ISPIT

1. ISPIT

3. Sređivanje i obrada podataka • Kontrola podataka • Klasifikacija obeležja podataka • Šifriranje podataka • Razvrstavanje podataka • Ukrštanje, tabeliranje i iskazivanje podataka

4. OCENA PODATAKA • Ocena valjanosti podataka izvedena je i saglasna sa postupkom provere hipoteze. Za verifikaciju hipoteza bitne su samo tzv. krucijalne saznajne činjenice. Utvrđujemo da li su podaci: DOVOLJNI,ADEKVATNI I VALIDNI za predmet i hipoteze. • Kvalitativni podaci: - da li se odnose sadržajno na predmet, - da li valjano izražavaju smer i svojstva pojava - da li valjano izražavaju meru (rasporstranjenost, intenzitet) pojave.

5. Postupci za ocenu podataka • Logička ocena podataka, • Slaganje sadržaja podataka na osnovu teorijskih koncepata o predmetu, • Utvrđivanje sadržaja podataka sa sadržajem ranijih istraživanja, • Valjanost od grupe eksperata za predmet, • Stepen međusobne povezanosti podataka u okviru istog istraživanja, ali koji su prikupljeni pomoću različitih indikatora

6. ANALIZA PODATAKA • Analiza podataka je misaona aktivnost uopštavanja podataka i formiranja odgovora na pitanja sadržana u hipotezama; to je provera hipoteza pomoću prikupljenih podataka. • Ova faza prethodi naučnom zaključivanju. • Razlaganje podataka na predmete i na odnose, • Poređenje istovrsnih podataka, • Konstatnovanje činjenica.

7. Procedura provere hipoteza obuhvata shvatanje odnosa VARIJABLI, STAVA HIPOTEZA i INDIKATORA.STAV HIPOTEZE:a) Jedna NEZAVISNA i više ZAVISNIH varijabli – uticaj jednog faktora na više pojava.b) Više NEZAVISNIH sa JEDNOM zavisnom – više uzroka, uticaja i samo jedna posledica.c) Jedna NEZAVISNA i jedna ZAVISNA varijabla – jedan uzrok, jedna posledica PROVERA HIPOTEZA

8. ZAHTEVI ZA PROVERU HIPOTEZE • Provera STAVA (stavova) HIPOTEZE • Provera VARIJABLI (sadržaj, struktura, usmerenost) • Provera INDIKATORA (sadržaj, svojstva) • Provera PODATAKA (sadržaj, značenje i odnosi sa indikatorima)

9. SUŠTINA PROCESA PROVERE HIPOTEZE JE D O K A Z I V A NJ E (odnosno OPOVRGAVANJE) TEZA: HIPOTEZA ARGUMENTI: INDIKATORI i PODACI DEMONSTRACIJA ARGUMENATA: POSTUPAK

10. Sama verifikacija hipoteza i problemi u vezi s njom proizilaze iz različitih vrsta hipoteza: • DESKRIPTIVNE, KLASIFIKATORSKE hipoteze se verifikuju doazivanjem postojanja značajnosti razlika odnosa sličnosti. One se baziraju na značajnosti razlika. • EKSPLIKATIVNE hipoteze se verifikuju dokazivanjem veza između pojave koja se istražuje i stvarnosti.

11. PRAVILA PROVERE HIPOTEZA • Mora biti u CELINI svog sadržaja proveravana na isti način, a uzastopno na više načina • MISAONA ISTRAŽIVANJA – provera misaonim postupkom i pojmovima • EMPIRIJSKA ISTRAŽIVANJA – provera iskustvenim podacima • JEDNOM hipotezom može se proveravati samo jedan istorodni sadržajni okvir.

12. Ne sme ostati NEREŠEN nijedan iskustveno zapažen slučaj • Moguće je proveriti samo POJEDINAČNE konkretne hipoteze. Preko njih proveravamo opšte i posebne. • Istim podacima ne mogu se iskazivati dva suprotna rezultata. • Potvrdđivanjem ili odbacivanjem jedne hipoteze nisu potvrđene ili odbačene njoj suprotne hipoteze.

13. MULTIVARIJANTNA ANALIZA • Oblik uzročne analize. U osnovi je da društvene pojave ne moraju imati samo jedna uzrok, ali da se može utvrditi glavni uzrok. Očigledan uzrok ne mora da bude istinski. • Odnos nezavisne varijable (x) i zavisne varijable (y) • Postupak: a) Utvrđujemo polaznu situaciju (XY) i vremenske redoslede (t1, t2, t3...) i statističke korelacije; b) Proveravamo da li se i u kom pravcu između X i Y kreću odnosi time što uključujemo treći, kontrolni, činilac Z.

14. Rezultati • Prividna korelacija – X i Y su povezane, ali je svaka od njih posledica drugih uzroka. • X i Y su posledice istog uzroka Z • Z deluje i na X i Y, pojačavajući ili slabeći uticaj. • X i Z nemaju korelaciju, ali oba deluju na Y – višestruko determinisane pojave • Uzročni spletovi: više povezanih činilaca kao uzrok jedne pojave Y. • Uzročni lanci Z je uzrok X, X je uzrok Y

15. FAKTORSKA ANALIZA • Metoda obrade podataka, tj. oblik matematičko – statističke analize podataka. Primena u psihologiji: Gilford koji je utvrdio 120 faktora inteligencije, 5 vrsta intelektualnih operacija i 4 vrste sadržaja primene operacija. • Osnovni predmet su odnosi između određenih pojava, činilaca i svojstava pojava izraženih numerički-kvantitativno. Princip ove analize je višestruka povezanost pojava.

16. Osnovne postavke • Pojave su međusobno višestruko povezane, te se registruje više varijabli. Kako se može utvrditi koeficijent korelacije svake varijable pojedinačno, javlja se veliki broj koeficijenata. • Na osnovu njih, dobija se matrica. Za 5 varijabli, možemo da formiramo matricu od 20 koeficijenata – n(n-1).

17. Izrada izveštaja o istraživanju i rezultatima istraživanja • Izveštaj o istraživanju je širi pojam od pojma izveštaja o rezultatima istraživanja. On je sistematizovana celina ukupnih saznanja o predmetu istraživanja i problematici u vezi sa njim. • Izveštaj o rezultatima istraživanja je celina novostečenih i sa njima povezanih naučnih saznanja o predmetu i metodama istraživanja, iskazan podobno za dalje naučno korišćenje • Prvi je celina, drugi je njen deo.

18. VRSTE • Preliminarni izveštaj Ovaj  izveštaj je koncentrisan samo na ona  naučna saznanja koja neposredno proizilaze iz obrade podataka i provere hipoteza. To su direktno nova izvornasaznanja dotičnog istraživanja. • Fazni ilietapni izveštaj Longitudinalnia ipanelistraživanjapodrazumevaju da se za svakicelovitperiod kojislužikaodefinisanvremenski okvirpredmeta istraživanjaradi posebanizveštaj oistraživanju irezultatimaistraživanja. Ovaj tipizveštajanazivamo celovitim, periodičnimizveštajima.

19. Prostorno definisani izveštaji • Teritorijalno definisani fazni izveštaji treba da imaju sledeće odlike: • Da su potpuni i konačni za određeni projekt, tj za određenu definisanu teritoriju i • Da omogućavaju sintezu u jedinstveni izveštaj, tako da se o istraživanoj pojavi može suditi i zaključivati kao o jednoj celini. • Problemski  odnosno tematski definisani izveštaj • Dve su osnovne i najčešće varijante  tematski definisanog izveštaja. • Prva i najjasnija je kada imamo multidisciplinarnu ili interdisciplinarno istraživanje u okviru kojeg je jasno definisan poseban predmet koji pripada određenoj nauci, odnosno naučnoj disciplini. • Druga česta varijanta je izrada izveštaja o pojedinim posebno značajnim problemima jedinstvenog monodisciplinarnog predmeta istraživnja.

20. Metodološko-metodski definisanizveštaj • O jednom predmetu ucelini možemo zaključivati na osnovu raznih načina itehnika, to zahtevada se posebnoizalože saznanjado kojihse došlosvakim od načina, pričemu se ukazujena njihovu valjanost ipouzdanost • Izveštaji definisani vrstom predmeta istraživanja • U procesu  istraživanja javljaju se dve vrste  izveštaja. • Prvo, izveštaj koji prethodi predmetu istraživanja  te služi kao teorijski osnov  i argument predmetu istraživanja. • Drugi, rađen na osnovu podataka istraživanja  koji saopštava teorijska saznanja, odnosno, saznanja postojeće literature (prvenstveno naučne) o predmetu istraživanja.

21. Sistematikaizveštaja orezultatima istraživanjima U praksi surećemo dvaosnovnatipaizveštaja orezultaima istraživanja: • Tip jedinstvenog • Tip segmetarnog izveštaja. • Tip jedinstvenog ima jedinstven i isti načinobrađivanja osnovnog sadržaja predmeta sitraživanja.3 najčešća  oblika: • izveštaj  linearnog poretka, njegova odlika  je u tome što je jedinstveno  postavljen i istražen predmet  istraživanja razmatren deo po  deo da bi se izlaganje završilo  jedinstvenim zaključcima. • Nešto  blaži tip linearnog poretka je  onaj izveštaj u kome se  koriste rezultati više raznih  metoda ali se ti podaci  tretiraju samo kao argument  istog procesa dokazivanja, sudova  i zaključaka.  • Treći tip jedinstvenog može se nazvati izveštajem zvezdasto linearnog poretka. Ovaj tip izveštaja obrađuje razne aspekte istih delova izveštaja i na osnovu razmatranja raznih aspekata konstituiše jedinstvene zaključke o predmetu.

22. Segmentirani ili zbirni izveštaj • Javlja se u dve osnovne varijante: Prva podrazumeva zbir samostalnih izveštaja izloženih poodređenom redosledu pri čemu se svaki izveštaj bavi sopstvenom materijom bez posebnog nastojanja da se izrazi međusobna povezanost sa celinom. • Druga varijanta podrazumeva naglašenije  izražavanje veze sa temom generalnog projekta i međusobnu povezanost tema- predmeta istraživanja svih delova kroz sve posebne izveštaje.

23. Prilagođavanje izveštaja o rezultatima istraživanja potrebama prakse • Praktičnoj upotrebi rezultatamože se pristupiti na trinačina: • Prvi je predajaizvještaja oistraživanju odnosnoorezultatimaistraživanja, naručiocukoji će koristitirezultate po svom izboru iumeću. • Drugi načinjeposebnoprilagođavanje izveštajaizradomodgovarajućih priloga, pregleda ipreporukau f-ciji olakšavanja korišćenjaizveštaja istimulisanjanaručilaca idrugih da koristeraspoloživerezultate. • Treći način je izrada posebnih dokumenata čije se odrebe neposredno primenjuju  u praksi.

24. Prilagođavanje potrebama nauke u suštini  se svodi na posebno formiranje  naučne evidencije koja se lako koristi, konstituisanje određenih klasifikacija  i tipizacija kao i na definisanje naučnih činjenica, zakona, hipoteza i otvorenih pitanja naučne teorije  i naučne metodologije. Stepen dodatne  obrade izveštaja o rezulatatima istraživanja u cilju prilagođavanja  zahtevima praktikovanja zavisi od karakteristika istraživanja. • Akciona istraživanja koja spadaju u red  razvojnih, aplikativnih, podrazumevaju  da se njihovi rezultati neposredno koriste u praksi. • Tri su osnovne svrhe prilagođavanja  izveštaja: • Izveštaj se formira kao osnova odlučivanja o aktivnosti, • Izveštaj se ugrađuje u informativni sistem i • Izveštaj se prilagođava vršenju kompleksa f-cije.