270 likes | 492 Views
IT. Miroslav Marić. Šta su to informacione tehnologije?. Informacione tehnologije. Pod informacionim tehnologijama podrazumevaju se postupci, metode i tehnike prikupljanja, prenosa, obrade, č uvanja i prezentacije informacija.
E N D
IT Miroslav Marić
Informacione tehnologije • Pod informacionim tehnologijamapodrazumevaju se postupci, metode i tehnike prikupljanja, prenosa, obrade, čuvanja i prezentacije informacija.
Informacija predstavlja formalnu reprezentaciju saznanja prihvatljivog za žive organizme ili mašine. • Podatak je re-interpretabilna reprezentacija činjenice ili ideje na formalni način pogodan za komunikaciju, interpretaciju ili obradu.
Podela IT-ja • Ulazne tehnologije • Komunikacione tehnologije • Računarske tehnologije • Izlazne tehnologije
Računarstvo se u savremenom društvu razvija pre svega u okviru računarsketehnologije kao jedne od informacionih tehnologija. • Računarski sistem predstavlja tehnološku podršku informacionim sistemima.
Računarstvo deli zajedničke naučne metode sa matematikom, prirodnimnaukama i tehnikom. • Paradigma koja ga vezuje za matematiku je teorija, sa prirodnimnaukama vezuje ga eksperimentalni naučni metod, dok je projektovanje zajedničko za računarstvo i tehniku. • To se ogleda i kroz istoriju razvoja računarstva,ali i kroz savremeni razvoj računarstva kao spoja teorije algoritama, matematičkelogike i pronalsaka elektronskog računara sa pamćenjem programa.
Računarstvo je sistematično izučavanje algoritamskih procesakoji opisuju i transformišu informaciju: njihove teorije, analize, projektovanja,efikasnosti, implementacije i primene.
Osnovno pitanje koje se postavlja pred celoračunarstvo je: • Šta se može efikasno automatizovati?
Funkcije računarstva • Prenos podataka • Obrada podataka • Čuvanje podataka • Kontrola prenosa, obrade i čuvanja podataka
Programiranje je u najopštijemsmisluaktivnostizradeprogramazaelektronskuračunsku mašinu (računar). • Programiranje, pored izučavanjavažnihklasaalgoritamaiprogramakoji se, kaočestekomponentedrugihprogramamoguprimeniti u rešavanjunovihzadataka,moradauključiimetoderazvojaalgoritamaiprogramasaunapredpoznatimponašanjem, tj. metodekojeomogućujuda se, zajednosaizvođenjemprogramaizvodiidokaznjegovekorektnosti (njegovasemantika), što približavarazvojprogramadokazuteoreme u matematici.
Razvoj računarstva • Period pre pojave elektronskih računara (ER) do 1946. godine) • Period nakon pojave elektronskih računara (nakon 1946. godiene) Navedena podela je vrlo gruba (prvi period je veoma dug, dok je drugi relativno kratak)
Detaljnija podela • Period abakusa (premehanički period) • Period mehaničkih računarskih mašina • Period elektomehaničkih računskih mašina • Period elektronskih računara
Period abakusa • Do 5000 g.p.n.e. - razvijeno brojanje • Oko 3000 g.p.n.e. - pojava prvih pisama (Sumeri u Mesopotamiji) • Oko 3000 g.p.n.e. - Razvoj 60-teričnog brojnog sistema • Oko 2600 g.p.n.e. - Zapisi na papirusu • 1200-1100 g.p.n.e. - Formiran abakus (abak, suan-pen) • Oko 330 g.p.n.e. - Aristotel postavio osnove logike
Oko 60 g.n.e. - Heron Aleksandrijski konstruisao automat • Oko 100 g.n.e. - U Kini pronađen papir • 100-200 g.n.e. - Zapis dekadnih cifara u Indiji • 8-9 vek n.e. Arapi usvoji indijski način zapisa brojeva. Al Horezmi precizno opisao 4 osnovne računaske operacije
Period mehaničkihračunskih mašina • 1450. Johan Gutenberg - Konstrusaoprvuštamparskupresu • 1614-1620 John Napier otkrioprirodnelogaritmeilogaritamskiračunar • 1623/24 Wilhelm Schickard - prvaračunaska mašinasaprenosomdesetica • 1642. Blaise Pascal je napravio 6-mesnu računsku mašinu. • Godine 1647. usavršenana 8-mesnu saprenosomdesetica.
1673. Wilhelm Laibniz - usavršioPascalovu mašinusa 4 računaskeoperacije (12-mesna) • -Binarnibrojnisistem • -Univerzalnijezikmatematike • 1801. J.M. Jacquard - Automatskirazbojsabušenomkarticom • 1820-1860 - Period obeležen radom Charles Babbage-a (1792-1871) • 1822 - diferencijalni mašina (analizator) • 1833 - nacrtanalitičke mašine • Ada Augusta (1815-1862)
Period elektomehaničkihračunarskih mašina • U 19. veku napravljena su velika otkrića koja su poboljšala komunikaciju (telegraf, telefon, i počinje se sa korišćenjem elektične struje za pokretanje raznih mašina.) • 1847. G. Bool - Bulova algebra
Kraj 19. veka, u ovojoblasti, obeležio je radHermanaHolerita (Hermann Hollerith - 1860- 1929) • 1884. jepatentiraoautomatsku mašinuzatabeliranje • 1890. - popis u SAD ielektronskiuređajizasortiranje (Ranije 50 ljudiza 5-7 godina, sada 43 mašinezanekolikomeseci) • 1896. - Osnovana Tabulating Machine Company, koja je 1924. prerasla u IBM.
Period elektronskihračunara • 1939. John Atanasoff - 16-bitni sabiračsavakumaskimcevima. • 1941. AtanasoviBerikonstruisalikalkulator • 1946. J.P. Eckert i J.W. Mauchlykonstruisalisu ENIAC (Electronic Numerical Integrater And Computer) • 18000 elektronskihcevi 10000 kondezatora • 70000 otpornika 1500 releja • težakoko 30 tona 10x15 kv.met. • 150KW energije • 0.0002 sec - sabiranje 0.0028sec - množenje
1945. John von Neumann - Teorijski koncept ER Fon Nojmanovi računari • 1948. Bell Teleph. Corp. - prvi tranzistor • 1950. UNIVAC I - Prvi komercijalni ER • 1952. IBM 701 - Računar sa magnetnim trakama • 1954. Programski jezik FORTRAN (za IBM 650)
1955. Bell Corp. TRADIC - računarzasnovannatranzistorima • 1958/59 - Texas Instriments - Integrisanaverzijatranzistora • 1959. Prog. jezik COBOL
1960. - IBM 1401, 1620 - zasnovanepotpunonatranzistorima • 1960/61 - Integrisana kola zakomercijalnesvrhe • 1964. IBM-360 (CDC-499) • 1965. DEC serija PDP miniračunara • 1966. UNIVAC 9000 saoptičkimčitačem • 1968. Osnovan Intel (Pojavaintegrisaneploče sa 100 tranzistora) • 1970 - Pojavio se IBM 370
1970/71 - Prvimikroprocesor (4-bitni mikroprocesornapravljen u Intel-u od 2300 tranzistora.) • 1974/75 - I8080, M6800, Zilog se izdvajaiz Intel-a .Pojavljuju se prvimikroračunari • 1976. Apple-računari • 1977. Memorijskičipoviod 16K (sapreko 20000 tranzistora) • 1978. I8086
1980. Integrisana kola sa 200000 tranzisrora • 1981. Predstavljen prvi IBM PC • 1983. I80286 • 1985. I80386 • 1989. I80486 • 1993. Pentim I
Od 1993-2004 Razvijene su 4 generacije Pentium procesora. • Paraleno su se razvijale periferne jedinice PC-računara sa znatnim uvećanjem kapaciteta, brzine, … • Danas se proizvode procesori sa nekoliko jezgara (2,3,4) sa tendencijom uvećanja ovog broja.