Nacionalna referentna laboratorija za uzročnike mikoza Laboratorija za parazitologiju i mikologiju

1. MEDICINSKA MIKOLOGIJA Nacionalna referentna laboratorija za uzročnike mikoza Laboratorija za parazitologiju i mikologiju Institut za mikrobiologiju i imunologiju Medicinski fakultet u Beogradu, 2010

2. Cilj nastave: • Morfologija i biologija gljiva Klasifikacija medicinski značajnih gljiva • Građa gljiva i struktura • Mehanizmi dejstva AM • Biologija i fiziologija gljiva • Podela gljivičnih infekcija (GI) 2. Česti izazivači GI samo kože, dlake i nokta • Rod Malassezia - morfologija, biologija. Patogeneza pitiriasis versicolor, seb. dermatitis • RodTrichophyton - morfologija, biologija. • Rod Microsporum - morfologija, biologija. • Rod Epidermophyton - morfologija, biologija. Patogeneza dermatofitoza 3. Česti izazivači površnih/invazivnih/ oprtunisticke GI • Rod Candida - morfologija, biologija. Patogeneza • Rod Cryptococcus - morfologija, biologija. Patogeneza • Rod Aspergillus - morfologija, biologija. Patogeneza • Rod Fusarium - morfologija, biologija. Patogeneza 4. Ostali izazivači površnih/invazivnih oprtunisticke GI ) • Rod Penicillium - morfologija, biologija, patogeneza • Zygomicetes (rod Mucor, rod Rhisopus, rod Absidia) - morfologija, biologija. Patogeneza • Rod Pneumocystis - morfologija, biologija. Patogeneza

3. MYCOLOGY WWW www.mycology.adelaide.edu.auwww.medicalmycology.orgwww.edae.gr/myco2.htmwww.pfdb.netwww.doktorfungus.org/mycoses/index.htmwww.lumen.luc.edu/lumen/DeptWebs/microbio/med/review/mycology.htmwww.mikologija.org.rs

4. CARSTVO KARAKTERISTIKE PRIMER Monera Prokariote Bakterije, Modro-zelene alge Protista Eukariote Protozoa Fungi Eukariote * Fungi Planta Eukariote Biljke Animalia Eukariote * Artropode/Sisari Čovek Mykos/gljiva Logos/nauka Mikologija/nauka o gljivama Fungus= gljiva Gljive - eukariote Postoji oko 250 000 vrsta gljiva – oko 100 vrsta je značajno za ljude

5. Građa gljivične ćelije OSNOVNA GRAĐA ĆELIJE GLJIVA Građa gljivične ćelije GLJIVE SE DELE MORFOLOŠKI : KVASNICE (jednoćelijske gljive) PLESNI (višećelijske gljive) BIFAZNE/DIMORFNE (PLESNI/25ºC; KVASNICE/37ºC) SVE GLJIVE POSEDUJU: Ćelijski zid (hitin, glukan, manan, celuloza) Citopazmatsku membranu (ergosterol) Jedro Mitohondrije

6. CILJNE STRUKTURE GLJIVA ZA DELOVANJE ANTIMIKOTIKA/AM - mehanizmi • Ćelijski zid/Ehinokandini • Inhibira sintezu glukana • Citoplazmatska membrana/CM/ Polieni • Vezivanjem za ergosterol CM • (sprečava funkciju CM) • Nukleinske kiseline/5-Fc • Inhibicija sinteze NK • Ergosterol/Azoli • Inhibicija enzima za sintezu ergosterola

7. Morfologija i biologija KVASNICE PLESNI Candida Aspergillus

8. Morfologija i biologija BIFAZNE/DIMORFNE GLJIVE KVASNICE PLESNI Blastomyces (Paracoccidioides) brasiliensis

9. Morfologija i biologija- KVASNICE JEDNA ĆELIJA(okrugla/ovalna/izdužena 2-7μm) Aseksualnim razmnožavanjem nastaju blastokonidije/blastospore Seksualnim razmnožavanjem nastaju askospore ili bazidiospore pseudohife i hlamidospore!!!

10. Morfologija i biologija- PLESNI VIŠEĆELIJSKE/izdužene h i f e (5-50μm) i konidije/spore: konidije (aseksualna deoba): artrokonidije (nastaju fragmentisanjem hifa) makrokonidije mikrokonidije... spore(seksualna deoba): askospore ili zigospore Hife sadrže pregrade (septe): • potpune (septirane hife) • nepotpune (aseptirane hife) Grananje i rast hifa formira micelijum • bazalni/vegetativni (u podlozi) • vazdušni/reproduktivni (iznad podloge)

11. RAZMNOŽAVANJE GLJIVA Većina gljiva haploidne/ heterokariote Dikariote (2 haploidna nucleusa) Mitoza

12. ASEKSUALNO RAZMNOŽAVANJE Kvasnice: pupljenjem nastaju blastokonidije/blastospore • Jednoćelijske strukture (2-7µm) Plesni: Npr. fragmentacijom hifa – artrokonidije konidiogeneza – konidije: • višećelijske - makrokonidije (15-150 µm) • jednoćelijske - mikrokonidije (2-6 µm) Mikroskopski izgled hifa i konidija bitan za identifikaciju nedermatofitnih plesni Mikroskopski izgled makrokonidija i hifa bitan za identifikacija dermatofita

13. SEKSUALNO RAZMNOŽAVANJEZygomycetes, Basidiomycetes, Ascomycetes Stadijumi: • spajanje + (n) i – (n) ćelija → plazmogamija • nastaje zigot (2n) hromozoma • mejoza → nastaju 4 jedra sa (n) brojem hromozoma spore zigospore askospore bazidiospore Seksualne karakteristike: osnov za taksonomiju i sistematizaciju gljiva

14. RASTGLJIVA • makroelementi • mikroelementi • kiseonik aerobne mikroaerofilne fakultativno anaerobne • Voda • UH • pH 2 – 8 optimalno 5.4 – 5.6 Krivulja rasta kvasnica nemaju izraženu logaritamsku i eksponencijalnu fazu linearan rast (7-14 dana) broji se colony forming units / CFU Krivulja rasta plesni ne može se izraziti brojanjem živih ćelija (7-14 dana) meri se težina talusa

15. TEMPERATURA RASTAGLJIVA Psihrofilne/0-20˚Cmezofilne/20-45˚Ctermofilne/45-90˚C KVASNICE 37oC PLESNI 25oC DIMORFNE/BIFAZNE 25oC rastu u vidu plesni 37oC u vidu kvasnica Za izolaciju gljiva iz bolesničkog materijala o b a v e z n o se koriste i 25oC i 37oC Porast kolonija: 3-7 dana (kvasnice, nedermatofitne plesni) 14-21 dan (plesni - dermatofiti) 4-6 nedelja (bifazne gljive)

16. FAKTORI VIRULENCIJE GLJIVA ADHERENCIJApripajanjezareceptore na ćelijama ENZIMI proteinaze, fosfolipaze, elastaze, keratinaze, katalaze, ureazu, koagulazu, esterazu, hemolizine, lipaze... MORFOGENEZA prelaz iz micelijumske u kvaščevu fazu rasta, odnosno blastospore u germinativne tube

17. BOLESTI IZAZVANE GLJIVAMA MEDICINSKA MIKOLOGIJA MEDICINSKATOKSIKOLOGIJA Mikoze (GI) Mikoalergoze Mikotoksikoze Micetizam trovanje nejestivim pečurkama “fruiting bodies”

18. PODELA GLJIVA IGLJIVIČNIH INFEKCIJA (GI) PODELA GLJIVA PREMA PATOGENOSTI 1. Apatogene (saprofiti) 2. Patogene: uslovno patogene patogene PODELA PATOGENIH GLJIVA PREMA LOKALIZACIJI I IMUNSKOM STATUSU PACIJENATA Oportunističke/IGI ~ 300 vrsta (imunodeficijentne osobe/rizičnegrupe) Izazivači kožnih GI ~ 33 vrste Izazivači potkožnih GI ~ 10 vrsta Izazivači IGI (bifazne) ~ 25 vrsta (imunokompetentne osobe) PATOGENE GLJIVE: Dermatofiti Trichophyton Microsporum Epidermophyton Dimorfne/bifazne gljive USLOVNO PATOGENE GLJIVE: Candida Aspergillus Fusarium Zigomicetes Cryptococcus Malassezia...

19. M I K O Z E – GLJIVIČNE INFEKCIJE (GI)prisustvo i razmnožavanje gljiva na/u telu čoveka PREMA LOKALIZACIJI • p o v r š n e gljivične infekcije (PGI) • superficijalne • kutane • mukokutane 2. d u b o k e/sistemske/invazivne (IGI) • lokalizovane • diseminovane subkutane*(potkožno tkivo…)??? KLINIČKA SLIKA - KARAKTERISTIČNA KLINIČKA SLIKA – NIJE KARAKTERISTIČNA (rizične grupe pacijenata!!!) onihomikoza aspergiloza pluća

20. OSNOVNI PRINCIPI LABORATORIJSKE DIJAGNOZE GI STANDARDNE MIKOLOŠKE METODE (KONVENCIONALNE METODE) 1. MIKROSKOPSKI PREGLED BOLESNICKOG MATERIJALA • direkni mikroskopski preparat(DMP) • patohistologija (PH) 2. IZOLACIJA GLJIVA IZ BOLESNICKOG MATERIJALA • mikolo š ka kultura (MK) IMUNOLOŠKE METODE • DOKAZIVANJE ANTITELA (At) • DOKAZIVANJE ANTIGENA (Ag) • DOKAZIVANJE DRUGIH BIOMARKERA MOLEKULARNE METODE 1. DOKAZIVANJE DNK (PCR) DOKAZANA GI VEROVATNA / MOGUĆA GI “z l a t n i s t a n d a r d”