OPŠTA PSIHOLOGIJA Predmet i metode psihologije

1. OPŠTA PSIHOLOGIJAPredmet i metode psihologije Predavač: Ma Jasmina Knežević, specijalista poslovne psihologije jmknezevic@gmail.com

2. Osnovni podaci o predmetu Jednosemestralni (2+1, 12 nedelja) Obavezna literatura: Hrnjica, S. (2003). Opšta psihologija sa psihologijom ličnosti (6. izdanje). Beograd: Naučna knjiga Slajdovi i beleške sa predavanja

3. Raspodela poena za ispit

4. DOGOVOR O RADU • Komunikacija se odvija putem maila i tokom termina za konsultacije • Mail: jmknezevic@gmail.com • Termini za konsultacije: • ponedeljak 13h-14 h • utorak 14h – 15 h (Dejana)

5. I KOLOKVIJUM • II KOLOKVIJUM • ROK ZA PREDAJU SEMINARSKIH RADOVA • DRUGI ROK – umanjeno za 5 bodova

6. DOGOVOR O RADU • Mailing lista studenata

7. DOGOVOR O RADU • Procena znanja studenta/kinje vrši se putem dva kolokvijuma u toku semestra • Student/kinja koji na kraju semestra nema položena oba kolokvijuma pristupa integralnom pismenom ispitu • Uslov za izlazak na pismeni ispit je predat i odbranjen seminarski rad • Radovi se predaju asistentkinji i sa njom se dogovaraju termini za prezentaciju

8. UPOZNAVANJE • Predstavljanje • Iskustvo sa psihologijom • Motivacija za upis Visoke škole

9. Mesto psihologije i psiholoških znanja u vašem budućem pozivu /radu

10. Osnovna pitanja na koje tražimo odgovore • Šta je psihologija i čime se bavi? • Kojim se metodama koristi psihologija pri proučavanju svog predmeta? • Kako se grana savremena psihologija?

11. Zadatak: • Zamisli da si novinar koji piše članak o psihologiji čitaocima koji nikada nisu čuli za nju Ključna pitanja: Šta? Ko? Zašto? Čemu to? Gde?

12. Šta je to psihologija?Šta od napisanog u članku pripada psihologiji? ? ? ? PSIHologijA ? ? Mozak, mišljenje, logika, emocije, um, psihički problemi, opažanje, savetovanje, intervju, kauč, projektivni testovi, slobodne asocijacije…Freud,

13. Psihologija.... • Čitanje misli? • Predviđanje budućnosti? • Mistično.... čudno? Ne

14. nego...nauka1 o psihičkim procesima2 i ponašanju3ljudi (prevod grčke reči psyche (dah, duša) + logos (nauka) (ali to nije i definicija psihologije!) bilo bi Nauka o duši – što nije adekvatan izraz)

15. Psihički procesi i ponašanje imaju: • svoje uslove (koji utiču na njihovo javljanje) • svoje delovanje/učinke (posledice koje izazivaju) • Uslovi i učinci mogu biti: • Fizikalni/fizički • Biološki • Socijalni • Npr. emocija ljutnje/agresivno ponašanje

16. Rastavimo definiciju... 1. Nauka • da bi nešto bilo nauka, mora imati: • predmet koji proučava • naučne metode kojima dolazi do saznanja, spoznaje tj. dokaza o svom predmetu ( primena metoda je u suprotnosti sa intuitivnim nagađanjem, spekulisanjem, verovanjem, uzimanju pretpostavki kao istine itd.)

17. Rastavimo definiciju... • mora biti: • objektivna • merljiva, • zatim: • Saznanja treba da temelji na rezultatima naučnih istraživanja(dokazima) • mora imati mogućnost provererezultata 1. Nauka

18. Rastavimo definiciju... 2. Psihički procesi • unutrašnji, subjektivni procesi • pojedincu se manifestuju kao lično doživljavanje • nisu direktno vidljivi, tek u ponašanju ili snimcima aktivnosti mozga (EEG,CT, PET) postaju opipljivi/vidljivi i merljivi • odvijaju se putem aktivnostimozga • Psihički procesi su: • 1.Kognitivni ili saznajni - percepcija, pažnja, učenje, pamćenje, mišljenje, inteligencija... • 2.Konativni ili voljni: motivacija • 3.Emocionalni: emocije, raspoloženja

19. Rastavimo definiciju... 3. Ponašanje • aktivnosti, radnje, reakcije – izraz lica, • pokreti • vidljivo je drugima, može se opažati i meriti • U počecima nastajanja naučne psihologije smatralo se da bi jedino ponašanje trebalo da bude predmet bavljenja psihologije kao nauke, jer je merljivo i objektivnije nego psihički procesi

20. Psihički procesi dovode do ponašanja • opažanjem ponašanja možemo zaključivati o procesima unutar nas *ali, nemaju uvek psihički procesi spoljašnji znak u ponašanju

21. Psihički procesi i ponašanje su povezani, jedno utiče na drugo!!! Psihički procesi Ponašanje

22. PREDMET Psihologija se bavi proučavanjem psihičkog života. • Psihički život čine: • psihički procesi – opažanje, učenje, mišljenje, osećanja, motivacija... • psihičke osobine – navike, sposobnosti, interesovanja... • manifestacije u ponašanju – u postupcima i reagovanjima...

23. Struktura psihičkog života • Psihički procesi: • intelektualni (kognitivni) – preko njih saznajemo objektivnu stvarnost. Tu spadaju: oseti i opažaji, učenje, pamćenje i mišljenje • emocionalni – preko njih vrednujemo objektivnu stvarnost u odnosu na ličnost koja tu stvarnost doživljava (procenjujemo da li je nešto lepo, opasno, tužno itd.) • voljno-motivacioni (konativni) – uključuju procese koji daju snagu i istrajnost svim našim aktivnostima i ponašanju

24. Organizacija psihičkih procesa/funkcija sastoji se iz tri kruga koji se međusobno poklapaju Organizacija kognicije, konacije i emocija zajedno predstavljaju naš duhovni prostor (psiha)

25. Struktura psihičkog života • Psihičke osobine su relativno trajne odlike ličnosti koje se ispoljavaju u ponašanju • Za intelektualno ponašanje najvažnije su intelektualne sposobnosti; za emocionalno ponašanje najvažniji je temperament, za socijalno ponašanje karakter, a za motivaciono ponašanje potrebe, stavovi i vrednosti • Kriterijumi prema kojima se procenjuju psihičke osobine: • - intenzitet, (da pojedinac vidljivo ispoljava tu osobinu u odnosu na prosek), • -učestalost (da se ta osobina ispoljava češće u ponašanju) i • - doslednost (da se ispoljava i u relativno različitim situacijama)

26. Struktura psihičkog života • Trebapomenuti i psihička stanja- odnose se na određene promene u našoj psihi i organizmu, kao rezultat uticaja spoljašnjih ili unutrašnjih faktora • Tipična stanja su stanja zamora, budnosti, raspoloženja, depresije, stanje afekta, panike • Sve navedene komponente psihičkog života su međusobno povezane i čine jedinstvenu organizaciju koja se označava kao integritet ličnosti

27. Zadaci psihologije • OPISATI –> • OBJASNITI –> • PREDVIDETI -> • MENJATI / PRIMENITI /SPREČITI ponašanje i psihičke procese ljudi Tj. otkriti zakonitosti ljudskog ponašanja za ličnu dobrobit i dobrobit čovečanstva - npr: nasilno ponašanje

28. ISTORIJSKI RAZVOJ PSIHOLOGIJE1. PREDNAUČNI PERIOD U okviru antičkefilozofije predmet postoji, ali nemanaučnih metoda (nego: promišljanje, rasprave…) = pogrešni zaključci! (-) • Aristotel – pogrešno smatra da mozak samo hladi krv • odbacuju se mistična i prihvataju se razumska objašnjenja ponašanja ljudi (+) 17.vek – Descartes – dualizam – otvara mesto psihologiji!

29. 2. NAUČNI PERIOD • u 19 veku psihologijapostaje posebna nauka  Vilhelm Vunt 1879.g u Leipcigu otvara prvu laboratoriju za eksperimetalnu psihologiju • Tako je psihologija postalanaukadobivši metode(po uzoru na prirodne nauke – EKSPERIMENT!) Psihologija je mlada nauka sa dugom prošlosti

30. Wilhelm Wundt (1832-1920) Laboratorija u Lajpcigu • ISTORIJAT Vunt kao osnivač psihologije predmet Psihologija se sredinom XIX veka izdvojila iz filozofije zahvaljujući Vuntu. Vilhelm Vunt, nemački filozof i psiholog, je 1874, objavio svoju knjigu „Principi fiziološke psihologije” kojom je psihologija odvojena od medicine i filozofije. Godine 1879. Vunt je osnovao prvu psihološku laboratoriju (u Lajpcigu). Tu je ispitivao osećaje i opažaje, a pre svega prag osetljivosti, vreme reakcije i dr.

31. GRANE PSIHOLOGIJE • I Teorijske discipline: • Opšta psihologija – proučava osnovne psihičke pojave (opažanje, učenje, mišljenje, emocije) • Fiziološka psihologija – proučava organsku osnovu psihičkog života • Razvojna psihologija – proučava razvitak psihičkog života od rođenja do smrt. • Socijalna psihologija – proučava društveno ponašanje ljudi • Psihologija ličnosti – proučava psihološka obeležja pojedinca • II Praktične discipline • Pedagoška psihologija – proučava psihološku stranu vaspitanja i obrazovanja • Psihologija rada – proučava vezu između čoveka, posla kojim se bavi i uslova rada • Mentalna higijena – bavi se očuvanjem duševnog zdravlja • Klinička psihologija – bavi se razumevanjem i rešavanjem problema pojedinca

32. ISTRAŽIVANJE U PSIHOLOGIJI

33. Objektivne i subjektivne pojave • Objektivne ili fizičke pojave: postoje i dešavaju se nezavisno o nama kao osobama koje ih mogu ali i ne moraju primećivati tj. doživljavati • Subjektivne ili psihičke pojave: neposredno zavise od osobe koja ih doživljava; nastaju u čoveku i čine njegov psihički život; Slika: = ≠ ~ Reakcija Stimulus

34. Vrste istraživanja po različitim kriterijumima I.Na osnovu opšteg pristupa: - kvalitativna - kvantitativna - mešovita II. Prema strukturi i strategiji istraživanja: - eksperimentalna - neeksperimentalna

35. Vrste istraživanja III U odnosu na vremensku dimenziju: Transferzalna Longitudinalna

36. Kvantitativna istraživanja Ideje, teorije, pretpostavke se testiraju empirijski (eksperimentalno) Traže se zakonitosti i pravilnosti koje važe za sve slučajeve a ne samo za pojedinca (opšte zakonitosti) Istraživanja se planiraju i sprovode sistematski i precizno Istraživanja se ponavljaju da bi se izgradila teorija Dobro kontrolisana, javna, precizna, mogu da se generalizuju, jasna, pregledna, sa jasnom i preciznom metodologijom

37. Kvalitativna istraživanja Ovom pristupu su strani pojmovi merenja, statističke obrade, eksperiment, analitičko raščlanjivanje pojava Bliski pojmovi su: lično iskustvo, introspekcija, posmatranje i opisivanje Sprovode se na terenu (tamo gde su ispitanici) a ne u laboratorijama Kvalitativna istraživanja su EKSPLORATIVNA – koriste se za istraživanje pojava o kojima nemamo dovoljno znanja ili kada je pojava izuzetak od svih postojećih znanja

38. Mešovita istraživanja Oslanja se na pragmatizam – “koristićemo sve što će nam dati rezultate” Centralni pojam istraživanja je PROBLEM ISTRAŽIVANJA, a ne METOD koji ćemo koristiti ili teorijski okvir u kome ćemo se kretati Istraživanje počinjemo od definisanja problema i ciljeva, a zatim tragamo i biramo opšti pristup i teorijski okvir koji bi mogao dovesti do ostvarenja tih ciljeva Koristimo i kvantitativne metode (merenje) i kvalitativne (eksploraciju, opisivanje)

39. METODE PSIHOLOGIJE

40. Metode kojima se koristi savremena psihologija • A) Samoopažanje – Introspekcija • posebno obučeni subjekti pod kontrolisanim uslovima sistematski i neposredno prate svoje doživljavanje raznih psihičkih stanja i procesa • Introspektivna metoda – u originalnoj formi,deo istorije psihologije • Teškoće: • mnogi psihički procesi menjaju se kada se na njih obrati posebna pažnja, • retki su pojedinci koji su u stanju da objektivno izveštavaju o toku vlastitih mentalnih zbivanja • postoje psihički doživljaji koje ne možemo u celini introspektivno zahvatiti • subjektivnost samoprocene

41. B) Metoda (kontrolisanog) posmatranja/opažanja • značajno je jasno definisati cilj i plan sprovođenja • ŠTA će biti predmet opažanja; GDE će se opažanje sprovesti; KADA će se sprovesti; ČIME tj. kojim sredstvima će se opažati i KAKO će se beležiti podaci

42. VEŽBA • Zadatak da u parovima osmislite šta bi i na koji način mogli pratiti posmatranjem u okviru svog budućeg poziva. Pri tome se rukovodite pitanjima koja čine plan opažanja. • Za rad imate 5 minuta. • Budite što kreativniji u osmišljavanju situacija koje bi bile zanimljive za posmatranje u cilju upotrebe rezultata u unapređenju poslovanja • Primer: posmatranje studenata dok zauzimaju mesta u učionici

43. c) Metoda eksperimenta • Inicijalno stanje: način komunikacije osobe A i osobe B • Eksperiment: Prošao kroz kurs psihologije Nije prošao kroz kurs psihologije • Da li se osoba A i B razlikuju u odnosu na način komunikacije?

44. Eksperimentalni metod • 1.Eksperimentator menja jedan ili skup uslova za koje veruje- na osnovu teorijskih indikacija ili istraživanja drugih, da su od značaja za javljanje pojave koju ispituje i čije dejstvo želi da utvrdi • 2.kontroliše jedan ili skup uslova koji su od značaja za javljanje pojave koju ispituje, ali koji nisu predmet njegovog ispitivanja • 3.sistematski registruje i analizira posledice delovanja ispitivanih faktora na posmatranu pojavu • Uslovi koji se namerno menjaju u istraživanju –nezavisne varijable • Promene u ponašanju ili mentalnom funkcionisanju – zavisne varijable

45. Eksperimentalni metod • Utvrđivanje dejstva nekog leka na broj podataka koje ispitanik može da zapamti posle jedne prezentacije: • poređenje broja podataka koje ispitanik može da zapamti kada je pod dejstvom leka i kada lek ne deluje ili, • jednoj grupi ispitanika damo lek, drugoj ne damo, a onda ispitujemo sposobnost neposrednog pamćenja u obe grupe

46. Šta kontrolišemo kada kod istih ispitanika primenjujemo oba uslova – sa i bez leka? - vreme ispitivanja (isto doba dana) - umor - raspoloženje - zdravstveno stanje ispitanika • Šta je bitno kod drugog slučaja gde imamo dve grupe ispitanika – sa i bez davanja leka? • -neophodno je ujednačiti grupe ispitanika prema sposobnosti neposrednog pamćenja • Uticaj motivacije i sugestije? –organizujemo eksperiment tako da obe grupe ispitanika dobiju neko sredstvo – jedna lek, druga neko farmakološki neutralno sredstvo (placebo)

47. Prednosti eksperimentalnog metoda • Ograničenja eksperimentalnog metoda

48. Eksperimentalna istraživanja – ograničenja • Eksperimentalni metod primenjivati samo u slučajevima kada pojava koja nas interesuje može biti izazvana u laboratoriji, korektno kontrolisana i korektno merena • Nije pogodan za ispitivanje složenijih pojava – npr. promene stavova • Eksperimenti na ljudima često imaju neku moralnu kontraindikaciju – uznemirenost, strah.. • Artificijelnost uslova u kojima se ispituje neka pojava –veselost izazvana ubrizgavanjem adrenalina i spontana veselost • Sugestivni uticaj učešća u eksperimentalnoj situaciji – povećanje motivacije? • Terenski eksperiment – eksperiment koji se izvodi u prirodnim uslovima, pokušaj da se pojava ispituje u uslovima koji su slični ili isti onima u kojima se pojava prirodno javlja

49. Klinički metod • Za razliku od eksperimentalnog metoda i metoda kontrolisanog posmatranja koji su usmereni na istraživanje neke psihičke pojave, klinički metod je usmeren na ispitivanje pojedinačnog problema koji ima neka osoba i na napor da toj osobi bude pružena pomoć kako bi rešila problem • Obuhvata: prikupljanje podataka, dijagnostički postupak, terapiju i praćenje efekata terapije • Za prikupljanje podataka koriste se: tehnike slobodnih i kontrolisanih asocijacija, intervjui, upitnici, različiti testovi itd