260 likes | 502 Views
Pismo napisano 2070-te godine. Njegov značaj je: IMPRESIVAN Nadam se, da zbog čitanja nećeš biti utučen. Pokaži ga svima koje poznaješ, da se svi zamisle i postanu svesni šta može, da nam se dogodi !.
E N D
Pismo napisano 2070-te godine. Njegov značaj je: IMPRESIVAN Nadam se, da zbog čitanja nećeš biti utučen. Pokaži ga svima koje poznaješ, da se svi zamisle i postanu svesni šta može, da nam se dogodi !
Juče ujutru sam ispred ulaznih vrata našao čudno pismo. Papir je bio grub i siv, kao neka mešavina papira i metala. Poštanske markice nije bilo, a moja adresa je bila napisana jasno i pravilno. Radoznalo sam otvorio pismo. Napisano je bilo rukom i rukopis mi se činio poznat. Još čudniji pa je bio datum i sadržina pisma koju vam posredujem.
PISMO NAPISANO 2070-TE GODINE www ww w www w Wwwwww w w ww w wwwwwwww wwwwwww w w w wwwww ww w w w www wWwwwww w w ww w wwwwwwww wwwwwww w w ww www ww w www wWwwwww w w ww w wwwwwwww wwwwwww w w w wwwww ww w w w www w Wwwwww w w ww w wwwwwwwwWwwwww w w ww w wwwwwwww wwwwwww w w w wwwww ww w w w www wWwwwww w w ww w wwwwwwww wwwwwww w w ww www ww w www wWwwwww w w ww w wwwwwwww wwwwwww w w w wwwww ww w w w www w Wwwwww w w ww w wwwwwwww Dokument objavljen u reviji "Crónica de los Tiempos" aprila 2002 godine.
Nalazimo se u 2070-oj godini. Upravo sam napunio 50 godina, a izgledam kao da ih imam 80. Imam ozbiljne zdravstvene probleme jer pijem malo vode. Mislim, da mi je ostalo još jako malo vremena. Danas sam jedan od najstarijih osoba naše civilizacije.
Sećam se kako je bilo kada sam imao 5 godina. Sve je bilo sasvim drugačije. Parkovi su bili puni drveća, a kuće so imele lepe bašte. Mogao sam da se kupam i stojim po 1 sat ispod tuša. Sada za ličnu higijenu upotrebljavamo krpice navlažene mineralnim uljima.
Pre su žene imale lepu bujnu kosu. Sada moramo da brijemo glavu da bi bila čista bez upotrebe vode. Pre je moj otac prao auto sa vodom koja je tekla iz cevi. Sada, deca ne veruju da se voda koristila na taj način !!!
Sećam se bezbroj oglasa: “Čuvaj vodu”, ali na njih niko nije obraćao pažnju i ljudi nisu ni pomislili da bi voda mogla da ponestane. Sada su svi potoci, reke, jezera, vodopadi i vodni virovi kontaminirani do te mere, da to više ne može da se popravi ili ih uopšte više nema.
Cela pokrajina oko nas je jedna velika pustinja. Infekcije organa za varenje, kožne bolesti i infekcije urinarnog trakta su osnovni uzroci za smrt.
Industrija je paralizovana, besposlenost je dramatična. Fabrike za prečišćavanje vode su glavni vir zapošljavanja, plaćaju pa sa pitnom vodom umesto plata.
Napadi za čašu vode su na pustim ulicama svakidašnji. Hrana je 80% sintetična.
Pre su govorili, da mora odrasla osoba da popije dnevno barem 8 čaša vode. Sada popijem samo pola čaše dnevno.
Odeću posle upotrebe bacamo, što je grozno. Morali smo da se vratimo starim izvorima vode jer vodovodna mreža ne služi svojoj svrsi, pošto vode nema.
Izgled ljudi je pomilovanja vredan. Unakažena tela, dehidrirana koža puna bora zbog ultraljubičastog zračenja jer ozonskog omotača nema više.
Zbog isušenosti, koža 20-ogodišnje devojke izgleda kao da bi ih imala 40. Naučnici proučavaju razne mogućnosti ali rešenja nema. Voda ne može da se proizvede !!! Isto tako i kiseonika nema više puno, jer nema više drveća. Pomanjkanje kiseonika je znatno smanjilo koeficijent inteligencije novih generacija.
Sastav sperme većine muškaraca se promenio. Posledica toga je da postoji veliki broj dece sa poremećajima organa, mutacijama i raznim deformacijama…
Vladi moramo da plaćamo vazduh koji dišemo. 137 m3 dnevno za odraslog čoveka. Oni koji ne mogu da plate povlače se u “područja sa ventilacijom” gde su ogromna mehanička pluća koja rade na principu sunčeve energije. Vazduh nije kvalitetan ali barem mogu da dišu. Prosečna starost u tim područjima je 35 godina.
V nekim državama je u okolini reka ostalo još malo oaza s vegetacijom ali su pod strogim nadzorom vojske. Voda je postala bogatstvo, koje se ceni više nego zlato ili dijamanti.
Ovde više nema drveća jer skoro nikada ne pada kiša. Ako pada, onda je to kisela kiša. Zbog atomskih eksperimenata i zagađujuće industrije 20-og veka su se godišnja doba drastično promenila. Neki ljudi su upozoravali da je potrebno zaštititi okolinu, ali se niko nije obazirao na ta upozorenja.
Kada me ćerka moli da joj pričam kako je bilo kada sam bio mlad, pričam joj o tome kako lepe su bile šume. Pričam joj o kiši, cveću, kako lepo je bilo kupati se u reci, loviti ribe i piti vodu do mile volje… …i o tome kako je lepo bilo ljudima.
I onda me radoznalo upita: - Tata! A zašto više nema vode? I tada osetim knedlu u grlu !!!
Ne mogu da se otarasim osećaja krivice jer pripadam generaciji koja je uništila svoju okolinu ili pa jednostavno nije uradila ništa, da se to ne bi dogodilo.
Iskreno mislim da se neće moći još dugo živeti na Zemlji jer je cela priroda uništena do te mere da povratka nema.
Kako bih voleo da mogu da se vratim unazad i ljudima objasnim gde ih vodi njihovo ponašanje!
Da se vratim onda, kada je bilo još dovoljno vremena da rešimo naš planet !!!