Metodi istra živanja u psihologiji umetnosti

1. Metodi istraživanja u psihologiji umetnosti Psihologija umetnost Doc. Dr Jasna Veljkovic

2. Biografski metod istraživanja • Svako umetničko delo je deo te biografije. • Duboko je ukorenjeno u celinu života stvaraoca • Da bi se umetničko delo shvatilo, potrebno je znati anticipatorni tok života umetnika. • Bios- celina života • Biografija-prepričavanje ove celine.

3. Biografski metod istraživanja • Hegel:”Sve što čovek jeste,očituje se samo preko radnje”. • Hegel a potom i Marks, shvataju čoveka kao biće prakse. • Sve tri komponente čoveka:biološka,unutrašnja psihološka i delatna neprestano se prožimaju s mirnim tokom rastenja i sazrevanja ali i sa puno kritičkih zaokreta i naglih skokova.

4. Biografski metod istraživanja • Biografski metod ide ka širem, istorijskom aspektu. • Povezuje biološko sa nasledjivanjem,psihološko sa porodicom,širom zajednicom i društvom a duhovno sa objektivnom tendencijom va-žećih vrdenosti. • Biografija mora da se sagleda kao celina.

5. Biografski metod istraživanja • Faktički deo biografije, obično je beskrajan,iako je svaki život konačan. • Pravo je induktivnog mišljenja da zaključuje uz znanje jednog niza bitnih činjenica. • Uvek nam ostaju nepoznate mnoge determinante, apsolutna biografija ne nemoguća, biografija uvek ostaje otvorena. • Čak i autobiografija ima uvek mnogih propusta.

6. Sabiranje,sredjivanje i prikazivanje materijala • Prvi zadatak biografije. • Materijal se sredjuje hronološki. • Mora da postoji princip po kome se sredjuje i redja dokumentacija. • Prikazivanje-glavni zadatak biografije. • U skraćenoj, sažetoj formi treba sagledati život kao celinu. • Kako čovek može biti prikazan u celini u svojoj specifičnosti? • Sažimanje dogadjaja-neminovno.

7. Sabiranje,sredjivanje i prikazivanje materijala • Hegel u “Fenomenologiji duha” navodi da se razum koristi čulnim podacima. • Biografija nije sama sebi cilj. • Bitan je odnos izmedju činjenica i suštine. • Činjenice dopunjavaju suštinu , nekad je mogu i izmeniti. • Jaspers:biografija je nepotupuna i površna ako u njoj postoji samo čist materijal.

8. Sabiranje,sredjivanje i prikazivanje materijala • Sam biograf nije neutralan ni u jednoj fazi svoga rada. • Biografski materijal se može sredjivati prikazivati:hronološki,fenomenološko-kazuistički, po prinicpu slobodnih asocijacija. • Biološki pristup, uvek je istorijski.

9. Ideja jedninstvenog biosa • Kada govorimo o jedinstvu čovekovog života, ne mislimo na formalno jedinstvo. • SUŠTINSKI BIĆE se objektivizuje pomoću celokupnosti pojavljivanja biosa, koji se radja, razvija, stari i umire.Svi doživljaji pripadaju tom istom jednom biću. • Vremenom, čovek se rasejava i raslojava. • Čovek često pestaje da bude sebi veran, dosledan.

10. Ideja jedinstvenog biosa • U ljudskoj duši se često odvija unutrašnji pojmovni i nepojmovni život. • Spoljni dogadjaji se često doživljavaju kao nešto strano. • Ljudsko biće je često i samo sebi tudje. • Čovek se stalno menja, ako ga dugo ne vidimo, nekad se može desiti da ga ne prepoznamo.

11. Ideja jedinstvenog biosa • Svaka biografija ima cilj-ono što želi da prikaže. • Biografija više negosam život raslojava čoveka,izdvajajući samo ono što želi da prikaže. • Ona ne može da objasni ono što ni u čoveku nije bilo jedinstveno. • Čovek se cepanja i raslojavanja ličnosti boji više nego smrti. • Tokom života štiti to svoje jedinstveno jezgro ličnosti.

12. Ideja jedinstvenog biosa • Biograf mora da traga za jedinstvenim jezgrom, entitetom jednog biosa. • Često su pisci biografija nezainteresovani za psihološke realnosti, preziru privatno. • Cilj biografa često pogrešan: da delo bude kao roman-interesantno. • Glorifikacija ličnosti velikih umetnika-”kao da” su bili bogovi/Mikelandjelo,Leonardo/.

13. Bitne stavke u biografiji • Izuzetni doživljaji sa snažnim emocijama • Krize • Najjači motivi • Prvi doživljaj-poseban značaj. • Egzistencijalno odlučujući doživljaji. • B.Kroče:”Kritičari umetnosti treba da se bave samo estetikom a ne biografijom”. • A.Hauzer:”Kročeov stav,čista je apstrakcija”.

14. Fenomenološki metod • “Fenomenologija”-izraz prvi put upotrebljen od Hegela. • Time označavao celokupnost pojava čovekovog duha i svesti u istorijskoj realnosti i mišljenju. • Za Jaspersa fenomenologija je empirijski postupak-registrovanje onog što bolesnici izlažu,umetnik ili bilo ko, ko opisuje svoje doživljaje.

15. Fenomenološki metod • Fenomenologija je po Jaspersu bliska introspekciji. • Jaspers:”Razumevanje jednog psihičkog zbivanja pomoću drugog psihičkog procesa naziva se psihološko objašnjenje ili unutrašnja kauzalnost”. • Zahtev fenomenologu: da odbaci sva prethodna znanja, predrasude,objašnjenja i tumačenja i posveti se razumevanju pojedinačnog slučaja.

16. Fenomenološki metod • Fenomenologija traži izvorni i neposredni doživljaj čoveka,psihičku očevidnost. • Dyoživljaj je jedinstvena celina i ne treba ga raščlaniti ili ga objašnjavati nekome ko ga nije doživeo. • Ovde nema statistike-korelacije,proseka... • V. Diltaj:”Prirodu objašnjavamo a duševni život razumemo”.

17. Fenomenološki metod • Metoda uživljavanja • Nema potrebe za objašnjenjem • Ovu psihološku metodu Jaspers naziva:”psihologijom spoznavanja”. • Jaspers:”Dok se u prirodnim naukama mogu naći samo kauzalne veze,dotle u psihologiji spoznavanja nalazimo drugačije veze,na odnose sasvim druge vrste”.

18. Fenomenološki metod • Ovo je psihogenetički model-psihičko proizičazi iz psihičkog. • Fenomenolozi odbijaju da se njhov metod tretira kao introspekcija. • Ne prihvataju ekstremno Bergso, novo shvatanje da je psihički doživljaj uvek svestan,tj.potpuno providan za neposrednu spoznaju./solipsistički stav/.

19. Fenomenološki metod • Druga Bergsonova krajnost-poistovećenje spoljanjeg i unutarnjeg,subjekta i objekta,organizma i psihe/izomorfizam/. • Fenomenolozi smatraju da svesnost doživljaja nije i azumevanje doživljaja. • Primer:ako covek oseća strah,to ne znači i da razume šta je to strah. • Refleksija,razmišljanje o doživljaju i opis tog razmišljanja je ono što je specifično za fenomenološki metod.

20. Fenomenološki metod • Fenomenolozi:potrebno je iz mase doživljaja izdvojiti suštinu doživljaja. • To se naziva:eidetska redukcija/eidos-slika,izgled, ideja, biće; eideologija-nauka o čovekovom obrazovanju predstava,unutrašnjih slika i ideja/. • SPOR: ŠTA JE BITNO U DOŽIVLJAJU? • Korespodencija subjek.i objektivnog.

21. Fenomenološki metod • Fenomenolozi:potrebno je iz mase doživljaja izdvojiti suštinu doživljaja. • To se naziva:eidetska redukcija/eidos-slika,izgled, ideja, biće; eideologija-nauka o čovekovom obrazovanju predstava,unutrašnjih slika i ideja/. • SPOR: ŠTA JE BITNO U DOŽIVLJAJU? • Korespodencija subjek.i objektivnog.

22. Fenomenološki metod • U zaključku:Fenomenološki metod=dirigovana introspekcija+razmišljanje o tom bitnom doživljaju u cilju nj.boljeg razumevanja a ne objašnjenja. • Pitanje:interpretacije tih podataka. • Najčešće teme fenomenološki orijentisanih psihologa umetnosti:ankiosznost u stvaralaštvu i kulturi.

23. ASOCIJATIVNI METOD • Najstariji,najdugovečniji metod u psihologiji, široko primenljiv. • On je metod:mišljenja, stvaranja i tumačenja/snova, neurotičnih simtoma,umetničkih simbola/. • Aristotel razlikuje tri vrste asocijacija: • Po dodiru/vremenskom i prostornom/ • Sličnosti i • Suprotnosti

24. ASOCIJATIVNI METOD • Pavlovljeva refleksologija, usavršila ovaj metod. • Koriste ga psihoanalitičari/slobodne asocijacije, Jungov asocijativni rad/. • Koristis e na direktan i indirektan način u drugum psihološkim tehnikama i metodama, na pr. detetktor laži ,tj.poligraf. • Mednik,def.kreativno mišljenje:”Obrazovanje novih kombinacija na bazi asocijativnih elemenata,pomoću asocijativnog metoda mišljenja”.

25. ASOCIJATIVNI METOD • Asociranje nije uvek dirketno • Izmedju dva asocijativa elementa često je treči sa ulogom medijacije. • Vrste slobodnih asocijacija zavise od strukture ličnosti i spontanosti ili rigidnosti ličnosti; temperamenta; navika, motivac. Sistema, sklopa životnih dogadjaja. • Razmišljati u temperamentima i mogućnostima i ograničenjima asocijativnog toka.

26. ASOCIJATIVNI METOD • Sposobnost asociranja se može usavršiti vežbanjem. • Deca najprijemčivija i najuspešnija. • Asocijativna originalnost se lako zapaža kod grupnog ispitivanja. • Najčešće-stereotipije/poštovanje asocijativnih parova:gore-dole, levo-desno i sl/. • Hijerarhija asocijativnih veza. • Traženje originalnog • Originalnost: normalnost ili nenormalnost?

27. ASOCIJATIVNI METOD • Osnovni zadatak u kreativnom procesu:povezivanje misli i ideja. • Slučajne asocijacije, česte u umetnosti. • Asociranje po sličnosti najčešće u svakodnevnom životu, u umetnosti-medod analogiji. • Asocijativni postupak-često se koristi za vežbanje stvaralačkog mišljenja. • U tumačenju značenja umetničkih simbola • Tumačenju snova

28. ASOCIJATIVNI METOD • Vigotski: asocijacije po sprotnosti imaju prvorazredni značaj i emocionalni naboj. • Asocijacije:polje za istraživanje kreativnosti.

29. Psihoanalitička teorija i metod • Frojd, katarktički metod. • 1895 Studija o histeriji. • Uvod u psihoanalizu:”Psihoanaliza nije okarakterisana materijom o kojoj raspravlja, već tehnikom”.Njen cilj je otkrivanje nesvesnog u duševnom životu”.- • Hari VEls, kritičar psihoanalize smatra da nijedna doktrina nije izvršila takav utiacaj u 20 veku kao psihoanaliza. • Stvaralaštvo se ne može objasniti bez učenja o nesvesnom.

30. Psihoanalitička teorija i metod • Nesvesno se istražuje indirektno. • Oto Rank: u Umetnosti uživamo u osećanjima i delima koja izbegavamo u životu:strahu, agresiji, perverzijama, žalosti,torturi ... • Sve je drukčije kad se ne dešava u realnosti, već u umetnosti ili mašti. • Rank uvodi učenje o nesvesnom u psihologiju umetnosti.

31. Teorijske osnove psihoanalize • Uzeti u obzir:socijalni, društvene faktore koji su prethodili nastanku psihoanalize. • Čitavu svoju teoriju gradi na antagonizmu Ida, Ega i Superega. • Izučavao dinamiku ovih instanci ličnosti sa različitih aspekata, po vertikali i horizontali. • Sve odnose razmatra psihološki i metapsihološki, sa aspekta individue i roda, sa rekonstrukcijom predistorije čovečanstva kada su se tek počeli stvarati preduslovi za pojavu psihološkog nesvesnog.

32. Teorijske osnove psihoanalize • Dubinski pristup zahteva rekonstrukciju prošlosti i individuuma do najveće moguće mere. • Detinjstvo čovečanstva trajalo dovoljno dugo da bis e bazalni nagoni i nj. borba sa svešću koja se budi ispoljili u punom bogatstvu. • Frojd analizira famntastične predstave primitivnih ljudi, snove, uz poštovanje zakona ontogeneze i filogeneze. • Utvrdio je da se komponente detinjstva i predaka mogu naglo i slikovito objaviti iz največih dubina kao da nikada nisu zaboravljene niti prevazidjene.

33. Teorijske osnove psihoanalize • Istoriju čovečanstva Frojd deli na četiri dela: • Magijsku • Animističku • Religioznu • Naučnu

34. Teorijske osnove psihoanalize • Istorija individue je ponavljanje ovog ishoda. • Od narcističko –animističkog stadijuma /oralni/ ,preko objektivno-autoritativnog/analni, falusni i period latence/ i pobunjeničkog puberteta do perioda pune zrelosti. • Uticaj nagona na DUH • Neretko je presudan. • Sile u čoveku, suprotstavljene.

35. Teorijske osnove psihoanalize • Frojd ceni animizam kao prvi filozofski pogled na svet. • Dok magija zadržava svemoć misli,animizam te moći prepušta duhovima. • Pošto je spoznao narcističke i animističke oblike iluzija, čovek je ušao u religioznu fazu i preputsios e bogovima. • Bog je postao snažan zaklon od neispunjenih želja. • Lakše je moliti Boga, nego se boriti sa realnim stvarima.

36. Teorijske osnove psihoanalize • Time je realnosti uskraćeno pravo da je i sama neki bitniji faktor. • Ispunjene želja ne zavisi samo od milosti roditelja ili Boga. • Narcizam je i dalje prepreka da čovek objektivno sagleda svoje mesto u svetu. • Dekart:”Ljudi jedni drugima zavide na materijalnim dobrima a niko se nije požalio da mu je Bog dao malo pameti”. • Što je pameti manje, to je iluzija u njenu moć-veća.

37. Teorijske osnove psihoanalize • Prve društvene zabrane-tabui i totemi,po Frodju takodje dolaze iz emocionalne sfere. • Bili su usmereni protiv incestuozne požude sinova a u cilju očuvanja carstva naslade i prenošeni su linijom majke. • To dalje znači da su sinovi bili seksualno obespravljeni ne samo u odnosu na majku i sestre več i celo pleme iz kojeg je njihova majka.

38. Teorijske osnove psihoanalize • Prve represivne mere su bile usmerene pritov generacije sinova jer su oni PRETNJA za očeve. • Pretnja je oceubistvo i preotimanje žene. • Nijedna zabrana u istoriji čovečanstva nije imala takve psihološke posledice, kao incestuozna. • Odluka sinova-da prihavte zabranu.

39. Teorijske osnove psihoanalize • Posledica svega toga:strahovi i griža savesti • To je znak da su zabrane introjektovane, tj,postale sastavni deo čovekovog mentalnog bića. • Pojava istorijskog superega je uslov da se počne formirati psihološko, individualno nesvesno,za razliku od animalnog nesvesnog-bioloških nagona. • Proučavanje incesta i nj.odnosa prema autoritetu, glavni zadatak psihoanalize.

40. Hvala na pažnji!