Deveta nedelja FINANSIJSKO TRŽIŠTE - TRŽIŠTE HARTIJA OD VREDNOSTI (HoV)

1. Deveta nedeljaFINANSIJSKO TRŽIŠTE - TRŽIŠTE HARTIJA OD VREDNOSTI (HoV) način podele finansijskog tržišta preuzeto od: Ristić,Ž. (1990) Tržište novca (Beograd, sopst. izd.); Ristić, Ž (1990) Tržište kapitala (Beograd, sopst. izd.)

2. FINANSIJSKO TRŽIŠTE – definicija i segmentacija (1) • tržišni mehanizam preko koga se uspostavlja veza između ponude i tražnje (P/T) finansijskih sredstava (kreditno tržište) i finansijskih instrumenata (tržište hartija od vrednosti); • podela tržišta prema ročnosti tržišnog materijala koji se nudi i traži: tržište kapitala i novčano tržište;

3. FINANSIJSKO TRŽIŠTE – definicija i segmentacija (2) • novčano tržište - mobilizacija kratkoročnih finansijskih sredstava, hartija od vrednosti i deviza i snabdevanje procesa proizvodnje i prometa likvidnim sredstvima; • tržište kapitala – mobilizacija dugoročnih finansijskih sredstava i dugoročnih dužničkih i vlasničkih HoV i usmeravanje u najprofitabilnije projekte;

4. 1. NOVČANO TRŽIŠTE • likvidna sredstva obezbeđuju se iz primarne emisije i međukreditiranjem banaka i privrede; • rast likvidnih sredstava formira agregatnu tražnju; • rast likvidnih sredstava mora se uskladiti sa rastom proizvodnje i ostalim kategorijama realnog sektora što je pod kontrolom centralne banke; • centralna banka (CB) organizator najvažnijeg segmenta novčanog tržišta – međubankarskog tržišta novca (skraćeno tržište novca);

5. Segmenti novčanog tržišta • Kreditno tržište – P/T kratkoročih sredstava u formi kratkoročnih kredita; • Tržište kratkoročnih HoV; • Eskontno i lombardno tržište na kome se povlače kratkoročna sredstva CB; • Tržište novca – kupovina i prodaja žiralnog novca i HoV tržišta novca;

6. Tržište novca (1) • učesnici CB i poslovno bankarstvo; • CB nema prava da učestvuje na ostalim segmentima finansijskog tržišta; • CB instrumentima i mehanizmima kreditno monetarne politike deluje u pravcu realizacije postavljenih ciljeva makroekomske politike; • Na ovom tržišu odvijaju se operacije CB na otvorenom tržištu i formira referentna kamatna stopa;

7. Tržište novca (2) • na ovom tržištu odvija se politika otvorenog tržišta i formira referentna kamatna stopa; - CB održava optimalnu likvidnost finansijskog sistema zemlje; - poslovno bankarstvo uspešno prevazilazi likvidnosne oscilacije;

8. Tržište novca (2) • Ponudu na tržištu novca formiraju viškovi žiralnog novca poslovnog bankarstva i HoV tržišta novca; • instrument depozitnih ili kreditnih olašica CB za viškove ili plasman viškova žiralnog novca; • HoV koje formiraju ponudu na tržištu novca - samo one HoV koje su izdate od strane CB i države i koje to nisu, pod uslovom da je CB dala posebnu saglasnost da se one mogu smatrati HoV tržišta novca: mogu biti blagajnički zapisi,repo aranžmani, državni zapisi i obveznice;

9. Nacionalno i internacionalno tržište novca (1) • U zemljama sa konvertibilnom valutom deo tržišta novca je i devizno tržište; ne pravi se razlika između nacionalnog tržišta novca i internacionalnog tržišta novca; • U zemljama sa nekonvertibilnom valutom, kao što R Srbija, na nacionalnom tržištu novca transakcije se vrše u nacionalnoj valuti, a na internacionalnom tržištu u stranim sredstvima plaćanja i pravi se podela između • institucionalizovanog internacionalnog tržišta; • neinstitucionalizovanog internacionalnog tržište;

10. Tržište novca – devizno tržište (2) • Kada je intitucionalizovano, posluje pod nazivom devizna berza – devizno tržište; • Neinstitucionalizovano inostrano tržište novca pretpostavlja postojanje međunarodnog platnog prometa; učesnici samo one poslovne banke koje su dobile ovlašćenje CB da devizna sredstva kojima raspolažu drže na računima u inostranstvu;

11. Devizno tržište – devizna berza (1) • formira P/T stranih sredstava plaćanja u okviru nacionalne privrede i formira devizni kurs nacionalne valute; • kupuju se i prodaju devize i efektivni strani novac za namene koje su propisane Zakonom; • Deviza – potraživanje na strani novac; • Valuta – efektivni novac; • Devizni kurs – cena stranog novca izražena u domaćoj valuti i obratno;

12. Devizno tržište – devizna berza (2) • Učesnici CB i poslovne banke; • centralna banka kupuje i prodaje devize i na taj način utiče na formiranje kursa nacionalne valute; • Intervencijama CB održava se spoljna likvidnost nacionalne privrede na potrebnom nivou; • efekti intervencije CB protežu se i na količinu novca (nacionalnog) u opticaju- utiču i na tržište novca i visinu kamatnih stopa na ostalim segmentima finansijskog tržišta;

13. Trgovina na deviznom tržištu R Srbije • Spot trgovina- kupovina i prodaja deviza čiji rok izvršenja je do dva radna dana; • Terminska trgovina - kupovina i prodaja deviza čiji rok izvršenja je na neki dan u budućnosti, a koji počinje da teče prvog dana nakon isteka spot roka; • Svop transakcija je istovremeno ugovaranje spot kupovine/prodaje deviza za dinare (spot transakcija) i terminske prodaje/kupovine tih deviza za dinare (terminska transakcija) između NBS i banke;

14. Srednji kurs dinara (1) • formira se slobodno na osnovu P/T deviza, a u režimu rukovođeno plivajućeg kursa koga sprovodi NBS; • zvanični srednji kurs dinara utvrđuje NBS na početku svakog radnog dana; na osnovu spot i na kraći rok od spot trgovine evrima; • zvanični srednji kurs dinara prema drugim valutama utvrđuje se na osnovu zvaničnog srednjeg kursa dinara prema evru, primenom principa pravilno ukrštenih kurseva i u skladu sa međuvalutarnim odnosima na inostranim tržištima ;

15. Menjački poslovi u R Srbiji • poslovi otkupa, odnosno prodaje efektivnog stranog novca i čekova deviza i efektive koji se kupuju i prodaju na deviznom tržištu; • Menjačke poslove mogu da obavljaju banke i pravna lica i preduzetnici koji dobiju ovlašćenja Deviznog inspektorata;

16. Kursna lista za efektivni strani novac • kursnu listu za efektivni strani novac formira NBS istovremeno sa formiranjem kursne liste za zvanični srednji kurs dinara; • Kupovni i prodajni kursevi NBS za devize, odnosno za efektivni strani novac formiraju se oduzimanjem odnosno dodavanjem marži za devize, odnosno efektivni strani novac, u odnosu na zvanični srednji kurs dinara; • Oduku o visini marže donosi guverner;

17. TRŽIŠTE KAPITALA - segmenti • Kreditno tržište – daje se, uzima i koristi kapital u formi dugoročnih kredita; • Hipotekarno tržište – koristi se kapital u formi hipotekarnih kredita – stambenih kredita za koje je obavezna zaloga u obliku hipoteke; • Tržište dugoročnih dužničkih HoV i vlasničkih HoV; Prema Zakonu o tržištu kapitala u R Srbiji – tržište kapitala= tržište HoV;

18. Primarno i sekundarno tržište HoV • Primarno ili emisiono tržište HoV – tržište na kome emitenti HoV prodaju HoV – na kome se prvi put prodaje HoV; • Sekundarno tržište HoV – tržište na kome se HoV trguje drugi i svaki naredni put; produžava vek emitovanim HoV na taj način što se na njemu vrši preprodaja finansijskih instrumenata, a investitorima koji žele omogućava da vrednosni papir u svakom momentu zamene u novac – da ga utrže pre roka dospeća;

19. Formiranje ponude i tražnje HoV • Ponudu HoV formiraju: • na primarnom tržištu izdavaoci/emitenti HoV koji mogu biti privredna društva ili država; - na sekundarnom tržištu HoV ponudu formiraju investitori - vlasnici kupljenih HoV; • Tražnju HoV formira javnost/investitori koji mogu biti sva pravna i fizička lica koja su voljna da tekuću potrošnju odlože i investiraju u HoV;

20. Cilj investiranja u HoV 1. štednja - motiv sticanje prinosa na HoV koji može biti u obliku dividende ili kamate; 2. špekulacija (finansijsko klađenje) - motiv isključivo kapitalni dobitak koji predstavlja razliku između tržišne i nominalne cene HoV : Bikovi - špekulacija na rast cena; Medvedi – špekulacija na pad cena; - špekulant vs. hedžer: razlika što istim operacijama prvi preuzima rizik promene cena, a drugi želi da se od ovog rizika zaštiti;

21. Investiranje na tržištu HoV • Investor samostalno bira HoV i daje nalog ovaštenom licu za trgovinu HoV da je kupi; • Investitor ulaže sredstva kod institucionalnih investititora, razne vrste investicionih fondova, - koji prikupljaju pojedinačne uloge investitora a odgovorno lice fonda za trgovinu HoV – portfolio menadžer - investira u HoV koja je po njegovoj proceni najunosnija;

22. Finansijski posrednici na tržištu HoV • Posrednici na tržištu kapitala mogu biti finansijske institucije koje imaju status investicionih društava: • brokersko-dilerska društva; • ovlašćene banke za isporučivanje investicionih usluga; • investicioni i penzioni fondovi;

23. Investicioni fondovi • Otvoreni fond; • Zatvoreni fond; • Privatni fond; Otvoreni investicioni fond prema investicionom cilju mogu biti: • fond rasta vrednosti imovine; • fond prihoda; • balansirani fond; • fond očuvanja vrednosti imovine;

24. Otvoreni investicioni fond • nema svojstvo pravnog lica; • imovina fonda odvojena od imovine društva za upravljanje fondom; • funkcioniše na principu prikupljanja novčanih sredstava putem izdavanja investicionih jedinica i otkupa investicionih jedinica na zahtev člana fonda; Investiciona jedinica je srazmerni obračunski udeo člana fonda u ukupnoj neto imovini otvorenog investicionog fonda;

25. Zatvoreni investicioni fond • pravno lice organizovano kao javno društvo; • prikuplja novčana sredstva prodajom akcija putem javne ponude; • osnovni kapital ne može biti manji od 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan uplate;

26. Privatni investicioni fond • pravno lice organizovano kao društvo sa ograničenom odgovornošću; • Minimalni novčani ulog člana privatnog fonda ne može biti manji od 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan uplate; • Društvo za upravljanje može neposredno ili preko povezanih lica imati učešće u kapitalu privatnog fonda kojim upravlja;

27. Dobrovoljni penzioni fond • nema svojstvo pravnog lica; • institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikuplja i ulaže penzijski doprinos u različite vrste imovine sa ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja; • novčani deo osnovnog kapitala društva za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondom, prilikom osnivanja, iznosi najmanje 1.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu NBS na dan uplate;

28. Razlika između penzionih i investicionih fondova • ograničenja za investiranje daleko veća za penzione od bilo koje druge vrste investicionih fondova; • investitori u penzione fondova svoje uloge mogu podići tek nakon što napune određeni broj godina života;

29. Banka kao investiciono društvo • poslovanje sa HoV netradicionalan bankarski posao; • Poslovanje sa HoV: - u svoje ime i za svoj račun; • kao agent - čist posrednik; • kao pokrovitelj emisije - u svoje ime a za tuđ račun na način da preuzima emisiju HoV tuđeg izdanja u cilju prve prodaje HoV investitorima uz obavezan otkup emitovanih HoV;

30. Fond za zaštitu investitora • obavlja delatnost u svrhu zaštite investitora u HoV čija su sredstva ili finansijski instrumenti izloženi riziku u slučaju stečaja investicionog društva, banke ili društva za upravljanje koji obavljaju investicione usluge; • Organizovala ga Agencija za osiguranje depozita; • Potraživanja klijenata osigurana su do vrednosti od 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po klijentu člana Fonda;