PRIVREDNA KOMORA BEOGRADA

1. PRIVREDNA KOMORA BEOGRADA KAKO ŠTO BOLJE ISKORISTITI PROIZVODNE I IZVOZNE POTENCIJALE POLJOPRIVREDE I PREHRAMBENE INDUSTRIJE REPUBLIKE SRBIJE Miodrag Veseli, sekretar Udruženja poljoprivrede i prehrambene industrije

2. STRUKTURA POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE U RS

3. POLJOPRIVREDNI PROIZVODI RANGIRANI PREMA OSTVARENOJ VREDNOSTI

4. NAJVAŽNIJI PROIZVODI AGRARNOG POREKLA U IZVOZU I UVOZU U PERIODU JANUAR – JUL 2012. GODINE

5. BROJ STANOVNIKA KOJE HRANI JEDAN FARMER

6. AGRARNI BUDŽET U PERIODU 2004 – 2012.GODINE U 2012. godini izdvojeno je u apsolutnom iznosu 36.600.000.000 rsd. za agrani budžet i 3.700.000.000 rsd čine izdaci iz dodatnih prihoda, što je najveća suma koja je izdvojena za poljoprivredu u poslednjih 25 godina.

7. STRANA DIREKTNA ULAGANJA U PERIODU 2004 – 2012. GODINE

8. SREDSTVA ZA DIREKTNU FINANSIJSKU PODRŠKU FARMERIMA U SRBIJI I ZEMLJAMA IZ OKRUŽENJA(€ po hektaru)

9. 0,7 € po kg. U IZVOZU 2,55 € po kg. U UVOZU SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA POLJOPRIVREDE I PREHRAMBENE INDUSTRIJE SRBIJE U PERIODU 2005 – 2012.GODINE

10. SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA POLJOPRIVREDNO – PREHRAMBENIH PROIZVODA U 2011. GODINI • Najveći deo suficita generiše se iz razmene sa zemljama CEFTA regiona • EU najveći spoljnotrgovinski partner • Uvoz iz zemalja van CEFTA i EU

11. Osnovne karakteristike tržišta poljoprivrednih proizvoda u Republici Srbiji • Veliki broj sitnih poljoprivrednih proizvođača na strani ponude. • Razjedinjena tržišna ponuda. • Odsustvo organizovanog otkupa i ugovorne povezanosti primarnih poljoprivrednih proizvođača i prerađivača. • Tamo i gde postoji ugovorna proizvodnja, radi se o kratkoročnim, neizvesnim i nesigurnim ugovorima. • Veliki deo tržišta je u neregularnim tokovima otkupa i plaćanja.

12. Osnovne karakteristike tržišta poljoprivrednih proizvoda u Republici Srbiji • Neefikasni inspekcijski organi u regulisanju tržišta. • Nedostaju sabirno-distributivni centri i zadruge. • Spor razvoj tržišta poljoprivrednih proizvoda kroz robne zapise i fjučerse. • Spor razvojtržišta kredita. • Tržištem dominiraju veliki otkupljivači. • Finansiranje na dug rok od 210 dana. • Domaće tržište je malog obima i niske kupovne moći.

13. KANALI PLASMANA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA U SRBIJI • Kvantaške i mešovite pijace. • Zemljoradničke zadruge • Prerađivačka industrija • Megamarketi • Preduzeća registovana za trgovinu i izvoz poljoprivrednih proizvoda • Prekupci i međuseljački promet

14. MERE ZA POVEĆANJE IZVOZA I REGULISNJE DOMAĆEG TRŽIŠTA POLJOPRIVREDNIH I PREHRAMBENIH PROIZVODA • Makroekonomska stabilizacija (cena, kursa i privrednog rasta), monetarne i poreske politike, politike deviznog kursa, završetka procesa privatizacije, odnosno politika kojim se direktno utiče na proizvodnju, spoljnu trgovinu i kretanje kapitala i politike stranih ulaganja • Formiranje Razvojne banke za kreditiranje agroprivrede • Iznalaženje alternativnih modela za finansiranje malih poljoprivrednih proizvođača formiranjem štedno – kreditnih zadruga. • Konačno usvojit novi zakon o zadrugama, revitalizovati zadružni sektor.

15. MERE ZA POVEĆANJE IZVOZA I REGULISNJE DOMAĆEG TRŽIŠTA POLJOPRIVREDNIH I PREHRAMBENIH PROIZVODA • Formirati sabirno – distributivne centre. • Izgraditi veletržnice i u drugim reginalnim centrima, a ne samo u Beogradu. • Stvaranje uslova za ukrupnjavanje poseda (min 5 ha) i stimulacije za poljoprivredne proizvođače koji ukrupnjavaju posede. • Uvođenje nelinearnog oporezivanja zarada za primarne poljoprivredne proizvođače. • Smanjenje sivog tržišta – uvođenjem primarnih proizvođača u legalne tokove • Zakonsko ograničenje rokova plaćanja na 60 dana

16. MERE ZA POVEĆANJE IZVOZA I REGULISNJE DOMAĆEG TRŽIŠTA POLJOPRIVREDNIH I PREHRAMBENIH PROIZVODA • Finansiranje istraživanja tržišta i promocija izvoza agrarnih proizvoda • Finansiranje proizvodnje za izvoz i izvoza • Usaglašavanje standarda kvaliteta sa međunarodnim standardima.

17. HVALA NA PAŽNJI