Evropski sistem centralnih banaka

1. Evropski sistem centralnih banaka

2. Evropski sistem centralnih banaka (ESCB) je zadužen za sprovođenje monetarne politike u evro-zoni. Čine ga Evropska centralna banka (ECB), sa sedištem u Frankfurtu, koja je izvršno telo ESCB, i 17 nacionalnih centralnih banaka zemalla članica EMU. • Uvođenjem evra, odgovornost za sprovođenje monetarne politike je preuzela ECB januara 1999. godine. • Odluke u ESCB se donose većinom glasova u upravnom savetu ECB, koji čine šest članova izvršnog odbora ECB, uključujući predsednika ECB (Žan Klod Triše od 2003. godine ) i guverneri nacionalnih centralnih banaka. • Mastriški ugovor je obezbedio ECB nezavisnost od političkih uticaja u sprovođenju monetarne politike, sa prvenstvenim ciljem da se obezbedi cenovna stabilnost u EU. • Članovi Izvršnog odbora se biraju na period od osam godina, i ne mogu biti reizabrani, što garantuje njihovu ličnu nezavisnost i umanjuje mogućnosti lobiranja. Slični uslovi se primenjuju kod izbora guvernera nacionalnih centralnih banaka, mada postoje određene razlike između zemalja u pogledu dužine trajanja mandata guvernera.

3. Upravni savet ECB je cenovnu stabilnost definisao kao “međugo-dišnji porast Harmonizovanog indeksa potrošačkih cena (Harmonized Index of Consumer Prices – HICP) u evrozoni manji od 2%”. • Operativnu politiku sprovode nacionalne centralne banke, koje upravljaju operacijama na otvorenom tržištu u cilju zadržavanja kamatnih stopa u utvrđenim okvirima. • Dakle, ECB nema nikakve obaveze u pogledu nezaposlenosti. • Iz toga proističe nezavisnost ESCB (uključujući i nacionalne centralne banke) od nacionalnih vlada.

4. Odluke se donose većinom glasova. • ECB je u obavezi da redovno izveštava Evropski parlament o svom delovanjukao što je i FED u SAD u obavezi da Kongres obaveštava o svojim aktivnostima. • Međutim, za razliku od SAD, gde Kongres može doneti zakone u cilju smanjivanja nezavisnosti FED-a, Evropski parlament nema takvu moć, tako da ne može da utiče na odluke ECB. • Ako bi Evropski parlament poželeo sličnu moć nad ESCB kao u slučaju američkog Kongresa, to bi praktično zahtevalo usvajanje amandmana na Ugovor iz Mastrihta, pri čemu bi svaka članica EU morala da usvoji ove amandmane.

5. Prema stepenu nezavisnosti, smatra se da je ECB najnezavisnija centralna banka u svetu. • Očigledna namera kreatora Ugovora iz Mastrihta bila je da ECB zaštiti od mogućih političkih uticaja, koji bi mogli da se pretvore u inflatorne pritiske. • Međutim, kritičari nezavisnosti ECB ističu da nepostojanje mehanizma koji bi obavezao ECB da odgovara biračkom telu za svoje odluke, može da je udalji od građana i pretvori u tehnokratsku instituciju. • Međutim, nezavisnost ECB ne znači da se povremeno ne javljaju suprotstavljena gledišta u pogledu vođenja monetarne politike. • Primer za to možemo naći i 1999. godine, kada su ispoljeni politički pritisci da se obore kamatne stope u cilju stimulisanja privrednog rasta. • ECB se suprotstavila takvim pritiscima. • Ovo nije izuzetak, već se i ubuduće mogu očekivati razlike u stopama privrednog rasta između članica evrozone, koje pogoduju rađanju političkih pritisaka na oblikovanje monetarne politike ECB.

6. Po pravilu je teško pomiriti zahteve zemalja koje imaju neujedna-čenu dinamiku privrednog rasta i prolaze kroz različite faze privre-dnog razvoja. • Zemlje sa visokim stopama privrednog rasta se suočavaju sa pregrevanjem privrede i mogućim inflatornim pritiscima, tako da im pogoduje restriktivnija monetarna politika. • Nasuprot njima, zemlje koje se suočavaju sa pojavom recesije su zainteresovane za ekspanzivniju monetarnu politiku, koja bi podstakla privredni rast. • Ovakvi protivrečni zahtevi odražavaju neusklađenost privrednog ciklusa između zemalja, a mogu biti podstaknuti i asimetričnim šokovima zbog prorodnih katastrofa. Nezavisno od uzroka, ovakve situacije su moguće i u budućnosti, a verovatnoća njihovog javljanja se uvećava sa proširenjem EU. • ECB će i ubuduće imati težak zadatak da pomiri različite zahteve i odoli pritiscima političke prirode koji bi mogli oslabiti evro i podstaći inflaciju. Na toj vetrometini će se testirati njen kredibilitet.

7. Konačno, evro je baštinik tradicije nemačke marke kao najuspe-šnije evropske valute. • Struktura Bundesbanke je poslužila kao uzor za formiranje EMU. • To se može videti kako po novim evropskim institucijama tako i po ciljevima i okvirima politike, kao i lokaciji ECB u Frankfurtu, nedaleko od Bundesbanke. • I ove okolnosti, makar simbolično, govore o istinskom nastojanju da se stvori snažno valutno područje jake valute, stabilnog privrednog rasta i niske inflacije. • ECB je do sada postigla visok nivo kredibiliteta zahvaljujući tome što održava nisku inflaciju. • Evro tržište kapitala se snažno razvija a evro dobija na značaju kao rezervna valuta i kao valuta u strukturi deviznih rezervi centralnih banaka, delimično potiskujući dolar. • Pored toga, evro se na deviznom tržištu pokazao kao čvrsta valuta.

8. Ipak, treba spomenuti i neke slabosti. • Mada je vreme destabilizujućih špekulacija u Evropi izgleda prošlo, mnoge zemlje u svetu se suočavaju sa špekulativnim udarima, koji mogu da dovedu do finansijske krize. • Već smo videli da asimetrični šokovi unutar EMU takođe mogu da iznedre probleme u njenom funkcionisanju. • Ogroman budžetski deficit Grčke u 2009. godini, kao i problem budžetskog deficita u Španiji i Portugaliji, to potvrđuju. Nema sumnje da se radi o velikom izazovu za EMU.