OP TINA BRUS opstinabrus.rs

1. OP�TINA BRUSwww.opstinabrus.org.rs STRATEGIJA LOKALNOG EKONOMSKOG RAZVOJA Uz konsultantsku pomoc Realizaciju ovog projekta finansijski je podr�ao FOND ZA OTVORENO DRU�TVO SRBIJA

2. STRATEGIJA LOKALNOG EKONOMSKOG RAZVOJA Strategija lokalnog ekonomskog plana razvoja op�tine Brus je prvi korak koji treba da stvori preduslove za efikasan, uspe�an, kontinuirani razvoj lokalne zajednice kroz jedan, javnosti jasan proces, koji ce omoguciti gradanima ove Op�tine da sami planiraju buducnost svoje lokalne zajednice preko odabranih predstavnika i ucestvuju u realizaciji projekta lokalnog razvoja.

3. SVRHA STRATEGIJE LOKALNOG EKONOMSKOG RAZVOJA Strate�ki plan lokalnog ekonomskog razvoja predstavlja bazicnu komponentu procesa planiranja op�tine Brus. Svrha ovog dokumenta je da objedini promene planirane za period od pet narednih godina, kojim ce se stvoriti poslovno okru�enje koje pru�a: podsticaj razvoja sektora preduzetni�tva i razvoj novih poslovnih subjekata iz kategorije malih i srednjih preduzeca podsticaj za domaca i strana ulaganja u lokalnu zajednicu podsticaj razvoja poljoprivrednog sektora jacanje cvrste urbane i ruralne infrastrukture i za�tite okoline podsticaj razvoja turizma stvaranje podkopaonickog teritorijalnog saveza

4. KRITICKI FAKTORI USPEHA STRATEGIJE LOKALNOG EKONOMSKOG RAZVOJA Ovom strategijom i njenom realizacijom u periodu od 2010 do 2013 godine strorili bi se uslovi za: sprecavanje odliva lokalnog poslovnog resursa ubrzani razvoj lokalnih mikro i malih preduzeca preduzetnickih radnji i poljoprivrednih gazdinstava u op�tini Brus ubrzano osnivanje lokalnih mikro preduzeca, preduzetnickih radnji i poljoprivrednih gazdinstva razvoj povoljnog ambijenta za inovativno preduzetni�tvo razvoj mre�e tehnologija i inovacija u turistickoj, poljoprivredno-prehrambenoj i drvno-preradivackoj industriji pobolj�anje procesa teritorijalne, ekonomske i dru�tvene�integracije op�tine Brus na meduop�tinskom i regionalnom nivou, uspostavljenje mehanizma lokalne i regionalne poslovne kohezije kako bi se privukli lokalni, domaci i strani investitori jacanja stabilnosti i konkurentnosti na lokalnom i regionalnom nivou putem razvoja poslovnih i javnih partnerstava izmedu binis, politickog i NVO sektora

5. NEOPHODNI STRATE�KI DOKUMENTI OP�TINI BRUS ZA ULAZAK U EU Strategija lokalnog ekonomskog razvoja Strategija odr�ivog razvoja Lokalni akcioni plan za mlade Ekolo�ki plan odr�ivog razvoja Strategija za smanjenje siroma�tva Strategija razvoja turizma Strategija razvoja poljoprivrede Strategija socijalne za�tite

6. KAKO JE NASTALA STRATEGIJA LOKALNOG EKONOMSKOG RAZVOJA OP�TINE BRUS Op�tina Brus, kao i Republika Srbija u celini, se suocava sa te�kom ekonomskom situacijom koja rezultira sa visokom stopom nezaposlenosti, smanjenjem stanovni�tva, sve vecim procentom socijalno ugro�enog stanovni�tva i siroma�tva. Ovako kompleksna situacija zahtjeva organizovan i planski pristup re�avanju problema i mobiliziranje svih raspolo�ivih resursa zajednice. Zbog toga se Op�tina Brus na inicijativu NVO �Lokalna Kuca Razvoja Brus� koja je u tu svrhu obezbedila donatora Fond za otvoreno dru�tvo Srbija iz Beograda, odlucila na izradu strategije lokalnog ekonomskog razvoja koja treba definisati strategijske pravce razvoja, te ciljeve, programe i projekte koje je potrebno implementirati. Implementacija ove strategije koja uzima u obzir lokalne potrebe i specificnosti Op�tine Brus, skupa sa naporima koji se cine na drugim nivoima (regija, kanton, Republika Srbija i dr�avni nivo) treba rezultirati sa: sna�nijim ekonomskim rastom; otvaranjem novih radnih mesta; uravnote�enjem i i diverzifikacijom strukture ekonomije; razvojem poduzetni�tva;

7. NVO � Lokalna Kuca Razvoja Brus� zahvaljujuci finansijskoj podr�ci Fonda za otvoreno dru�tvo Srbija-Beograd, a uz pomoc konsultantske kuce Mojsijev tj. konsultanata Radojice Mojsijeva i Milorada Pavkovica iz Vr�ca zajedno sa lokalnim vlastima Op�tine Brus, sredinom 2008. godine, otpocela je aktivnosti na izradi strate�kog plana lokalnog ekonomskog razvoja Op�tine Brus. Strate�ki plan Op�tine Brus predstavljat ce instrument kojim cemo upravljati razvojem lokalne ekonomije na�e op�tine u periodu 2010-2015. godine, a bit ce rezultat saradnje vladinog sektora, privatnog sektora i nevladinih organizacija. Tokom pripreme strategije, Op�tina je u saradnji sa konsultantskom kucom Mojsijev i njegovim konsultantima usvojila i primenila osnovne korake u izradi strategije LER-a: Organizovanje snaga Formiran Savet za lokalni ekonomski razvoj op�tine Brus Izrada analize stanja sa SWOT analizom, Izrada strategije LER-a, izrada plana implemantacije strategije

8. Aktivnosti su zapocete formiranjem: razvojnog tima LER-a, partnerske grupe za izradu strate�kog plana ekonomskog razvoja Op�tine Brus i radnih grupa po pojedinim oblastima ( RG za izradu mape resursa, RG za poslovno okru�enje, RG za dostupnost kapitala, RG za infrastrukturu, RG za kvalitet �ivota, RG za sivu ekonomiju, RG za prirodne resurse, RG za ljudske resurse). Nakon organizovanja snaga, pristupilo se prikupljanju kvantitativnih i kvalitativnih podataka za procenu lokalne privrede na osnovu kojih je uradena analiza stanja i SWOT analiza Op�tine Brus, te definisana kljucna pitanja na kojima je potrebno raditi u buducnosti kako bi smo unapredili ekonomski razvoj op�tine. Sledeci korak bio je razvijanje strategije LER-a op�tine u okviru koje je definisana Vizija buduceg razvoja , op�ti i pojedinacni ciljevi odnosno definisani strate�ki ciljevi i projekti, a nakon toga uslijedio je odabir prioritetnih projekata odnosno implementacija strategije. Zavr�ni korak u izradi strategije odnosio se na uspostavljanje postupaka za pracenje i reviziju strategije, vizije, te akcionih planova u vezi sa implementacijom projekata.

9. Proces izrade strategije za lokalni ekonomski razvoj Op�tine Brus se sastojao iz tri faze: I faza �Inicijativa za pokretanjem lokalnog ekonomskog razvoja Op�tine Brus� II faza � Izrada lokalnog ekonomskog plana razvoja Op�tine Brus� III faza �Obuka operativnih timova neophodnih za �to uspe�niju implementaciju Studije Strate�kog lokalnog ekonomskog plana razvoja Op�tine Brus  U fazi orgnizovanja procesa izrade strategije su formirana sledeca tela koja su radila na samoj izradi i pisanju strategije i koja su imala konzultativnu ulogu u citavom procesu: Partnerska grupa koja je brojila oko 30 clanova, predstavnika razlicitih sektora i segmenata dru�tva (javna uprava, privatni sektor, civilno dru�tvo) Tim za lokalni ekonomski razvoj (LER tim), Radne grupe

10. �ta je lokalni ekonomski razvoj? Svrha lokalnog ekonomskog razvoja (LER) je da poveca privredni kapacitet lokalnog podrucja da bi se pobolj�ala privredna buducnost i kvalitet �ivota svih �itelja. To je proces u kome se javni, poslovni i nevladin sektor udru�uju da bi zajednicki radili na stvaranju boljih uslova za ekonomski rast i stvaranje novih radnih mesta. 

11. BRUS KROZ ISTORIJU Brus je zvanicno osnovan 1833. godine, dok je 1871. godine progla�en varo�icom.Op�tina Brus iza sebe ima burnu pro�lost. Brus je bio i ostao raskrsnica puteva ka �upi, Ra�koj, Kru�evcu. Na �alost, tim putevima su cesto dolazili i osvajaci. Brus je je tokom ratova koji su se odvijali na na�im prostorima stalno bio pod okupacijom Turaka I raznih drugih osvajaca koji su se smenjivali, sve do 1944. gonine. Industrijski razvoj pocinje �ezdesetih godina ovoga veka, kada se na ovom podrucju izgraduju industrijska preduzeca u oblasti tekstilne, metalske industrije. Razorni zemljotresi koji su zadesili ovo podrucje 1980. i 1983. godine bili su bez ljudskih �rtava ali sa dosta materijalne �tete. Izgradeno je mnogo stambenih objekata, uslu�nih objekata i radeno je na infrastrukturi. Op�tina Brus ima bogatu pro�lost, o cemu svedoce brojni kulturno-istorijski spomenici: manastir Lepenac iz 15. veka, ostaci manastira Milentija iz 14. veka, srednjovekovni grad Koznik, crkva i svetili�te Metodje iz 3. veka, crkva sv. Preobra�enja u Brusu iz 1836. godine...

12. GEOGRAFSKI POLO�AJ KAO FAKTOR RAZVOJA

13. Geografski polo�aj Op�tine Brus spada medu najznacajnije faktore njegovog dru�tvenog razvoja. Administrativni centar op�tine je gradic Brus koji je sme�ten izmedu Rasine i Gra�evacke reke Op�tina Brus se prostire u centralnom i jugoistocnom delu Republike Srbije. Za razliku od ostalih op�tina Rasinskog okruga Op�tina Brus spada u vazdu�ne banje. Cela teritorija se nalazi na kopaonickom masivu zahvatajuci teritoriju istocnog dela Kopaonika od najvi�eg mesta Pancicev vrh 2.017. metara do najni�eg predela sela Zlatari, izmedu reka Rasine i Gra�evke. Povr�ina op�tine iznosi 605 km2.Prosecna nadmorska visina Op�tine Brus je 450 m. Polo�aj Op�tine Brus u blizini znacajnih saobracajnica i raskrsnica puteva od neuporedivog je znacaja za svekolike njene funkcije, a tome puno doprinosi I njegova istocna strana okrenuta prema Kopaoniku. Povoljan uticaj na na�u op�tinu ima I jezero �Celije� koje jedniom delom pripada Op�tini Brus. Osnovne funkcije i uticaj geografskog polo�aja na sada�njost i buducnost razvoja Op�tine Brus ogledaju se u: njegovom polo�aju prema krupnim geografskim celinama, prostorima u kojima se nalaze znacajni prirodni resursi, polo�aju prema saobracajnicama, razvijenim privrednim regionima i krupnim gravitacionim centrima. Granici se sa op�tinama: Ra�ka, Leposavic, Kur�umlija, Blace, Kru�evac i Aleksandrovac. Pripada Rasinskom okrugu.

14. PRIRODNI RESURSI Prirodnim resursima u strukturi op�tih uslova razvoja pripada posebno mesto. Njihov vi�estruki znacaj u procesu prozvodnje i razvoja ogleda se, pre svega, u cinjenici �to kao osnova razvoja mogu direktno uticati na izbor proizvodne orijentacije datog podrucja. Osim toga znacajnije bogatstvo odredjenih resursa mo�e odigrati va�nu ulogu faktora za stvaranje kapitala za ubrzan ekonomski razvoj. Podrucje Op�tine Brus raspola�e raznovrsnim prirodnim bogatstvom koje je vi�e znacajno sa aspekta kvantiteta nego kvaliteta. Ipak, uz racionalno kori�tenje, ovi resursi predstavljaju va�an oslonac buducem razvoju ove op�tine.

15. PRIRODNI RESURSI Mineralne sirovine i mineralni izvori Lokalitet �Raiceva gora� raspola�e odgovarajucim kolicinama antimona, olova i cinka. Na lokalitetu �Vrelo� otkrivene su znatne koli�ine bazalta. U rudniku �Belo Brdo� vr�i se eksploatacija olova i cinka, a vece rezerve ovih ruda nalaze se na lokalitetu �Zaplanina�. Na lokalitetu �Jaram-Duboka� utvrdene su i otkrivene rezerve volostanita. Vece kolicine rude zeolita otkrivene su na podrucju sela Igro�.

16. PRIRODNI RESURSI Mineralne sirovine i mineralni izvori Podrucje op�tine bogato je i mineralnim vodama. Do sada su izvr�ena istra�ivanja na lokalitetu u Brusu, Sudimlju i �arevu. Postoje i jo� sedam izvora po obli�njem Gvozdovcu koji se jo� zovu i �Devojacke suze�, zbog svoje bistrine i cistote i svog prostiranja na relativno uskom predelu. Vode Reke Rasina i Gra�evka sa pritokama Jezero Celije Povr�ina sliva ve�tackog jezera Celije je 598 km�. Srednji godi�nji proticaj Rasine na mestu brane je 6,13 m� u sekundi. U jezerskom basenu akumulirano je 51,5 miliona m� vode koja se koristi za navodnjavanje zemlji�ta i vodosnabdevanje Kru�evca. Dubina vode je 45 metara, a njena providnost za vreme leta iznosi 4 metara. �ume Na podrucju op�tine ima 21.946 ha �uma, a od toga je 16.218 ha pod �umom, a ostalo je neobraslo.

17. PRIRODNI RESURSI Zemlji�te Poljoprivredno zemlji�te na teritoriji Op�tine Brus mo�emo predstaviti na sledeci nacin: 1. oranice i ba�te 8.192 ha 2. vocnaci 4.419 ha 3. pa�njaci 10.322 ha 4. livade 8.097 ha 5. vinogradi 685 ha Prose�na velicina poljoprivrednog gazdinstva u op�tini Brus iznosi 6-7 ha. Ne�to ispod 50% gazdinstva poseduje ispod 4 ha zemlji�ta. Znacajno je manji udeo srednjih gazdinstava koja imaju 4-10 ha (oko 35% gazdinstava) zemlji�ta. U op�tini su, medutim, prisutna i gazdinstva sa vecim zemlji�nim posedom. Procena je da ima oko 10% gazdinstava sa 10-15 ha zemlji�ta u vlasni�tvu, i oko 5-8% gazdinstava sa preko 15 ha.

18. PLANINA KOPAONIK Nacionalni park se nalazi u centralnoj Srbiji, 230 km od Beograda. Teritorija nacionalnog parka obuhvata povr�inu od 11810 hektara u op�tinama Ra�ka I Brus. Kopaonik je najveci planinski masiv u Srbiji; pru�a se od severozapada ka jugoistoku oko 75 km, dose�uci u srednjem delu �irinu oko 40 km. Planina ima skoro 200 suncanih dana godi�nje Sneg pocinje krajem novembra i traje do maja, prosecno 159 dana godi�nje. U regionu planine ima dosta termalnih izvora. U samom podno�ju nalazi se Jo�anicka Banja (termalni izvor, 78�C), Lukovska Banja (36-56�C) i Kur�umlijska Banja (38-57�C). Na planini Kopaonik se nalazi izvor niskoradioaktivne vode Krcmar na visini od 1700 m i Marine vode na visini od 1950 m.

19. DEMOGRAFSKI POTENCIJALI Prema podacima iz 2002. godine u op�tini Brus �ivi 18.764 stanovnika Starosna struktura sela je vrlo lo�a. Prosecna gustina naseljenosti u op�tini je 30 stanovnika po km2 , �to je daleko ispod proseka Republike i okruga. Prosecna velicina naselja je 10,4 km . U op�tini postoji 11 mesnih kancelarija. Stopa prirodnog prira�taja je negativna. Jedan od glavnih razloga takve situacije jeste porast stope smrtnosti. U Op�tini Brus neophodno je nizom promi�ljnih mera uticati na povecanje stope radanja. Poseban problem koji odreduje demografske tokove u op�tini Brus je siromoa�tvo stanovni�tva. To jasno upucuje na to da op�tina problem re�avanja siroma�tva uzme kao prioritetnu potrebu u neposrednoj planskoj buducnosti. Re�enje je svakako u ubrzanju ekonomskog razvoja jer preti realna opasnost da stanje siroma�tva mo�e vrtoglavo da poraste.

20. ZAPOSLENOST I ZARADE Stopa nezaposlenostu u Republici Srbiji iznosi 41%. U periodu od 01. decembra 2008. godine do 31.03.2009.godine na teritoriji Op�tine Brus je zapo�ljeno 255 lica, a od toga 66 na neodredeno vreme, a 189 na odredeno vreme. Broj novoprijavljenih je 279. Broj nezaposlenih lica naglo raste. Broj nezaposlenih na kraju 2008. godine je iznosio 1.727, a 31. marta 2009. godine broj nezaposlenih je naglo porastao i iznosio 2.659. Preradivackom industrijom se stanovni�tvo najvi�e bavi, odmah iza nje preovladava turizam, a zatim poljoprivreda, mada se neko stanovni�tvo bavi istovremeno I poljoprivredom I industrijom. Po podacima iz Zavoda za statistiku u op�tini Brus prosecna minimalna zarada je 22.114, a prosecna maksimalna je 29.987 dinara.

21. POLJOPRIVREDA Vecina stanovni�tva bruske op�tine, cak dve trecine �ivi od poljoprivrede. Stocarstvo je osnovno zanimanje na�ih zemljoradnika. Proizvodnja povrca je mala i uglavnom fokusirana na kucne potrebe i lokalno tr�i�te. Proizvodnja se zasniva u ba�tama i manjim parcelama povr�ine do 0,5 ha. Ratarska proizvodnja se zasniva na 8.192 ha zemlji�nih povr�ina, odnosno svega 13,52% op�tinskih poljoprivrednih povr�ina. Osnovna ratarska kultura u Brusu je kukuruz, dok se znatno manje odgaja jecam i p�enica. Ratarska proizvodnja se zasniva na malim parcelama povr�ine oko 1 ha (ekonomski neisplativa proizvodnja). Od vocarske proizvodnje prisutni su gajenje maline, kupine, �ljive, jabuke i gro�da. Na teritoriji Op�tine Brus je otvoreno oko dvadeset hladnjaca koje se bave preradom voca i povrca.Ove hladnjace su dobro opremljene i one svoje proizvode (ajvar, d�emovi itd) uglavnom prodaju po celoj Srbiji i inostranstvu.( Austrija, Nemacka, �vajcarska, Amerika).

22. TURIZAM Brus je podkopaonicka op�tina �to joj odreduje prioritet u mogucnostima turizma u narednim decenijama. Turisticki potencijali op�tine Brus su: Planina Kopaonik Jezero Celije Brzece- turisticki centar Brojni istorijski spomenici na teritoriji op�tine Brus Izletnicke ture (do Lazarice, Jo�anicke banje..) Olimpijski bazen Lov i ribolov Vila ��ordevic� � nagrada �Zlatni cvet� Narodni sabori( u Lepencu, Botunji,...) Sabor frula�a �Dani proje i hleba� selo �unje, Brus �Dani zdrave hrane� Brus Poljana �POKRP�-vinsko selo (atar sela Botunja), Brus

23. PRIVREDA

24. OBRAZOVANJE, KULTURA I SPORT Na teritoriji Op�tine Brus ima nekoliko �kolskih ustanova�: jedna pred�kolska ustanova u samoj op�tini i nekoliko pred�kolskih ustanova po okolnim selima cetiri osnovne �kole ima nekoliko cetvorogodi�njih �kola po oklonim selima, ali se one u zadnje vreme zbog malog broja ucenika zatvaraju Jedan srednjo�kolski centar Od kulturnih dobara posebno treba izdvojiti etno muzej postavljen u zgradi Doma kulture ,sa akcentom na etnologiji. Na podrucju op�tine Brus postoji nekoliko sportskih klubova: dva fudbalska kluba �Kopaonik� I �Fud�, koji su rasporedeni u tri ranga takmicenja; borilacki d�udo klub �Panikop� I rukometni klub.

25. PUTNA INFRASTRUKTURA Op�tina Brus je udaljena: oko 100 km od vazdu�ne luke Ni� oko 250 km od vazdu�ne luke Beograd Autoput Pojate-Beograd je od Brusa udaljen oko 65 km. Najbli�a �eleznicka stanica je Stopanja (30 km) U Op�tini Brus postoje regionalni I lokalni putevi. Kroz op�tinu ide regionalni put Kru�evac- Jo�anicka Banja i regionalni put Kru�evac-Kopaonik. Planina Kopaonik je udaljena 35 km od Brusa, a Celije jezero se nalazi na poolovini regionalnog puta Brus-Kru�evac na udaljenosti oko 20 km od Brusa. Na teritoriji Op�tine Brus ima oko 433km puta po popisu iz 2008. godine sa Zavoda za statistiku. Od toga su: 147,41 asvaltiranih puteva 126,90 km tucanik (nasutih) puteva 221, 70 km zemljanih puteva Regionalnih puteva ima oko 63 km, a lokalnih 84,41 km.

26. ELEKTRO MRE�A Pogon Brus vr�i napajanje potro�aca elektricnom energijom na teritoriji op�tine Brus, kao I dela teritorije op�tine Kur�umlija (sela Babica, �alica I Trecak), I zahvata teritoriju od oko 650 km2 . Na teritoriji koju pokriva pogon Brus postoje dve TS 35/10 kV. Jedna je u Brusu snage (4+8), a druga u Brzecu snage (2x2,5) MVA. Du�ina 10 kV mre�e iznosi 195 km, a du�ina niskonaponske mre�e je 750 km. Brus TS 10/04 kV je 140.

27. PTT KOMUNIKACIJE i TELEKOM MRE�A Radna jedinica PTT saobracaja �Kru�evac� pru�a usluge na podrucju op�tine Brus. JRM po�ta u Brusu 37220 jedinicama po�tanske mre�e I dostavom pokriva 5 podrucja. Telekom Srbija a.d.IJ Kru�evac � nadzorni�tvo za pristupne mre�e svojim uslugama pokriva oko 90% teritorije op�tine, kao I dva sela op�tine Aleksandrovac. Na na�em podrucju nalaze se instalirane 10 (deset) digitalnih telefonskih centrala ciji je ukupni kapacitet oko 3500 brojeva na terenu, kao I u samom gradu gde je u upotrebi oko 3000 brojeva. Pored fiksne telefonije na na�em podrucju prisutne su I nove tehnologije pru�anja telefonskih usluga, WLL be�icni system koji pokriva sela u ruralnom delu op�tine, kao I najnovija tehnologija telefoniranja CDMA bezicne mre�e koja je medu prvima u Srbiji montirana u Bla�evu I pokrila oko 500 pretplatnika tog podrucja. Najnovija usluga koja se pru�a pretplatnicima je IP TV digitalna televizija, za koje vlada veliko interesovanje I koja pru�a najnovije servise na na�em tr�i�tu.

28. SWOT ANALIZA Ona omogucava prepoznavanje pozitivnih i negativnih faktora koji uticu na ostvarenje strategijskih opredeljenja i daje mogucnost da se na faktore blagovremeno utice, tj. da im se prilagode nacini dostizanja strategijskih ciljeva. SWOT analiza predstavlja metodu koja omogucava uspostavljanje ravnote�e izmecu internih sposobnosti i eksternih mogucnosti. Ona je skup analitickih metoda kojima se upreduju sopstvene snage i slabosti sa mogucnostima i opasnostima u okru�enju. Ukr�tanjem internih snaga i slabosti sa mogucnostima i pretnjama u op�ptini Brus identifikovali smo sledecu SWOT analizu za :

29. 

34.

37. Takode, vizija, ciljevi, mere i projekti Strategije lokalnog odr�ivog ekonomskog razvoja op�tine Brus su usagla�eni sa: Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi Evropskom poveljom o malim preduzecima Nacionalnim programom Vlade Republike Srbije za integraciju u Evropsku Uniju CEFTA sporazumom o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi Programom EXCHANGE 3 Programom regionalnog dru�tveno ekonomskog razvoja 2 - R.S.E.D.P 2 Programom jugoistocne Evrope za teritorijalnu saradnju i Instrumentima za predpristupnu pomoc EU ( I.P.A Fondom) Okvirnim programom mera Vlade Republike Srbije za sprecavanje uticaja Svetske ekonomskre krize na srpsku ekonomiju i Programom nacionalnog investicionog plana Srbije

38. STVARANJE VIZIJE Vizija treba da bude opis ekonomske buducnosti zajednice koju preferiraju interesne grupe. Dok viziju mo�da nece biti u mogucnosti ispuniti, ona ipak daje zajednici jasan osjecaj za pravac razvoja. Vizija treba da se poziva i da odra�ava kljucna pitanja koja su istaknuta u procjeni lokalne privrede. Vizija je osnova na kojoj se zasnivaju: ciljevi, pojedinacni ciljevi, programi i planovi akcije projekata.

39. VIZIJA OP�TINE BRUS Vizija ekonomskog razvoja op�tine Brus je da svoje prirodne potencijale, domaca i strana ulaganja usmeri u pospe�ivanju osnivanja i rasta lokalnih mikro i malih preduzeca, preduzetnickih radnji i poljoprivrednmih gazdinstava kako bi se razvila turisticka, poljoprivredno-prehrambena i drvno-preradivacka industrija, industrija usluga i uspostavila lokalna odr�iva ekonomija i puna zaposlenost

40. STRATE�KI CILJEVI OP�TINE BRUS Strate�ki cilj 1. Stvaranje uslova za razvoj poslovne infrastrukture Strate�ki cilj 2. Stvaranje uslova za ubrzani razvoj lokalnih mikro i malih preduzeca i preduzetnickih radnji u turistickoj, poljoprivredno - prehrambenoj industriji, industriji prerade drveta i industriji usluga Strate�ki cilj 3. Stvaranje uslova za efikasno iskori�cenje prirodnih resursa i ubrzani razvoj lokalnih poljoprivrednih gazdinstava i zadruga Strate�ki cilj 4. Stvaranje uslova za pobolj�anje �ivota i poslovanja u seoskim naseljenim mestima op�tine Brus Strate�ki cilj 5. Stvaranje uslova za osnivanje i razvoj dru�tveno ekonomskog podkopaonickog meduop�tinskog teritorijalnog saveza

41. CILJEVI I MEREStrate�ki cilj 1. Stvaranje uslova za razvoj poslovne infrastrukture 

42. CILJEVI I MEREStrate�ki cilj 2. Stvaranje uslova za ubrzani razvoj lokalnih mikro i malih preduzeca i preduzetnickih radnji u turistickoj, poljoprivredno - prehrambenoj industriji, industriji prerade drveta i industriji usluga

43. CILJEVI I MEREStrate�ki cilj 3. Stvaranje uslova za efikasno iskori�cenje prirodnih resursa i ubrzani razvoj lokalnih poljoprivrednih gazdinstava i zadruga

44. CILJEVI I MEREStrate�ki cilj 4. Stvaranje uslova za pobolj�anje �ivota i poslovanja u seoskim naseljenim mestima op�tine Brus

45. CILJEVI I MERE Strate�ki cilj 5. Stvaranje uslova za osnivanje i razvoj dru�tveno ekonomskog podkopaonickog meduop�tinskog teritorijalnog saveza