Etnodemografske karakteristike Azije

1. Etnodemografske karakteristike Azije

2. Azija je najveći kontinent i po prostranstvu i po broju stanovnika (44.391.000 km2, 3 milijarde i 91 milion stanovnika) asirske reč asu što znači izlazak Sunca • O Azijskim narodima postoje veoma stari podaci na prostoru Evrope: • Kod Herodota (V vek p.n.e) ima podataka o Persijancima • Podataka ima i iz vremena Aleksandra Velikog • U vreme nadiranja Džingis kana u Evropu su prodrle informacije o azijskim narodima • U XIII veku Marko Polo je doneo veliki broj informacija o mnogim azijskim narodima

3. Azijske narode delimo uglavnom na četiri grupe i i to na geografskoj osnovi • Narodi prednje Azije • Narodi stepske (ili srednje) Azije • Narodi Severne Azije • Narodi Jugoistočne Azije NARODI PREDNJE AZIJE Arabljani • Uglavnom žive na Arabijskom poluostrvu, ali su se odatle raseljavali na razne strane • Od pojave islama (VII vek) Arapi se šire na razne strane, • stvaraju visoku kulturu i utiču na zatečeno stanovništvo • (u arhitekturi, književnosti, medicini, filozofiji) • U privrednom pogledu Arape delimo na : • Beduini ili Al Arab. Oni su stočari. • Izraz beduin dolazi od reči “badava”, što znači sin pustinje. • Beduini žive kao nomadi, krećući se sa stadima. U prošlosti -bili i pljačkaši. • Felasi ili zemljoradnici. • Oni žive u u oazama i mestima pogodnim za ratarstvo. • Oni sade ili seju žita, voće, povrće i duvan. • Prelazna grupa su kozari, između stočara i ratara.

4. Muslimani koji čvrsto slede Kuran ne smeju konzumirati svinjetinu, alkoholna pića i proizvode od životinjskog mesa, ukoliko nisu halal. Ishrana • Zanimljiv je i svakako star način spremanja hleba tako što se lepinje (nalik palačinkama) peku na zagrejanoj tepsiji. • Kamilje mleko je u arapskim zemljama veoma traženo, ono sadrži dosta vitamina C, • bogato je mineralnim sastojcima i sadrži malo masti. • Kafu piju tucanu (ne mlevenu) i nezasleđenu. • Dosta puše. • Stanovi • Kod stočara su šatori od kostreti, obično podeljeni na muški i ženski deo. • Felasi imaju kuće od naboja ili ćerpića i sa ravnim krovovima. Saobraćaj se obavlja uz pomoć kamila ili konja, mazgi i magaraca.

5. burka Odeća Odlikuje se belom bojom. Muškarci nose košulje dugih rukava, vuneni ili kožni pojas i maramu oko glave. Često idu bosi. Bogatiji imaju i skupljih delova odeće od svile. Stariji muškarci nose bradu i perčin. Ženska odeća se sastoji od košulje, belog ili crnog pojasa, crvene ili zelene kapice preko koje se nosi marama. Žene nose dosta nakita, mažu se kanom i tetoviraju kožu.

6. Burka ili čadora (pokrivač za celo telo) • Zar ili feredža - veo za lice

7. Društveni život • Kod starih Arapa, društveni život se odlikuje plemenskom organizacijom. • Plemenski starešina se naziva šeik. • Porodice su po pravilu mnogobrojne (muškarci imaju i po četiri žene). • Za devojke se daje određeni otkup. • Kod Arapa se neguje običaj gostoprimstva. • Za pokojnikom se žali tako što se čupa kosa, grebe lice, nariče, posipa pepelom, cepa odeća. • Sahrani prisustvuju samo muškarci.

9. Jevreji Pripadnici semitske grupe naroda Nazivaju ih: Čivo, Juda, Žid, Jaudija. • U Evropi ih razlikujemo u dve grupe: • Aškenaze – oni koji su živeli u srednjoj Evropi • Sefardi – španski Jevreji

10. HRANA I NOŠNJA Početkom XX veka najpre tipično španska. Žene su od udaje dosta dugo obavezno nosile tzv. "tukadu", posebnu kapu omotanu svilenim platnom ispod koga su bili gusto nanizani sitni zlatnici /obično grmiluci/. Stariji -muškarci i žene- su nosili zimi kratke i duge ogrtače Žene su pri udaji sa "ašugarom" /opremom/ dobivale obično i po jednu anteriju od svile ili kadife vezene zlatom ili srebrom. Mnogo se jela spremalo od testa, od kojih je osobito omiljen bio "pastel" -pita od faširanog mesa čorbasto spremljenog između dve jufke- u tepsiji pečena na jakoj vatri u rerni šporeta. Tipični su i sitni testasti kolači poput ruskih "piroški" sa filom od mesa, ili sira sa spanaćem i sličnim, što je jako ukusno -tzv. "burikitas".

11. Stari Persi i Miđani su zatekli na ovom prostoru oko 4000 g.p.n.e. starinačko stanovništvo • Stari jezik je očuvan u religioznim knjigama “Zandavesti”. • Od starih persijanaca očuvana je i jedna oaza (Persi) nedaleko od Teherana. • Persi kao najveće božanstvo izdvajaju božanstvo Ahura Mazdu, a čuvaju i stari jezik pari. • Bave se stočarstvom nomadskog i polunomadskog tipa. • Od ratarskih kultura gaje pirinač, žito, tropske biljke. • Žene rade dosta predmeta domaće radinosti. • Karakteristična jela su guste čorbe, pilav, voćni sokovi, boza, šerbet i mućenica. • Na gozbama se pije vino. • Dosta puše. • Kuće su im od zemlje kroz čije su zidove uzidane drvene gredice i čiji se sprat u širinu istura • nad prizemljem bilo nakoju stranu. • Mrtve ostavljaju na brdima, a belu boju nose u znak žalosti. Persijanci ili Iranci

12. Kurdižive u gornjem Iraku i delimično u Turskoj i Siriji. Visoki su i često plavi. Muslimanske su vere, ali imaju i očuvan kult sunca, vatre i predaka. Jermeni žive u Jermeniji ali i u Turskoj, Rumuniji, Iraku i dr. kosmati, kukastog nosa, krupnih očiju i gustih obrva. Važe kao bistri i okretni ljudi. Smatra se da su oni potomci Frižana koji su živeli u Maloj Aziji. Bave se stočarstvom i zemljoradnjom, trgovinom, zanatima i drugim zanimanjima. Hrišćanske su vere.

13. Avganistanci – vrlo su slični Persijancima Vrede kao snažni i kosmati ljudi. Žive kao stočari, jer je njihova zemlja sušna. Muslimanske su vere. Od stočarskih proizvoda poznat je kod njih astragan. - knjige Azejrbedžanci Žive jugozapadno od Kaspiskog mora i to pomešani sa kavkazkim narodima. Oni su zemljoradnici, stočari, zanatlije i ratnici. Od Persijanaca su primili islam.

14. Turci • Od XI veka turkmenska plemena su se počela ujedinjavati i prodirati na tlo Vizantije • U XIII veku čvršće ujedinjenje plemena je izvršio Ortogrul • U XIV veku pod vođstvom Osmana osvajaju Balkansko poluostrvo • Od svojih mongolskih predaka su očuvali samo jezik. • Musimanske su vere • Turci imaju puno svojih specijaliteta kao: bozu, baklave, salep. • Koriste duvan u velikim količinama. • Kuće su im od ćerpiča ili od bondruka, okrenute dvorištu. • Podeljene na protsorije za muškarce i žene. • Na prozorima se nalaze rešetke. • Odeća pripada orijentalnom tipu: • Muškarci nose fes i perčin • Žene nose feredžu i šalvare

15. Mustafa Kemal - ATATURK • Borio se protiv tradicije: • potiskujući religiju, • uvodeći zapadnu modu, • emancipujući žene, • namećući prezimena, • reformišući pravni sistem • zamenjujući arapsko pismo latiničnim

16. Narodi Kavkaza • Severozapadna grupa (Abhazi, Čerkezi, Kahardinci) • Istočna grupa (Čečenci, Inguši, Avari, Andi, Dido, Lezgi, Tabaserani, Arčinci, Lani) • Južna grupa (Gruzi, Svani, Megrili, Čani) • Prema jezicima kavkaske narode delimo na tri grupe: • aphasko-adišku, • čečensko-ingušku • kartvelsku (ili gruzinsku). Najpoznatiji su Gruzini Oni su snažni, kosmati, a žene su im poznate kao jako lepe. Pretežno su zemljoradnici, stočari, zanatlije (kujundžije, kazandžije). U vreme kada su živeli u plemenima su imali krvnu osvetu. Najkarakterističnija nošnja kod kavkaskih naroda je kod Čerkeza. Muškarci imaju zatvorene dugačke bluze širokih rukava, čizme sa malim kljunom i šubare na glavi. Ženska odeća je slična persijskoj ženskoj odeći.

17. Narodi stepske (ili srednje) Azije Kirgizi – žive severno do Aralskog mora i istočno od Urala i Volge Uzbeki – žive jugoistočo od Aralskog mora Turkmeni – žive između Kaspijskog i Aralskog mora Kazahi – narod stepske Azije Kalmici – srodni Kazahima, žive na krajnjem istoku stepske Azije Tadžici – bliski Persijancima i Pakistancima • Za devojku se po pravilu daje otkup. • Razvijena je i pojava levirata (da dever uzme snahu udovicu). • Nad grobom se podiže gomila (kurgan) i to veća značajnijem čoveku. • Na muški grob se pobada koplje, na ženski kišobran, • a na dečiji deo kolevke. Tadžici Kazahi

18. Narodi Severne Azije 1. Paleosibirci (Čučki, Korjaci, Kamčadali) • Skoro svi sibirci su isključivo lovci • Zimi podižu zemunice, a leti šatore. • Ishrana im se sastoji od mesa, ulja, mleka, a piju čaj, maslo i rakiju od mleka. • Javlja se sororat. • Vera im se sastoji uglavnom od animistčkih predstava, mađijanja i šamanizma. • Kada im neko iz porodice umre menjaju imena i sele se na drugo mesto, a staru kolibu razaraju. 2. Mongolski (Jakuti, Tunguzi, Nenci, Dungani, Voguli, Burjeti, Kačinci, Orjoti, Sojoti, Karagasi, Mordvini, Baškiri, Čuvaši, Olči, Čermisi, Permjaki) 3. Rusi

19. NARODI JUGOISTOČNE AZIJE Kinezi • Jezik pripada onoj grani jezika u kojima reči sa sa drugim akcentom i drugim mestom u rečenici dobija i drugačije značenje. • Pismo imaju od najstarijih vremena. Ono je slikovito i ima desetine hiljade znakova. • Pišu odozgo naniže i desna na levu stranu. • Veoma davno su uspeli da stvore visoku kulturu navodnjavanja zemlje pomoću kanala, izrada porculana, prerada svile, papirnog novca, • pronalaženje štamparske veštine, kompasa, baruta, hartije, peščanog sata. • Stvorili su i posebnu filozofiju, moral, običaje. • Ishrana Kineza se sastoji od pirinča, lukova, soje, čaja, ali jedu i zmije, žabe skakavce. • Odeća im je od pamuka i svile. • Pokojnika bogato oblače, zakopavaju na svojoj zemlji i podižu mu što lepši spomenik. • Žalost se obeležava belinom. • Karakteristično je da su sve donedavno Kinezi svoja imena menjali nekoliko puta u životu (u doba puberteta, o ženidbi, a i posle smrti su pokojnicima davali druga imena).

21. Tibetanci • SrodnisuKinezima. • Živekaostočari. • Najvišeuzgajajujaka, vrstugovečeta, kojemožedanosiveliketerete. • U nižim uslovima gaje ječam i krompir. • Hrana im se sastoji od ječmene kaše (campa), mesa, mleka i čaja. • Čaju dodaju soli i malo masla. • Odeća im je od kože i sukna. • Ne kupaju se skoro nikad. • Religija im je budizam. Ču-pe narodne haljine Šator u kome žive tibetanski nomadi

22. ŽENA DENPA Tibetanci MUŠKARAC LOPA Etničke manjine naTibetu

23. Sveta liturgija u Potali Lame sekte Geluk-pa Veliki bubanj Žene u narodnoj nošnji

24. Nebeska sahrana Kautau Lame u manastiru Tašilunbo prave torme

25. Bućkanje maslaca Jak Tibetanske žene nomadi muzu stoku

26. Mongoli Ime “mong” znači na njihovom jeziku hrabar, osvajač, zavojevač. Uglavnom žive kao stočari. Stanuju u šatorima, a za ogrev koriste stočnu balegu. Porodica je patrijarhalna, a kada ne mogu da imaju dece, muškarac uzima još jednu ženu. Žene se kupuju. Mrtvace sahranjuju ili ostavljaju u stepi. Po veri su budisti. Koreanci Jezik im je srodan ugrofinskoj grupi jezika. Belina označava žalost. Do ženidbe momak nosi pletenicu niz leđa. Porodica je patrijarhalna, sa naglašenim poštovanjem oca. Momak do ženidbe i nije imao nekih prava. Smrt oca žali oko tri godine (belom odećom, ne nošenjem nakita, ne sklapanjem braka, ne jedenjem mesa ni ribe).

27. Japanci • pripadnici žute rase • Privreda im se zasnivala na gajenju pirinča, soje, ječma, pamuka i svilene bube. • Od starina je razvijeno pomorstvo, a danas industrija. • Ishrana im je veoma skromna: pirinač, ječam, soja, riba, povrće. • Kuće su im od lakog materijala. • U kućama se sedi na asurama ili jastucima. • U ženskoj nošnji se izdvaja: kimono, nanule, punđa i lepeza. • U religijskom pogledu se izdvaja budizam i šintoizam

28. Samuraji

29. Cejlon: Vede singlezi, Tamili, Malajci, Maura, Burgeri

30. Indija: • Dravidi • Indoevropljani ili arijevci (Rajput, Gujar, Jat, Koh, Sike) • Mongolske grupe (Lepče, Boro, Garo) • Holi • Zeleznica

31. HOL I

32. Indokina: Burmanci, Anamiti, Naga Najstariji stanovnici ovog poluostrva bili su Kmer i Munde Ishrana im je pretežno biljna (najviše se jede pirinač). Kuće su im od lakog materijala, ređe od drveta i zemlje. Često su kuće od pletari i trske, a pokrivene slamom. Kod Naga je u prošlosti bilo seče ljudskih glava i njihovo držanje na njivama (radi berićeta).

33. Indonezija: Malajci, Papuanci, Filipinci • Najveći broj stanovnika čine Malajci koji su pripadnici žute rase • (mrko-žućkaste boje, crne kose, poširoke glave, lepo građeni) • Ishrana im je pretežno biljna (sago, kokos, banane, hlebno drvo, pirinač, krompir, čaj, • botel – vrsta oraha, biber, začini). • Najvećim delom su islamske vere. Malaka: Malajci, Kinezi, Indusi, Starosedeoci (Somangi, Senoi, Jakuni)

34. Papua Nova Gvineja