160 likes | 320 Views
Fakultet za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji, Univerzitet u Kragujevcu Predmet : Menadžment u turizmu Razvoj ekoškog turizma na svetskom tržištu. Mentor : Studenti : D r Snežana Milićević Dragana Bojović 73/2011 M sc Milena Podovac Aleksandra Grbović 5 7/2011. E koturizam.
E N D
Fakultet za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji, Univerzitet u KragujevcuPredmet:Menadžment u turizmuRazvoj ekoškog turizma na svetskom tržištu Mentor:Studenti: Dr Snežana MilićevićDragana Bojović 73/2011 Msc Milena PodovacAleksandra Grbović 57/2011
Ekoturizam • “Ekoturizam je odgovornoputovanje u oblastiprirode, koječuvaživotnusredinuipodržavablagostanjelokalnogstanovništva”. TIES
Ekoturizam • Temelji se na očuvanju životne sredine i njenih potencijala, baziran na prirodi • Reč je o oblikuturizma u kojemučestvujuekološkosvesnipojedinciigrupe • Elementiplaniranja ekoturizma: nosećikapacitet, graniceprihvatljivihpromena, ekološka procenauticaja, zoniranjeturizma, etički kodesksi. • 1983. Ceballos Lascurain
Ekoturizam • Profileko – turiste • Starost– 35-54Pol – 50% ženei 50% muškarciObrazovanje – 82% student Tip trajanja– 8-14 dana.Rashodi – Iskusniekoturistisuspremnidapotroševišenegoopštituristi. 1001$ - 1500$
Ekoturizam • Dalitržisteturizma raste? • Ekoturizam: • Doprinosi očuvanju i zaštiti prirode • Provodi se u vrednim i očuvanim prirodnim područjima • Poseduje edukativnu komponentu koja podiže svest o važnosti očuvanja prirode, kod turista i kod lokalnog stanovništva • Podržava i unapređuje život lokalnih zajednica • Ima najmanji mogući uticaj na okolinu i socio – kulturološke značaje regije • Provodi se u malim grupama
Primeri svetskih turističkih destinacija Australija, Frajzerovoostrvo • 600 ekoturističkihoperatera • Godišnji promet oko 250 miliona dolara
JužnaAfrika, Bocvana • od 1986. do1998. brojposetilacaporastao 108% nagodišnjemnivou • Ustavekoturističkogsertificiranja • Vise od 240 standarda koji se moraju zadovoljiti kako bi se osigurao kvalitet ekološkog turističkog proizvoda i usluge.
Ustavekološkogsertificiranja u Bocvaninastao je na temeljima NacionalnerazvojnestrategijeturizmaBocvaneiz 2002. godine, apočivana pet principa: • Minimaliziranjenegativnoguticajanadruštvo, kulturuiokolinu • Podsticanjeipovećanjedelovanja u okvirulokalnihzajednica, kaoipravednapodelaekonomskihkoristi • Maksimizacijaprihodazareinvestiranje u očuvanjeokoline • Edukacijaturistaidomaćegstanovništva o važnostiočuvanjaprirodnihikulturnihdobara • Pružanjekvalitetnogdoživljajasvakomegostu.
Santa Rosa, Kostarika • Jedna od vodećih ekodestinacija. • Bogata je mnogim: nacionalnimparkovimaposebnogbiodiverziteta, vodenimsportovima, trekking kroztropskušumu, iskonskiprivlačnimplažamaKaribaiVelikogTihogokeana, aktivnimvulkanima, izvorimatoplevodeiudobnimekokonačištimaiekohotelimasaukusnomhranom u kojoj je najvišezastupljenotropskovoće.
Galapagos, JužnaAmerika • Grupaostrva Galapagos sastoji se od 15 glavnih, 3 manjaostrva, iod 107 stenaiotočića. Od kojih jenaseljenosamo pet ostrva: Santa Kruz, San Kristobal, Izabela, FloreanaiBaltra. • 1535.god. ostrva je otkriobiskupPaname Tomas de Berlanga, čiji je brodovdezalutaouslednevremena. • Velikupopularnostostrva Galapagos steklasuzahvaljujućiČarlsuDarvinu. Ovajpoznatibritanskinaučnikposetio je ova ostrva 1835. godine, kada je njegovbrod „Bigl“, prilikomputovanjaokosveta, pristaonanjihovuobalu.
Najvažniježivotinjskevrste:Morska iguana,kornjača, zelenakornjača, morskikrastavac, pingvin, albatros, morskilavovi, 4 endemskihvrstaNesomimus, 13 endemskihvrstatangara. 97,5 % površineGalapagosaproglašeno je Nacionalnimparkom 1959. godine. Na UNESCO-v spisakSvetskebaštineostrvasuupisana 1978, a status rezervatabiosferedobilisu 1985. godine. Na dubini od nekoliko metara moguće je naći se „lice u lice“ sa morskim svetom. Egzotičnisvetpticaupoznajtepešačećikrozočuvanuprirodu Galapagos ostrva, uživajte u pogledunanjih, alii u njihovojpesmi. Ostaviteotisakstopalanabelojpeščanojplaži, a koračajućikrozgustušumuupoznajtedžinovskekornjače.
Desetnajboljihekološkihdržava • Indekszaštiteživotnesredine (EPI) predstavljametodumerenjaiangažovanjadržava u zaštitiživotnesredine. Ovegodinenalistiprvihdesetekološihzemaljanalaze se : 1. Island, EPI 93.5 6. Mauricijus, EPI 80. 6 7. Francuska, EPI 78.2 2. Švajcarska, EPI 89.1 8. Austria, EPI 78.1 3. Costa Rica, EPI 86.4 9. Kuba, EPI 78.1 4. Švedska, EPI 86.0 10. Kolumbia, EPI 76.8 5. Norveška, EPI 81.1