Oštećenje sluha i jezika (komunikativni poremećaj)

1. Oštećenje sluha i jezika(komunikativni poremećaj) Psihološki aspekti

2. Psihološki značaj slušanja • Sićušan slušni aparat, dakle mali po veličini, ima ogromnu važnost jer omogućava kontakt i komunikaciju sa sredinom pre svega putem govora. • Kada se ovaj važan komunikacioni kanal naruši dete ostaje lišeno značajnih podsticaja za kognitivni,emocionalni i socijalni razvoj ličnosti

3. Rani razvojni period • Gluva beba dolazi na svet sa sličnim potencijalom i potrebama kao i čujuća ali se njeno iskustvo još u prenatalnom periodu pa nadalje oblikuje drugačije, osiromašeno za jednu čitavu dimenziju koju donose zvuci posebno ljudski glas i govor. • Razvijaju se drugačiji putevi i sredstva za zadovoljavanje potreba

4. Psihološke posledice gluvoće Mogu biti: • Direktne : npr. na kognitivni razvoj (nedostaju auditivne predstave i auditivno pamćenje) • Indirektne : npr.na emocionalno i socijalno funkcionisanje kao reakcija na negativne stavove okoline koji dovode do negativne slike o sebi i povlačenja iz soc. okruženja

5. Hans Furth • Ne postoji gluva ličnost već samo stereotipne i nezdrave reakcije društva prema gluvoći koje dovode do restriktivnog i nezrelog ponašanja gluvih • Ovim Furt zastupa socijalni model ometenosti

6. Komunikativna barijera • Komunikativna prepreka (recepcija i emisija) je glavni čvorni problem koji narušava interakciju sa okolinom i vodi narušenom, deficijentnom iskustvu koje se reflektuje na emocionalni,motivacioni, saznajni razvoj i socijalizaciju deteta oštećenog sluha, usmeravajući ga na drugačije, posebne puteve zadovoljavanja njegovih potreba

7. Rani psihički razvoj u uslovima komunikativnih prepreka • Rano iskustvo teškoće u komunikaciji i frustracije koje ga prate dovode do posebnih oblika prilagođavanja ličnosti i iznalaženja raznih mogućnosti prevladavanja ove barijere.

8. Levinova je pronašla sledeće karakteristike ličnosti gluvih na Roršahovom testu: • Naglašenu afektivnost, • Emocionalnu nezrelost, • Rigidnost , • Egocentrizam Njena interpretacija rezultata: to je adekvatna prilagođenost u uslovima oštećenog sluha

9. Specifične karakteristike ličnosti gluvih • Emocionalna neprilagođenost (emocionalna nezrelost, zavisnost, povišene afektivne reakcije,tantrumi itd) • Narušen self koncept (problemi adekvatne identifikacije, osećanje manje vrednosti, nezadovoljstvo sobom) • Egocentrizam i nedostatak empatije • Impulsivnost (bes,agresija) • Ograničena interesovanja

10. Ličnost gluvog -nastavak • Socijalna neprilagođenost (SQ) • Povećan procenat psihopatoloških manifestacija (poremećaji ponašanja kod dece, psihotična ispoljavanja i organske psihoze kod odraslih) • Struktura ličnosti drugačije konstituisana

11. Živković i Radoman:(IES test) • Ego gluvih slabije razvijen, integrativno, koordinativna i sintetička funkcija Ega narušene.Procena realnosti subjektivna i neprecizna. • ID gluvih naglašen;povišena impulsivnost • Super Ego slabo razvijen, nezrela i rigidna savest.

12. Specifične karakteristike ličnosti o.o.s. vezuju se za: • Slušni deficit • Verbalni i komunikativni deficit • Neadekvatan emoc. odnos sa majkom • Internatski način života • Negativni društveni stavovi • Separaciona iskustva u detinjstvu (Radoman)

13. Neadekvatno društveno okruženje • Negativni društveni stavovi i predrasude prema OSOS takođe donose niz negativnih psiholoških i socijalnih efekata • U neodgovarajućem socijalnom sloju funkcionišu stručnjaci sa ekspertskim donošenjem odluka, neodgovarajući odnos društvenih institucija od škole do tržišta rada i zapošljavanja OSOS

14. Dve grupe relevantnih faktora uticaja na ličnost 1. Faktori vezani za slušni i jezički deficit koji ostavljaju posledice na ličnost i njen razvoj 2. Faktori vezani za neadekvatnu socijalnu sredinu u okviru koje je porodica izuzetno relevantna

15. Rajner i Altšuler • “Zbog gubitka sluha gluvo dete trpi negativne posledice kako u pogledu emocionalnog opštenja sa roditeljima na ranom uzrastu tako i u pogledu kognitivnih aspekata mišljenja i učenja. Gluvi često pokazuju slabo razvijenu sposobnost da razumeju i vode računa o osećanjima drugih i nemaju odgovarajući uvid o uticaju sopstvenog ponašanja na druge i njegovim posledicama. Sa pretežno egocentričnim pogledom na svet i zahtevima koji nisu preterano sputani sistemom visoke kontrole (savest), način njihove adaptacije može se okarakterisati kao prinudna zavisnost. Njihove uobičajene reakcije na napetost i uznemirenost imaju karakter jedne vrste primitivnog oslobađanja kroz akciju. Čak i u složenijim slučajevima odbranbene reakcije ostaju na nivou jednostavne projekcije”

16. Uticaj sredine Ejblizam , disejblizam (able- disable) Podrazumeva diskriminatorno ponašanje negativne stavove i predrasude prema osobama sa ometenošću (osobama oštećenog sluha) koji potiču od pojedinaca iz njihove okoline, društva, institucuja kao i postojanje fizičkih barijera (npr. komuni -kacionih). Audizam- negativan odnos društva prema gluvima Oni ostavljaju psihičke posledice na self koncept i samopoštovanje G.O.

17. Komunikativne sposobnosti • Ozbiljno narušen govor i jezik • Usporen razvoj govora, jezika i komunikacije • Razvija se spontano prirodni gestovni govor kod dece • Razvija se znakovni jezik gluvih • Habilitacijom i rehabilitacijom razvija se i usavršva oralni govor (teško razumljiv) • Razvija se sposobnost sčitavanja sa usana, a školovanjem pisanje i čitanje

18. Totalna komunikacija • Korišćenje svih raspoloživih sredstava i kanala za komunikaciju : oralnim, manuelnim (daktilologija, gest, znakovni jezik gluvih) sredstvima, sčitavanjem, pisanjem, čitanjem , crtežom itd.

19. Zabrana gesta • Defektološka doktrina koja propisuje zabranu korišćenja gesta jer se on smatra štetnim i usporavajućim, demotivišućim faktorom kod sticanja oralnog jezika. • Takođe mu se zamera konkretnost te negativan efekat na razvoj apstraktnog mišljenja • Danas se uveliko prevazilazi ovakav stav

20. Savremena istraživanja o vezi manuelnog i verbalnog jezika • Podržavaju tvrdnju da komunikacija gestovima i znakovnim jezikom podspešuje usvajanje i verbalnog jezika , usmenog govora • Gudvin i Akredolo : deca koja imaju više manuelnih znakova brže stiču govorni rečnik • Nikolić Gordana: upotreba znakovnog jezika unapredila verbalne receptivne i ekspresivne sposobnosti gluve dece

21. Savremena istraživanja o pozitivnim efektima manuelne i totalne komunikacije na y funk. • Apstraktno mišljenje i rezonovanje (Best) • Bolje memorisanje • Neki aspekti neverbalne inteligencije (Ravenove progresivne matrice) • Bolja vizuelna diskriminacija i pažnja • Pozitivniji self koncept

22. Šlezinger i Midou- razvoj gestovnog govora Pratile longitudinalno razvoj gluve devojčice Ane od 8-22 meseca (gluvi roditelji koristili ASL). • prvi prepoznatljiv znak upotrebila u 10m., • kombinaciju dva znaka u 14m. • repertoar od 142 znaka i 14 daktiloloških oznaka u 12,5 m.

23. Gregori i Mogford (1981g.) • Gluva deca kasne sa progovaranjem • Prosečan uzrast pojave prve reči 16m. • Što je veći stepen oštećenja sluha kasnije progovaraju • Dva slučaja gluve dece iz ispitivanog uzorka na uzrastu od 4 g. imala leksički fond manji od 10 reči

24. Izučavanju znakovnog jezika gluvih • Danas se poklanja velika pažnja u lingvistici i srodnim naukama • Zajednica gluvih insistira na tome da je to jezik ravnopravan verbalnom jeziku sa specifičnostima , čak i nekim prednostima

25. Istrazivanja o značaju jezika za razvoj misljenja kod gluvih • Istraživanje Besta i Silvermana o apstraktnom mišljenju kod gluvih • Njihova istraživanja govore u prilog stimulativne uloge manuelnog i oralnog govora na apstraktno mišljenje

26. Komunikativna sposobnost • Bolja komunikativna sposobnost bilo da je ona oralna,znakovna i u najboljem slučaju, sposobnost totalne komunikacije, dovodi do boljih rezultata gluvih u apstraktnom rezonovanju i razvoju najviših oblika mišljenja

27. Kognitivne sposobnosti OOS • Power points: 1. BITNE ODLIKE KOGNITIVNOG FUNKCIONISANJA O O S 2. INTELIGENCIJA osoba sa ošte- ćenim sluhom