- ZAŠTITA PRAVA OPLEMENJIVAČA BILJNIH SORTI (ZAŠTITA BILJNIH SORTI) Plant breeders' rights

1. MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINEUprava za zaštitu biljaGrupa za zaštitu biljnih sorti i biološku sigurnost - ZAŠTITA PRAVA OPLEMENJIVAČA BILJNIH SORTI (ZAŠTITA BILJNIH SORTI) Plant breeders' rights

2. MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE Ministar Uprava za zaštitu bilja Direktor • - Odeljenje za zdravlje bilja i biljni karantin • - Odeljenje za sredstva za zaštitu i ishranu bilja • - Odsek za priznavanje sorti poljoprivrednog bilja • - Grupa za seme i sadni materijal • Grupa za zaštitu biljnih sorti i biološku sigurnost • - Opšti i pravni poslovi Fitosanitarnainspekcija Ovlašćene stanice (po ugovoru) Beograd Beograd Granična Unutrašnja Novi Sad Subotica • - Poljoprivredne stručne službe za zaštitu bilja, SZB, SIB • Ogledne stanice za VCU i DUS testove • laboratorije Valjevo M.Zvornik Niš Preševo SZB – Sredstva za zaštitu bilja SIB – Sredstva za ishranu bilja VCU – proizvodna i upotrebna vrednost DUS – različitost, uniformnost, stabilnost

3. TERMINOLOGIJA Zaštita prava oplemenjivača biljnih sorti = Zaštita biljnih sorti Plant breeders' Rights = Plant Variety Rights = Plant Variety Protection

4. Šta je zaštita prava oplemenjivača ? • Nezavisni (”sui generis”) oblik zaštite intelektualne svojine stvoren u svrhu zaštite novih biljnih sorti. • Oblik zaštite intelektualne svojine, usmeren na sortu kao nematerijalno (intelektualno) dobro, a ne na reprodukcioni materijal te sorte, jer se nova sorta osim kao nova genetička tvorevina može posmatrati i kao nova intelektualna tvorevina. • Eskluzivno pravo dodeljeno oplemenjivaču, kao stvaraocu nove biljne sorte, kojim se oplemenjivačima omogućava da vrate uložena sredstva u stvaranje nove sorte i da ostvare finansijsku dobit od upotrebe njihove sorte. • Pravo intelektualne svojine stvara sistem zabrane svim licima da se tim dobrom ekonomski služe, osim nosiocu prava oplemenjivača biljnih sorti koji zaštitom svog prava može da prisvaja korist od privrednog iskorišćavanja svog nematerijalnog (intelektualnog) dobra, odnosno imaju mogućnost da raspolažu rezultatima svoga rada i da za to dobiju tržišnu protivvrednost odnosno novčanu naknadu.

5. Efekti zaštite prava oplemenjivača biljnih sorti • Stvaranje novih sorti je dugotrajan proces, u kome je neophodno primeniti iskustvo i znanja iz oblasti genetike, oplemenjivanja bilja, biljne fiziologije, molekularne biologije i dr., uz ulaganje velikih materijalnih i finansijskih sredstava. • Reprodukcioni materijal novostvorene sorte u velikom broju slučajeva kada se jednom pusti u promet biva komercijalno umnožavan i sorta ekonomski iskorištavana, a oplemenjivač se lišava zarade i novčane nadoknade za investicije koje je imao pri stvaranju te sorte. • Upisom sorte u Registar priznatih sorti (Sortnu listu) sorta nije zaštićena, odnosno nije dodeljeno pravo oplemenjivača, već je za to potrebno sprovesti posebnu proceduru pred Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine. • Na ovaj način oplemenjivači se stimulišu da intenziviraju rad na stvaranju novih, boljih sorti, čime se direktno podstiče i razvoj domaće poljoprivrede i poboljšanje proizvodnje hrane i sirovina, a proizvođačima pruža mogućnost da izaberu najbolje sorte kojima će parirati kvalitetom proizvoda na svetskom tržištu. • Sistem zaštite prava oplemenjivača takođe omogućava veći pristup stranim sortama koje se koje se vegetativno umnožavaju, a koje nosioci prava oplemenjivača ne žele da uvedu u proizvodnju u Srbiji bez mogućnosti zaštite svojih oplemenjivačkih prava zasnovanih na zakonu. • Novi sortiment, podrazumeva upotrebu modernih tehnologija proizvodnje u skladu sa održivim razvojem poljoprivrede. • Stimuliše se povećanje tržišne konkurentnosti zbog pojave novih privrednih subjekata.

6. Zakonska regulativa u oblastizaštite prava oplemenjivača biljnih sorti • Zakon o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti ("Sl.glasnik RS" br. 41/09, od 2.juna 2009, na snazi od 10. juna 2009. godine). • Zakon o izmenama i dopunama zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti ("Sl.glasnik RS" br. 88/11,na snazi od 2.12.2011. godine ). Zakon o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti je u potpunosti usklađen sa odredbama Međunarodne konvencije o zaštiti novih biljnih sorti (UPOV Konvencija), iz 1991. godine, kao i sa odredbama TRIPS sporazuma koje se odnose na zaštitu intelektualne svojine, i odgovarajućom EU legislativom. • Zakon o potvrđivanju međunarodne Konvencije o zaštiti novih biljnih sorti kojim je ratifikovana UPOV Konvencija iz 1991. (“Sl.glasnik RS-međunarodni ugovori”, br. 19/10, na snazi od 3.4.2010.godine). U pripremi: • Zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine.

7. Podzakonska akta uz Zakon o zaštiti pravaoplemenjivača biljnih sorti Pravilnik o sadržini i načinu vođenja Registra zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača biljnih sorti, Registra zaštićenih biljnih sorti, Registra prenesenih prava oplemenjivača i Registra ugovora o licenci (Sl. glasnik RS, br. 70/09, od 27.8.2009.). Pravilniko obrascu i sadržini zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte i dokumentaciji koja se prilaže uz ovaj zahtev, kao i količini i načinu dostavljanja uzoraka reprodukcionog materijala sorte (Sl. glasnik RS, br. 82/2009, od 6.10.2009.). Pravilnik o Listi vrsta poljoprivredenog bilja na koje se odnose izuzeci od prava oplemenjivača i o elementima za utvrđivanje malih poljoprivrednih proizvođača (Sl. glasnik RS, br. 38/10, od 12.6.2010). Pravilnik o metodama ispitivanja različitosti, uniformnosti i stabilnosti biljnih sorti (DUS) (Sl.glasnik RS, br. 30/2011, od 6.5.2011.). Pravilnik o biljnim vrstama koje se smatraju međusobno bliskim. (Sl. glasnik RS, br. 60/2011, od 16.8.2011.). Pravilnik o bližim uslovima za vršenje ispitivanja sorte.(Sl. glasnik RS, br. 101/2012, od 17.10.2012). Odluka o visini troškova ispitivanja sorti i godišnjim troškovima održavanja prava oplemenjivača biljnih sorti (Sl.glasnik RS”, br. 98/2013, od 8.11.2013).

8. Kriterijumi za zaštitu prava oplemenjivača Sorta mora da ispunjava uslove da je: - Nova Sorta se smatra novom ako na dan podnošenja zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte reprodukcioni ili ubrani materijal te sorte nije prodat ili na drugi način otuđen od strane oplemenjivača ili uz njegovu saglasnost, a radi njenog korišćenja na teritoriji Srbije -duže od 1 godine na teritoriji druge države - duže od 4 godine, odnosno duže od 6 godinau slučaju vinove loze, drvenastih voćnih vrsta i ostalog drveća. Različita od postojećih sorti (Distinct– D) Uniformna (Uniform– U) Stabilna (Stable – S) Da ima odgovarajuće ime(u skladu sa UPOV Konvencijom)

10. Ko može da podnese zahtevza dodeljivanje prava oplemenjivača? Podnosilac zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača može biti svakopravno ili fizičko lice. Postupak za dodeljivanje prava oplemenjivača pokreće se na osnovu zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača, koji oplemenjivač, odnosno njegov ovlašćeni zastupnik podnosi ministarstvu. Oplemenjivačjeste: lice koje je stvorilo ili otkrilo i razvilo novu sortu, poslodavac lica koje je u radnom odnosu stvorilo ili otkrilo i razvilo novu sortu ili lica koje je po njegovom ovlašćenju obavilo posao, lice koje je pravni sledbenik lica koje je stvorilo ili otkrilo i razvilo novu sortu ili njegovog poslodavca.

11. Zahtev za zaštitu prava oplemenjivača biljnih sorti Ako su dva ili više oplemenjivača zajedno stvorili ili otkrili irazvili sortu imaju jednako pravo na zaštitu prava oplemenjivača. Ako su dva ili više oplemenjivača, nezavisno jedan od drugog, stvorili ili otkrili i razvili sortu, pravo oplemenjivača ima oplemenjivač koji je prvi podneo zahtev za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte. Strana lica u pogledu zaštite prava oplemenjivača u Republici Srbiji uživaju ista prava kao i domaća lica, ako to proizilazi iz međunarodnih ugovora koji obavezuju Republiku Srbiju. Strano lice u postupku zaštite prava oplemenjivača mora da zastupa ovlašćeni zastupnik koji ima sedište u Republici Srbiji. Zaštita prava oplemenjivača biljnih sorti ima teritorijalni karakter, tj. zahtev za zaštitu koji je podnet u Srbiji omogućava zaštitu samo za teritoriju Srbije.

12. Dokumentacija za zaštitu prava oplemenjivača 1. Zahtev za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte 2. Tehnički upitnik (poseban za svaku biljnu vrstu) 3. Poverljivi deo tehničkog upitnika (samo za roditeljske linije hibridnih sorti), 4. Ovlašćenje za zastupnika (original na memorandumu firme/vlasnika sorte na engleskom jeziku i overen prevod ovlašćenja kod sudskog tumača), 5. Dokumentacija kojom se dokazuje vlasništvo nad sortom (samo ako se popunjava tačka 6 zahteva), 6. Predlog imena sorte (na posebnom obrascu), 7. Overena kopija dokumentacije podnete prilikom podnošenja prvog zahteva (samo ako se poziva na pravo prioriteta član 18. Zakona) i prevod overen kod sudskog tumača, 8. Dokaz o uplati administrativnih taksi, u iznosu od 680 dinara (230 + 450), na br.žiro računa 840-742221843-57, poziv na broj 97, 50-016 korisnik uplate je Budžet Republike Srbije, sa naznakom: za zaštitu prava oplemenjivača biljne sorte (navesti ime sorte). Uplatnica ili izvod o uplati se prilaže uz Zahtev (prijavu). 9. Fotografija u boji (u slučaju voća i ukrasnog bilja), - Upis u Registar zahteva i objavljivanje na internet stranici ministarstva - Razmatranje zahteva - Rešenje o dodeljenom pravu oplemenjivača - Sorta kojoj je dodeljeno pravo oplemenjivača upisuje se u Registar zaštićenih sorti.

13. Ministarstvo vrši ocenjivanje ispravnosti Zahteva i obavlja ispitivanje sorte (koje može da poveri licu koje ispunjava uslove za vršenje tih ispitivanja ili da prihvati rezultate već obavljenih ispitivanja).- Zahtev za koji Ministarstvo utvrdi da je uredan upisuje se u Registar zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača biljnih sorti i objavljuje na na web stranici.-Ukoliko ne postoje rezultati tehničkog ispitivanja sorte (DUS test) obavljeni u državi članici UPOV-a, uz zahtev se dostavlja i potrebna količina semena ili sadnog materijala za ispitivanje, a na zahtev Ministarstva uzorci semena ili sadnog materijala dostavljaju se izvođačima ogleda za ispitivanje sorte u DUS testovima. - Uz zahtev za zaštitu prava oplemenjivača, oplemenjivač mora da podnese i dokumentaciju o stvaranju sorte, kao i predlog imena sorte.-Materijal sorte potreban za ispitivanje i priložena dokumentacija smatraju se službenom tajnom i sa njima se postupa kao sa poverljivim podacima.- Oplemenjivač koji je uredno podneo zahtev kod nadležnog organa druge članice UPOV-a ima pravo prioriteta na zaštitu prava oplemenjivača u Republici Srbiji u periodu od 12 meseci od dana podnošenja prvog zahteva. Procedura zaštite prava oplemenjivača Zahtev za dodeljivanje prava oplemenjivača + uzorak semena ili sadnog materijala

15. Ispitivanje u oglednom polju i u laboratoriji - Ispitivanje sorti u DUS testu na oglednom polju i u laboratoriji se utvrđuje da li je sorta različita, uniformna i stabilna (Distinctness, Uniformity, Stability) i obavlja se kod izvođača ogleda u statusu pravnog lica sa kojima Ministarstvo sklapa ugovor. - Sorta se smatra različitom ako se jasno razlikuje u odnosu na bilo koju drugu sortu čije je postojanje opštepoznato u vreme podnošenja zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte.- Sorta se smatra uniformnom ako je dovoljno ujednačena u izražavanju relevantnih osobina, s obzirom na odstupanja koja se mogu očekivati zbog osobenosti njenog umnožavanja.- Sorta se smatra stabilnom ako njene relevantne osobine ostaju nepromenjene i posle ponovljenog umnožavanja ili u slučaju pojedinačnog ciklusa umnožavanja posle svakog takvog ciklusa. DUS test

16. Ispitivanje u oglednom polju i u laboratoriji- Ispitivanje i utvrđivanje različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorti (DUS test) u polju i laboratoriji izvodi se prema UPOV ili CPVO Tehničkim vodičima.- DUS test obavlja se pod šifrovanim oznakama u toku najmanje 2godinena jednom lokalitetu.- Sorte u ispitivanju se upoređuju sa sortama primerima iz referentne kolekcije sorti koje se koriste za upoređivanje za određena svojstva. - U skladu sa zakonom prihvataju se rezultati DUS testa obavljeni u zemljama članicama UPOV-a. DUS test

17. Završetak ispitivanja sorte • Na kraju postupka ispitivanja sorte rezultate ispitivanja razmatra Stručni savet za zaštitu prava oplemenjivača biljnih sorti (Expert Council for Protection of Plant Breeders’ Rights), kao posebno ekspertsko telo, koje je formirano i za potrebe praćenja stanja u oblasti zaštite prava oplemenjivača, razmatranja stručnih pitanja, davanja stručnih mišljenja i predloga, kao i učešća u realizaciji projektnih zadataka u oblasti zaštite prava oplemenjivača. • Na osnovu rezultata ispitivanja sorte i predloga Stručnog saveta, ministar donosi rešenje o dodeljivanju prava oplemenjivača biljne sorte. • Sortu za koju je doneto rešenje o dodeljivanju prava oplemenjivača Ministarstvo upisuje u Registar zaštićenih biljnih sorti. • Spisak zaštićenih sorti sa ostalim podacima objavljuje se na web stranici ministarstva i u “Službenom glasniku Republike Srbije”. • Pravo oplemenjivača na zaštićenu sortu traje 25 godina, a za krompir, vinovu lozu, drvenaste voćne vrste i ostalo drveće 30 godina od dana dodeljivanja prava oplemenjivača.

19. Zaštita prava oplemenjivača biljnih sorti • Zahtev za zaštitu • + • uzorci reprodukcionog • materijala Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine (MPZŽS) Zakon o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti • Oplemenjivači: • (pravna i fizička lica) • Domaći instituti i oplemenjivači • - Zastupnici stranih • ompanija • Provera da li je sorta: • Nova • ime sorte • Sorta ne ispunjava uslove: • Nije nova • Ime sorte nije odgovarajuće • - Nije prošla DUS test DUS testovi • Sorta ispunjava uslove: • nova • Ime sorte odgovarajuće • - prošla DUS test Odbijanje zahteva Rezultat Stručni savet za zaštitu prava oplemenjivača (MPZŽS, Uprava za zaštitu bilja) Dodeljivanje prava oplemenjivača i upis sorte u Registar zaštićenih sorti

20. Korišćenje zaštićene sorte Reprodukcioni materijal zaštićene sorte može da se koriste samo na osnovu ovlašćenja nosioca prava oplemenjivača i pod uslovima i ograničenjima koje je nosilac prava oplemenjivača odredio i to za aktivnosti koje se odnose na: proizvodnju ili reprodukciju zaštićene sorte, kondicioniranje za reprodukciju zaštićene sorte, ponudu zaštićene sorte na prodaju, prodaju ili drugi vid plasmana zaštićene sorte na tržištu, izvoz ili stavljanje u slobodan promet zaštićene sorte, Skladištenje za bilo koju namenu navedenu od 1) do 5). Aktivnosti nabrojane od 1) do 6) koje se odnose na ubrani materijal, uključujući cele biljke ili delove biljaka, koji je dobijen neovlašćenim korišćenjem reprodukcionog materijala zaštićene sorte, mogu se vršiti samo na osnovu ovlašćenja nosioca prava oplemenjivača, osim ako je nosilac prava oplemenjivača imao razumne mogućnosti da koristi svoje pravo oplemenjivača u odnosu na taj reprodukcioni materijal. Aktivnosti koje se odnose na proizvode koji su dobijeni direktno od ubranog materijala zaštićene sorte neovlašćenim korišćenjem ubranog materijala, mogu se vršiti samo na osnovu ovlašćenja nosioca prava oplemenjivača, osim ako je nosilac prava oplemenjivača imao razumne mogućnosti da koristi svoje pravo oplemenjivača u odnosu na taj ubrani materijal.

21. Izuzeci od prava oplemenjivača Ovlašćenje nosioca prava oplemenjivača nije potrebno za sledeće aktivnosti: • Za ličnu upotrebu i nekomercijalne svrhe • Za eksperimentalne i naučno-istraživačke svrhe • za oplemenjivanje novih sorti, izuzev ako su u pitanju u osnovi izvedene sorte u odnosu na druge takve sorte.

22. Izuzeci od prava oplemenjivača“SEME SA TAVANA” (Farm Saved Seed) • Za sorte biljnih vrsta koje su uključene u listu vrsta poljoprivednog bilja na koje se odnose izuzeci od prava oplemenjivača, smatra se da pravo oplemenjivača nije povređeno od strane poljoprivrednog proizvođača koji u okviru razumnih granica i u skladu sa očuvanjem prava oplemenjivača, u svrhu umnožavanja na sopstvenom imanju, koristi ubrani materijal zaštićene („seme sa tavana”) koji je dobio setvom na sopstvenom imanju. • Maksimalna površina je do 10 ha bez plaćanja naknade nosiocu prava oplemenjivača (mali poljoprivredni proizvođač) • Poljoprivredni proizvođači, osim malih poljoprivrednih proizvođača, dužni su da plate nosiocu prava oplemenjivača razumnu naknadu, u skladu sa tržišnim uslovima, za korišćenje „semena sa tavana”, koja je značajno niža od naknade za kupovno seme. Ne odnosi se na: • sorte voćaka, ukrasnog bilja, povrtarskog bilja i šumskog drveća • hibridne i sintetičke sorte • Poljoprivredni proizvođači koji imaju površine ratarsko-povrtarskog bilja preko 10 ha su u obavezi da plate nosiocu prava oplemenjivača za korišćenje semena sa tavana razumnu naknadu

23. “SEME SA TAVANA” Odnosi se na sorte koje pripadaju vrstama: 1) krmno bilje: - lucerka (Medicago sativa L.), - stočni grašak (Pisum sativum L.), - grahorica (Vicia sativa L.); 2) strna žita: - ovas (Avena sativa L.), - ječam (Hordeum vulgare L.), - raž (Secale cereale L.), - tritikale (X Triticosecale Wittm.), - pšenica (Triticum aestivum L. Emend. Fiori et Paol.), - durum pšenica (Triticum durum Desf.), - spelta pšenica (Triticum spelta L.); 3) krompir(Solanum tuberosum L.).

24. - Prenos prava oplemenjivačai- Ustupanje prava oplemenjivača (licenca) • Nosilac prava oplemenjivača može svoja prava u odnosu na zaštićenu sortu, u celini ili delimično, ugovorom preneti na drugo lice. Na zahtev jedne od ugovornih strana, ugovor se upisuje u Registar prenesenih prava oplemenjivača. • Oplemenjivač može svoja prava u odnosu na zaštićenu sortu, u celini ili delimično ustupiti drugom licu na osnovu ugovora o licenci, koji mora biti u pisanoj formi. Na zahtev jedne od ugovornih strana, ugovor se upisuje u Registar ugovora o licenci. • Za sorte koje su stvorene u instituciji čiji je osnivač Republika Srbija, i u čijem su radu učestvovali radnici te insitutcije, pitanje autorskih honorara ostvarenih plasmanom pomenutih sorti, je stvar internog uređenja između poslodavca (instituta) i zaposlenih, odnosno između institucije u okviru koje su stvorene sorte i oplemenjivača koji su učestvovali u stvaranju tih sorti, a koji su te sorte stvorili u radnom odnosu. • Ministarstvo nije nadležno da rešava po tom pitanju.

25. Članstvo Srbije u UPOV-u Republika Srbija je 5. januara 2013. godine postala 71. članica Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti (UPOV), u kojoj je do sada imala status države posmatrača. Članstvom Republike Srbije u UPOV-u je ušla u red zemalja koje su usaglasile sistem zaštite prava oplemenjivača sa međunarodnim standardima. Članstvo u UPOV-u je bitno i zbog okončanja pregovora o pristupanju Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), s obzirom da je članom 27. TRIPS ugovora o trgovinskim aspektima intelektualne svojine određeno da sve zemlje članice STO moraju osigurati zaštitu prava intelektualne svojine za biljne sorte. UPOV je organizacija Ujedinjenih Nacija, sa sedištem u Ženevi, u okviru Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (World Intellectual Property Organization – WIPO). Glavna aktivnost UPOV-a odnosi se na unapređenje međunarodne usklađenosti i saradnje između država članica. UPOV Konvencija definiše osnovne principe zaštite biljnih sorti koji moraju biti uključeni u nacionalne zakone. Prihvatanjem principa UPOV Konvencije države članice priznaju dostignuća stvaraoca nove biljne sorte omogućavajući im ekskluzivno pravo na svojinu zasnovano na osnovu jednoobraznih i jasno definisanih principa, kao i da uslova da se osigura i promoviše zaštita biljnih sorti u cilju stvaranja novih kvalitetnih sorti.

26. Unapređenjeposlova zaštite prava oplemenjivača u Srbiji • Od 2011-2014. za 137 sorti je dodeljeno pravo oplemenjivača. • Od 2009. godine Republika Srbija, Uprava za zaštitu bilja aktivno učestvuje u programusaradnje sa Kancelarijom Evropske Unije za biljne sorte (Community Plant Variety Office -CPVO) na uspostavljanju i razvoju sistema za zaštitu biljnih sorti u Republici Srbiji (Multi-beneficiary Program). • - Programom je obuhvaćeno učešće na međunarodim seminarima i obuka zaposlenih u Upravi za zaštitu bilja, a obuhvaćeni su i stručnjaci iz oglednih stanica u kojima se obavlja ispitivanje sorti u cilju utvrđivanja različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorti (DUS testovi). • Obuke se obavljaju i u okviru TAIEX programa Evropske komisije. • - Organizovan je veći broj seminara, stručnih radionica, predavanja, studijskih putovanja, vezanih za unapređenje poslova na zaštiti prava oplemenjivača i u cilju promovisanja značaja i potrebe zaštite prava oplemenjivača biljnih sorti u Srbiji.

27. EU Pregovori • Svaka država koja želi da pristupiti EU mora da prihvatiti osnivačke ugovore i druge sadržaje izvedene iz ugovora i da uskladi svoje zakonodavstvo s pravnim tekovinama EU. • Acquis Communautaire je skup svih pravnih normi i odluka koje obavezuju sve zemlje članice unutar Evropske unije kao i države kandidate za članstvo koje se usklađuju. • U okviru Acquis-azaštita prava oplemenjivača biljnih sorti se nalazi u okviru Poglavlja 12 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika. • Eksplanatroni skrining za Poglavlje 12, održan je od 3-7.februara 2014. godine u Briselu, a bilateralni skrining je zakazan za oktobar 2014.

28. EU Legislativa Chapter 12 - Food Safety – Veterinary – Phytosanitary Policy Plant Variety Rights Basic texts L227/1 01/09/1994Council Regulation (EC) No 2100/94 of 27 July 1994 on Community plant variety rights Amended by: -Council Regulation (EC) No 2506/95 of 25 October 1995 - Council Regulation (EC) No 807/2003 of 14 April 2003 - Council Regulation (EC) No 1650/2003 of 18 June 2003 - Council Regulation (EC) No 873/2004 of 29 April 2004 - Council Regulation (EC) No 15/2008 of 20 December 2007 Application texts: L435/10 24/12/1996Council Regulation (EC) No 2470/96 of 17 December 1996 providing for an extension of the terms of a Community plant variety right in respect of potatoes L121/31 01/06/1995Commission Regulation (EC) No 1238/95 of 31 May 1995 establishing implementing rules for the application of Council Regulation (EC) No 2100/94 as regards the fees payable to the Community Plant Variety Office L173/14 25/07/1995Commission Regulation (EC) No 1768/95 of 24 July 1995 implementing rules on the agricultural exemption provided for in Article 14 (3) of Council Regulation (EC) No 2100/94 on Community plant variety rights C371/14 23/12/2000Code of good administrative behaviour in the Community Plant Variety Office L217/28 08/08/2006Council Decision 2006/551/EC of 24 July 2006 appointing the President of the Community Plant Variety Office L78/27 17/03/2007Council Decision 2007/168/EC of 22 February 2007 appointing the Vice-President of the Community Plant Variety Office L337/105 21/12/2007Council Decision 2007/858/EC of 17 December 2007 appointing the Chairperson of the Board of Appeal of the Community Plant Variety Office and his Alternate L251/3 24/09/2009Commission Regulation (EC) No 874/2009 of 17 September 2009 establishing implementing rules for the application of Council Regulation (EC) No 2100/94 as regards proceedings before the Community Plant Variety Office.

29. CPVO princip “jedan ključ za više vrata”(One Key, Several Doors) Kancelarija EU za biljne sorte (Community Plant Variety Office - CPVO) poverava poslove ispitivanja sorti, a institucija koja je ovlašćena za obavljanje DUS testova dostavlja izveštaj Kancelariji CPVO. CPVO obavlja proveru tehničke osposobljenosti osoblja u institucijama koje obavljaju ispitivanja sorti na godišnjem nivou. Svaka institucija koja obavlja ispitivanje sorti za potrebe CPVO može podneti zahtev za promenu ili proširenje obima ispitivanja sorti koja obavljaju. CPVO je razradio detaljne protokole o tehničkom ispitivanju biljnih vrsta (DUS testovi). Da bi se proverio protokol o ispitivanju sorti vrši se posebna obuka osoblja, formiraju se referentne kolekcije sorti, utvrđuju se karakteristike sorti i specifičnosti i rade se uporedni DUS testovi na oglednim poljima. Ovo su veoma ozbiljna ispitivanja i ovi poslovi moraju biti veoma stručno obavljani.

30. CPVO princip “jedan ključ za više vrata”(One Key, Several Doors) Veoma bitno je da svaka državapre nego što postane članica EU donese dobru odluku za koje biljne vrste će obavljati DUS testove na svojoj teritoriji, odnosno za koje biljne vrste će se specijalizovati i da ima dobro obučene stručnjake. Princip „jedan ključ za nekoliko vrata“ je sistem ispitivanja sorti u DUS testu u kome postoji jedinstven DUS test i za potrebe zaštite prava oplemenjivača biljnih sorti i za potreba priznavanja sorti, kao i da su institucije koje obavljaju ove testove akreditovane od strane CPVO. Za potrebe obavljanja poslova zaštite prava oplemenjivača biljnih sorti mora postojati odgovarajuća referentna kolekcija sorti, u koju su uključene sve sorte koje su opšte poznate, a ne samo sorte sa nacionalne sortne listekoja se koristi za potrebe DUS testova u postupku priznavanja sorti. Kada država postavi prioritet i specijalizujese za određene biljne vrste eksperti CPVO će proveravati koliko su institucije, odnosno osoblje obučeno za izvođenje DUS testova. Nadležni organi treba da sarađuju po ovim pitanjima i da obavljaju razmene sorti u referentnim kolekcijama. Pre pristupanja EU Srbija mora da bude spremna za obavljanje DUS testova za one biljne vrste koje je odabrala i za to mora da bude na vreme i adekvatno pripremljena.

31. Umesto zaključka Oplemenjivanje bilja i stvaranje novih sorti je aktivnost koja zahteva značajna finansijska, materijalna i kadrovska ulaganja i to dugoročno. Iz tih razloga neophodno je zaštiti rezultat istraživanja, kao intelektualnu svojinu, kao što je to slučaj sa inovacijama u svim oblastima naučno-tehnoloških istraživanja i umetnosti. Zaštita prava oplemenjivača biljnih sorti, kao i zaštita ostalih oblika intelektualne svojine je u nadležnosti državnih institucija, ali je ostvarivanje tih prava regulisano kroz sudsku zaštitu, što je u nadležnosti samih fizičkih ili pravnih lica kojima su dodeljena ta prava i koji imaju potrebu da nadoknade svoje investicije kroz naknadu za svoje sorte. Članstvo Republike Srbije u UPOV-u i regulisanje pitanja zaštite svih oblika intelektualne svojine, u koju spada i zaštita prava oplemenjivača biljnih sorti, jedan je od preduslova da Republika Srbija postane članica Svetske trgovinske organizacijie (STO) i Evropske Unije.

32. MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINEUprava za zaštitu biljaGrupa za zaštitu biljnih sorti i biološku sigurnostOmladinskih brigada 1 (SIV 3)11070 Beogradtel/faks: 011/ 311 70 94011/ 2609 352011 2609 720www.minpolj.gov.rsjovan.vujovic@minpolj.gov.rs