Poglavlje 20 i 21 Fleksibilan nasuprot fiksnom kursu Evropski monetarni sistem

1. Poglavlje 20 i 21Fleksibilan nasuprot fiksnomkursu Evropski monetarnisistem

2. Đilas o deviznom kursu • Ovo što su neke banke i neki špekulanti uradili jeste strašan zločin! To što su banke dinare oslobođene iz depozita umesto za davanje kredita iskoristile za kupovinu evra jeste strašan zločin sa predumišljajem i za njega neko mora da odgovara!

3. - Da je pad dinara dobar za bilo koji biznis u Srbiji, mogu da kažu samo oni koji se u životu nikakvim biznisom nisu bavili i koji su sve svoje ekonomsko znanje stekli u klupama i kabinetima.

4. Mi smo trenutno jedina država na svetu čija nacionalna valuta gubi vrednost i u odnosu na evro i u odnosu na dolar! • Ako ne može drugačije, treba doneti zakone na osnovu kojih ćemo špekulantima oduzeti špekulativno zarađen novac!

5. Investitori beže od nestabilnog kursa? • Jelašić o kursu? • Šoškić • iskustva

6. Novosti Funkcioner Demokratske strane Dragan Đilas ocenio je da je kurs evra od 95 dinara "ravan katastrofi" i pozvao je guvernera da reaguje. Đilas, koji je i gradonačelnik Beograda, rekao je da je "dužnost guvernera Narodne banke Srbije i države da spreče strane banke da iznose evre iz Srbije". "Kada vam evro skoči sa 75 na 95 dinara za 45 dana, onda to sve živo poremeti u ovoj zemlji, meni niko ne može da objasni kako je sada moguća tolika tražnja za evrima, a nije je bilo", rekao je Đilas.

7. Objašnjenje – ista tražnja, samo nije ista ponuda!!!! Izostala su 3 priliva Doznake Strane direktne investicije Izvozni prihodi (US Steel i ostali) Ako ponuda evra pada, cena mu raste A zabrana iznošenja? p 2 1 q 3

8. Šta se desilo? • Da ne bi smanjivaleobimkredita u zemljibankesu se zadužileu inostranstvu • Banke se nakon toga razdužuju, štose tumači kao „iznošenje" deviza.

9. Nastava Niko ne bi mogao da ospori... • prednosti sistema u kome postoji samo jedna valuta • i gde između svih oblasti važi permanentno fiksni devizni kurs. • To je kao da postoji jedna jedina valuta u svetu

10. Argumenti u korist fleksibilnog kursa • Tržišna efikasnost • Prednosti kreirane ekonomskom politikom

11. manjekoštada se promenisamojednacena (tj. deviznikurs) negoda sedozvolipromenasvihdomaćihcenada bi došlo do uravnoteženjaplatnogbilansa. Zaključivanje je istokaopriuvođenjuletnjevremenskešeme, kada je lakšepromenitivremenegopomeratisvesastankeidogađaje jedan sat unapred. Argument 1 - efikasnost

12. Zagovornici fleksibilnog deviznog kursa tvrde • ravnomerno i trajno rešava problem platnobilansne neravnoteže • To ublažava špekulacije,što umiruje fluktuacije deviznog kursa. • Sve preostale fluktuacije deviznog kursa setada mogu hedžovati uz male troškove.

13. Prednost br. 2 - Prednosti kreirane ekonomskom politikom - policy advantages • zemlja sve instrumente ekonomske politike može da koristi zapostizanje isključivo domaćih ciljeva pune zaposlenosti uz cenovnu stabilnost, rast iravnomernu raspodelu dohotka, itd • A platni bilans se sam dovodi u ravnotežu

14. Manje neizvesnosti 2. Stabilizujuće špekulacije 3. Cenovna disciplina Argumenti u korist fiksnog deviznog kursa

15. Argument 2 - Stabilizujuće špekulacije

16. velika je verovatnoća da će pri fleksibilnom kursu biti destabilizujuće špekulacije. • To jest kada kurs raste • Tj. depresira • rašće i kupovina strane valute • u očekivanju da će doći do daljeg rasta kursa, • Stoga će fluktuacije deviznog kursa kojeproizlaze iz privrednih ciklusa samo biti pojačane, a time i neizvesnost i rizici

17. Prema Miltonu Fridmanu (Milton Friedman), špekulacije će pri fleksibilnom kursu u proseku biti stabilizujuće • jerćedestabilizujućešpekulacijedovoditi do trajnihgubitakašpekulanataštoćeihudaljiti iz posla. • Ovo je jedan odonihargumenatakoji se moguprihvatitiiliodbitijedinonakonispitivanjasvetskihiskustava iz prakse. • Ali kadapogledamo, naićićemonakontradiktornenalaze.

18. argument sidra. fleksibilni kursevi teže da prebace ravnotežni nivo kursa u obapravca Stoga izazivaju rast cena pri depresijacijama, a ne dovode do pada cena pri apresijacijama ratchet effect inflacija će biti viša pri fleksibilnom nego pri režimufiksnih deviznih Argument 3. Cenovna disciplina

19. Ali se mora imati u vidu da... • nemapraktičnihiskustavasaistinskifleksibilnimdeviznimkursevima, • Svi intervenišu • te se moramooslonitinaiskustva u primenirežimarukovođenoplivajućihkurseva

20. Optimalna valutna zona • sviregioni u nekojzemljičineoptimalnuvalutnuzonu. • najvećinedostatakštozemlječlanice nemogudavodenezavisnestabilizacionepolitike • koje bi bile prilagođenenjihovimpreferencijamainjihovimspecifičnimokolnostima.

21. Optimalna valutna zona biće povoljnije rešenje pod sledećim pretpostavkama: (1) štovećamobilnostresursaizmeđurazličitihzemaljačlanica, (2) štovećestrukturnesličnosti, i (3) štovećaspremnostda se uspostavikoordinacijapolitika

22. Marta 1979.godine, EvropskaUnijaili EU, tada se zvala EZ formirala je Evropskimonetarnisistem (EMS) kreirana je zajedničkavaluta – ECU (EuropeanCurrencyUnit) definisanakaoponderisaniproseksvihvalutačlanica; Valutesvihzemaljačlanicasmelesudafluktuirajumaksimalno do ± 2.25 odstookosvogpariteta (6 odstozabritanskufuntu, španskupezetu; kasnije). Odseptembra 1992. godine,međutim, ovajsistem je napadnutiavgusta 1993. se dozvoljeni interval fluktuacijapovećavasa 2.25 na 15 odsto Evropski monetarni sistem (1979-1998)

23. Mastriški sporazum (Maastricht Treaty) • Uslovi kojezemljemorajuzadovoljiti pre negoštomogudapristupemonetarnojuniji: • (1) stopainflacijene smedapređe 1.5 procentnipoeniznadprosečnestopeinflacije tri zemljekojeimajunajmanjuinflaciju; • budžetski deficit ne smedapređe 3 odsto BDP; • državni dug ne smedapređe 60 odsto BDP; • dugoročnakamatnastopane smedapremašujezavišeoddvaprocentnapoenaprosečnukamatnustopu iz trizemljesanajnižomstopominflacije; • dve godine pre pristupanjanjenprosečnideviznikurs ne smedapadavišeod 2,25 odstoprosečnevrednosti EMS.

24. Pakta za stabilnost i rast (Stability and Growth Pact - SGP)- 1997. • Nemačka je zahtevalada se osnujeovajPakt u ciljuda se osiguradazemljepoštujufinansijskudisciplinu • da bi se izbeglakasnijaeventualnaprekomernanovčanaekspanzija, odnosnoslabljenje evra. • Tako je 1997. godine je postignutdogovor o osnivanjuPaktazastabilnost • budžetski deficit zemaljačlanicasmanjinaispod 3 odsto BDPtakoda u slučajurecesijezemljamožedavodiekspanzivnufiskalnupolitiku, a daistovremenoostaneispodlimitaod 3 odsto. • Zemljekoje bi prekršileovofiskalnoograničenjeplaćale bi visokekazne.

25. U čitavom periodu pregovora Ujedinjeno Kraljevstvo je uporno pokušavala • dausporikretanje ka većojekonomskojipolitičkojuniji, iz strahadaćeizgubitijošvišesuvereniteta. • VB je odbiladaobećadaćeuzetievrozasvojunacionalnuvalutuilidaćeprihvatitiradnozakonodavstvoEvropskeUnije. • Razlike ukulturi, jezikuitemperamentusuusporavaleprocesformiranjaUnije, dok se verujedaćebudućaproširenjanazemljeIstočneiCentralneEvropejošvišekomplikovatistvari. • .

26. EvroKoristi od uvođenja evra Koristi su: (1) nestanak potrebe konverzijevaluta (2) nestanak valutnih fluktuacija; (3) bržaekonomska i finansijska integracija; (4) mogućnost da ECB vodi ekspanzivniju monetarnupolitiku (5) veća ekonomska disciplina u zemljamapoput Grčke i Italije, koje su bile nezainteresovane ili možda i nemoćne da svoje finansijedovedu u red bez nametanja spoljnog pritiska; (6) emisiona dobit (7) smanjeni troškovi pozajmljivanjana međunarodnom finansijskom tržištu; (8) rastući ekonomski i političkiznačaj Evropske Unije u međunarodnim odnosima.

27. EvroTroškoviuvođenja evra • nastajekada se samo u jednojili unekolikozemaljadogodirecesijailineki drugi asimetričnišok. Razlogleži u tome štozemljapogođenašokom ne možedakorigujedeviznikurs • U takvojsituacijitazemljailitagrupazemaljamoradasačekada se taj problem rešisamodsebe, postepeno, vremenom. • U SAD, ako je neki region u recesiji, nekiće se radnicitrenutnoodseliti • Unutarevrozone je velika mobilnost kapitala, štomože uizvesnojmeriposlužitikaosupstitut

30. Argumenti u prilog • Devizni rizik nestaje • Čvrsta monetarna i fiskalna politika • Nema transakcionih troškova • “Gaining policy credibility and transparency, especially towards foreign investors”-

31. Argumenti protiv – imate ovde i ovde • Nezavisna monetarna politika • BalašaSamjuelson – endogena inflacija • Izostanak emisione dobiti • I uglavnom ništa više • Ali nas neće... • zašto?

32. Devizna veća – valutni odbor – currency board • Zemlje prihvataju ovaj aranžman kada se nađu u dubokoj finansijskoj krizi, ne bi • li se uspešno izborile sa inflacijom. • Valutni odbori (devizna veća) trenutno su na snaziu nekoliko zemalja, kao što je • Hong Kong (od 1983), • Argentina (od 1991 do kraja2001), • Estonija (od 1992), • Litvanija (od 1994), • Bugarska (od 1997) i • Bosna i Hercegovina(od 1997).

33. Osnovni preduslov za uspešno funkcionisanje valutnog odbora • Je zdravbankarski sistem • Ključna prednost valutnog odbora je u tome što može da obezbedi kredibilitet ekonomske politike što dovodi do • nižih kamatnih stopa • i niže inflacije u zemlji. • Nedostatak valutnog odboraje u nemogućnosti centralne banke da • vodi nezavisnu monetarnu politiku, • deluje kao „krajnji poverilac”, i da • prikuplja emisionu dobit od nezavisnogštampanja sopstvene valute.

34. dolarizacija • Neke zemlje idu i korak dalje od uvođenja valutnog odbora • tako što preuzimajuvalutu neke druge zemlje i proglašavaju je za svoju sopstvenu. • Mada svaka zemlja možeda koristi valutu bilo koje druge zemlje, ovaj proces obično ima naziv dolarizacija. • Koristi i troškovi dolarizacije slični su onima koji nastaju prilikom prihvatanja deviznog veća, ali su još izraženiji jer se zemlja odriče i od „izlazne strategije”

35. Ogroman fiskalni deficit Tipa “EVITA PERON” Nespremnost na reforme Veoma blagonaklon stav MMF-a Dobar prikaz imate ovde ŠTA JE TO BILO U ARGENTINI?

36. ARGENTINA - SRBIJA

37. hibridni režimi deviznog kursa • rasponi deviznih kurseva (band) • Prilagodljivipariteti (adjustable peg) • puzajući pariteti (crawling peg) • i rukovođeno plivajući kursevi (managed float, dirty float).

38. Valutni pojas (exr. Band) • iskakanje iz raspona sprečava se intervencijamana deviznom tržištu.

40. Međunarodna koordinacija ekonomskih politika • dešavala se samo povremeno i uvek je bila ograničenog dometa. • 1978. godine kada Nemačka pristala da igra ulogu„lokomotive” (tj. da podstakne sopstvenu privredu, što bi povećalo njen uvoz, a to bi • podiglo tražnju u celom svetu). U strahu da se ne javi inflacija, Nemačka je napustilaovaj projekat pre nego što je uopšte i dao rezultate.

41. Uspešniji primer predstavljaoje tzv. Placa sporazum (Plaza Agreement) • 1985, zemlje G5(SAD, Japan, Nemačka, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo) saglasile • da zajedničkiintervenišu na deviznom tržištu • ne bi li izazvali blagu depresijaciju, odnosno „blagoprizemljenje” dolara • ne bi li se tako izbegla njegova dalja velika precenjenost.

42. nekoliko prepreka • nedostatak konsenzusa - SAD veruje da bi monetarna ekspanzija vodilarastu autputa i zaposlenosti, ECB može da tvrdi da će to izazvati inflaciju. • nema preciznog dogovora o kombinaciji politika • Problem - kako bi se raspodeliladobit od uspešne koordinacije politika i kako deliti troškove • Empirijska ispitivanja ukazuju da zemlje u75 odsto posmatranog perioda dobijaju od koordinacije politika, ali da rast blagostanjapri tome nije preterano veliki.

43. Poglavlje 21 Međunarodni monetarni sistem: prošlost, sadašnjost i budućnost

44. Kako je izgledao zlatni standard • Kako je izgledao posleratni bretonvudski sistem • I zašto se srušio • Savremeni međunarodni monetarni sistem • Nabrojite koji su najvažniji međunarodni ekonomski problemi u svetu danas

45. Kako je izgledao zlatni standard • Devizni kurs je određen između zlatnih tačaka na osnovu sila ponude i tražnje, aodbranu od promene kursa predstavljale su isporuke zlata. • To jest, tendencija valuteda depresira ispod zlatne izvozne tačke bivala je zaustavljena odlivom zlata. • Ovaj odlivzlata označavao je deficit u platnom bilansu zemlje. • Pošto su deficiti u načelu izmirivani u zlatu, azemlje su imale ograničene zlatne rezerve, deficiti nisu mogli da rastu unedogled, većih je trebalo prilično brzo korigovati.

46. Ali on nikada baš tako nije izgledao, ovo valja pročitati!!!

47. Bretonvudski sistemZlatno-valutni standard (1947-1971) • U Breton Vudsu (Bretton Woods, New Hampshire) su se 1944. godine predstavniciSAD, Velike Britanije i još 42 druge zemlje • Osnovan Međunarodni monetarni fond (IMF)

48. Novi međunarodni monetarni sistem u osnovi je značio pobedu američke delegacije • jer je usvojen predlog Hari Vajta (Harry D. White) iz američkog ministarstva • finansija, umesto plana koji je podneo Džon Majnard Kejnz, šef britanske delegacije. • Kejnz je izneo zahtev da se napravi jedna unija kliringa koja bi se bazirala na novoj novčanoj jedinici po imenu bankor „bancor”.

49. Bretonvudski sistem bio je sistem zlatno-valutnog standarda. • SAD je imala zadatakda drži fiksni zlatni standard od 35US$ po unci zlata i da bude spremna da razmenidolare za zlato po toj ceni bez ikakvih restrikcija ili ograničenja. • Druge zemlje suimale zadatak da fiksiraju cenu svoje valute u odnosu na dolar (a tako implicitnoi za zlato) i da intervenišu da bi sprečile odstupanja deviznogkursa koja bi bila veća od 1 odsto iznad ili ispod pariteta. • U okviru dozvoljenih granicafluktuacija, devizni kurs se formirao na osnovu dejstva sila ponude i tražnje.

50. Sve do kraja 1950-ih i početka 1960-ih, kada su drugevalute postale potpuno konvertibilne,dolar je bio jedina rezervna valuta, tako da jeovaj sistem praktično bio zlatno-dolarski standard. • Samo u slučaju fundamentalnihneravnoteža zemlji je bilo dozvoljeno da uz odobrenje Fonda, promeni paritet svojevalute. • Pojam „fundamentalna neravnoteža” nikada nije bio jasno definisan, već se • uopšteno pod njim podrazumevalo postojanje velikih i trajnih platnobilansnih suficitaili deficita. • Međutim, manje promene deviznoga kursa (u iznosu manjem od 10 odsto) • bile su dozvoljene bez odobrenja Fonda. Na taj način, bretonvudski sistem je, u stvari,bio sistem prilagodljivih pariteta, barem u svojoj originalnoj postavci, • Zemljama je bilo zabranjeno da uvodedodatne spoljnotrgovinske restrikcije (jer inače valutna konvertibilnost ne bi imalaneki veći značaj), a već postojeće spoljnotrgovinske restrikcije trebalo je postepeno • ukidati u okviru multilateralnih pregovora pod rukovodstvom GATT-a