230 likes | 441 Views
Drugi dio. Razvoj društva i ličnost. Kada naučite ova poglavlja moći da objasnite. Definiciju društva, strukturu i dinamiku. Društvene osnove i društvenu svijest. Društveno – ekonomske formacije. Savremene teorije ličnosti. Antropološko – filozofske predpostavke problema ličnosti.
E N D
Drugi dio Razvoj društva i ličnost
Kada naučite ova poglavlja moći da objasnite • Definiciju društva, strukturu i dinamiku. • Društvene osnove i društvenu svijest. • Društveno – ekonomske formacije. • Savremene teorije ličnosti. • Antropološko – filozofske predpostavke problema ličnosti. • Sociološke teorije ličnosti.
Pojam sistema, sa osvrtom na organizacioni sistem. Frojdovu psihoanalitičku teoriju strukture ličnosti. Adlerovu sociološku teoriju ličnosti. Olportovu humanističku psihološku teoriju ličnosti. Potrošač, preduzetnik, marketer i marketing menadžer kao ličnosti. Zaključke o ličnostima u uslovima tržišne ekonomije. Teorija osobina ličnosti.
1. Društvo, struktura i dinamika društva Postoje brojne definicije društva. Jedna od tih glasi: Društvo se može definisati kao cjelokupnost odnosa ljudi prema prirodi i međusobnih odnosa ljudi.
Elementi društvene strukture Društvena struktura sastoji se iz dva osnovna načela: • ekonomske osnove i • društvene nadgradnje,
Društvena nadgradnja • Društvenu nadgradnju čine sva ostala područja društvene stvarnosti koja su u potpunostu uslovljena ekonomskom osnovom društva. • To su grubo diferencirane društveno-političke organizacije društva (država, pravne institucije i političke organizacije) i društvena svijest koja se sastoji iz pravno-politčke nadgradnje i viših oblika svijesti (religija, moral, filozofija, nauka i umjetnost).
Društvena dinamika • Društvena dinamika proizilazi iz shvatanja pokretačkih snaga razvoja ljudskog društva kao sastavnog dijela shvatanja društva uopšte.
2. Društvena osnova, društvena svijest Društvena osnova ima ekonomsko obilježje i sastoji se iz proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa, koji se zajedničkim imenom zovu način proizvodnje. Proizvodne snage čine sredstva za proizvodnju i čovjek sa svojim sposobnostima. Proizvodni odnosi su odnosi u koje ljudi stupaju u procesu proizvodnje.
Društvena svijest Društvena svijest kao grubo diferencirani dio drušvene nadgradnje sastoji se iz • pravno-političke nadgradnje i • viših oblika svijesti, a oni se manifestuju u obliku: • religije, • morala, • filozofije, • nauke i • umjetnosti.
Религија • Религија је систем идеја који суштину света објашњава надприродним, ирационалним, метафизичким, делом једног свемогућег бића (идеје) - Бог • У свом развоју је прошла кроз три фазе: анимизам, политеизам, моноеизам. • Религија као колективна свест се још дефинише и као систем веровања и обичаја везаних за фенеомене који се дефинишу као свети. • Они који прихватају овај систем обичаја везани су или су припадници одређене гелигијске заједнице.
Наука • Наука је облик друштвене свести који представља систем знања о законитостима које се односе на природу, друштво и човека. Она је процес ситицања нових научних знања. • Појавила се и нови облик друштвене свести који настоји да помири (споји, повеже) религију и науку – панатеизам. Неки сматрају да је то нови облик религијске свести.
Морал • Морал је облик друштвене свести који представља систем правила или норми заснованих на схватању добра и зла, а који као такви регулишу односе човека према другим људима, према друштву, према себи самима. • Она делује на такав начин да их се људи придржавају без обзира на санкције.
Филозофија • Филозофија представља облик друштвене свести који настоји да изрази законитости које постоје у друштву и природи. • Она се бави укупном објективном стварношћу, светом у целини. • У том смислу она даје општи, универзални поглед на свет. • Дакле, она је општи облик друштвене свести.
Уметност • Уметност је облик друштвене свести којим уметник уз помоћ различитих симбола изражава свој естетски однос према феноменима или стварности. • У којој мери је маркетинг психологија и уметност?
3. Društveno-ekonomska formacija Tipovi društveno-ekonomskih formacija: • Prvobitna zajednica, • Robovlasničko društvo, • Feudalno društvo i • Kapitalističko društvo koje sadrži nekoliko faza
Faze kapitalizma: • Liberalni kapitalizam poslije industrijske revolucije, • Monopolistički kapitalizam, gdje je došlo do izražaja organizovanja kartela, trustova, koncerna i velikih aktivnosti sindikata. • Državni ili savremani kapitalizam gdje dolazi do prestrukturisanja državnog vlasništva i stvaranja privatnog i državnaog partnerstva.
Komunizam • Nestanka privatnog vlasništa i koncepta društva u kojem svi rade i uzimaju prema svojim potrebama. • Komunizam – društveno ekonomska formacija koja se još nije ostvarila.
Potrošačko društvo i konzumerizam • Potrošačkog društva ili konzumerizma je još jedan u nizu izama sa kojima smo suočeni. • Konzumerizam je neologizam, novonastala riječ koja predstavlja osobenu ideologiju čiji je vrijednosni sistem usmjeren na potrošnju. • Konzumerizam je ideologija koja svoje ispunjenje ostvaruje u konzumiranju, ona je njen smisao i krajnja svrha. • Konzumerizam predstavlja stil življenja, načina razmišljanja i ponašanja.
On se realizujе u društvu koje funkcioniše na logici da je potrošnja nužan uslov svekolikog progresa. Da li je to tako? Svi smo, na neki način, uhvaćeni u to vrzino kolo gigantskom reklamnom industrijom koja ima smo jednu zadaću - da nas sugestivnim metodama ubijedi da kupimo ono što nam u osnovi nije potrebno. Moćnim medijskim sredstvima je poput paukove niti premrežila cijelu planetu i postala globalni fenomen.
Potrošačko društvo sa svojom ideologijom konzumerizma u najširim socijalnim krugovima se uzima kao samorazumljiva činjenica koja ne zahtijeva dublje eksplikacije. Da li treba dokazivati da je većina kriza od kojih strepi čovječanstvo generisano težnjom za održanjem i povećanjem dostignutog nivoa ekonomskog blagostanja, odnosno profit i jedino profit?
Osnovna obilježja savremenog društva • Povezivanja čovječanstva događa se zahvaljujući jako brzom razvoju nauke i tehnologije u svim sferama, a prvenstveno elektrotehničke i računarske, a to je ustvari razvoj informatičko računarskog društva. • Smanjenje razlika među ljudima je logičan rezultat povezivanja čovječanstva. • Naučno-tehnološka revolucija je sve ovo omogućila.
Osnovna obilježja savremenog društva • Masovna kultura je jedno od ključnih obilježja savremenog društva i predmet velike naučne pažnje. Ona nastaje povezivanjem čovječanstva. • Kič to je ustvari antivrijednost, poznatije kao ,,umjetničko smeće”. Postoji raznih principa za identifikaciju i klasifikaciju kiča, što nije predmet našeg interesovanja. • Ekološki problemi savremenog društva javljaju se zbog brzog razvoja industrije bez kontrole zagađivanja okoline, što je veliki problem