Održivi razvoj i zaštita vodnih resursa u Republici Srbiji -vodosnabdevanje-

1. Održivi razvoj i zaštita vodnih resursa u Republici Srbiji -vodosnabdevanje- Petar Dokmanović, Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu Zoran Nikić, Šumarski fakultet u Beogradu

2. Bazni dokumenti za strategiju upravljanja vodnim resursima i dugoročno vodosnabdevanje u Srbiji su: • Prostorni plan Srbije(PPS) - iz 2010. • Vodoprivredna osnova Srbije(VOS) - iz 2002. • .

3. BITNI IZVODI IZ PPS-a • Nepovoljna prostorna neravnomernost voda - Vodom su najsiromašnija najnaseljenija nizinska područja, sa najboljim zemljišnim resursima (Pomoravlje, Kolubara, Šumadija, Vojvodina, južna Srbija) • Nepovoljni vodni režimi - 60-70% godišnjeg protoka je u bujičnim povodnjima, posle čega nastupe dugotrajni periodi malih voda. • Suma proticaja domaćih malih voda je veoma mala. Nužno je korišćenje tranzitnih voda i bez njih se ne mogu zatvoriti vodoprivredni bilansi. • I podzemne vode su nedovoljne u odnosu na narasle potrebe. Postoje problemi nadeksploatacije i neadekvatne zaštite izdani i izvorišta podzemnih voda • Kvalitetne podzemne vode koristiće se samo za naselja i tehnologije koje zahtevaju vodu najvišeg kvaliteta. • Osnovni cilj je integralno uređenje, zaštita i korišćenje voda na području Srbije, tretiranog kao jedinstveni vodoprivredni prostor.

4. BITNI IZVODI IZ PPS-a Atribut „integralno” označava realizaciju višenamenskih vodoprivrednih sistema, kojima se, izmedju ostalog, obezbedjuje: -Integralno upravljanje vodama na nivou većih rečnih slivova -Ekonomska cena vode kao mera racionalizacije potrošnje -Poštovanje principa: korisnik plaća i zagađivač plaća -U snabdevanju vodom prioritet se daje lokalnim izvorištima, a nedostajuće količine se obezbeđuju iz velikih regionalnih sistema -Zbog nepovoljnih vodnih režima ključni objekti će biti površinske vodoakumulacije. Prostora za njihovu gradnju nema dovoljno, te se moraju zaštititi za tu namenu -Akumulacije regulišu talase velikih voda i protoke u malovodnim periodima

5. BITNI IZVODI IZ PPS-a Neki od strateških prioriteta u oblasti razvoja vodoprivredne infrastrukture do 2014. godine su: - obnova mreža svih vodovoda (smanjenje gubitaka na manje od 20%), - stavljanje u funkciju akumulacija Stubo-Rovni, Selova, Arilje(Svračkovo)

6. BITNI IZVODI IZ PPS-a

7. BITNI IZVODI IZ PPS-a PODZEMNE VODE -Najveći deo potrebnih količina podzemnih voda se obezbeđuje iz plitkih aluvijalnih naslaga velikih vodotoka (Sava, Dunav, Velika Morava, Tisa,Nišava i dr), pri čemu se radi o vodama nižeg kvaliteta -Pukotinska sredina, ima veliko rasprostranjenje, ali slabe filtracione karakteristike. Pogodna za individualno vodosnabdevanje zbog dobrog kvaliteta sirove vode, sa malo dorade -Karstna sredina je prostorno relativno skromno prisutna. Drenira se preko većihvrela koja su uglavnom već kaptirana za vodosnabdevanje naselja, dokznačajan deo predstavlja resurs koji se tek dodatnim radovima može privestiupotrebi. -Neogene naslage suznačajan izvor podzemnih voda, posebno u Vojvodini, ali problem eksploatcije predstavlja dubina bunara (120-250m)

8. Detalj Hidrogeološke karte teritorije (bivše) SFRJ 1:500 000

9. BITNI IZVODI IZ PPS-a PODZEMNE VODE • Osnovni cilj je plansko i održivo korišćenje podzemnih voda, uzadekvatne mere zaštite, za vodosnabdevanje i flaširanje, kao izvora geotermalne energije i za unapređenje banjskog turizma • Operativni ciljevi: • - intenziviranje i okončanje osnovnih hidrogeoloških istraživanja; • - definisanje rezervi i kvaliteta podzemnih voda; • - sistematska zaštita izvorišta. • Koncepcija korišćenja podzemnih voda podrazumeva: • - sprečavanje neplanskog korišćenja i podzemnih voda; • - sistematično iskorišćavanje termalnih i mineralnih voda, kao izvora obnovljive energije i kao faktora razvoj banjskog turizma. • Strateški prioriteti do 2014. godine su: • - izrada hidrogeoloških i inženjerskogeoloških karata 1:100.000 ito prvenstveno listova na planiranim koridorima važnijih saobraćajnica idrugih infrastrukturnih objekata; • - studija o hidrogeološkom bonitetu prostora, sa prioritetom zaterene na trasama važnijih koridora.

10. BITNI IZVODI IZ VOS-a Tabela: Akumulacije veće od 10 miliona m3 planirane za izgradnjudo 2021. godine

11. BITNI IZVODI IZ VOS-a Definisane su norme potrošnje vode u komunalnom snabdevanju: GRAD: bruto 600 l/stan/dan RURAL: bruto 500 l/stan/dan

12. BITNI IZVODI IZ VOS-a Jedan od prioriteta je saniranje erozije u cilju zaštite vodoprivrednih objekata od nanosa. Za realizaciju planiranih građevinskih radova za zaštitu prioritetnih akumulacija bilo bi potrebno oko40 godina. Što se tiče bioloških radova, za realizaciju bi bilo potrebno oko70 godina.

13. KRITIČKI OSVRT NA PPS I VOS Oba dokumenta supodložna reviziji i usklađivanju sa principima integralnog upravljanja i održivog razvoja (vodnih) resursa, kao i novim saznanjima i podacima istraživanja i monitoringa (kvantiteta i kvaliteta) voda. Najveći deo planiranih aktivnosti u sektoru voda nije i neće biti sproveden u zadatim rokovima – niti je to ostvarivano u poslednjih 30-ak godina.

14. KRITIČKI OSVRT NA PPS I VOS • Suštinske primedbe iz domena vodosnabdevanja: • Izrazito predimenzionirane norme potrošnje vode • Nerealne demografske prognoze iz 70-80-ih godina • Favorizovanje izgradnje velikog broja površinskih akumulacija • Zapostavljanje raspoloživihresursa podzemnih voda

15. KRITIČKI OSVRT NA PPS I VOS Realna demografija u Srbiji Realna demografija u Srbiji Strategija se bazira i na demografskim prognozama iz 70-ih i 80-ih godina Popis stanovništva 1961. godine: Ukupno - 6,979,154 Popis stanovništva 1971, godine: Ukupno - 7.642.227 Popis stanovništva 1981. godine: Ukupno - 8.446.591 Popis stanovništva 1991. godine: Ukupno - 9.313.676 Danas: 7.500.000

16. KRITIČKI OSVRT NA PPS I VOS REALNE NORME KOMUNALNE POTROSNJE VODE

17. KRITIČKI OSVRT NA PPS I VOS MALO JEDNOSTAVNOG RAČUNA: 7500000 st x 0,22* m3/st/dan = 1650000 m3/dan = 19 m3/s * 0,15(NJeP) + 25% (JaP) + 20%(Gubici) = 0.22 m3/s -Prema podacima PPS iz podzemlja se za vodosnabdevanje zahvata 27,35 m3/s -Kada se iz gornje statistike izuzmu grad Beograd (3,5 m3/s i 1400000 stanovnika) i Vojvodina (6,7 m3/s i 2100000 stanovnika) i Kosmet (1,2 m3/s), sledi da 4.000.000 stanovnika troši oko 17 m3/s vode (1468800 m3/dan) odnosno oko 0,37 m3/st/dan što je za 67% više od ciljanih 0.22 m3/st/dan (oko 11 m3/s). Ne zna se koliki deo ide na snabdevanje industrijskih postrojenja - ako je to, npr, ¼, opet ostaje 0,28 m3/st/dan…. Zvanican stav vodoprivrede da podzemnih voda nema dovoljno evidentno je pogresan.

18. VAŽNO JE ISTAČI DA SE U SRBIJI VODA I DALJE NENAMENSKI TROSI: ZALIVANJE BASTI, CURENJE SLAVINA I VODOKOTLICA – ZATO STO JE JEFTINA • VODOVODNE MREZE SU U JAKO LOSEM STANJU. PROCENE PROSECNIH GUBITAKA IDU I DO 50 % - OPET ZATO STO JE VODA JEFTINA

19. Raspoloživiresursi podzemnih voda (PV) • Osnovna Hidrogeološka Karta (OHGK) jedna je od osnovnih planskih podloga • Danas, na žalost, u okviru celokupne dokumentacije realizovane OHGK Srbije, postoji samo jedan odštampani list 1:100 000 (što čini manje od 2% državne teritorije), kao i relativno obimna i nepotpuno interpretirana dokumentacija započetih i nedovršenih listova OHGK, od kojih je samo manji broj u završnoj fazi realizacije. • To je izuzetno slab bilans za više od četvrt veka aktivnosti na izradi OHGK 1:100 000 • Rezultati do danas realizovanih osnovnih i detaljnih hidrogeoloških istraživanja na teritoriji Srbije pružaju indicije da resursi PVpredstavljaju dobar osnov za vodosnabdevanje na najvećem delu teritorije Srbije. Međutim, ovi rezultati nisu sistematizovani u formi OHGK (odnosno, nacionalne baze podataka PV), što za posledicu ima nepoznavanje i neadekvatno vodoprivredno vrednovanje resursa PV.

20. Raspoloživiresursi podzemnih voda • Stoga je i strateško opredeljenjeza veštačke vodo-akumulacije, pravdano nepoznavanjem, pa time i neraspoloživošću resursa PV • Gradnja ovih sistema, u skladu sa strategijom vodosnabdevanja definisanom i ozakonjenom još 1970-ih godina, obezbeđivala je (pokazalo se) nedogledno duge i skupe poslove gradnje brana, akumulacija i pratećih radova na infrastrukturi i adaptaciji pripadajućih prostora, najvećim delom finansirane iz državnog budžeta. Dosadašnji obim i efekti realizacije ovih sistema daleko su ispod planiranih, ali je ovakva strategija “prepisana” i u VOS-u i u PPS-u. • Važno je istaći i višedecenijsku sistemsku neuređenost u domenu administriranja resursima PV, a pre svega odsustva funkcionalne veze (u duhu principa integralnog upravljanja svim prirodnim resursima) između državnih administrirajućih resora za oblasti geologije i vodoprivrede. • U narednom periodu treba stvoriti mehanizme za mnogo bržu i efikasniju izradu OHGK Srbije, kako bi ista postala relevantna i zvanična vodoprivredna podloga i osnova za održivo upravljanje vodnim resursima i planiranje vodosnabdevanja.

21. Raspoloživiresursi podzemnih voda • Nacrt novog Uputstva za izradu OHGK Srbije, u kome je metodika rada značajno ubrzana, a troškovi osetno redukovani, izradjen je 2010. godine. Na žalost, do danas nije ozvaničen. • Nacrt strategije osnovnih hidrogeoloških istraživanja (2012), u koji su inkorporirani osnovni principi novog (nacrta) Uputstva - značajno brža i efikasnija izrada OHGK - do danas nije formalno usvojen. • * * • Pored PV pogodnih za vodosnabdevanje, značajan resurs su i mineralne i termalne vode, koje, takođe, nisu adekvatno arhivirane niti administrirane, a značajan su osnov za unapredjenje banjskog turizma i korišćenja zelene toplotne energije.

22. Raspoloživiresursi podzemnih voda • Resursi PV nisu u fokusu nijednog nacionalnog zakonskog akta, niti je staranje o njima pod isključivom i potpuno definisanom ingerencijom nekog resora državne uprave. • Najvažniji zakonski akti kojima se uređuje ”oblast” PV su: • -Zakon o geološkim istraživanjima, • -Zakon o vodama, • -Zakon o korišćenju i zaštiti izvorišta vodosnabdevanja, • -Pravilnik o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi PV i • -Pravilnik o određivanju i održavanju zona sanitarne zaštite i dr. • Odredjene ingerenciju nad PV imaju: • -Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranje, • -Ministarstvo šumarstva, poljoprivrede i vodoprivrede, • -Ministarstvo zdravlja i dr. • Osnovni nedostatak:zakonski akti, proistekli iz različitih resora državne uprave, nemajumeđusobnu jasnu komunikaciju i potpunu funkcionalnu usklađenost,što je neophodno za uspostavljanje održivog vodnog menadžmenta.

23. Raspoloživiresursi podzemnih voda • Važno je istaći i to da na teritoriji Srbije postoji veliki broj (procene su u opsegu od nekoliko hiljada do oko 10.000) nelegalnih bušenih (dubljih) bunara, pretežno u ruralnim i suburbanim prostorima, koji su izrađivani najčešće za potrebe individualnog vodosnabdevanja domaćinstava, manjih pogona ili za navodnjavanjezemljišta. Poslednjih godina aktuelni su i bunari koji predstavljaju osnov za klimatizaciju prostora posredstvom toplotnih pumpi. • Izrada ovakvih, „divljih“ bunara posledica je, između ostalog, i navedenih „slabosti sistema“ u pogledu efikasnog (brzog, jeftinog) rešavanja problema organizovanog vodosnabdevanja tamo gde on postoji. • Postoje brojni loši aspekti njihovog funkcionisanja, zbog kojih je potrebno sprovesti opsežnu kampanju njihovog evidentiranja i stavljanja pod kontrolu. Osnovni su: • -nekontrolisana i nenamenska eksploatacija PV jeekonomski gubitak za državu • -ovakvi bunari, s obzirom na nepoznate hidrogeološke i konstruktivne karakteristike, predstavljaju potencijalna žarišta zagađenja i prenosioce zagađujućih materija Višedecenijskočekanje da se obezbedesredstva za velike investicije u regionalne sistemene rešava probleme.

24. Raspoloživiresursi podzemnih voda • Lokalna izvorišta PV za vodosnabdevanjenisu niti će biti lako iscrpljena (iako PPS i VOS to sugerišu) - podzemne vode su obnovljiv resurs, posebno u aluvijalnim i karstnim izdanima. U praksi postojeproblemi neadekvatnog režima eksploatacije i nestručnog upravljanja izvorištima, ali se to može rešavati i značajno popraviti proširenjem postojećih ili lociranjem novih izvorišta podzemnih voda i/ili popravkom, uglavnom loših, vodovodnih mreža, kao i uvođenjem savremenih upravljačkih standarda. • I pored nefunkcionisanja OHGK, na osnovu dosadašnjih saznanja, može se izvesti dosta reprezentativna ocena o rezervama – raspoloživim resursima podzemnih voda. • U nastavku su date ocene rezerviPV na teritoriji Srbije ili pojedinim delovima teritorije, po tipovima hidrogeoloških sredina (izdani). Najveći deo prikazanih rezultata proistekao je iz nacionalnog projekta Истраживање, оптимално коришћење и одрживо управљање подземним водним ресурсима Србије • (RGF, GZS, IJČ, 2007-2011),koji, na žalost, nije okončan, zbog nedostatka sredstava.

25. Raspoloživiresursi podzemnih voda ALUVIJALNE I TERASNE IZDANI Ukupne rezerve podzemnih voda na teritoriji Srbije bez AP iznose: 16,66 m3/s

26. Raspoloživiresursi podzemnih voda • KARSTNE IZDANI ISTOČNE SRBIJE • Ukupna površina rasprostranjenja iznosi 4037 km2. Od toga površina otkrivenog karsta iznosi 3607 km2 . • Suma srednjih godišnjih izdašnosti svih izvora u karstu Karpato-balkanida iznosi 20,041 m3/s. • Realno raspoložive rezerve (kada se od potencijalno raspoloživih oduzmu sva aktivna izvorišta) za buduće potrebe vodosnabdevanja iznose12,51 m3/s. • Ovako definisane rezerve podrazumevaju izvodjenje regulacije izdani, u zonama gde je dosadašnjim istraživanjima utvrdjeno da za to postoje pogodni uslovi.

27. Raspoloživiresursi podzemnih voda KARSTNE IZDANI ZAPADNE SRBIJE Podaci preuzeti iz referata: M.Komatina, Z. Nikić (2009) PODZEMNE VODE ZAPADNO-SRBIJANSKOG KARSTA I MOGUĆNOSTI DOPUNSKOG VODOSNABDEVANJA OPŠTINA U UZVODNOM DELU SLIVA REKE ZAPADNE Masiv Tare

28. Raspoloživiresursi podzemnih voda Karst SI padina Zlatibora i sliva Djetinje

29. Karst istočne padine Zlatibora i sliva Rzav Karst Zlatara, Kitonje i Kozomare

30. Karst Pešterske visoravni iokoline Ukupno procenjene raspoložive rezerve KARSTNIH IZDANI zapadne Srbije su oko 4 m3/s, na bazi procenjenih minimalnih izdašnosti vrela, bez regulacije.

31. Raspoloživiresursi podzemnih voda NEOGENE IZDANI (Hidrogeološki kompleksi) bez AP Šematizovani profil izdani pod pritiskom u okviru basena (Todd & Mays, 2005)

32. Pregledna hidrogeološka karta Srbije južno od Save i Dunava 1.neogeni hidrogeološki kompleksi, 2. aluvijalne izdani, 3. karstne izdani 4. pukotinske izdani 5. pretežno vodonepropusne stene

33. Raspoloživiresursi podzemnih voda -Površina rasprostrnjenja neogenih basena: 14.500 km2 -Istraženi deo: 3450 km2 (oko 24%) -Eksploatacione rezerve istraženog dela: 13 m3/s -Procenjene eksploatacione rezerve neistraženog dela: 3,6 m3/s -Ukupne procenjene veličine eksploatacionih rezervi podzemnih voda neogenih izdani u Srbiji (bez AP):16,6 m3/s

34. Raspoloživiresursi podzemnih voda • UKUPNE Eksploatacione Rezerve Podzemnih Voda, u okviru značajnijih izdani, u Srbiji (bez AP), iznose oko 50 m3/s. • Bilansom nisu obuhvaćene pukotinske izdani koje se, u načelu, u svojim plićim delovima, odlikuju slabijom vodonosnošću i manje su interesantne sa aspekta vodosnabdevanja, osim za mala naselja. Značaj ovih izdani (dublji delovi i rasedne zone) leži u mineralnim i termalnim vodama.

35. Raspoloživiresursi podzemnih voda REGULACIJA(KARSTNIH) IZDANI • Mogu da se izdvoje tri osnovne metoderegulacije izdani, odnosno, povećanja kapaciteta izvorišta PV: • 1/Veštačko prihranjivanje izdani; 2/Vešt. povećanje nivoa PV i 3/Vešt. sniženje nivoa PV • Prema domaćim iskustvima, veštačko sniženje nivoa PV karstne izdani predstavlja najcesce izvodljiv vid regulacije i održivo rešenje vodosnabdevanja i eksploatacije resursa PV. • U načelu, svaki zahvat PV, koje nisu prirodno dostupne, predstavlja veštačko sniženje nivoa: sniženje nivoa bunarom ili sniženje kote prirodnog isticanja karstnog vrela galerijom. • Osnovni cilj je prevazilaženje nepovoljnog prirodnog režima izdašnosti karstne izdani i obezbeđenje nedostajuće količine PV tokom sušnog perioda. Ova sezonska ”pozajmica” treba da bude odmerena i usklađena sa bilansnim proračunima, kako bi se nastali deficit PV, tokom suše, kompenzovao tokom vlažnih perioda godine i izbegla nadeksploatacija izdani. • Mogu da se izdvojesledeće metode regulacije sniženjem nivoa PV: • -kroz otvor na vrelu, potapanjem pumpe ili odgovarajuće vodozahvatne strukture • -vertikalnim bušenim bunarima,u zaleđu vrelaili u široj zoni rasprostranjenja izdani • -horizontalnom vodozahvatnom galerijom • Svaki od ovih pristupa ima za cilj dosezanje dubokih i vodom uvek zasićenih karstnih kanala.

36. Raspoloživiresursi podzemnih voda Regulaciji karstne izdani prethode detaljna hidrogeološka istraživanja, koja treba da potvrde i da je baza karstifikacije dublja (niža) u odnosu na prirodni punkt isticanja, što je osnovni preduslov za manipulaciju rezervama PV. Karst aquifer with deep karstification base drained by an ascending spring (Q1) and subsurface outflow (Q2). Static (Q st) groundwater reserves are available for additional withdrawal (Stevanovic, 2009)

37. Raspoloživiresursi podzemnih voda • Regulisanim sniženjem nivoa vertikalnim bušenim bunarima ostvareni su pozitivni efekti u karstu istočne Srbije: • Minimalna izdašnost Zlotskog vrela (kaptiranog za vodosnabdevanje Bora) od 60 l/s povećana je na oko 140 l/s • Minimalna izdašnost vrela Barbaroš (vodosnabdevanje Negotina) od oko 30 l/s povećana je na oko 75 l/s • Minimalna izdašnost vrela Mrljiš (vodosnabdevanje Bora) od oko 70-80 l/s povećana je na oko 250-320 l/s (Sl. 11.1.6.) • Minimalna izdašnost vrela Modro Oko (vodosnabdevanje Niša) od oko 100 l/s povećana je na oko 260-280 l/s (Sl. 11.1.7). • Minimalna izdašnost vrela Nemanja (vodosnabdevanje Ćuprije) od oko 10 l/s povećana je na oko 30-35 l/s.

38. Wells surrounding Mrljis karst spring. Very small drawdown (1m on average) enabling pumping rate to be three times the natural spring discharge Modro Oko vauclusian spring in Krupac – eastern Serbia (Dimkic D. et al, 2005) 1- Well and exploratory boreholes 2 - pump and pipeline 3- groundwater flow direction

39. Local hydrogeological profile across the Mlava Spring and main channel- Žagubica basin Schematic cross-section of Krupac and Kavak spring– Pirot basin

40. LOŠA ISKUSTVA VEZANA ZA VODOAKUMULACIJE • U višedecenijskoj međunarodnoj praksi i iskustvima vezanim za gradnju, održavanje i upravljanje veštačkim vodoakumulacijama uočeni su sledeći problemi (UNEP-IETC 1999, WCD 2000), koji su zanemareni u kreiranju vodoprivredne strartegije i posebno aspekta vodosnabdevanja : • visoki troškovi istraživanja i gradnje, • tendencija ka kašnjenju i značajnom premašivanju projektovanog obima radova i potrebnih finansijskih sredstava, • visoki troškovi prenamene zemljišta: raseljavanje stanovništva, delociranje komunalne infrastrukture, izmeštanje kulturno-istorijskih spomenika, radovi na prevenciji erozije zemljišta, • sanitarna (ekonomska, ekološka) ograničenja u korišćenju zemljišta u slivu, • rizik gradnje u pogledu vododrživosti podloge (posebno u karstnim terenima), • geohazard: seozmičke reakcije terena, rušenja ili oštećenja brana, klizišta i odroni izazvani promenama nivoa i zapremina površinskih i podzemnih voda u slivu, • visoka ugroženost kvaliteta akumulisanih voda različitim tipovima zagađivanja, • izražena tendencija stajaćih akumulisanih voda ka eutrofikaciji zbog unosa fosfornih, azotnih i drugih tipova nutrijenata iz zemljišta u slivu. Brza depozicija nutrijenata, koja, u kombinaciji sa hemijskim i bakteriloškim sastavom taloga (mulja), doprinosi ubrzanom „starenju“ jezera • negativan uticaj teških metala iz stena u slivu, • značajno povećanje troškova održavanja sistema i proizvodnje vode, zbog neophodnosti preduzimanja mera i radova na „produženju života“ jezera: dodatni antierozioni radovi, mešanje akumulirane vode, uklanjanje toksičnog mulja sa dna jezera i njegovo deponovanje u skladu sa eko-standardom, dodatna ograničenja u korišćenju prostora,

41. LOŠA ISKUSTVA VEZANAZA VODOAKUMULACIJE • poskupljenje tretmana pijaćih voda zbog lošeg „prirodnog“ kvaliteta jezerske vode,nastanak brojnih ekoloških uticaja kao posledica presecanja i zatvaranja toka reke: negativne promena mikroklime i lokalnih ekosistema: limitirana migracija riba, bujanje algi na račun autohtone flore i faune, gubitak zemljišta i vegetacionog pokrivača, • emisija „greenhouse“ gasova, usled truljenja vegetacije i priliva materija iz sliva. • Pored svega navedenog, treba imati u vidu i sledeće: • Aktuelni prognozni klimatski modeli govore o sve učestalijim ekstremnim klimatskim događajima: duži i topliji sušni periodi i intenzivniji i duži periodi sa (ekstremnim) padavinma (Hardy 2003). • Obe pojave će dodatno negativno uticati na kvalitet voda u veštačkim vodo-akumulacijama. • Redukovani doticaj sveže vode i visoke temperature u sušnom periodu pogodovaće intenziviranju eutrofikacije. Intenzivnije i duže padavine znače i intenzivniju eroziju i veći unos materija u vodu, što dovodi do bržeg zapunjvanja akumulacije ali i do intenziviranja eutrofikacije.

42. LOŠA ISKUSTVA VEZANAZA VODOAKUMULACIJE Buduća akumulacija ROVNI na reci Jablanici (Valjevo) Predviđeno je da se, u prvoj fazi realizacije RVS ROVNI, do 2010 godine, koriste lokalna izvorišta podzemnih voda i da se formira vodoakumulacija "Stubo-Rovni", za vodosnabdevanje opština Valjevo, Mionica, Lajkovac, Ub i Lazarevac. U drugoj fazi realizacije, do 2020 godine, predviđeno je uvođenje vode iz (planirane) vodoakumulacije ’’Struganik’’ na reci Ribnici i još nekoliko manjih vodoakumulacija, čime bi se praktično iscrpele mogućnosti sliva Kolubare. U periodu posle 2020.godine, radi otklanjanja vodoprivrednih ograničenja i nesmetanog razvoja svih segmenata vodoprivrednog sistema, predviđa se prevođenje vode iz sliva Drine, najpre iz vodoakumulacije ’’Zeleni vir’’, na reci Ljuboviđi, a potom, neposredno iz vodotoka Drine, kao i dopremanje vode iz pravca Velikog Rzava i Uvca?!?!? Radovi na gradnji brane počeli su 1988. i odvijali su se izuzetno sporo zbog kontinuiteta ekonomske krize i deficita u državnom i opštinskim budžetima. Do kraja 2010. okončano je oko 70% radova i potrošeno 48 miliona EUR (podaci JP Kolubara, 2010). Vrednost preostalih radova u tom momentu bila je 18 mil. EUR, kojima nije obuhvaćeno sledeće: -injektiranje i adaptacija (u pogledu vodopropusnosti) karstnog terena koji se plavi akumulacijom, -transfer voda iz susednih slivova u akumulaciju Rovni, -vodovodna infrastruktura: postrojenja za sanitarne tretmane sirove vode, cevovodi od jezera do ovih postrojenja i od postrojenja do vodnih rezervoara naselja koja su obuhvaćena RVS „Rovni“, -rekonstrukcija opštinskih vodovodnih mreža.

43. ROVNI Potrebe u vodi svih korisnikaprema projektnoj tehničkoj dokumentaciji su na nivou od 3360 l/s i to sledeće: Valjevo (komunalno vodosnabdevanje, k.v.) 1030 l/s, Lazarevac i Lajkovac (k.v.) 580 l/s, Ub 110 l/s (k.v.), Mionica (k.v.) 80 l/s, TE ''Kolubara B'' (tehn. voda) 1560 l/s. Osnovni argumenti koji su afirmisali izgradnju i eksploataciju RVS "Rovni" su: -Kolubarski region oskudeva u podzemnim vodama kao resursom za komunalno vodosnabdevanje. Ocenjeno je da se može zahvatiti ukupno oko 320 l/s. -Norma bruto komunalne potrošnje vode u urbanim zonama, projektovana za 2021. godinu, definisana je na oko 600 l/s/stan/dan -Projektovani demografski trend do 2021. godine ukazivao je na značajan priraštaj stanovništva Aktuelni parametri vodosnabdevanja Kolubarskog okruga i Lazarevca

44. ROVNI Veoma je izražen rizik od podzemnih oticaja-gubitaka iz površinske akumulacije "Rovni" na delu terena izgrađenom od karstifikovanih krečnjaka, u dolini Sušice, desne pritoke Jablanice. Dokazane veze voda u karstu Sušice i podzemni oticaj ka vrelima Paklje i Gradca Kanjon Sušice

45. ROVNI • Noviji podaci merenja RHMZ Srbije, pokazuju da se, za period 1987-2007. godine, prosek proticaja Jablanice kreće oko 1,15 m3/s. Iz uporednog pregleda proticaja na mernom profilu "Sedlari" i pregradnom mestu brane (profil "Stuborovni"), uočava se prosečna razlika od oko 100-150 l/s. Nakon obezbeđenja biloškog minimuma reke Jablanice, od oko 130 l/s, raspoloživa količina vode za punjenje akumulacije je svega oko 900 l/s.U PROJEKAT SE UŠLO SA 1500 l/s • Studija izvodljivosti izrađena je tek 2009. godine, dok Studija uticaja na životnu sredinu nije ni rađena. Ova apsurdna „ekološka amnestija“ obrazložena je time da je to projekat čija je realizacija otpočela pre ozakonjenja obaveze izrade studija uticaja??? • Kuriozitet vezan za akumulaciju Rovni je taj što je uopšte nema u planskim dokumentima – ona se od 2002. godine vodi kao završena. • Brana je završena tek 2010 • Ne zna se kada će se akumulacijapuniti (i da li će se napuniti)

46. LOŠA ISKUSTVA VEZANA ZA VODOAKUMULACIJE BUDUĆA AKUMULACIJA SVRACKOVONA RZAVU • Radovinaizgradnjibrane "Svračkovo", usklopuregionalnogvodosistema "Rzav", kojinapajapetopštinazapadneSrbije, započetiprošlogaprila, obustavljenisuveć uoktobru, jersurebalansomrepubličkogbudžetasredstvazatuinvesticiju, dodaljeg, stopirana. Odlukaopočetku radovajedonetaprekokolena, adanisurazmotrenaracionalnijaresenjazahvatanjaPV. • Predračun ukupneinvesticijeje6milijardidinarai 91%trebadaobezbediRepublika, aostatakopštinekrozkojeprolazivodosistem "Rzav“, svakapremasvojojkvotipotrošnjevode. Ugovorenirokizgradnjebranejepetgodina. Doobustavegradnje, uloženoje 128 milionadinara. • Prema Vodoprivrednoj osnovi Srbije, Zapadnomoravski regionalni sistem za snabdevanje vodom za piće predviđa četiri podsistema, između ostalog podsistem Rzav, namenjen je snabdevanju Arilja, Požege, Lučana, Čačka i G. Milanovca. Za potrebe datih gradova u prvoj fazi, iz akumulacije ''Svrackovoi'', treba da se zahvata prosečno 1200 l/s, a dodatnih 1300 l/s obezbeđivalo bi se iz akumulacije ''Roge''.Predviđene potrebe (2500 l/s), svakako, su osetno precenjene, pa bi ih bilo interesantno uporediti sa današnjom potrošnjom u ovim opstinama. • JP RZAV SADA ZAHVATA OKO550 l/s za 5 opstina (Arilje 20000, Lucani 21000, Pozega 32000, GMilanovac 48000, Cacak 100000) sa ukupno 230.000 stanovnika, za koje je, sa definisanom bruto JP od 0,22 m3/s, potrebno 586 l/s. Pitanjekojejevecpostavljano: Akonedostajemalovode, zastosenedopremineiskoriscenavodasaVrutaca, koji, upogleduvodosnabdevanjaradesamanjeod 1/2 kapaciteta.

47. SVRACKOVO “Svrackovo” je deo planiranog HIDROSISTEMA "LIM – ZAPADNA MORAVA“, odnosno prevođenja vode iz sliva Drine (iz LIma) u malovodneprostore centralne Srbije (Kolubara, Šumadija, Pomoravlje), posredstvom ZMoravskog sistema akumulacija. Predracunska cema realizacije oko 600 mil. USD

48. LOŠA ISKUSTVA VEZANA ZA VODOAKUMULACIJE • VRUTCI • Akumulacija je gradjena 1977-86. Vodoprivredna dozvola istekla je 2009. Ova akumulacija „nelegalno” vodom snabdeva oko 70.000 građana za sta je potrebno oko 180 l/s + industrija (nepoznato) – pretp. ukupno oko 250 l/s. • Posle incidenta sa toksinima namece se nekoliko pitanja: • -Ko je nadlezan za gazdovanje akumulacijom i kontrolu primene mera sanitarne zastite u definisanim zonama sanitarne zastite ? • -Zasto uz jezero (I ZSZ) postoje vikendice i kuce za izdavanje koje se oglasavaju ? • -Zasto se dozvoljava kupanje (I ZSZ) ? • Ista pitanja mogu da se postave i za vecinu postojecih vodoakumulacija namenjenih komunalnom vodosnabdevanju.

49. LOŠA ISKUSTVA VEZANA ZA VODOAKUMULACIJE • CELIJE (Krusevac) • Potrebno je oko 300 l/s (120000 st) za komunalno vodosnbdevanje Krusevca – industrija nepoznata - pretp. ukupno oko 400 l/s. • U ruralnoj okolini Krusevca (sliv Ribarske reke) i ruralnoj okolini Trstenika, postoji oko 300 „privatnih” nelegalnih bunara za individulno vodosnabdevanje, navodnjavnje zemljista ili manje pogone – što je posledica sistemske neefikasnosti urešavanju problema vodosnbdevanja, posebno u ruralnim i suburbanim područjima. • BARJE (Leskovac) • Potrebno je oko 250 l/s (100000 st) za komunalno vodosnbdevanje Leskovca – industrija nepoznata - pretp. ukupno oko 350 l/s. • Upravo toliko su obezbedjivala i leskovacka izvorista podzemnih voda, bazirana na kaptiranju neogene izdani, koja su odlicno funkcionisala 40-ak godina, a danas su zatvorena. Zatvaranje izvorista/prekid rada bunara dovelo je do povisenja nivoa podzemnih voda i mestimicnog plavljenja terena.

50. LOŠA ISKUSTVA VEZANA ZA VODOAKUMULACIJE • GRLISTE (Zaječar) • Akumulacija Grliste je projektovna za 700-1400 l/s. Potrebno je oko 150 l/s (60000 st) za komunalno vodosnbdevanje ZAJECARA – industrija nepoznata - pretp. ukupno oko 250 l/s, sto je, prema dosadašnjim saznanjima, moglo bude zahvaceno iz podzemlja: neogen zajecarskog basena, karst, aluvion B.Timoka. • BUDUCA AKUMULACIJA BOGOVINA • Projektovani kapacitet za vodosnbdevanje je oko 1400 l/s, za Boljevac, Bor, Zajecar, Negotin i usputna manja naselja. • U medjuvremenu je jedini interesent ostao Bor (ostala naselja su se okrenula bližim izvoristima), za koji se, sa izvorista Mrljis (tzv. „prelazno” resenje, bazirano na uspesnoj regulaciji podzemnh voda karstne izdani) doprema 200-250 l/s podzemnih voda, sto je, sa ostalim borskim izvoristima sasvim dovoljno. • Kroz detaljna hidrogeoloska istrazivanja osporena je mogucnost formiranja akumulacije na kotama cak i nizim od projektovane, zbog specificne i, po akumulisanje voda nepovoljne, hidraulike karstne izdani i procenjenih enormnih gubitaka voda. • Ova akumulacija i dalje figurira kao jedna od prioritetnih u planskim dokumentima.