistoća“, kao i privatnih operatera kada budu pružali komunalne usluge, treba da budu uređeni Ugovorom o pružanju usluga, koji jasno određuju ciljeve koje JKP treba da ostvari. • JKP treba da preuzme odgovornost za planiranje realizacije investicija. • Cene usluga treba da pokrivaju stvarne troškove JKP, uključujući održavanje, kao i deo investicionih troškova, ali da pri tome ostanu ekonomski prihvatljive za većinu stanovništva.

18. Ekonomski instrumenti • Potrebno je reformisati politiku cena usluga sakupljanja i daljeg zbrinjavanja otpada: • Uvodi se naplata usluga po količini generisanog otpada, odnosno po članu domaćinstva, umesto dosadašnjeg obračunavanja po kvadratnom metru stambene ili poslovne površine. Ovakva promena će takođe motivisati građane da stvaraju manje otpada i da odvajaju otpad koji se može reciklirati, da odnose nepotrebne stvari u reciklažna dvorišta, jer će na taj način plaćati manje. To je sistem koji već postoji u svim zemljama Evrope. • Potrebno je postepeno usklađivanje cena sa ekonomskim principima obračuna, koji omogućavaju pokrivanje tekućih troškova, troškova održavanja i troškova otplate investicionih kredita. Finansijska podrška (subvencija) potrošačima koji nisu u stanju da plate ekonomsku cenu proizvoda i/ili usluge obezbeđuje se na osnovu kriterijuma osnivača javnog preduzeća, iz njegovog budžeta. • Potrebno je postepeno smanjenje razlike u cenama između kategorije domaćinstava i industrijskih potrošača. Takođe je potrebno vršiti naplatu prema količini otpada, bilo u zapremini, bilo u masi. Time bi se u znatnoj meri uvažio princip „zagađivač plaća“. • Nova politika cena zahteva izmenu Odluke o održavanju čistoće grada Beograda.

19. Ekonomski deo • Ukupna investiciona ulaganja iznose 228,2 miliona€. • Na osnovu prethodnih razmatranja i podataka, predložena je sledeća konstrukcija finansiranja za investicione troškove upravljanja otpadom: • grad Beograd bi finansirao 82,6 miliona € ili 36 % od ukupnih ulaganja; • IPA fondovi bi finansirali 24,4 miliona € ili 11 % od ukupnih ulaganja; • Fond za zaštitu životne sredine Republike Srbije bi finansirao 9,2 miliona € ili 4 %; • iz kredita ili JPP aranžmana finansiralo bi se 80 % postrojenja za mehaničko-biološki tretman i postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije, odnosno 112 miliona € ili 49 % od ukupnih ulaganja.

20. Ekonomski deo Prosečan račun domaćinstva za usluge sakupljanja i odlaganja otpada „pre Plana upravljanja otpadom” za grad Beograd iznosi u proseku 29,5 €/po domaćinstvu/godišnje (24,37 €/t). Na osnovu toga, ukupno učešće računa za ove usluge odnošenja otpada iznosi 0,4% od prihoda domaćinstva („priuštivost”). Nakon implementacije Plana upravljanja otpadom, odnosno nakon svih potrebnih ulaganja, ukupan prosečan račun domaćinstva za upravljanje otpadom bi iznosio 127,5 €/domaćinstvu/godišnje, odnosno 10,6 €/domaćinstvu/mesečno, što daje „priuštivost” od 1,6% (od prihoda domaćinstva). Plan je opravdan i održiv imajući na umu da prag priušivosti u OECD iznosi 1,7%.

21. KLJUČNE PREDNOSTI NOVOG KONCEPTA • Naplata sakupljanja otpada po količini • 100 %-na usaglašenost sa Direktivom o deponijama 99/31/EC kao i Zakonom o upravljanju otpadom, o zabrani odlaganja netretiranog otpada na deponiju • U skladu sa Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom • Maksimalno materijalno i energetsko iskorišćenje otpada, poštovanje principa hijerarhije u upravljanju otpadom • Maksimalna reciklaža, dobijanje energije iz otpada, ostvarivanje prihoda od 20 miliona € godišnje • Savremen sistem upravljanja otpadom • Ekološki čistije tehnologije nego klasična insineracija • Manje otpada za odlaganje na deponiju i duži vek deponije • Obračuni pokazuju da, ukoliko se primeni navedena konstrukcija finansiranja i programirane prodajne cene, projekat je finansijski likvidan i solventan i fizibilan.

22. Beograd danas i sutra • BEOGRAD danas: • 85% otpada se sakuplja • nizak stepen reciklaže • otpad se odlaže bez prethodnog tretmana • sadašnja deponija nije u skladu sa propisima i EU direktivama