220 likes | 443 Views
Nacionalna strategija Srbije za pristupanje EU. by Mirjana Lazarević 04/1203. Razmotrićemo Äetiri bitna poglavlja :. Kako do ‘Briselskih dveri’ ? Pristup EU kao strateÅ¡ko opredeljenje Strategija ekonomskog i socijalnog razvoja
E N D
Nacionalna strategija Srbije za pristupanje EU by Mirjana Lazarević 04/1203
Razmotrićemo četiri bitna poglavlja: • Kako do ‘Briselskih dveri’ ? • Pristup EU kao strateško opredeljenje • Strategija ekonomskog i socijalnog razvoja • Administrativni kapacitet za pristup EU i reforma državne uprave
Kako do ‘Briselskih dveri’ ? • Pristup zemalja jugoistočne Evrope EU • Uslovljavanjem do cilja • Uslovljavanje kao rampa • Igre,strategije,ishodi i dobici • Reakcije aplikanata • Efektivnost uslovljavanja
Pristup EU kao strateško opredeljenje • Pristup EU kao društveni cilj • Strateško opredeljenje Srbije prema EU kao ključni element unutrašnje transformacije • Uslovi za pristupanje EU • Razvoj odnosa Srbije i EU • Komunikaciona strategija pristupa EU
Strategija ekonomskog i socijalnog razvoja • Osnovni ciljevi i strateški pravci razvoja Srbije • Elementi strategije i projekcija privrednog rasta • Tabela projekcije privrednog rasta
Administrativni kapacitet za pristup EU i reforma državne uprave • Unutrašnja povezanost dva procesa • Reforma državne uprave • Opšti ciljevi i principi državne uprave • Reforma zakonodavnog okvira i javna politika • Decentralizovana državna uprava • Reforma centralne uprave u procesu evropske integracije • Administrativni kapacitet za pristup EU
Kako do >Briselskih dveri< ? • Procesi stabilizacije i pridruživanja • Pravila koja podržava EU: - demokratija - poštovanje ljudskih prava - tržšna ekonomija • 3.maja 2006. EU je prekinula pregovore sa Srbijom zbog nesaradnje Beograda sa haškim tribunalom USLOVLJAVANJEM DO CILJA • Politika EU prema zemljama CiIE i JIE je politika uslovljavanja,koja je formalizovana,dizajnirana i redizajnirana od strane institucija Bretton-Woods-a • Ključna obeležja članstva u EU: - stabilan demokratski režim - neometano funkcionisanje tržišne privrede - primenjivanje pravila ’kluba’-acquis communautaire • Može biti ‘varanja’ i od strane EU i od strane zemlje aplikanta • Pojam ‘apsorpcionog kapaciteta’-konsolidacija,uslovljavanje i komunikacija • Podizanje barijera za prijem novih članica do 2014. zbog ‘zamora proširenja’
Kako do >Briselskih dveri< ? USLOVLJAVANJE KAO RAMPA • acquis communautaire postaju nedovoljna,pa su od strane Madridskog Ekonomskog Saveta uvedeni novi kriterijumi tzv. ‘acquis za proširenje’ : 1)stabilnost institucija koje garantuju demokratiju,vladavinu prava,ljudska prava,poštovanje i zaštitu manjina 2)postojanje tržišbe privrede sposobne da se izbori sa konkurentskim pritiscima i tržišnim snagama unutar Unije 3)sposobnost da se preuzmu obaveze članstva što uključuje da zemlje članice slede ciljeve političke,ekonomske i monetarne unije. • Vachudova i Moravcsik (2003.) govore o konceptu ‘asimetrične međuzavisnosti’ • Schimmeffenning i Engert (2003.) govore o ‘strategiji pojačanja nagradom’ • Schimmeffenning i Engert (2005.)su predložili model eksternih podsticaja,da bi objasnili(i opravdali) efekat uslovljavanja kroz četiri grupe faktora: 1)jasnost uslova 2)veličina i brzina nagrađivanja 3)kredibilnost pretnji i obećanja 4)veličina troškova usvajanja pravila i ‘veto igrači’ • ‘acquis’ uslovljavanje je daleko bolje funkcionisalo,jer se ne tiče politiškog sistema i njegove moći,pa nestaje problem uslovljavanja domaćih ‘veto igrača’(koji je postojao kod demokratskog uslovljavanja)
Parovi strategija između EU i aplikanta(igre,strategije,ishodi,dobici i reakcije aplikanta) P-premija K-kooperacija D-dezerterstvo L-laka meta
Reakcije aplikanatai efektivnost uslovljavanja • Kad je K>D igrači nemaju podsticaja za odstupanje • Uslovi za efektivnost uslovljavanja: 1)oba igrača moraju da budu izuzetno strpljivi,jer u suprotnom će doći do D,a tada je uslovljavanje neefektivno(diskontni faktor w mora biti visok,što znači da oba igrača pozitivo ocenjuju nastavak saradnje) 2)vrednost P(premije tj. jednokratne koristi usled prekidanja sporazuma) mora biti relativno mala u poređenju sa K 3)w postaje manje,ako su koristi koristi od saradnje igrača tj. K mnogo veće nego vrednosti D • Kandidat mora da ima dovoljno neto koristi da bi nastavio saradnju sa Unijom • Kreirani su specijalni programi(PHARE,ISPA,SAPAPD) za pomoć i podršku zemalja aplikanata da bi ih zadržali zainteresovanim za učlanjenje
Uvodne napomene • Otežavajuće okolnosti: 1)neizvesnost u vezi sa fukcionisanjem državne zajednice 2)postojanje velike političke fragmentacije 3)bolne karakteristike društva u tranziciji 4)strategija pridruživanja EU se formuliše bez postojanja državne strategije društveno-ekonomskog razvoja • Ciljevi izrade strategije: 1)na bazi kopenhagenških kriterijuma odrediti šta je potrebno uraditida bi bili ispunjeni uslovi za prijem 2)potrebni elementi za donošenje propisa i mera,kojima se ostvaruju ciljevi propisani od strane EU 3)sprovođenje unutrašnjih reformi 4)osnovni ciljevi,smernice i instrumenti privrednog razvoja
Pristup EU kao strateško opredeljenjePristup EU kao društveni cilj • Integracija se vrši postepeno,a njen krajnji cilj je zadovoljenje interesa građana dršava članica,koji postaju,postepeno građani Evrope • EU je privlačno okruženje u kome Srbija vidi svoju šansu za razvoj i mirnu i uspešnu budućnost • Obostrana liberalizacija tržišta bi trebalo postepeno da dovede do nesmetane i neograničene razmene dobara,usluga,kapitala i radne snage • Koncept izvoza robe iz Srbije bi bio zamenjen konceptom učešća na zajedničkom tržištu EU • Najznačajniji argument- sam proces pridruživanja,a i članstvo će osim ekonomskog razvoja stvoriti uslove za opšti društveni razvoj
Pristup EU kao strateško opredeljenjeStrateško opredeljenje Srbije prema EU kao ključni element unutrašnje transformacije • Stanje:-Srbija spada u zemlje koje su jasno opredeljenje za pridruživanje i pristupanje EU -veliki problem predstavlja nerešeno ‘kosovsko pitanje’ • Očekivanja: - EU od Srbije očekuje ispunjenje svih uslova sadržanih u razuđenoj verziji ‘kopenhagenških’ kriterijuma - Srbija mora ispoštovati mirovne sporazume:Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN o KiM;Dejtonsko/pariski sporazum;punu saradnju sa tribunalom u Hagu • Mere i postupci:- prevazići unutrašnje političke prepreke koje koče obrazovanje saglasne poltičke volje o ciljevima,pravcima i i sredstvima ukupne reforme i sistemske transformacije - donošenje novog ustava -nastavljanje i inteziviranje započetih reformi
Pristup EU kao strateško opredeljenjeUslovi za pristupanje EU • Evropski savet je 1993. definisao tri ‘kopenhagenška’ kritrijuma: 1) politički-stabilne institucije koje garantuju demokratiju,vladavinu prava, zaštitu i poštovanje ljudskih prava 2)ekonomski-postojanje delotvorne tržišne ekonomije i njene sposobnosti da izdrži pritisak konkurencije tržišnih sila unutar EU 3)usvajanje pravnih tekovina EU (acquis communautaire) • Dva nova uslova: 4)sposobosti institucija EU da odgovore na potrebe proširenog članstva 5)sposobnosti država-kandidata za ostvarivanje pravnih tekovina putem odgovarajućeg administrativnog aparata • Odluka Saveta ministara o principima,prioritetima i uslovimaEvropskog partnerstva sa Srbijom
Pristup EU kao strateško opredeljenjeRazvoj odnosa Srbije i EU • Novembar 2000. - prekretnica,je je potpisan Okvirni sporazum o realizaciji pomoći i podrške između SRJ i EU • Jul 2002. - formirana konsultativna radna grupa,kao ključna za prvu fazu PSP(Procesa stabilizacije i pridruživanja) • Do jula 2002.-održano pet sastanaka ovog tela za procenu kompletnog stanja u državi • April 2003.-formiran poseban način primene PSP-a na Kosovo korišćenjem ‘mehanizma praćenja’ tj uvođenjem predstavnika UNMIK-a • februar 2003.-Ustavna povelja SCG,koja je zahtevala zajedničko tržište • Jun 2003.-samit u Solunu;korišćenje programa TAIEX(Kancelarija za razmenu informacija o tehničkoj pomoći) i twinning(program ‘uparivanja’ administracije novih članica Unije za obuku administracije i razvoj institucija) • Jun 2004.Savet ministara EU je usvojio Evropsko partnerstvo za SCG uključujući i Kosovo,u skladu sa Rezolucijom 1244 • Novembar 2004.-vlada Srbije je usvojila Akcioni plan Srbije za sprovođenje ovog Partnerstva • REZULTAT:Sporazum o tekstilu između Srbije i EU u martu 2005.
Pristup EU kao strateško opredeljenjeKomunikaciona strategija pristupa EU • većina građana je o samoj temi pristupa EU slabo obaveštena • Strategija ima ulogu povećanja informisanosti javnog mnjenja o značaju evropske integracije,sa posebnim akcentom na prilagođavanje prezentacije ciljeva različitim grupama stanovništva • Pridruživanje će biti uspešno samo ako javnost bude u stanju da razume čitav proces,u potpunosti ga podrži i učestvuje u njemu • Potreban je stalna komunikacija i dijalog vlasti i javnosti • Ključnu koordinacionu ulogu mora imati Vlada sa svim svojim ministarstvima,a posebno Kancelarija za pridruživanje
Strategija ekonomskog i socijalnog razvojaOsnovni ciljevi i strateški pravci razvoja Srbije • Stanje: - nizak nivo GDP per capita (oko 3000$) - visoka zvanična nezaposlenost(preko 25%) - nezavidan položaj na rang-listi zemalja postepenu konkurentnosti - velika stopa inflacije i visok deficit platnog bilansa - tehnološka zaostalost(negde i da 30.godina) - veliki procenat siromašnih(oko 20% stanovništva) • Ciljevi: - povećanje stope rasta GDP-a - održiv razvoj i dinamičan privredni rast - izgradnja savremene materijalne i informacione infrastrukture - zahtev za razvojem konkurentske,a ne samo komparativne prednosti - podrška savremenim investcijama,koje se zasnivaju na savremenom know-how,inovacijama i novim proizvodnim tehnikama
Administrativni kapacitet za pristup EU i reforma državne uprave • Formiranje ‘evropskog administrativnog okvira’,odnosno sistema pravila,(koja su doneta od strane Evropskog saveta,Evropskog suda pravde i Saveta Evrope)i tiču se potrebe harmonizovanja administrativnih sistema evropskih država • Reforma državne uprave ‘povlači’ za sobom niz ekonomskih i socijalnih refrormi • Cilj: visok kvalitet usluga državne uprave,koji značajno doprinosi ekonomskoj stabilnosti i kvalitetu životnog standarda • Reforma: 1) prelazak sa industrijskog na IT društvo 2) 2) prelazak sa nacionalne na svetsku ekonomiju 3) prelazak sa kratkoročnog na dugoročno planiranje 4) prelazak od centralizma ka decentralizaciji • Ciljevi: 1)izgradnja demokratske države zasnovane na vladavini prava,ekonomičnosti i efikasnosti 2)izgradnja državne uprave usmerene ka građanima,koja pruža visok kvalitet usluga uz razumne troškove
Administrativni kapacitet za pristup EU i reforma državne uprave • Principi državne uprave: 1) princip decentralizacije 2) princip depolitizacije 3) princip profesionalizacije 4) princip racionalizacije 5) princip modernizacije 6) princip primene otvorene Vlade • Okvirni rokovi za sprovođenje Akcionog plana za reformu državne uprave su u periodu 2004.-2008. • Decentralizacija putem modela devolucije tj. Prenošenja vlasti • Finansiranje lokalne samouprave kroz proces fiskalne decentralizacije • Rešavanje pitanja svojine lokalne samouprave,a posebno problema lokalnih prihoda
Izgradnja državne uprave • Pravni okvir za uređenje statusa i položaja državnih radnika -vladavina zakona -otvorenost javnoga rada -odgovornost -pravna sigurnost Specifične obaveze državnih službenika: 1)biti na usluz građanima 2)Raditi u javnom interesu 3)Biti nepristrasan u vršenju poslova 4)Poštovanje načela zakonitosti 5)Biti odgovoran za svoj rad 6)Imati obavezu prema državi za štetu pričinjenu svojim radom Specifična pravadržavnih službenika: 1)Pravo da odbije izvršenje nezakonitih naloga 2)Pravo na zaštitu od preteranih pritisaka 3)Pravo na obuku i usavršavanje 4)Pravo na napredovanje u karijeri
Izgradnja državne uprave • Kvalifikovanost osoblja-upravljanje ljudskim resursima - usklađivanje sa principima racionalizacije - odabir najboljeg kandidata i smanjenje korupcije • Reforma sistema plana - osiguravanje konzistentnosti,transparentnosti i nepristrasnosti u sistemu nagrađivanja državnih službenika - stvaranje razlike u platama koje će delovati stimulativno na zaposlene - postizanje atraktivnosti državne uprave za mlade stručne kadrove,čime će se smanjiti odliv iskusnih kadrova iz sistema državne uprave