Empirijske procene veličine f iskalnih multiplikatora

1. Empirijske procene veličine fiskalnih multiplikatora

2. Definicija i vrste fiskalnih multiplikatora • Fiskalni muliplikator je količnik promene BDP i egzogene promene u fiskalnom deficitu (ΔG ili –ΔT) • U zavisnosti od vremenskog horizonta razlikuju se sledeće vrste fiskalnih multiplikatora: • trenutni multiplikator: • multiplikator sa vremenskim pomakom N: • maksimalni multiplikator:

3. Definicija i vrste fiskalnih multiplikatora • kumulativni multiplikator u perodu j=0,1,.. N:

4. Determinante veličine fiskalnih multiplikatora? • Fiskalni multiplikator je veći ako važi: • odlivi (“curenje”, leakages) fiskalnih stimulansa su mali, • monetarna politika je akomodirajuća, • fiskalna pozicija zemlje nakon stimulansa je održiva (Rainhart) • Odlivi su minimalni ako je: • veći deo stimulansa ostvaren povećanjem potrošnje države, a ne smanjenjem poreza, • granična sklonost potrošnji (c) veća, • podsticaji su fokusirani ka potrošačima koji su suočeni sa likvidnosnim ograničenjem, • potrošači ne brinu mnogo o budućem povećanju poreza kojima će se servisirati povećani javni dug (tj. ne raste privatna štednja)

5. Determinante veličine fiskalnih multiplikatora? • sklonost uvozu (m) je niska, • uticaj automatskih stabilizatora je nizak, • proizvodni jaz je veliki, što omogućava akomodirajuću monetarnu politiku. • Akomodirajuća monetarna politika: • nominalne kamatne stope ne rastu kao odgovor na fiskalnu ekspanziju, • devizni kurs je fiksan. • Održivost javnog duga: • ako je dug neodrživ kamatne stope rastu čime se poništava efekat fiskalne ekspanzije

6. Veličina fiskalnih multiplikatora - procene IMF • IMF je procenio (IMF, 2009) red veličine fiskalnih multiplikatora u zavisnosti od veličine privrede i vrste fiskalnih stimulansa • Multiplikatori ukupnih javnih rashoda nalaze se u intervalu: • za velike zemlje 1-1,5, • za zemlje srednje veličine 0,5-1 • za male otvorene privrede privrede 0,5 ili manje • Multipliktori javnih investicija su nešto veći od proseka za javne rashode, • Multiplikatori poreza i transfera su približno duplo manji od multiplikatora ukupnih javnih rashoda.

7. Veličina fiskalnih multipliktora procene IMF • Uticaj stepena razvijenosti finansijskog tržišta na visinu fiskalnih multiplikatora je ambivalentan: • manje razvijene finansijska tržišta pružaju manje mogućnosti za izravnanje potrošnje i štednje što povećava visinu multiplikatora, • kamatne stope po kojima se zadužuje država na nerazvijenim tržištima mogu biti visoke, što smanjuje visinu multiplikatora • u nerazvijenim državama moguća je primena finansijske represije kako bi se smanjile kamatne stope pri zaduživanju države.

8. Veličina fiskalnih multipliktora procene IMF • Uticaj finansijske krize na visinu multiplikatora je takođe divergentan: • rast opreznosti potrošaća smanjuje njihovu sklonost potrošnji, a time u visinu multiplikatora, • smanjuje se broj kreditno sposobnih klijenata, država uskače umesto banaka, što povećava visinu multiplikatora • ako se primenjuje izrazito akomodirajuća monetarana politika to povećava visinu multipliktora • Ako država ima pripremeljene investicione projekte, ili razuđenu mrežu socijalne zaštite to povećava visinu multiplikatora

9. Veličina fiskalnih multipliktora procene IMF • Da li privremeni ili trajni podsticaji imaju veći multiplikativeni efekat? • privremene mere imaju veći efekat ako deluju preko promena cena (smanjenje poreza na potrošnju) • trajne mere imaju veći efekte ako deluju preko promena dohotka (smanjenje poreza na dohodak) • Fiskalni multiplikatori mogu biti i negativni kada javnost percipira da fiskalni stimulansi ugrožavaju fiskalnu održivost

10. Ostala istraživanja veličine fiskalnih multiplikatora • Primenom vektora autoregresije (VAR) (Ilzezyki i dr. 2009) su na osnovu uzorka od 45 zemalja ocenili visinu multiplikatora • Osnovni rezultati: • u razvijenim zemljama kumulativni multiplikator je nešto preko 1 dok je u ZUR oko 0,8; osim toga fiskalni podsticaji u ZUR brže iščezavaju, • u zemljama sa fiksnim deviznim kursom kumulativni fiskalni mulitplikator je oko 1,5 dok je u zemljama sa fleksibilnim kursom oko nula, • u zatvorenim privredama kumulativni fiskalni multiplikator je oko 1,6 u otvorenim privredama oko nula • napomena u otvorenim privredama zbir uvoza i izvoza je preko 60% BDP, a u zatvorenim privredama je manji od 60% BDP • U zemljama čiji spoljni dug je preko 50% BDP kumulativni fiskalni multiplkator je značajno negativan • Kumulativni multiplikator uz investicije je veći od fiskalnog multiplaktora za tekuću državnu potrošnju, naročito u razvijenim zemljama

11. Ostale procene fiskalnih multiplakatora za privredu SAD • Procene fiskalnih multiplikatora u SAD kreću se u širokom intervalu: • Barro (2009): nova klasična ekonomija - fiskalni multiplikatori su nula, • Romer- Bernstein (2009):”stari kejnzijanci”- fiskalni multiplikator iznosi 1,6, • Cogan i ostali (2009): “novi kejnzijanci”- fiskalni multiplkator iznosi oko 0,4, • Podsećanje: SAD su velika privreda, sa malom uvoznom zavisnošću, visokom kreditnim rejtingom, akomodirajućom monetarnom politikom, razvijenim finansijskim tržištem i dr.

12. Poređenje starih i novih kejnzijanaca • Modeli novih kejnzijanaca (Cogan i dr.) sadrže pretpostavku da pojedinci imaju racionalna očekivanja, kao i da su cene rigidne, a ne fiksne ili potpuno flesksibilne • Modeli starih kejnzijanaca (Romer i Bernstein) ne zasnivaju se na racionalnim očekivanjima i pretpostavljaju da su cene u kratkom roku fiksne • Novi kejnzijanci pretpostavljaju da se očekivanja i ponašanje ljudi tokom vremena menjaju kao odgovor na ekonomsku politiku • Primer: Romer- Bernstein prepostavljaju da su kamatne stope u celom periodu za koji vrše simulacije na aktuelnom skoro nultom niovu,usled toga povećanje rashoda ima trajan i visok uticaj na BDP i zaposlenost, • Cogan i ostali prepostavljaju da će realne kamatne stope u budućnosti rasti, da bi se suzbila inflacija, i da će stoga ostali delovi BDP (C i I) biti redukovani • kamatne stope u SAD su skoro nula i niže su od inflacije, u kombinaciji sa fiskanom ekpanzijom su dugoročno neodržive, • realna redukcija lične potrošnje i investicija smanjuje multiplikativni efekat rasta državne potrošnje na BDP

13. Poređenje starih i novih kejnzijanaca

14. Da li se fiskalni multiplikatori povećavaju tokom recesije? • U većini istraživanja visine fiskalnih multiplikatora primenjuju se statistički metodi kojima se ne razlikuju ponašanje privrede tokom recesije i ekspanzije • ako se fiskalni multiplikatori tokom recesije i ekspanzije razlikuju tada takvi metodi dovode do njihovog uprosečavanja • Auerbach i Gorodnichenko (2010) su sproveli istraživanje primenom nelinearnog vektora autoregresije u kome se posebno ocenjuju multiplikatori tokom recesije i ekspanzije (smooth transition vector autoregressive – STVAR) • Njihova polazna hipoteza je da se fiskalni muliplikatori tokom recesije i ekspanzije značajno razlikuju • Ekonomska racionalizacija je da su kamatne stope tokom recesije blizu nule i da je efekat istiskivanja privatnih investicija i potrošnje mali

15. Opšti rezultati • Fiskalni multiplikatori su tokom recesije znatno veći nego tokom ekspanzije • Ipak neophodno je imati u vidu da se rezultati odnose na privredu SAD i da treba biti oprezan sa njihovom generalizacijom

16. Multiplikatori za ukupnu potrošnju i poreze

17. Multiplikatori za odabrane segemente javne potrošnje

18. Multiplikatori za odabrane segemente javne potrošnje

19. Fiskalni stimulansi u zemljama sa niskim kreditnim rejtingom • Uoči aktuelne svetske ekonomske krize fiskalna i spoljnoekonomska pozicija ZUR bila je solidna: • odnos javnog duga prema BDP-je stabilizovan ili je opadao • međutim neke zemlje su imale visok strukturni fiskalni deficit, • neto inostrana aktiva većine zemalja je poboljšana (devizne rezerve su rasle brže od spoljnog duga) • odnosi razmene za ZUR su poboljšani, ponuda stranog kapitala je bila obilna i jeftina, visok priliv stranog kapitala je vršio pritisak na aprecijaciju valuta

20. Fiskalni stimulansi u zemljama sa niskim kreditnim rejtingom • Tokom krize javni prihodi u ZUR autonomno opadaju, fiskalni deficit raste, kao i javni dug: • fiskalni stumulansi dodatno mogu da povećaju fiskalni deficit i javni dug, • Odnosi razmene se pogoršavaju (padaju cene sirovina), priliv kapitala drastično opada, a njegova cena za ZUR raste • valute mnogih zemalja ZUR depreciraju, a devizne rezerve opadaju

21. Fiskalni stimulansi u zemljama sa niskim kreditnim rejtingom • Prethodne analize (Ilzetzki i dr.) ukazuju da su kumulativni (dugoročni) efekti fiskalnih stimulansa u ZUR relativno skromni. • Iskustvo iz prethodnih kriza ukazuje na to da se realni nivo javnog duga tokom prve tri godine krize povećava u proseku za 86% (Reinhart i Reinhart) • Odnos spoljnog duga prema BDP raste kako zbog rast realnog niova duga tako i zbog realne deprecijacije nacionalnih valuta

22. Fiskalni stimulansi u zemljama sa niskim kreditnim rejtingom • Kritična vrednost za javni dug prema Mastrihtskim kriterijumima je 60% BPD, dok je kritična vrednost za spoljni dug prema kriterijumima Svetske banke (WB) 80% BDP • Međunarodno iskustavo pokazuje da mnoge zemlje upadaju u dužničku krizu na nižem nivou javnog ili spoljnog duga od niova koji odgovara kriterijumima EU i WB • Zemlje koje imaju nizak kreditni rejting (“debt intolerance countries”) mogu da upadnu u dužničku krizu pri znatno nižem odnosu javnog ili spoljnog duga i BDP, • Iz prethodnog se može zaključiti da je prostor za fiskalni stimulans u ZUR relativno skroman (visoka ranjivost u odnosu na visinu duga), a njegovi dometi (niski multiplikatori) su takođe skromni.

23. Spoljni dug u periodu pojave dužničke krize: raspored frekvencija 1970-2008

24. Fiskalni multiplikatori u Srbiji • Srbija je mala otvorena privreda, sa niskim kreditnim rejtingom, fleskibilnim kursom dinara, monetarna politika nije akmodirajuća, finansijsko tržište je nerazvijeno • U slučaju Srbije izrazito dominiraju faktori koji utiču na smanjenje fiskalnih multiplikatora • U periodu kriza oni su verovatno nešto viši (Aurebach i dr.) , ali ne značajno jer monetarna politika u Srbiji nije akomodirajuća

25. Uticaj metoda ocenjivanja na visinu multiplikatora? • Primenom klasičnih ekonometrijskih metoda (Romer i Bernstein 2009) dobijaju se po pravilu visoki fiskalni multiplikatori, • Primenom strukturnih vektora autoregresije i dinamičkih stohastičkih modela opšte ravnoteže dobijaju je niski multiplikatori (Barro i Redlick, 2009; Cogan i dr. 2009) • Primenom nelinearnog vektora autoregresije dobije se da su fiskalni multipikatori tokom recesije visoki

26. Literatura • Auerbach, A. i J. Gorodnichenko “Measurement the Output Responses to Fsical policu”, NBER TAPES conference of Fiscal Policy, June 14-16. 2010. • Barro, R.J., i C.J. Redlick (2009) “Macroeconomic Effect from government Purchases and Taxes”, NBER, Working Paper 15369 • Cogan, J. F., T. Cwik, J.B. Taylor i V. Wieland (2009) “New Keynesian versus old Keynesian government spending Multiipliers”, NBER, Working Papers 14782 • Reinhart, C. I V. Reinchart (2009) “Fiscal stimulus for debt introlerant countries”, MPRA, No. 16937 • Spilimbergo, A., S. Symansky i M. Schinlder (2009) “Fiscal Multipliers”, IMF Staff position note • Ilzetzki, E., E.G. Mendoza i Carlos Vegh (2009 ) “How big are fiscal multipliers?” CEPR, Policy insight No. 39.